Švajcarska poseduje najbolji železnički sistem u Evropi

5. мај 2015.

BERN — Švajcarska poseduje najbolji železnički sistem u Evropi; prati Švedsku i Francusku, treće mesto deli sa Danskom. Ističe se u izveštaju koji je danas objavila Bostonska Konsalting Grupa (BCG), svetski lider u savetovanju strategija u biznisu.

Studija ima za cilj da oceni kvalitete železnickih mreža u 25 evropskih zemalja počevši od 3 kriterijuma: protok saobraćaja, kvaliteta usluge i sigurnosti.

Kao što Švedska, Danska, Finska, Nemačka i Francuska, takodje i Švajcarska ističe za svoj železnički sistem da je „naročito dobar“, potvrdjuje Agnes Audier koautor, navodi se u jednom saopštenju.

Austrija, Velika Britanija, Češka, Holandija, Luksemburg, Španija, Italija ostvaruju jednu „generalno dobru performansu,ali rezultati se u velikoj meri razlikuju u zavisnosti od procenjenih parametara“.

Na kraju Slovenija, Irska, Litvanija, Madjarska, Letonija, Slovačka, Rumunija, Poljska, Portugalija i Bugarska imaju „najniži rezultat“, a uzrok su sigurnosni problemi na njihovim mrežama.

Privredni potencijali Srbije predstavljeni u Švajcarskoj

10. април 2015.

ŽENEVA — U skladu sa svojom misijom da ojača ekonomske odnose između Švajcarske i Srbije, Švajcarsko-Srpska trgovinska komora (ŠSTK) je organizovala seminar pod nazivom „Srbija: vaša nova poslovna destinacija“, koji je održan 2. aprila 2015. godine u Privrednoj komori Ženeve.

Seminar je pružio mogućnost kompanijama iz Ženeve da saznaju više o Srbiji kao potencijalnoj poslovnoj destinaciji, i da dobiju detaljne informacije u vezi sa srpskim poslovnim okruženjem, fiskalnim sistemom i vodećim sektorima srpske privrede. Cilj ovog seminara, koji je okupio približno 50 učesnika, je bio da se podigne svest o postojećim poslovnim mogućnostima i izazovima na srpskom tržištu, kao i da firme iz Ženeve dobiju neophodne informacije za razvoj svojih poslovnih aktivnosti u Srbiji. Među gostima, seminaru su, između ostalih, prisustvovali i predstavnici „Swiss International Airlines“, „Global Enterprise Switzerland“, kao i brojni drugi uvaženi gosti, navela je Švajcarsko-Srpska trgovinska komora u saopštenju.

Aleksandra Ris, član Upravnog Odbora Privredne komore Ženeve, je poželela dobrodošlicu učesnicima seminara i zahvalila se ŠSTK-u na zajedničkom organizovanju ovog događaja. Počasni gosti seminara su bili ambasador Švajcarske u Beogradu, Žan-Daniel Ruh, kao i ambasador Srbije u Bernu Snežana Janković.

Ansgar Borneman, predsednik ŠSTK-a, je održao uvodni govor, naglašavajući da je Srbija, koja je najveće tržište i poslovni centar na Balkanu, u fazi sprovođenja reformi koje će uticati na njenu dalju budućnost. Borneman je opisao srpsko tržište kao tržište sa izazovima, stoji u saopštenju.

– Uprkos teškoj ekonomskoj situaciji, to je tržište koje polako, ali stalno raste. Trenutno smo svedoci da je Vlada odlučna u sprovođenju reformi, što je takođe podržano i od strane MMF-a, koji je Srbiji odobrio trogodišnji stand-by aranžman. Ovo je još jedan pozitivan znak za investitore, koji ukazuje na to da Srbija povlači prave poteze, tj. poteze koji su neophodni za postizanje ekonomske stabilnosti.

Konačno, predstavnici privatnog sektora su predstavili svoje iskustvo u poslovanju u Srbiji. Naime, pet članova Upravnog Odbora ŠSTK-a, su pričali o mogućnostima i izazovima na srpskom tržištu: generalni direktor SGS za Adriatic region i potpredsednik ŠSTK-a Marinko Ukropina, generalni direktor „Sicpa“ Xavier Davard, generalni direktor „Monterosa“ Adrien Alkabes i Dragan Maksimović, generalni direktor SIKA.

