Plaćena reklama

Štadler zainteresovan za otvaranje fabrike u Srbiji

0

Kompanija je zainteresovana za nove projekte u Srbiji, kao i otvaranje fabrike transformatora.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić je u Geozavodu razgovarao sa delegacijom Štadlera na čelu sa vlasnikom kompanije Peterom Špulerom, sa kojim je memorandum između Štadlera i Vlade Srbije, potpisao ministar građevinarstva Tomislav Momirović.

Memorandum predviđa značajnu finansijsku pomoć Štadlera Železničkom muzeju, a namenjena je razvoju i promociji muzeja.

Štadler, jedan od svetskih lidera u proizvodnji šinskih vozila od kojeg će Srbija nabaviti tri voza za brzu prugu, zainteresovan je i za otvaranje fabrike transformatora u Srbiji, kao i za dugoročnu stratešku saradnju u smislu prodaje vozova našoj zemlji.

Takođe, tema razgovora bila je i potencijalni plasman njihovih proizvoda Srbiji i zemljama u regionu, a razgovaralo se i o mogućnosti da Štadler otvori fabriku voznih sredstava u Srbiji. Susretu je prisustvovala i premijerka Srbije Ana Brnabić,ministar finansija Siniša Mali, kao i bivši nemački kancelar Gerhard Šreder, koji je prijatelj Petera Špulera.

U Geozavodu gostima iz Švajcarske predstavljena je Srbija kao investiciona destinacija.

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infastrukture Momirović održao je prezentaciju o pravcima razvoja srpske železnice i potencijalima za saradnju sa kompanijom Štadler.

Takođe, tokom susreta sa delegacijom Štadlera predstavljen je i projekat Beograda na vodi.

Pored Petera Špulera, u delegaciji Štadlera su i njegov sin Lukas Špuler koji je aktivno uključen u poslovanje kompanije i tekuće projekte, zatim Željko Davidović, menadžer za prodaju Štadlera za centralnu i jugoistočnu Evropu, Srbin iz Mrkonjić Grada, kao i Anzgar Brokmejer (Ansgar Brockmeyer), zadužen za prodaju i marketing i zamenik generalnog direktora Štadlera, kao i ambasador Švajcarske u Beogradu Urs Šmid.

Špuler je, predstavljajući svoju kompaniju, rekao da imaju veoma kratak rok da isporuče Srbiji tri brza voza dabldekera, da je to za njih veoma izazovan posao, ali obećao da će sve biti završeno kako treba i na vreme.

Takođe, potvrdio je da ta kompanija traži lokaciju za izgradnju nove fabrike transformatora.

Ranije je najavljeno da će Štadler isporučiti Srbiji prvi brzi voz do kraja oktobra, a drugi i treći do kraja godine. Nabavka tri brza voza od Štadlera putem tendera vredna je 62 miliona

Srbin Željko Davidović iz Štadlera je rekao da mu je naročita čast što se obraća na tom skupu, pre svega, kao Srbin.

“Ovo je jedna potvrda uspeha Srbije u finansijskom smislu. Želeo bih da gospodin Peter Špuler napravi tu prvu fabriku za transformatore, a ako Bog da bude i sledeće”, istakao je Davidović.

Ministar Momirović je kazao tokom prezentacije da Srbija projektima za razvoj saobraćajne infrastrukture želi da poveže ceo region i da su započete velike investicije, od kojih je najveća kada je reč o železnici izgradnja brze pruge od Beograda do Budimpešte kroz Srbiju, čija će prva deonica od Beograda do Novog Sada biti gotova do kraja ove godine.

Ministar je izjavio tom prilikom Tanjugu da je ovo veliki dan za srpske železnice i ekonomiju, pošto je Štadler pokazao zainteresovanost da otvori dve fabrike u Srbiji.

