Švajcarska narodna banka (BNS) saopštila je da za 2025. godinu, na osnovu preliminarnih podataka, očekuje dobit iz poslovanja od oko 26 milijardi švajcarskih franaka. Na osnovu tog rezultata biće izvršena raspodela dobiti u ukupnom iznosu od 4 milijarde franaka u korist Švajcarske Konfederacije i kantona.
Prema saopštenju BNS-a, gubitak na pozicijama u stranim valutama iznosio je oko 9 milijardi franaka, dok je na zalihama zlata ostvarena plusvalencija od 36,3 milijarde franaka. Istovremeno, gubitak na pozicijama u švajcarskim francima iznosio je 0,9 milijardi franaka.
Iznos namenjen akumulaciji rezervi za monetarne rezerve iznosi 12,7 milijardi franaka. Uzimajući u obzir postojeću rezervu za buduće raspodele od 12,9 milijardi franaka, ostvarena je bilansna dobit od oko 26 milijardi franaka. Time su ispunjeni uslovi za isplatu dividende akcionarima u maksimalnom zakonom dozvoljenom iznosu od 15 franaka po akciji, kao i za raspodelu dobiti Konfederaciji i kantonima.
Ukupan iznos od 4 milijarde franaka biće raspodeljen u skladu sa sporazumom između Saveznog departmana za finansije i BNS-a od 29. januara 2021. godine – jedna trećina pripada Konfederaciji, dok će dve trećine biti dodeljene kantonima. Nakon ove raspodele, rezerva za buduće isplate iznosiće oko 22 milijarde franaka.
Detaljan izveštaj o poslovnom rezultatu sa konačnim podacima BNS će objaviti 2. marta 2026. godine, dok će Izveštaj o poslovanju biti dostupan 17. marta 2026. godine.
Spor oko carina između Švajcarske i Sjedinjenih Država ušao je u novu fazu. Nakon višemesečnih pregovora, Vašington je pristao da kaznene carine na švajcarski izvoz smanji sa 39% na 15%, koliko plaćaju i proizvodi iz Evropske unije.
Međutim, kako otkrivaju SonntagsZeitung i NZZ am Sonntag, iza ovog „olakšanja“ stoji čitav paket dalekosežnih uslova – od bezbednosnih standarda za automobile, preko digitalnih taksi za Google, Metu i Amazon, do nove saradnje u oblasti naoružanja.
Od 39% na 15%: olakšanje za izvoz, ali ne i „besplatan ručak“
Prema objašnjenjima saveznog savetnika Gija Parmelena, dogovor sa SAD je formalno „deklaracija o namerama“, ali u praksi otvara put brzom smanjenju carina na 15%. Time švajcarski izvoznici ponovo dobijaju iste uslove kao konkurencija iz EU.
Najviše profitiraju ključne grane švajcarske industrije – satovi, farmacija, medicinska tehnika, mašinstvo i metaloprerađivačka industrija. Banke i analitičari očekuju da će niže carine ublažiti pritisak da se proizvodnja seli u EU ili direktno u Sjedinjene Države.
Istovremeno, u sporazum je ugrađen i politički osetljiv element: prema izjavi Parmelena, pojedine švajcarske kompanije planiraju da do kraja 2028. investiraju oko 200 milijardi dolara direktno u SAD.
Američki standardi za automobile: put za Cybertruck ka Švajcarskoj
Najzapadljiviji uslov odnosi se na automobilski sektor. Sjedinjene Države traže da Švajcarska prihvati američke standarde bezbednosti za vozila. Do sada su vozila proizvedena po američkim pravilima morala da se skupo prilagođavaju evropskim normama da bi dobila homologaciju u Švajcarskoj.
Prema pisanju SonntagsZeitung, to bi otvorilo tržište i za modele poput Teslinog Cybertruck-a, koji trenutno ne zadovoljava važeća švajcarska i evropska pravila.
Za kritičare, ovo je više od tehničkog pitanja: usvajanje američkih standarda vide kao prenošenje regulatornog uticaja Vašingtonu, uz potencijalno slabljenje evropskog okvira u kojem se Švajcarska tradicionalno kreće.
Bez digitalnog poreza za Google, Metu i Amazon
Drugi ključni uslov tiče se digitalnih giganata. Američka strana želi da se Švajcarska obaveže da neće uvoditi posebne digitalne takse na usluge kompanija kao što su Google, Meta ili Amazon – upravo u trenutku kada se u Bernu vodi rasprava o ovakvim porezima i o globalnim pravilima oporezivanja digitalne ekonomije.