Privredna komora Ženeve je seminar opisala kao uspešan događaj, s obzirom na to da je omogućio unapređenje vidljivosti srpskog tržišta među predstavnicima poslovne zajednice Ženeve, kao i bolje razumevanje osnovnih karakteristika, dinamičnosti i potencijala srpskog tržišta.

Vučićev dnevnk iz Davosa

24. јануар 2015.

Srbija se u Davosu našla zato što je postala drugačija, napisao je premijer Aleksandar Vučić u tekstu “Dnevnik iz Davosa”, u kojem iznosi utiske dvodnevnog boravka, susreta i razgovora sa svetski poznatom političkom i ekonomskom elitom.

Nazivajući ovaj elitni ski centar u švajcarskim alpima “Čarobni breg” po Tomasu Manu, Vučić podseća da je najbogatija gužva na svetu počela 1971. i od tada svake zime ovde stigne sam vrh političke i ekonomske sile.

– Biti u Davosu najjednostavnije znači postati deo te ogromne vrteške. Uleteti u centrifugu svetske ekonomije i osvojiti, konačno, to tako važno sedište na kojem se ide i gore i dole, ali i sa kojeg se, ako te prihvate (a prihvate te kada te pozovu u Davos), više ne silazi – naveo je Vučić.

Srbija je, kaže, dobila poziv.

– Počinjemo da se okrećemo. Ali polako. Nije baš jednostavno za nas stići (dostići) u taj veliki svet – primećuje premijer.

Uz opasku da je Davos “đavolski skup”, ističe da je srpska delegacija štedela na svemu, pa i na putovanju.

To, kaže, znači: “Nema organizovane promocije Srbije, a Davos se raspada, puca od raznih promocija. Nema zakupa velikih hotela, a Davos je sam veliki hotel i zakupljen je. To na kraju znači da smo mi smešteni desetak kilometara od tog centra ekonomskog sveta, u seocu Klosters. Ne stižemo ni da ga zapamtimo”.

Uprkos tome, Vučić zadovoljno primećuje da je Srbija već prvog dana imala promociju u najnovijem izdanju švajcarskog “Blika”, na prvoj i na još dve, kako kaže, najvažnije strane.

– Više od toga nam i nije potrebno. Bar ne danas, u Davosu – konstatuje Vučić. Utisak mu je da su bogatstvo i moć vrlo jednostavni. Nema kaže nikakvih pretenzija u ljudima koji kontrolišu i svetski mir i svetsku ekonomiju. Užurbani su, dodaje, nekonvencionalni, skromni i nadasve fokusirani.

– Ovde se prave poslovi, ovde se štedi vreme, i ovde se – sluša – zapisao je premijer istakavši da upravo zato nikada u životu nije toliko pazio šta će da kaže. Podseća na susret sa kineskim kolegom, inače, starim prijateljem Li Kećangom i ponavlja da je on bio “zvezda Davosa”.

– Za njim i za gostima iz Azerbejdžana bukvalno trče. Pare su na istoku, i tržište, i potrošnja, i opet – pare – naveo je premijer Srbije u Dnevniku iz Davosa. Podseća i da je sa Kećangom potvrdio dogovor iz Beograda o gradnji brze pruge do Budimpešte koju ćemo, kaže, imati od oktobra 2017. Kećang mu je kaže obećao da će doći na otvaranje, što srpskog premijera čini “presrećnim”.

Inače, tokom dva dana boravka u Davosu, Vučić je učestvovao na Rojtersovom i Blumbergovom forumu i imao niz bilateralnih susreta i sve ih je, kaže, pozvao da ođu u Srbiju.

Sreo se, podseća, kratko sa predsednicom MMF Kristinom Lagard. Pa Herman Gref iz Zberbanke. Johan Šnajder, potpredsednik vlade Švajcarske i ministar ekonomije. Premijer Turske Davutoglu. Prijatelj Mohamed Alabar, direktor “Iglhilsa”, koji gradi Beograd na vodi. Džared Koen iz “Gugla”…

– I svaki put pazim šta pričam. Oni su ovde da čuju šta Srbija ima da im kaže. Šta nudi. Šta može i šta hoće. I nikada nisam sreo nikoga ko te prati sa tolikom pažnjom. Svaki i najmanji detalj im je važan. Otvorili su sve prijemnike, a ja pažljivo šaljem signale. Sve ih zovem u Srbiju – naveo je Vučić.

