Reklama

Predsednik Vučić prisustvovao godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma u Davosu

0

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić boravi u Davosu, gde je prisustvovao godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma. Tom prilikom, predsednik Vučić je učestvovao na sesiji „Novo evroazijsko svitanje“ i imao niz bilateralnih susreta sa svetskim i evropskim zvaničnicima, kao i brojnim predstavnicima međunarodnih organizacija, finansijskih institucija i vodećih globalnih kompanija.

Predsednik Vučić rekao je danas u okviru debate „Novo evroazijsko svitanje“ da je Srbiji i drugim zemljama Zapadnog Balkana potrebna jača Nemačka i naglasio da ekonomski pad Nemačke od 0,3 odsto predstavlja problem za države u regionu. On je izrazio zahvalnost poreskim obveznicima Evropske unije na pomoći koju su do sada uputili našoj zemlji.
Predsednik Vučić je naveo i da je Srbija uspela više nego da udvostruči vrednost ukupnog BDP-a od 2012/2013. godine do sada, sa 32 milijarde na 69 milijardi evra, istakavši da je MMF predvideo da privredni rast Srbije iznosi 3,5 odsto ove godine, ali da veruje da će biti i veći od toga i iznositi 3,6 odsto. On je dodao da su za EU prognoze rasta sve slabije, dok za našu zemlju i region rastu.
„A naše malo rastu, ne vrtoglavo, ali i dalje rastu, što je dobro za nas. To znači da je naša ekonomija konzistentna. Kada govorimo recimo o stranim direktnim investicijama, 60-64 odsto ukupnih stranih direktnih investicija dolazi iz Evrope, ali više od 32-33% dolazi iz Azije. Iz Kine, Japana i Južne Koreje“, rekao je predsednik i dodao da se u svetu ekonomska moć sve više pomera ka Aziji.
„To treba da shvatimo mi, koji smo u Evropi i koji ćemo uvek živeti u Evropi i biti deo Evrope. A ovakva povezanost ili međupovezanost sa azijskim zemljama je za nas od izuzetnog značaja. Izgradlja svih mogućih kanala, ruta i linija sa Azijom je od ključnog značaja, ne samo za Srbiju, već za celu Evropu. Tu mislim na sve vrste veza, od ekonomije i trgovine, preko saobraćaja i energetike, do digitalne povezanosti i veza sa institucijama koje se bave veštačkom inteligencijom. Samo na taj način možemo da gledamo u dobru budućnost koja je pred nama“, poručio je predsednik.
Predsednik Vučić se sastao sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, sa kojom je razgovarao o geopolitičkim izazovima i strateški važnim pitanjima za Srbiju, uz fokus na planove o realizaciji EU Plana rasta za Zapadni Balkan.
Predsednik Vučić se prethodnih dana, na marginama Svetskog ekonomskog foruma, sastao sa pomoćnikom državnog sekretara SAD za evropska i evroazijska pitanja Džejmsom O’ Brajanom i, tom prilikom, izrazio uverenje da je moguće da dve zemlje u budućnosti izgrade odnose većeg poverenja i saradnje.
Tokom boravka u Davosu, predsednik Vučić se sastao sa predsednikom Republike Francuske Emanuelom Makronom, španskim premijerom Pedrom Sančezom, hrvatskim premijerom Andrejem Plenkovićem, predsednikom Republike Argentine Havijerom Milejem, kao i sa predsednicom Evropske centralne banke Kristin Lagard i specijalnim predstavnikom EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom.
Ponovio sam da Srbija nastavlja da vodi odgovornu politiku zasnovanu na dijalogu i međunarodnom pravu, ali i upozorio da Priština svojim potezima dovodi u pitanje sve što je do sada postignuto u procesu normalizacije odnosa“, naveo je predsednik nakon razgovora sa Miroslavom Lajčakom.
Predsednik Vučić je izjavio i da je na Svetskom ekonomskom forumu razgovarao sa predstavnicima stranih kompanija i pozvao ih da učestvuju u projektima koji će se u našoj zemlji realizovati do 2027. godine.

Ekonomski forum u Davosu postaje sve više politički

0

Samit u Davosu zvanično počinje sutra pod sloganom „obnova poverenja“. Profesor Nebojša Savić kaže za RTS da će Srbija imati priliku da nametne neke svoje projekte onima koji to mogu da finansiraju. To je zaista skup ekonomske i političke elite, rekla je Radojka Nikolić, navodeći da Davos nikada nije rešio nijedan problem u svetu, a slogan foruma nazvala ciničnim.

Svetska elita obuva čizme za sneg i kreće put švajcarskog planinskog odmarališta. Samit u Davosu zvanično počinje u ponedeljak, a najvažniji sastanci očekuju se sredinom nedelje.

Doći će, prema najavama, nauticajnije svetske ličnosti, predstavnici više od 100 vlada i više stotina predstavnika poslovnog sveta.

Svetski ekonomski forum u švajcarskom skijalištu održaće se, kako kaže predednik ovog foruma, u najkomplikovanijem geopolitičkom momentu do sada.