Za SAD, pitanje digitalnih taksi je crvena linija: Vašington godinama nastoji da spreči pojedinačne države da dodatno oporezuju američke tehnološke gigante. Za Švajcarsku, međutim, to može značiti manje manevarskog prostora u poreskoj politici i u pregovorima na OECD nivou.
Više pristupa podacima i tržištu usluga
NZZ am Sonntag skreće pažnju na čitav niz dodatnih obaveza koje prate sporazum.
Prema ovim navodima, Švajcarska se obavezuje da:
suzbija „trgovinske distorzije“ nastale državnim subvencijama ili delovanjem javnih preduzeća,
otvori svoje tržište još šire za američke pružaoce usluga,
olakša prekograničan protok podataka, što je naročito važno za tehnološki i finansijski sektor,
pojača saradnju sa Sjedinjenim Državama u oblasti ekonomske bezbednosti, sankcija, kontrole izvoza i nadzora stranih investicija.
Ovi zahtevi idu znatno dalje od pukog smanjenja carina: oni zadiru u regulatornu autonomiju Švajcarske i u njen tradicionalno oprezan pristup deljenju podataka i ulogama države u privredi.
Patriot rakete kao deo šireg paketa
U pozadini carinskog dogovora stoji i vojna dimenzija. U okviru istog političkog paketa, Savezni savet razmatra kupovinu dodatne američke vojne opreme – pre svega sistema protivvazdušne odbrane Patriot srednjeg dometa ili dodatnih vođenih raketa.
Pojedini članovi parlamenta iz desnog centra i liberalnih krugova otvoreno pozdravljaju takav korak, uz argument da sadašnja PVO štiti samo deo švajcarske teritorije. Kritičari, međutim, upozoravaju da se vojni ugovori ne smeju vezivati uz trgovinske ustupke i da se time dodatno pojačava zavisnost od američke industrije naoružanja.
Kvote za američko meso i „neosetljive“ proizvode
Pored industrijskih proizvoda, Švajcarska je pristala i na dodatne ustupke u poljoprivredi, iako Bern naglašava da „osetljivi“ proizvodi ostaju zaštićeni. Dogovor predviđa carinski slobodne kvote za američku govedinu, meso bizona i živinu, uz zadržavanje postojećih zabrana, poput one za tzv. „chlor-chicken“.
Za švajcarske poljoprivrednike to znači pojačanu konkurenciju, ali i dalje pod strogim sanitarnim i kvalitativnim pravilima. Politička rasprava se već vodi oko toga da li će biti potrebno dodatno podržati domaću proizvodnju kroz nove programe pomoći.
Politika traži odgovore: da li je cena suviše visoka?
Iako privredne organizacije i izvoznici sporazum uglavnom pozdravljaju, političke reakcije su znatno suzdržanije. Desni blok u većini slučajeva hvali Parmelena i ističe da je izbegnut najgori scenario za industriju, dok socijaldemokrate i Zeleni upozoravaju na netransparentnost pregovora i na to da javnost tek sada saznaje pune zahteve Vašingtona.
Dodatnu debatu izaziva i činjenica da je američka strana javno objavila listu uslova, dok je Savezni savet u prvim saopštenjima govorio uglavnom o carinama i investicijama, uz mnogo manje naglaska na regulatorne i političke obaveze.
U Švajcarskoj se već postavlja pitanje da li će konačni, pravno obavezujući sporazum morati na referendum. To bi otvorilo mogućnost da građani direktno odluče da li je smanjenje carina vredno preuzetih obaveza.
Šta sve ovo znači za Švajcarsku i za naše ljude ovde?
Za švajcarsku ekonomiju – i time i za veliki broj ljudi sa naših prostora koji rade u industriji, logistici, IT-ju i uslugama – kratkoročna poruka je jasna: manje carine smanjuju rizik za izvoz i radna mesta.
Dugoročno, međutim, Švajcarska ulazi u znatno bliži i kompleksniji odnos sa Sjedinjenim Državama:
deo proizvodnje će se, po svemu sudeći, premestiti preko Atlantika,
američki standardi bi mogli da se još snažnije odraze na propise u oblastima od automobila do digitalnih usluga,
politički prostor za samostalne odluke o porezima, subvencijama i regulativi biće uži.