Izdvaja susret sa potpredsednikom Evropske komisije Fransom Timermansom, koga smatra jednim od najmoćnijih ljudi u EU, a koji je na sastanak došao nasmejan i sasvim sam.

– Nema sekretarica, personal-asistenta, užurbanih savetnika sa fasciklama i laptopovima, koji i inače ne služe ničemu osim što pokazuju nečiju moć. Timermansova moć je još veća samim tim što nema potrebu da je pokazuje. Tolika da je nakratko zaustavio vreme i u Davosu. I moje i svoje. Pričamo nadugačko, ne obazirući se na satnicu – naveo je Vučić i dodao da je taj susret zabeležio kao “jedan od najprijatnijih trenutaka”

Treći samit šefova vlada Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope

22. децембар 2014.

BEOGRAD — Treći samit šefova vlada Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope, kao i zvanična poseta kineskog premijera Beogradu od izuzetnog su značaja za Srbiju, ali i zemlje regiona, ocenjuju u razgovoru za Međunarodni radio Srbija Predrag Simić, profesor Fakulteta političkih nauka i Milorad Denda, novinar i dugogodišnji izveštač iz Kine.

Samit Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope omogućava Beogradu i Srbiji da se predstave kao dobri domaćini i zemlja koja ima dugu tradiciju dobrih odnosa sa Kinom još od 1978. godine do danas, kaže profesor Predrag Simić. Takođe, razgovori o kineskim ulaganjima u regionu mnogim zemljama će pružiti priliku da svoje veze učvrste, napominje Simić, navodeći kao primer to što Srbija i Mađarska, kao i Srbija i Crna Gora, zajednički konkurišu za kineska sredstva za kompatibilne projekte u regionu. Kako dodaje, vrlo značajan događaj je i poseta Li Kećijanga – prva poseta jednog kineskog premijera Beogradu posle više od 30 godina.

“Međutim, treba biti sasvim realan, jer Beograd odmah posle Nove godine čekaju neki dosta gorki zalogaji, kao što je nastavak pregovora o sprovođenju Briselskog sporazuma, bez kojih neće biti otvaranja prvih poglavlja u pregovorima o pristupanju Evropskoj uniji. Takođe, treba upozoriti da Kina ne dolazi sa investicijama, nego sa povoljnim kreditima, što ni za Srbiju, a i neke druge zemlje, već prezadužene, ne ostavlja mnogo prostora za nove kreditne aranžmane. Verovatno će domaćini pokušati u pregovorima sa Kinezima da dođu i do nekih drugih formula finansiranja, kao što su koncesije, prema kojima Kina do sada nije imala mnogo afiniteta”, kaže Simić.

Ovakvi samiti, dodaje Simić, Kini treba da omoguće da čvršće stane na tlo Evrope i da iz ovog regiona, koji dobro poznaje, sa čijim zemljama je posle 1949. godine uspostavila diplomatske odnose, nastupi na čitavom evropskom tržištu. Treba konstatovati da se radi o izuzetno važnom događaju, ali i biti oprezan kada su u pitanju procene njegovih dometa i moguće reakcije EU, zaključuje Simić.

Milorad Denda ocenjuje da su Samit i zvanična poseta kineskog premijera Srbiji velika privilegija i velika šansa za Srbiju, jer je reč o saradnji sa najmnogoljudnijom, a uskoro i ekonomski najjačom zemljom sveta. Na geopolitičkoj mapi sveta Kina je jedan od najvažnijih aktera, kaže Denda.

“Ta činjenica je već dovoljna da ukaže na značaj i Samita i dijaloga Srbije i Kine. To je šansa za Srbiju, jer joj se pruža mogućnost da dogovorima u obostranom interesu da snažan impuls svom ekonomskom razvoju, toliko neophodnom u ovom njenom razvojnom trenutku. Ekonomski jača Srbija će svakako imati i značajniju međunarodnu poziciju, pre svega u regionu”, ističe Denda.

Srećan je, takođe, sticaj okolnosti da je ovog puta geografski položaj Srbije njena prednost, jer se nalazi upravo na pravcima kineskog transportnog povezivanja sa Evropom, sa izlaskom Kine na ova tržišta, dodaje Denda.