“Kupili smo tri kompozicije Štadler vozova, koji su najboljih vozova koji postoje u Evropi i oni će stići u Srbiju do kraja godine, a u februaru će početi komercijalno da se koriste od Beograda do Novog Sada”, rekao je Momirović i podsetio da će ti vozovi ići brzinom od 200 kilometara na sat.

Dodao je da su ljudi iz Štadlera prepoznali potencijale Srbije i zato danas došli u Beograd.

“Pokazali su interesovanje da otvore dve fabrike ovde, jedna je fabrika vozova i voznih sredstava. Nama će svakako u narednim godinama biti potrebno još vozova”, istakao je Momirović.

On je kazao da je nakon tavorenja srpskih železnica od 2014. do 2019. kupljeno 48 novih voznih kompozicija i da se sada kupuju i tri brza voza.

Ministar je dodao da će i zemlje u regionu morati da nas prate kada je reč o razvoju železnice, kao i da će srpske železnice za kratko vreme, u jednom delu, izgledati kao železnice u Francuskoj i Austrij.

Momirović je kazao da će biti obnovljena i cela barska pruga u Srbiji.

Predsednik Vučić ranije je izjavio da jedva čeka puštanje u saobraćaj brze pruge od Beograda do Novog Sada, što će biti krajem februara i da sedne u brzi voz koji je Srbija kupila od švajcarske kompanije Štadler.

Vučić je rekao da će pruga biti završena i pre toga, ali da će se nakon završetka radova obavljati test vožnje.

Podsećanja radi, Srbija je 2014. godine, nabavila od Štadlera 21 elektromotorni voz za srpske železnice, koji su upotrebi na regionalnim prugama.

Povlači se serija novčanica švajcarskog franka

0
© Schweizerische Nationalbank

Nacionalna banka Švajcarske povućiće iz opticaja novčanice osme serije švajcarskog franka. Počevši od 30. aprila 2021. godine više neće važiti kao zakonsko sredstvo plaćanja.

Osma serija novčanica švajcarskog franka

Izuzetak su plaćanja u Pošti i SBB/CFF/FFS koja će biti moguća do 30. oktobra 2021. godine.

Kako novčanice zameniti u Srbiji

Uzimajući u obzir novonastale okolnosti, odnosno kratak vremenski period od trenutka objave datuma povlačenja (28. april 2021.) do dana kada će novčanice biti povučene iz opticaja (30. april 2021.), Narodna banka Srbije želi da omogući dodatni vremenski period građanima da kod poslovnih banaka izvrše zamenu predmetnih novčanica bez naknade, odnosno poslovnim bankama da kod Narodne banke Srbije bez naknade mogu zameniti novčanice osme serije švajcarskog franka, navodi se u saopštenju NBS.

Narodna banka Srbije će od banaka primati ove novčanice bez uobičajene naknade za zamenu novčanica efektivnog stranog novca povučenih iz opticaja, zaključno sa 31. majem 2021. godine.

“Na taj način, bankama i ovlašćenim menjačima će biti omogućeno da takođe bez naknade od građana primaju novčanice osme serije švajcarskog franka na devizne račune, otkupljuju ih ili vrše zamenu za novčanice devete serije švajcarskog franka”.

NBS napominje da nakon povlačenja iz opticaja novčanica osme serije švajcarskih franaka, banke u Srbiji mogu, ali nisu u obavezi da vrše zamenu/otkup istih, dok ovlašćeni menjači u Srbiji mogu, ali nisu u obavezi da vrše otkup istih, a u slučaju da to čine, samostalno određuju uslove zamene/otkupa.

Preporučuje se građanima da polaganje na devizni račun, prodaju za dinare ili zamenu za devetu seriju novčanica švajcarskog franka obave što pre, ne čekajući krajnji rok a imajući u vidu da će bankama biti potrebno izvesno vreme za predaju novčanica osme serije Narodnoj banci Srbije, što znači da će i banke i ovlašćeni menjači prestati da primaju ove novčanice i pre 31. maja 2021. godine o čemu će samostalno odlučivati.