Da li je to prihvatljiva cena za stabilnije trgovinske odnose – biće jedno od ključnih pitanja kojima će se Švajcarska, njeni građani i brojna dijaspora, baviti u mesecima koji dolaze.
Dvanaesta sednica Zajedničkog ekonomskog komiteta Srbije i Švajcarske održana je u Beogradu, uz poruku da postoji jasan prostor za dalje produbljivanje ekonomskog partnerstva dve države, posebno u oblastima novih tehnologija i zelenih investicija.
Sednicom su kopredsedavali Nikola Stojanović sa srpske strane i Andrea Rauber Saxer iz Državnog sekretarijata za ekonomske poslove Švajcarske (SECO). Kako je Stojanović naveo u objavi na društvenoj mreži X, razgovori su bili „veoma fokusirani“ na to kako dodatno unaprediti saradnju u narednom periodu.
Stabilan rast razmene i novih investicija
Na sastanku je konstatovano da Srbija i Švajcarska beleže stabilan rast trgovinske razmene, investicija i tehnološke razmene, uz zajedničku ocenu da taj potencijal još nije u potpunosti iskorišćen. Prema dostupnim podacima, ukupna robna razmena između dve zemlje iznosila je oko 765 miliona dolara u 2023. godini, pri čemu je Švajcarska važan investitor i tehnološki partner za Srbiju.
Predstavnici dve strane saglasili su se da se postojeća saradnja može dodatno proširiti ciljanim projektima i podsticajima za nove investitore, posebno u sektorima koji donose visoku dodatnu vrednost.
Fokus na IT, inovacije, energetiku i ekologiju
U centru razgovora našle su se oblasti u kojima bi saradnja mogla najbrže da napreduje: IT sektor i inovacije, uključujući startap ekosistem i digitalne usluge; biotehnologija; energetika, uz naglasak na održive i obnovljive izvore; zaštita životne sredine; dualno obrazovanje, kao veza između obrazovnog sistema i potreba tržišta rada.
Srpska strana je izrazila „snažnu spremnost“ da podrži nove švajcarske investicije, posebno greenfield projekte, koji otvaraju nova radna mesta i donose savremene tehnologije.
Aktivno učešće privrede i jasan plan za narednu fazu
Važnu ulogu na sednici imali su i predstavnici privrednih komora i poslovnih udruženja iz Srbije i Švajcarske, koji su izneli konkretne predloge i prepreke sa kojima se suočavaju na terenu. Njihovo učešće dodatno je naglasilo praktičnu dimenziju političkih i ekonomskih dogovora – od carinskih i regulatornih pitanja, do boljeg umrežavanja kompanija.
Sednica je zaključena potpisivanjem Protokola, kojim su definisani jasni prioriteti za narednu fazu partnerstva. Dokument predviđa dalje ohrabrivanje direktnih investicija, jačanje saradnje malih i srednjih preduzeća, kao i podršku projektima u oblasti inovacija, energetike i obrazovanja.
Važan signal i za dijasporu u Švajcarskoj
Švajcarska je dom za više desetina hiljada državljana Srbije i ljudi srpskog porekla, koji predstavljaju važnu kariku u ekonomskim, kulturnim i društvenim vezama dve države.
Zbog toga poruke sa današnje sednice Zajedničkog ekonomskog komiteta prevazilaze okvir klasičnih ekonomskih razgovora – one su i signal da će se saradnja Srbije i Švajcarske u narednim godinama još intenzivirati, uz veći fokus na moderne tehnologije, održivi razvoj i projekte koji direktno utiču na kvalitet života građana u obe zemlje.
Savezni savet je u sredu potvrdio datum stupanja na snagu izmene zakona – dodatna mesečna isplata starosne penzije, usvojena na referendumu 3. marta 2024.
Kompenzacioni fondovi AVS isplatiće 13. mesečnu starosnu penziju penzionerima prvi put u decembru 2026, u vidu dodatka na starosnu penziju za taj mesec.
Kako je saopštio Savezni savet, ova mesečna isplata odgovara jednoj dvanaestini zbira starosnih penzija isplaćenih tokom godine. Pri obračunu se neće uzimati u obzir dečje penzije, dopunska penzija, niti dodatak na penziju za žene tranzicione generacije iz reforme AVS 21.