“Reč je o dugoročnoj inicijativi Kine, o realizaciji takozvanog “kineskog puta svile”, što jasno asocira na kinesko trgovinsko povezivanje sa Evropom u Srednjem veku. Tim putem, koji će imati svoj kontinentalni deo preko centralne Azije i centralne Evrope, i svoj pomorski deo od grčih luka prema centralnoj i južnoj Evropi, Kina obezbeđuje najbrži put do evropskog tržišta. Kao važan segment tog puta, Srbija sebi obezbeđuje značajnu ulogu u ovom infrastrukturnom, ekonomskom, ali i geopolitičkom poduhvatu. Sreli su se u, nadajmo se, plodotvornom rezultatu ovaj interes Kine i želja 16 zemalja regiona da razviju svoje infrastrukturne potencijale, istovremeno gladne novca za investicijama, koji u Evropi nedostaje, pogotovu posle ekonomske krize 2008. godine”, kaže Denda, dodajući da svi projekti o kojima je bilo reči na skupu treba da doprinesu ekonomskom rastu ovih zemalja i, naravno, Srbije.

Sama činjenica da se skup održava u Beogradu uveliko označava Srbiju kao jednog od važnih aktera u velikom poduhvatu razvijanja saradnje sa Kinom, dodaje Denda. Napomenuvši da je kineski premijer na Samitu više puta istakao da se Kina zalaže za jačanje Evrope i jak evro, naš sagovornik ocenjuje da to treba shvatiti i kao kinesko zalaganje za jačanje multipolarnog sveta u kome bi Evropa bila jedan od važnih polova. Želja Kine je da Evropa bude jača, pa time i nezavisnija u odlučivanju, smatra Denda. Kina odbija kritike da njena saradnja sa zemljama centralne i istočne Evrope može biti štetna za EU, jer smatra da upravo ta saradnja može biti samo stimulans razvijanju kineskih odnosa sa Unijom, pošto doprinosi i ekonomskom jačanju pomenutih zemalja, kako članica EU, tako i onih koje idu putem evrointegracija, zaključuje Denda.

Suzana Mitić

Wizz Air otvara liniju od Niša do Bazela od jula 2015

9. децембар 2014.

NIŠ — Aerodrom „Konstantin Veliki“ u Nišu će od jula naredne godine biti povezan direktnom avio linijom sa Bazelom, saopšteno je na današnjoj konferenciji za novinare u Vladi Srbije. Wizz Air, najveća lowcost aviokompanija u centralnoj i istočnoj Evropi, je potvrdila da će uspostaviti redovan saobraćaj sa niškog aerodroma.

Letove će obavljati novi avioni Airbus A320 sa 180 putničkih mesta. Avioni će iz Niša do Bazela leteti dva puta nedeljno: ponedeljkom i petkom. Karte za ove letove nalaze se u prodaju preko sajta wizzair.com od utorka 9. decembra u 11 časova, a cena pojedinačne karte u jednom smeru od Niša do Bazela će biti od 2.999 dinara. Ova cena uključuje sve takse, obavezne doplate i besplatni manjim komadom ručnog prtljaga. U Wizz Airu su istakli da nastavljaju širenje u Srbiji i da se raduju što su u mogućnosti da i drugom srpskom regionu omoguće pristup jeftinim aviokartama.

„Nova linija treba da dovede i neke nove posetioce u Južnu Srbiju i posebno na Kopaonik, čuveni ski centar“, smatra Džon Stivenson, izvršni potrpredsednik Wizz Aira.

On je takođe istakao i da je zbog nedavnog poskupljenja usluga na beogradskom aerodromu za ovu kompaniju zaustavljen rast u Srbiji, ali da je otvaranje letova iz Niša nova prilika da se rast nastavio.

U saopštenju koje je izdala kompanija Wizz Air navodi se da sa novom linijom Wizz Air ima ukupno 11 linija iz Srbije, do sedam zemalja Evrope i da će saobraćaj obavljati sa dva srpska aerodroma: Beograd i Niš.

Niški aerodrom trenutno nema redovnih ili čarter letova. Pregovori sa Wizz Airom se vode već dosta dugo, a kako bi privukli ovu i druge aviokompanije u Nišu su došli na ideju da spuste cene aerodromskih usluga, koje su sada skoro besplatne za svaku aviokompaniju.