Urednica magazina „Biznis“ Radojka Nikolić rekla je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, da se forum u Davosu održava u komplikovanim i ekonomskim i političkim okvirima zbog toga što još traje period oporavka od korone i uz sve druge probleme koji su se u međuvremenu stvorili.

Reč je o inflaciji, zaduživanju zemalja, povećanju kamatnih stopa, pokidanim lancima snabdevanja, pa do političkih tenzija koje su u svetu ove godine, pre svega, obeležene izborima.

Obnova poverenja i cinizam

„Nikad se nije dogodilo da će gotovo polovina stanovnika zemaljske kugle izaći na različite oblike glasanja – od parlamentarnih do predsedničkih izbora, kao što su  izbori u Americi, izbori u Rusiji za predsednika, pa parlamentarni izbori u Indiji“, kaže Nikolićeva.

Ovaj forum je nazvan – obnova poverenja i istovremeno na izvestan način to predstavlja i svojevrstan cinizam, s obzirom na to da licemerje uglavnom vlada svetom, obnova poverenja zvuči zaista cinično, istakla je Nikolićeva.

Može li sve ono što se dogovori u Davosu realno da utiče na svet

Profesor Nebojša Savić kaže da je Svetski ekonomski forum u stvari mesto gde se susreću političari, ekonomisti, investitori – oni koji unose nove trendove, veliki je broj panela, mnogo diskusija i uvek se tu izdvoje dve linije razgovora.

„Jedan je politički, koji je najatraktivniji, dolaze svetski lideri ili se uključuju onlajn, tako da će i ove godine biti prisutni, da kažemo uslovno svi”, kaže Savić.

Američki predsednik Bajden neće biti prisutan, a Kinu će predstavljati premijer.

Prema njegovim rečima, tu će biti prilika da vidimo šta u političkom smislu “veliki“ misle, a i „manji“ će imati prilike da iskažu svoje mišljenje.

„Znači, imaćemo taj aspekt koji je jako važan zbog toga što je opšta karakteristika svetske privrede da je defragmentirana, kako to kaže Svetska banka – imamo jake podele. Drugi važan segment skupa, pored još nekoliko, će biti ekonomski. To je prilika da se susretnete sa najpoznatijim, najmoćnijim i najuticajnijim investitorima. I da onda zemlje kao što je Srbija, koje su srednjeg nivoa razvijenosti, imaju priliku da razgovaraju i da nametnu, odnosno lansiraju neke svoje projekte onima koji mogu to da finansiraju”, napomenuo je Savić.

Ima li prostora za optimizam

Prošle godine na samitu je dominirala tema rata u Ukrajini. Ove godine se očekuje da se razgovara o Gazi. Postavlja se pitanje ima li prostora za optimizam i da li će prognoze biti malo bolje.

Radojka Nikolić kaže da što se samog Davosa tiče, ona ga posmatra kao jedan skup elite.

„To je zaista skup ekonomske i političke elite. Međutim, ako pogledate učinak, Davos nikada nije rešio nijedan problem u svetu koji se razmatrao. Počev od same ideje, 1971. godine kad je osnovan – popraviti stanje sveta. Ovo je 54. forum, bolje da ga nisu popravljali, jer je stanje svaki put sve gore. Drugo, procene su im loše, jer nijednu krizu nisu najavili. Čak i onda kada je kriza bila pred vratima, da ne pominjemo krizu iz 2008. godine, ili koronu iz 2020. godine. Davos se završava tada do 24. januara kad već imate prve naznake korone i u Kini krajem decembra prethodne godine. Već je eksplodirala u februaru te godine. U Davosu se priča o nekim potpuno drugim temama“, podsetila je Nikolićeva.

Takođe ukazuje da učesnici nisu ni naslutili mogućnosti koje će napraviti korona.

Skup prvenstveno za predstavnike kompanija koji ne štede novac

Davos je, kako kaže, platforma koja je dobra za elitu koja se nađe u Davosu i za one koji lobiraju za rešenje svojih problema.

Prvenstveno je za predstavnike kompanija koji ne štede novac, ako nemate pozivnicu, ulaznica za Davos košta oko 24.000 švajcarskih franaka. Oni imaju oko 1.400 sponzora kompanija, čije su godišnje članarine od 60.000 do 600.000 švajcarskih franaka, napomenula je Nikolićeva.

„Najveći broj ljudi dolazi privatnim avionima. Dakle, reč je zaista o jednom elitističkom skupu“, navela je ona.

Profesor Savić zaključuje da Svetski ekonomski forum, pored toga što nosi naziv ekonomski, postaje sve više politički, a Nikolićeva dodaje da se neopravdano zove ekonomski forum.