Nakon povlačenja iz opticaja, novčanice osme serije švajcarskog franka, kao i ranije povučene novčanice šeste serije, biće moguće zameniti bez vremenskog ograničenja na šalterima Nacionalne banke Švajcarske u Bernu i Cirihu, kao i u agencijama koje se nalaze u većim gradovima Švajcarske.

Novčanice povučene iz opticaja mogu se poslati i poštom na adresu centralne banke Švajcarske, a iznos koji predstavlja ukupnu nominalnu vrednost novčanica podnetih za zamenu uplaćivaće se na račun podnosioca.

Zbog optužbi da je rasistički Migors povukao iz prodaje “Mohrenkopf”

0

Najveći švajcarski lanac supermarketa Migros uklonio je iz svojih trgovina slatkiš Mohrenkopf (Moor’s Head) zbog brojnih kritika da širi rasizam.

U mnogim prodavnicama Migrosa protekla dva dana zabeležena je velika navala za ovim slatkišima nakon što je stiglo obaveštenje da više neće prodavati popularni proizvod švajcarske kompanije Dubler.

Ovaj potez Migrosa usledeo je nakon duge internet rasprave o čokoladnim poslasticama koja se pojavila usred aktuelnog svetskog talasa antirasizma nakon smrti Afroamerikanca Džordža Flojda.

Sumnje u rasističku pozadinu švajcarskog čokoladnog mančmeloua pokrenuo je anonimini korisnik Tvitera koji je podstakao više rasprava o poreklu imena ovog slatkiša i korporativne odgovornosti kompanije koja vređa svoje kupce prodavajući Mohrenkopf (Moor’s Head). Moor’s Head odnosi se na heraldički prikaz glave, obično tamnopute osobe, prikazane iz profila s trakom oko čela.

“Dragi Migros, molim vas da odmah uklonite ovaj proizvod iz svoje ponude. Taj naziv je izrazito rasistički i ne odgovara političkoj korektnosti”, napisao je na Tviteru jedan korisnik.

Nakon velikog odziva drugih korisnika, ovaj tvit je izbrisan, kao i anonimni nalog.

Novinar Kristijan Bek usprotivio se kritikama na račun švajcarskog slatkiša rekavši da nikada nije razmišljao o čovjeku sa tamnom kožom kao o “Mohrenkopfu”.

Drugi su celu raspravu okarakterisali kao “apsolutnu glupost” govoreći da ne može odjednom sve biti rasističko. Neki su čak istakli da je, bez obzira na moralne implikacije naziva slatkiša, cela bura na Tviteru besplatna reklama za proizvođača čokolade, odnosno kompaniju Dubler.

U Novom Sadu počela izgradnja fabrike čokolade švajcarske kompanije “Beri Kalebo”

0
© Barry Callebaut

Polaganjem kamena temeljca u Novom Sadu zvanično počela izgradnja fabrike čokolade švajcarske kompanije “Beri Kalebo” (Barry Callebaut), investicije koju je Srbija podržala sa dodatnih 14,2 miliona evra iz budžetskih sredstva.

Svečanosti polaganja kamena temeljca prisustvovao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je istakao da će ova fabrika mnogo značiti za prehrambenu i prerađivačku industriju Srbije.

Takođe je dodao da će plate inženjera i tehnologa u fabrici biti na evropskom nivou, dok će radnici moći da računaju na primanja iznad proseka u Srbiji.

Vučić je naglasio da kompanija ima jednu od najboljih tehnologija za proizvodnju čokolade u Evropi, kao i da je njihov dolazak u Srbiju od ogromnog značaja za ekonomski razvitak zemlje.

Svečanosti su prisustvovali i glavni izvršni direktor kompanije “Beri Kalebo” Antoan de Sant Afrik (Antoine de St-Affrique), kao i generalni direktor te kompanije Stojan Kemera, gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, pokrajinski premijer Igor Mirović i predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor.

Fabrika bi narednih godina trebalo da zaposli oko stotinak radnika.