Aerodrom Bazel-Miluz-Frajburg

Aerodrom koji opslužuje švajcarski grad Bazel se nalazi na teritoriji Francuske pored grada Miluza, a osim ova dva grada služi i obližnjem nemačkom gradu Frajburgu. Aerodrom se nalazi na samoj tromeđi Francuske, Nemačke i Švajcarske i funkcioniše kao jedinstveno aerodromsko preduzeće ali sa tri sektora, svaki sa svojim kodom. Švajcarski je BSL, francuski MLH i nemački EAP. Ovaj aerodrom se naziva „EuroAirport“.
Aviokompanije mogu da biraju na koji će sektor „leteti“ u zavisnosti od bilateralnih sporazuma koji imaju sa tri zemlje. Wizz Air će iz Niša leteti do francuskog sektora (MLH), isto kao što leti i iz Beograda ili Tuzle. Putnicima je to, međutim, potpuno svejedno pošto oni stižu uvek na isti aerodrom i mogu slobodno da se kreću u sve tri države, s obzirom da je Švajcarska, iako ne i članica Evropske unije deo Šengenske zone za koju državljanima Srbije nije potrebna viza.

Ansgar Borneman (Nestlé), predsednik Švajcarsko-srpske trgovinske komore

30. новембар 2014.

BEOGRAD — Švajcarsko-srpska trgovinska komora poželela je dobrodošlicu svom predsedniku, gospodinu Ansgaru Bornemanu (Ansgar Bornemann), regionalnom direktoru kompanije Nestlé Adriatic. Članovi Upravnog odbora ove privredne asocijacije izabrali su g. Bornemann-a za predsednika, a gospodina Marinka Ukropinu, generalnog direktora kompanije SGS za Adratik region, za potpredsednika.

Svih sedam članova Upravnog odbora inicijalno su izabrani na godišnjoj skupštini Švajcarsko-srpske trgovinske komore za 2014. godinu, održanoj 30. oktobra. Pored g. Bornemana i g. Ukropine, Upravni odbor čine: g-đa Ana Govedarica, generalna direktorka kompanije Roche doo Srbija, Dragan Maksimović, generalni direktor kompanije Sika doo Srbija, g. Claudiu Soare, generalni direktor firme Holcim Srbija, g. Xavier Davard, generalni direktor kompanije Sicpa Albanija, i g. Adrien Alkabes, direktor kompanije Monterosa doo.

Ovi izbori predstavljaju poslednji čin u uspostavljanju Švajcarsko-srpske trgovinske komore, koja je zvanično osnovana u martu ove godine. Prema rečima g. Bornemana, Asocijacija „teži da uspostavi održive i dugoročne švajcarsko-srpske poslovne odnose, i to u dva pravca: postizanjem povoljnije poslovne klime za švajcarske kompanije u Srbiji, i paralelno, omogućavanjem i pomaganjem domaćim kompanijama da bolje posluju i razvijaju svoje aktivnosti na švajcarskom tržištu„. Kako bi svojim članicama obezbedila dodatnu vrednost, Švajcarsko-srpska trgovinska komora, koja broji više od 30 članova, poziva potencijalne nove članove da se prijave i pridruže radu udruženja.

Prema rečima g. Ukropine, „kako bismo ostvarili definisane ciljeve, treba da promovišemo osnovne švajcarske vrednosti: poštovanje zakona, propisa i svetskih standarda, zatim transparentnost i kvalitet, i iznad svega integritet i etičko ponašanje„.

Prvi „STADLER“ voz stigao u Srbiju

25. новембар 2014.

BEOGRAD — Prvi elektromotorni voz koji je švajcarski proizvođač „Stadler“ napravio za „Železnice Srbije“ dopremljen je ovog popodneva na subotičku železničku stanicu. Očekuje se da će biti uključen u domaći saobraćaj u decembru ove godine.

Voz švajcarskog proizvođača u potpunosti je završen i predat srskim železničarima na dalja ispitivanja u Zemunu i poligonu u Rumuniji, javlja dopisnik RTS-a.

Kako RTS saznaje, Švajcarci su završili i drugu eletromotornu garnituru rađenu za srpske železnice koja će krajem ovog meseca biti predstavljena na međunarodnom sajmu transporta u Berlinu.

Sa „Stadlerom“ je ugovorena nabavka 21 elektromotornog putničkih voza, ukupne vrednosti 99 mil EUR, koje su srpske železnice kupile zahvaljujući kreditu Evropske banke za obnovu i razvoj.