Porodične penzije (za udovice, udovce i siročad), kao i invalidske penzije, nastaviće da se isplaćuju 12 puta godišnje. Trinaesta mesečna isplata starosne penzije neće se uračunavati u obračun dopunskih davanja.
Šta to znači za švajcarske penzionere u Srbiji?
Ako ste korisnik švajcarske starosne AVS rente (1. stub) i živite u Srbiji, dobićete i 13. isplatu – ona se isplaćuje svake godine u decembru počev od 2026. kao dodatak na mesečnu penziju.
AVS starosne penzije se isplaćuju i u inostranstvo kada postoji sporazum o socijalnom osiguranju; Srbija je obuhvaćena tim sporazumima, pa isplate idu normalno na adresu u Srbiji.
Praktično, ako već primate AVS u Srbiji preko Švajcarske kompenzacione kase (ZAS/CSC), dobićete i 13. isplatu automatski uz decembarsku penziju.
Američki ekonomski medij izveštava o pomacima nakon sastanka Donalda Trampa i pojedinih švajcarskih preduzetnika – predsednik SAD potvrđuje da se radi na smanjenju.
Švajcarska bi mogla biti blizu trgovinskog sporazuma sa Sjedinjenim Državama, koji bi predviđao carine od 15% na izvoz iz Konfederacije. Na to ukazuje američki ekonomski medij Bloomberg. Nakon toga, predsednik SAD Donald Tramp potvrdio je da Bela kuća radi sa Konfederacijom na sporazumu kojim bi se carine smanjile.
Od avgusta se proizvodi koji dolaze iz Švajcarske oporezuju stopom od 39%. Uredba koju je Tramp doneo za Švajcarsku spada među najviše, a od tada su pregovori između dve zemlje u toku. Prema Bloombergu, pozivajući se na izvore bliske dosijeu, u naredne dve nedelje pregovori bi mogli rezultirati sporazumom povoljnim za Konfederaciju. Ipak, ništa još nije definitivno: pregovori mogu propasti, kao što se desilo ovog leta.
Po navodima Bloomberga, pomak je usledio nakon prošlonedeljnog susreta nekoliko švajcarskih preduzetnika sa Donaldom Trampom. Oni su predložili ulaganja u američki farmaceutski sektor i infrastrukturu, kao i mogućnost premeštanja rafinerija zlata u Sjedinjene Države.
Navode potvrđuju i izjave američkog predstavnika za trgovinu Džejmison Greera, koji je posle sastanka rekao da su švajcarske kompanije „veoma motivisane da dođu i nastane se u Sjedinjenim Državama i da tamo posluju u sektorima kao što su farmaceutska industrija, vazduhoplovstvo, pa čak i rafinacija zlata”.
Rast cena nekretnina i kirija u Švajcarskoj sve je izraženiji, a jedan od ključnih faktora koji podstiče taj trend jeste imigracija – pokazuje novo istraživanje konsultantske kuće Wüest Partner, koje prenosi portal swissinfo.ch.
Švajcarska populacija je u poslednjih 25 godina porasla sa oko 7,2 miliona na više od 9 miliona stanovnika, pre svega zahvaljujući dolasku radne snage iz inostranstva. Samo prošle godine, gotovo dve trećine novih radnih mesta popunjeno je stranim radnicima, najviše iz Nemačke, Francuske i Italije.
Stranci se, prema istraživanju, češće odlučuju za život u većim gradovima, dok su domaći stanovnici skloniji manjim sredinama. Samo trećina imigranata bi razmotrila selidbu u seoske oblasti, naspram 40 odsto Švajcaraca.
Stranci u proseku žive u manjim stanovima – sa oko 1,4 prostorije po osobi, dok domaće porodice raspolažu sa oko 1,9.
Kada je reč o vlasništvu nad nekretninama, razlika je još veća: 44 % domaćih porodica poseduje stan ili kuću, dok je među strancima taj procenat svega 12 %. Kod mešovitih porodica (švajcarsko–stranih) udeo vlasništva iznosi oko 27 %.
I nakon više godina boravka, većina imigranata ostaje u kategoriji zakupaca. Prema analizi, razlozi su ekonomske prirode — niža prosečna starost, privremeni karakter boravka i otežan pristup kapitalu potrebnom za kupovinu. U poslednjoj deceniji, stopa vlasništva kod stranaca pala je za 1,8 procentnih poena.