Bogataši povlače novac iz švajcarskih banaka

0
EPA-EFE/ANTHONY ANEX

Švajcarski privatni bankari kažu da su im neki klijenti tražili da povuku velike količine gotovine iz banaka kako bi ga sami čuvali u privatnim sefovima ili skladištima, bez obzira na reputaciju te zemlje kao sigurne i pouzdane u finansijskom sektoru.

Ocenjuje se da je taj potez posledica već pet godina negativnih kamatnih stopa.

Politika, čiji je cilj bio da spreči jačanje švajcarskog franka, nalagala je bankama da plaćaju naknade Švajcarskoj nacionalnoj banci, pa su u nekim slučajevima banke deo tih dodatnih troškova prebacile na svoje najvažnije klijente.

Takva politika se pokazala nepopularnom kod klijenata koji su navikli da zarađuju od kamata na svojim depozitima, i sada razmatraju kako da izbegnu plaćanja tih troškova.

Norman Vilamin, glavni investicioni direktor za privatno bankarstvo u švajcarskom UBP-u, rekao je da je ograničeni broj klijenata svoj novac već povukao.

„Banka ispituje sve opcije s klijentima, ali banke polako gube mogućnost izbora u pokušaju da nađu način da ne naplaćuju čuvanje velikih iznosa novca”, kaže Vilamin za Si-En-En, a prenosi Tanjug.

Podseća se da su negativne kamatne stope, koje su se pojavila 2015. godine u Švajcarskoj, otežale su bankama da ostvaruju profit od pozajmica i hipoteka.

Švajcarska investiciona banka „Kredit Svis”  najavila je prošle godine da će primeniti negativnu kamatnu stopu od 0,75 odsto za iznose veće od dva miliona švajcarskih franaka (2,1 miliona dolara).

To znači da ako klijent u banci na godinu dana drži tri miliona švajcarskih franaka (3,1 miliona dolara), njemu će biti naplaćeno 7.500 švajcarskih franaka (7.750 dolara).

Čak i ako klijenti žele da povuku velike iznose gotovine, kako se navodi, morali bi da osmisle plan skladištenja i osiguranja.

Ludvig Karl, iz kompanije koja iznajmljuje sefove u Švajcarskoj i Lihtenštajnu, rekao je da je od 2015. godine primećeno sve veće interesovanje za skladištenje gotovine.

Podaci pokazuju i da se broj novčanica u opticaju neprestano povećavao od finansijske krize 2008, a posebno je zabeležen rast upotrebe novčanica od 1.000 švajcarskih franaka.

Si-En-En navodi da je pod pritiskom Švajcarska narodna banka u septembru saopštila da će podići iznos koji banke mogu da skladište, a da ne primenjuju negativne kamatne stope, posle čega je udruženje bankara objavilo da „negativne kamatne stope više ne ispunjavaju svoju ekonomsku svrhu”.

Evropska centralna banka, koja prati negativne kamatne stope u 19 zemalja koje koriste evro od 2014. godine, takođe se suočila sa zahtevima da istraži negativne posledice ovakve politike.

U opticaju nova novčanica od 100 franaka

0
Notenbündel 100-Franken-Note, drei, VS

12. septembra 2019, počelo je izdavanje nove novčanice od 100 franaka, koja je predstavljena prošle nedelje.

Narodna banka Švjacarske je 6. aprila 2016. predstavila prvu novčanicu nove serije, od kojih je novčanica od 100 franaka koja je danas puštena u opticaj, šesta i poslednja u seriji.

Do daljnjeg novčanice (prethodne) 8. serije važe kao legalno sredstvo plaćanja.

Više informacija o švajcarskim novčanicama mogu se naći pod naslovom Novčanice i kovanice na web lokaciji Nacionalne banke Švajcarske (www.bns.ch).

Švajcarska nacionalna banka (SNB) predstavila je novu novčanicu od 200 franaka

0
© Schweizerische Nationalbank

Dizajn nove novčanice naglašava naučne ekspertize Švajcaraca, a deo su nagrađivanog skupa novčanica ove zemlje.