Novi vozovi će na elektrificiranim regionalim prugama Srbije zameniti stare garniture za prevoz putika. Vozovi su četvorodelni koji mogu ići brzinom od 160 kilometara na sat.

Kapacitet „Stadlerovog“ voza je 465 putnika sa 12 sedišta prvog razreda, 224 fiksna i 11 pomoćnih sedišta, kao i 230 mesta za stajanje.

Ni manje zemlje ni bogatijih ljudi

19. новембар 2014.

640px-Burg_Gutenberg_-_Balzers-_Liechtenstein — Blazers, Lihtenštajn / foto: Burg Gutenberg

Prosečna godišnja kupovna moć po stanovniku u 42 zemlje Evrope iznosi 13.112 evra, za oko jedan odsto više nego pre godinu dana kada je iznosila 12.890. evra.

Ovo je pokazala najnovija studija „Kupovna moć u Evropi 2013/2014“ globalne istraživačke kompanije GfK.

Evropljanima su 2014. godine na raspolaganju 8.830 milijardi evra, ali su po kupovnoj moći velike razlike i među regionima, i među zemljama, prenosi list Figaro.

U studiji, kupovna moć označava nominalna raspoloživa primanja bez poreza i socijalnih davanja, a sa transferima, i obračunava se po glavi stanovnika u evrima i u indeksnim poenima.

Ukupnu sumu kupovne moći u studiji GfK, stanovništvo troši na fiksne izdatke, stanarine, grejanja, porez, na ličnu potrošnju i druge izdatke, poput odmora ili prevoza.

Među 42 zemlje koje su bile predmet istraživanja, na prvom mestu je kao i prošle godine Lihtenštajn gde je godišnja kupovna moć po stanovniku 54.840 evra, sledi Švajcarska koja je takođe zadržala prošlogodišnju poziciju sa 37.153 evra, a na trećem mestu je kao i pre godinu dana Norveška sa 30.560.

Na četvrtom mestu je i dalje Luksemburg sa 28,851 evra, a ne petom mestu Danska sa 22,044 koje je napredovala za dva mesta u odnosu na prošlu godinu.

Austrija je na šestom mestu sa 21.891 evra, Nemačka na sedmom sa 21.579. koja je napredovala za jedno mesto u odnosu na prethodnu godinu.

Na osmom mestu je Švedska sa 21.230 evra, Francuska na devetom sa 19.643 evra, a na desetom Finskom sa 19.379 evra.

Na ovogodišnjoj listi najviše je napredovala Danska za dva mesta, dok su za jedno mesto napredovale Nemačka, Velika Britanija, Malta, Litvanija, Estonija, Hrvatska, Bosna i Hercegovini, Makedonija i Belorusija.

Albanija je najviše nazadovala jer pala za četiri mesta, Švedska je na ovogodišnjoj listi pala za tri mesta, Češka za dva, Belgija, Kipar i Turska za jednu poziciju.

Konferencija o „Švajcarsko-srpskim bilateralnim odnosima“

4. новембар 2014.

BEOGRAD — Prva konferencija Švajcarsko-srpske trgovinske komore (ŠSTK), pod nazivom „Švajcarsko-srpski bilateralni odnosi“, održana je u četvrtak, 30. oktobra 2014. godine u hotelu „Hyatt Regency“ u Beogradu, okupivši više od 80 predstavnika državnih organa, privatnog sektora, poslovnih udruženja i drugih interesnih grupa, uključujući, između ostalih, Švajcarsku kancelariju za saradnju, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), Biznis inkubator tehničkih fakulteta Srbije, Agenciju za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA), i srpsku dijasporu. Konferencija je organizovana sa ciljem omogućavanja javno-privatnog dijaloga i pružila je priliku za direktne razgovore između državnih zvaničnika i kompanija.