Prema proceni Wüest Partnera, povećanje broja stanovnika za 1 % dovodi do rasta cena porodičnih kuća za 0,9 %, stanova u zgradama za 1,4 %, dok kirije rastu u proseku za oko 1 %.
Ipak, stručnjaci napominju da imigracija nije jedini uzrok poskupljenja. Na kretanje cena utiču i kamatne stope, inflacija, ekonomski rast i broj slobodnih stanova na tržištu.
Gradovi pod najvećim pritiskom
Najveći rast potražnje beleže veliki gradovi poput Ciriha, Ženeve i Lozane, gde visoka tražnja podiže cene čak i za domaće stanovništvo.
„Iako mnogi doseljenici u Švajcarsku imaju stabilna primanja, njihova koncentracija u urbanim centrima dodatno pojačava pritisak na tržište najma“, navodi se u istraživanju.
Kako prenosi swissinfo.ch, iako imigracija značajno utiče na potražnju za stanovima i visinu kirija, ona nije jedini uzrok rastućih cena.
Demografske promene, ograničena ponuda i rastuće kamate zajedno oblikuju švajcarsko tržište nekretnina, koje sve više postaje tema političkih i društvenih rasprava u zemlji.
Kompanija Swiss Rockets Srbija, ćerka firma švajcarske biotehnološke grupacije Swiss Rockets AG, potpisala je danas Zajedničku deklaraciju o namerama sa Evropskom komisijom (DG ENEST) i Razvojnom agencijom Srbije (RAS) tokom Investicionog foruma EU–Zapadni Balkan, koji je održan u Palati kongresa u Tirani, pod pokroviteljstvom premijera Albanije Edija Rame, uz prisustvo predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen.
Ova deklaracija potvrđuje zajedničku ambiciju da se ojača saradnja u oblasti inovacija u zdravstvu, biotehnologiji i naprednoj dijagnostici u regionu Zapadnog Balkana. Sporazum predstavlja važan korak ka uspostavljanju savremenog Centra za preciznu medicinu na BIO4 kampusu u Beogradu.
BIO4 kampus u Beogradu zamišljen je kao multidisciplinarni istraživačko-razvojni kompleks koji povezuje biotehnologiju, biomedicinu, bioinformatiku i biodiverzitet. U okviru ovog centra biće objedinjene akademske i industrijske aktivnosti – sedam fakulteta Univerziteta u Beogradu, devet naučnih instituta, kao i infrastruktura namenjena startapima i biotehnološkim kompanijama. Sa više od 1.000 doktora nauka i 5.000 studenata, BIO4 kampus biće jedan od ključnih generatora inovacija i saradnje u oblasti nauke o životu.
Planirani Terapijsko-dijagnostički (Theranostic) centar u okviru BIO4 kampusa biće jedinstven projekat u regionu, osmišljen da postane centralno mesto za genomska istraživanja, onkološku dijagnostiku i personalizovanu zdravstvenu zaštitu – čime će se unaprediti kvalitet lečenja pacijenata ne samo u Srbiji, već i širom Zapadnog Balkana.
Evropska komisija (DG ENEST) i Razvojna agencija Srbije prepoznale su strateški značaj ovog projekta u okviru EU Biotech Akta, Digitalne decenije 2030, Global Gateway strategije i Plana rasta za Zapadni Balkan. Inicijativa će takođe biti povezana sa EU Western Balkans AI Factories i Digital Backbone projektima, koji pružaju naprednu računarsku infrastrukturu za ubrzanje inovacija u genomici i personalizovanoj medicini.
Generalni direktor Swiss Rockets AG, dr Vladimir Cmijanović, izjavio je:
„Ova Zajednička deklaracija o namerama predstavlja ključni korak za Swiss Rockets i za čitav region. Zajedno sa našim evropskim i srpskim partnerima, gradimo centar koji spaja najmoderniju nauku, digitalnu infrastrukturu i kliničku ekspertizu u cilju stvaranja stvarnih koristi za pacijente. Ovo partnerstvo potvrđuje naše uverenje da Srbija i BIO4 kampus u Beogradu mogu postati živo središte precizne medicine i biotehnoloških inovacija.“
Deklaracija predstavlja političku i stratešku obavezu na saradnju, ali ne stvara pravne ni finansijske obaveze. Projekat će proći kroz dalju proceduru dubinske analize, procese finansiranja i zaključivanje konačnih sporazuma.