Novčanica od 200 franaka je poslednja od nagrađivanih švajcarskih apoena koji su usvojeni u poslednje vreme.

Novčanica od 10 franaka proglašena je 2017. najlepšom novčanicom na svetu, a istu nagradu je 2016. osvojila je novčanica od 50 franaka.

Novčanica će biti puštena u promet 22. avgusta 2018, a iz banke poručuju da je novi apoen manji i lakši za rukovanje od stare verzije.

U maju 2019. godine, biće predstavljena novčanica od 1.000 franaka, a novčanica od 100 franaka u jesen 2019. godine.

Stare novčanice će ostati u upotrebi do daljeg.

Tri prsta na novih 200 franaka podigla buru na društvenim mrežama

Kako prenose pojedini srpski mediji, motiv sa podignuta tri prsta je izazvao negodovanje na društvenim mrežama građana iz BiH i Albanije koji rade u ovoj zemlji, pa se tim povodom oglasila Centralna banka Švajcarske (CBS).

„Tri prsta označavaju tri geometrijske ose – iks, ipsilon i zet“, tvrde iz te ustanove.

Saopštenje je usledilo posle navoda na mrežama da je ovo srpski pozdrav i pitanja „da li je ovo srpska novčanica“.

Dodatno objašnjenje CBS je da se tri prsta koja predstavljaju tri ose nalaze ispred prikaza Velikog praska, a tri ose pokazuju pravac širenja materije.

Narodna banka Srbije: Dijaspora poslala u Srbiju 1,33 milijarde evra za pet meseci

0

Prema podacima o registrovanim doznakama za pet meseci ove godine, preko brzog transfera novca i računa izvršeno je oko 700.000 transakcija, kažu u NBS za Tanjug.

Prema podacima o registrovanim doznakama za pet meseci ove godine, preko brzog transfera novca i računa izvršeno je oko 700.000 transakcija, kažu u NBS za Tanjug.

Prosečan iznos primljenih doznaka razlikuje se u zavisnosti od destinacije i načina njihovog slanja, npr. preko brzog transfera novca prosečan iznos doznake se kreće oko 280 evra, a preko računa je znatno veći.

Prema procenama NBS, za pet meseci ove godine, priliv po osnovu neregistrovanih doznaka (van bankarskih računa i brzog transfera novca) iznosio je oko 618 miliona evra.

Posmatrano po zemljama, najviše doznaka u poslednjih pet godina, kao i u prvom tromesečju 2018. godine, dolazi iz zemalja u kojima živi i radi veliki deo naše dijaspore, pre svega iz Nemačke, Švajcarske, Austrije i Francuske, a najveći deo priliva doznaka realizuje se u evrima (oko 80 odsto).

U poslednjih pet godina, kako kažu u NBS, priliv doznaka u Srbiju relativno je stabilan, a njihovo učešće u bruto domaćem proizvodu kreće se oko osam odsto, što u centralnoj banci očekuju i u ovoj godini.

1,85 milijardi švajcarskih franaka od prodaje čokolade

0

Savez švajcarskih proizvođača čokolade (Chocosuisse) saopštio je da je ukupna prošlogodišnja prodaja dostigla 1,85 milijardi švajcarskih franaka (1,98 milijardi dolara). Takođe je povećan obim prodaje čokolade za 2,7 procenata, na 190.731 tonu, objavljeno je na portalu Svisinfo.

Međutim, prodaja u Švajcarskoj je opala za 1,3 odsto. Svaki Švajcarac je lani pojeo “samo” 10,5 kilograma čokolade, što je za pola kilograma manje nego godinu dana ranije.

Rast izvoza je, ipak, više nego nadoknadio pad prodaje na domaćem tržištu.