UVODNI GOVOR

Konferenciju je otvorila Izvršna direktorka ŠSTK-a gđa Ana Grujović, koja je najavila niz konferencija sa ciljem obezbeđenja interaktivne platforme za dalje konsultacije i razgovore sa svim relevantnim stejkholderima. Prema rečima gđe Grujović, sve informacije o aktivnostima ŠSTK-a mogu se pronaći na zvaničnom internet sajtu, koji je pokrenut u septembru 2014. godine kao dodatni alat za jačanje švajcarsko-srpskih odnosa. Na kraju, gđa Grujović je istakla rad ŠSTK-a na izgradnji mreže jakih institucionalnih partnera i u Srbiji i u Švajcarskoj, navodeći „Global Enterprise Switzerland„, „Economiesuisse“ i Privrednu komoru Švajcarske-Centralna Evropa, kao neke od glavnih partnera ovog udruženja.

POZDRAVNI GOVOR

Pozdravni govor učesnicima Konferencije održao je državni sekretar Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, g. Stevan Nikčević, koji je predstavio aktuelnu bilateralnu saradnju u privredi i trgovini i izrazio svoje zadovoljstvo što 150 švajcarskih kompanija trenutno posluje u Srbiji. Prioritet za buduću saradnju treba da bude povećanje prisustva švajcarskih investitora u proizvodnim i izvoznim sektorima, kao i unapređenje međusobne trgovinske razmene, kako u obimu, tako i u pogledu njene strukture.

Kao perspektivne oblasti saradnje istaknute su mašinska i tekstilna industrija, turizam, IT sektor, farmaceutska industrija, izvoz svežeg voća i povrća, mesa i mesnih proizvoda. U okviru industrijske saradnje, mogućnosti postoje u proizvodnji mehanizacije, elektronskoj industriji i proizvodnji vozila, zatim hemijskoj industriji i poljoprivredno-prehrambenom sektoru.

Istaknuta je i važnost redovnog zasedanja Zajedničke ekonomske komisije između 2 zemlje, koja predstavlja najviši oblik institucionalne saradnje na državnom nivou. Naredno zasedanje će se održati u martu 2015. godine u Bernu, zajedno sa poslovnim forumom, na kome će se predzentovati mogućnosti za poslovanje na srpskom tržištu.

KLJUČNI GOVOR

Prisutnima se zatim obratio glavni govornik, švajcarski ambasador u Beogradu, Nj.E. Žan-Danijel Ruh, koji je predstavio centralne teme švajcarsko-srpskih bilateralnih odnosa, uključujući njihove političke, ekonomske i kulturne aspekte. Ambasador Ruh je naglasio da se Švajcarska pokazala kao jedan od najpouzdanijih poslovnih partnera Srbije. Naime, on je rekao da su švajcarske kompanije uložile preko 500 miliona evra tokom proteklih 10 godina.

Takođe, Švajcarska i Srbija održavaju i intenzivne diplomatske i političke odnose i vlade ove dve zemlje su odlučile da koordiniraju svoja uzastopna predsedavanja OEBS-om.

Ambasador Ruh je podsetio da brojni Srbi žive u švajcarskoj dijaspori i da ova dijaspora igra važnu ulogu u razvoju Srbije. Procenjuje se da iznos doznaka čiji se transfer svake godine izvrši iz Švajcarske u Srbiju varira između 300 i 600 miliona evra.

Švajcarska je takođe izdvojila oko 6 miliona evra za sanaciju nakon poplava u Srbiji, a koje su posledica potopa koji je zemlju zadesio u maju 2014. godine.

PANEL-DISKUSIJA

Obraćanje švajcarskog ambasadora je praćeno panel-diskusijom o investicionim i trgovinskim vezama između Švajcarske i Srbije, koju je vodio g. Andreas Ernst, novinar lista „Neue Zurcher Zitung„. Učesnici panela su bili i gđa Jelena Spasic, pomoćnica ministra privrede Republike Srbije, Nj.E. g. Daniel Ruh, g. Ansgar Borneman, regionalni direktor kompanije „Nestle Adriatic„, g. Klaudiu Soare, glavni izvršni direktor kompanije „Holcim„, i g. Dragan Maksimović, generalni direktor kompanije „SIKA„.

Tokom panel-diskusije pomoćnica ministra privrede Srbije Jelena Spasić, rekla je da je sadašnja Vlada Srbije uradila puno na poboljšanju poslovne klime, da su određeni reformski zakoni usvojeni i da je poboljšana fleksibilnost tržišta rada.

Ona je napomenula da se odnos izvoza Srbije prema uvozu sa Švajcarskom odnedavno poboljšava i da se nada da će nivo ekonomske saradnje između dve zemlje biti još bolji u godinama koje dolaze.