Pod sloganom „Saradnja za Inteligentno doba“ u Davosu počinje godišnji sastanak Svetskog ekonomskog foruma i trajaće do 24. januara, na kojem će pored svetskih lidera učestvovati i predsenik Srbije Aleksandar Vućić.
Prvi skup u okviru foruma biće – Prvi utisci: Dan inauguracije, koji je posvećen inauguraciji novog predsednika SAD Donalda Trampa.
Danas će biti dodeljene i nagrade „Kristal“ liderima u oblasti kulture.
Svetski ekonomski forum traje do 24. januara. Kako je najavljeno, među političkim liderima koji učestvovaće novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp koji će učestvovati putem video-linka, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, nemački kancelar Olaf Šolc, kao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Predsednik Vučić je izjavio ranije da će u Davosu imati mnogo sastanaka sa svetskim privrednicima, uključujući i privrednike koji će učestvovati na izložbi Ekspo 2027.
Istražitelji koji proučavaju veze švajcarske banke „Credit Suisse“ sa korisnicima računa iz nacističke ere otkrili su nove dokaze koje je banka prećutkivala tokom prethodnih istraga, saopštili su čelni ljudi Odbora za budžet američkog Senata.
Nil Barovski, nezavisni ombudsman koji nadgleda istražni postupak, pronašao je nove dokumente tokom prvog sveobuhvatnog ispitivanja dokumentacije iz interne arhive banke „Credit Suisse“ koji uključuju informacije o klijentima iz perioda tokom Drugog svetskog rata, prenosi portal Blumberg.
Otkriveno je nekoliko stotina navodnih posrednika koji su pomagali nacistima da „sakriju zlato, prikriju ilegalne transakcije za kupovinu ratnih materijala, pljačkaju jevrejsku imovinu, otimaju jevrejska preduzeća i podrže nacističku ratnu mašineriju“, predočio je Barovski u izveštaju od 17. decembra podnetom Odboru za budžet američkog Senata, prenosi Tanjug.
Istražni tim je pronašao brojne dosijee klijenata označene pečatom „Američka crna lista“ iz perioda Drugog svetskog rata koji su saveznici koristili za osobe i kompanije koje su nacisti direktno finansirali, ili su bili poznati po redovnoj ekonomskoj saradnji sa nacističkim režimom.
Barovski, bivši inspektor generalnog nadzora za američki program za ublažavanje finansijskih problema (TARP), smenjen je sa položaja ombudsmana od strane banke Credit Suisse u novembru 2022. godine, ali je vraćen na tu poziciju krajem 2023. godine, nakon što je bankarska grupacija UBS Group AG kupila tu švajcarsku banku.
Većina švajcarskih poslodavaca okleva da svojim zaposlenima spontano povećava plate, pokazalo je istraživanje firme za zapošljavanje Roberta Voltersa.
Prema istraživanju, samo 34 odsto zaposlenih u Švajcarskoj dobilo je prošle godine povišicu a da nisu morali da je traže, preneo je „Swissinfo”.
U isto vreme, trećina zaposlenih nije tražila ništa, a samim tim i nije dobila povišicu, dok je odbijen zahtev za povišicu koju je tražilo 14 odsto zaposlenih, navodi se u saopštenju firme za zapošljavanje.
U saopštenju se navodi i da je 11 odsto zaposlenih moralo da promeni poslodavca da bi dobilo bolju platu, kao i da stagnirajući prihodi utiču na osećaj zadovoljstva zaposlenih.
Samo četiri odsto ispitanih reklo je da je „veoma zadovoljno” trenutnom zaradom, dok je 36 odsto njih izjavilo da je „nezadovoljno” svojom platom, za koju su procenili da je ispod njihovih očekivanja.
Skoro polovina anketiranih zaposlenih se izjasnila da planira da promeni posao ako ne dobiju povišicu do kraja 2025. godine, a skoro tri četvrtine je kazalo da očekuje povišicu ove godine.
Što se tiče poslodavaca, 51 odsto njih je navelo da smatra da su njihovi zaposleni zadovoljni zaradom, dok je 30 odsto bilo uvereno u suprotno.
Oko 74 odsto poslodavaca je navelo da će svojim zaposlenima dati povišicu ove godine. U istraživanju firme za zapošljavanje je anketirano 16.750 ljudi koji žive u Švajcarskoj, prenosi Tanjug.