U inostranstvu je prodato lani 127.923 tona švajcarske čokolade, što je za 4,8 odsto više nego prethodne godine, dok je ukupna vrednost izvoza skočila za 6,9 procenata na 936 miliona franaka.

Posle trogodišnjeg pada, na nemačkom tržištu je prošle godine zabeležen rast prodaje od 16 posto. Sa izuzetkom Sjedinjenih Država, gde je prodaja pala za 7,0 procenata, rast je zabeležen na još tri od prvih pet vodećih tržišta, i to: u Velikoj Britaniji za 2,0 odsto, Francuskoj za 8,0 i Kanadi za 6,0 procenata.

Među prvih 20 tržišta, u Australiji i Rusiju su ostvarene najviše stope rasta, dodaje se u informaciji, bez navođenja konkretnih pokazatelja.

Rolf Dobelli: “Da nije bilo ratova Srbija bi bila kao Švajcarska”

0
Rolf Dobelli, Ana Brnabić

On je u razgovoru za beogradski “Blic” rekao da će njegova organizacija sledeće godine početi sa organizovanjem skupa Vorld majnds u Beogradu. Kaže i da je Srbija zabeležila dobar napredak i da radi dobar posao.

“Imali smo sastanak sa premijerkom, koja je bila jedna od osoba koja je veoma uticala na to da dođemo u Beograd, a i gospodin Vučić je takođe to inicirao. Želeli bismo da dovedemo što više ljudi iz naše originalne zajednice na World Minds u Beogradu”, kazao je on za “Blic” tokom boravka u Beogradu.

“Sa vašom vladom bismo mogli dan nakon simpozijuma da organizujemo sastanke sa onima koji su učestvovali da vidimo šta ko može da ponudi, da razgovaramo o investicijama itd. Ali mogu da vam kažem da je zaista dobro raditi sa vašom vladom, ona je brza i ne komplikuje”, kaže on.

Na pitanje zašto baš Beograd i Srbija, on kaže da su imali dosta pitanja iz drugih gradova da li mogu da organizuju simpozijum tamo, ali je vlada Srbije izrazila jaku podršku.

Dobeli je dodao da je tu još jedan razlog – Srbija je prilično nalik Švajcarskoj, imaju približan broj stanovnika, nemaju naftu, pa, kako kaže, “mi generišemo bogatstvo naukom i preduzetništvom i Srbija će uraditi isto”.

Foto: Vesna Lalić / RAS Srbija

“Ne zaboravite, vi ste imali tri rata, Švajcarska nije, mi nismo učestvovali u Prvom svetskom ratu, bili smo pošteđeni u Drugom i naravno nismo imali jugoslovenski rat. Dakle, prošli ste kroz tri rata i to je razlika… Mi smo imali bolji početak i sreću, a vi ste imali lošu sreću. Da nije bilo toga, vi biste bili kao Švajcarska, garantujem vam”, kaže Dobeli.

Na pitanje kako Srbija da spreči odliv mozgova, on kaže da Srbija treba da nađe način da se ponovo poveže sa tim ljudima. “I Vorld majnds može da pomogne u tome. Beograd ima regionalni uticaj i vodeći je centar za nauku u regionu. Srbija treba da postane magnet, njeni naučnici odlaze u inostranstvo i to treba da rade, ali Srbija treba da nađe način da ih privuče nazad. To je dugotrajan projekat, ali to mora a se desi”, kaže Dobeli.

Odgovarajući na pitanje kako Srbija može da privuče investicije i poboljša svoj imidž u svetu, on kaže da će to doći s vremenom. “Ali mislim da će stvarno pomoći integracija u EU. Čim se to desi, mnogo investicija će stići u zemlju. Mislim da će proći još nekoliko godina, ali ste napravili dobar napredak. U međjuvremenu, pomaže vam što radite na digitalizaciji, smanjenju birokratije, stimulisanju preduzetništva, gradite tehno-parkove…mislim da Srbija radi dobar posao, a sada smo i mi mali deo toga”, navodi on.

POSLEDNJE VESTI