Učesnici panela su se dotakli nekoliko važnih pitanja vezanih za dalje poboljšanje lokalne poslovne klime, kao što su, između ostalih, administrativne procedure, mogućnost zapošljavanja mladih i institucije javne uprave. Na primer, g. Maksimović je rekao da, iako je „SIKA“ suočena sa dugotrajnim administrativnim procedurama vezanim za izdavanje građevinskih dozvola, kompanija uspeva da uspešno prevaziđe tu prepreku u roku od 24 meseca. Što se tiče aktuelnih ekonomskih formi reformi, učesnici panela su se saglasili da novi zakoni treba da budu primenjeni na pravi način kako bi doneli pozitivne rezultate.

Još jedno pitanje koje je obrađeno odnosilo se na problem „odliva mozgova“ i nedostatak adekvatnih veština lokalnih zaposlenih. G. Klaudiu Soare je naveo da kompanija „Holcim“ aktivno radi na obezbeđivanju odgovarajućih veština mladima u Srbiji kroz projekat „Talent Pool“ , koji pruža mogućnosti stažiranja mladim diplomcima.

Tokom diskusije je potvrđeno i da su švajcarske kompanije doprinele održivom razvoju srpskog društva, a g. Borneman je naveo nedavno otvaranje fabrike za preradu vode kompanije „Nestle“ u Surčinu.

Učesnici konferencije su zaključili da je švajcarsko-srpska bilateralna i ekonomska saradnja bila uspešna tokom mnogo godina, i da će dve zemlje dalje raditi na jačanju tih veza u periodu koji je pred nama.

Švajcarci zainteresovani za letove iz Niša

3. новембар 2014.

NIŠ — Investiciona grupa “Helvax AG” iz Švajcarske ima plan da kupi “Aviogeneks” i pokrene avio-saobraćaj iz Niša, prenosi portal flyfromnis.com.

Beogradski “Aviogeneks” bio je svojevremeno drugi nacionalni avio-prevoznik, ali godine sankcije uzele su danak, pa je i ova, kao i brojne kompanije u Srbiji, dotakla dno.

Ipak, u njihovoj floti ostao je samo jedan avion tipa Boing, dok Švajcarci imaju jedan kargo avion tipa B737 i 5 putničkih aviona A319.

Kako piše flyfromnis.com Beograđani su spremni da se presele u Niš, a Švajcarci su pokazali ozbiljnu zainteresovanost da pored aviona, ulože značajna finansijska sredstva u ovaj projekat.

Za pomenuti portal je, kako sami pišu, ovu informaciju potvrdio i gradonačelnik Niša Zoran Perišić, a na nekoj od prethodnih sednica Gradskog veća je o dolasku Švajcaraca na niški aerodrom govorio i zamenik gradonačelnika Ljubivoje Slavković.

Čime se bavi kompanija iz Švajcarske?

Helvax AG, kako stoji na njihovom sajtu, je regionalna kompanija za investicije i inovacije start-up rešenja. Ona prikazuje inovativne kompanije aktivnim investitorima i promoviše inovativnost, preduzetništvo, investicije spremnost i pristup finansijama u Evropi.

U ovoj kompaniji, kojoj osnovna delatnost nije avio-saobraćaj, Balkan vide kao novo evropsko tržište u 2015. godini.

Aviogenex

Aviogenex, druga je srpska nacionalna kompanija osnova 1968. godine, koja se prvenstveno bavi carter saobracajem. Firmu je 1968. osnovao Geneks kao „Geneks Er“. Sa letovima počinje 3. marta 1969. avionima Tupoljev Tu-134 koji su kupljeni na osnovu robne razmene sa Sovjetskim Savezom. Kasnije prelaze na zapadnu tehnologiju pa tako 1983. godine u flotu uvode avione Boing 727-200 a 1987. i Boing 737-200. U svojoj godini rekorda 1990. prevezli su 633.932 putnika a u floti su imali 13 aviona. Tokom devedesetih, suočena sa gubitkom glavnih aerodroma u Splitu, Dubrovniku i Puli zbog eskalacije sukoba na prostorima bivše SFRJ, kompanija počinje da iznajmljuje avione drugim kompanijama, uglavnom iz Afrike i Azije.
Aviogenex trenutno raspolaže sa jednim avionom Boing 727-200.

1...678 Stranica 7 od ukupno 8