Švajcarsko-srpski panel o blokčejn tehnologijama

0

Švajcarsko-srpska poslovna mreža (Swiss Serbian Business Network / SSBN) i Udruženje „Houm of blokčejn“ (Home of Blockchain) su uz podršku Ambasade RS u Bernu 29. novembra o.g u Cirihu (hotel „Merkur“) organizovali panel diskusiju o mogućnostima za jačanje veza između Srbije i Švajcarske u oblasti blokčejn tehnologija, na kojoj je učestvovalo 40-ak srpskih i švajcarskih preduzetnika i eksperata, kao i vlasnici IKT-firmi iz nekih drugih država, poput Ukrajine.

Poruku učesnicima panela uputila je putem video linka ministar za nauku,  tehnološki razvoj i inovacije R. Srbije J. Begović, a prisutne je lično pozdravio ambasador Goran Bradić.
Ministar Begović je ukazala na uspehe postignute poslednjih deset godina u našoj zemlji u oblasti digitalizacije u različitim sferama – od javne uprave, preko sistema zdravstvenih usluga, do primene u naučno-istraživačkim centrima i naučno-tehnološkim parkovima, kao i na izuzetno dobre rezultate u izvozu usluga u oblasti IKT. Naglasila je da je Srbija u minuloj godini ostvarila izvoz u sektoru IKT od 2,7 mlrd. evra, kao i da se u ovoj godini očekuje još bolji rezultat od oko 30 do 35%. Istakla je i ubrzan razvoj blokčejn tehnologija u Srbiji, posebno nakon usvajanja Zakona o digitalnoj imovini, u junu 2021. godine.
Ambasador Bradić ocenio je da su odnosi između Srbije i Švajcarske dinamični i raznovrsni, te da pored dobre političke i ekonomske saradnje, održavamao i razvijamo izuzetno dobru kooperaciju u obasti nauke, istraživanja i novih tehnologija. Podsetio je da su dva od četiri naučno-tehnološka parka u Srbiji (Beograd, Niš, N. Sad i Čačak) etablirana uz pomoć švajcarske Vlade, kao i da se u našoj zemlji uskoro planira osnivanje još dva NTP. Naglasio je da je u Srbiji pre nešto manje od dve godine u Beogradu otvoren Centar za 4 industrijsku revoluciju u saradnji sa Svetskim ekonomskim forumom, čije je sedište u Ženevi, te da je reč o jedinom takvom centru u širem regionu. Dodao je da se trenutno radi na projektima bilateralne saradnje sa vodećim farmaceutskim kompanijama i naučnoistraživačkim centrima u Švajcarskoj.

Na panelu su govorili govorili A. Bruner, predsednik udruženja „Home of blokčejn“ u okviru jedne od najvećih švajcarskih privrednih asocijacija „Svicerland global enterprajz“ (S-GE / Switzerland Global Enterprise), F. Kardano, osnivač „Kardano fondacije“, kao i vlasnici nekoliko firmi koje posluju u Srbiji i Švajcarskoj u oblasti blokčejn tehnologija – Dejan Milenović (Authena) i Nemanja Petrović (Moonstruck).

Zajednička ocena je da Srbija raspolaže sa izuzetno talentovanim i dobro obrazovanim stručnjacima, a da u saradnji sa švajcarskim partnerima mogu da iskoriste njihove prednosti dobrog brendiranja proizvoda i pristupa različitim  tržištima.

Unapređena poreska regulativa između Srbije i Švajcarske

0

Potpredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali potpisao je sa ambasadorom Švajcarske u Beogradu Ursom Šmidom protokol između Vlade Srbije i Švajcarskog Saveznog veća o izmeni Ugovora između Saveta ministara Srbije i Crne Gore i Švajcarskog Saveznog veća o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i na imovinu.

Ugovor između Saveta ministara Srbije i Crne Gore i Švajcarskog Saveznog veća o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i na imovinu potpisan je u Beogradu 2005. godine, a primenjuje se od 1. januara 2007.

Ugovor proizvodi pravno dejstvo i u bilateralnim ekonomskim odnosima između Republike Srbije i Švajcarske.

Prema rečima Malog, izmene su usklađivanje sa Multilateralnom konvencijom za primenu mera koje se u cilju sprečavanja erozije poreske osnovice i premeštanja dobiti odnose na poreske ugovore – ugovore o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, potpisane u Parizu 2017. godine.

– Ovaj dokument je dalje unapređenje poreske regulative sa Švajcarskom – objasnio je Mali.

Osim toga, kako je rečeno, poboljšana su i pojašnjena rešenja koja se odnose na oporezivanje dobiti preduzeća, oporezivanje povezanih preduzeća, oporezivanje kapitalnog dobitka, kao razmene obaveštenja između nadležnih organa država ugovornica.

Pripremni sastanak za Panel diskusiju o blokčejn tehnologijama u Srbiji i Švajcarskoj

0

U Ambasadi Republike Srbije u Švajcarskoj Konfederaciji, 8. septembra 2023. godine, ambasador G. Bradić i zamenik ambasadora B. Stojanović sastali su se sa predstavnicima SSBN(Swiss Serbian Business Network) Marijom Srbljin i Nikolom Anđelkovićem, kao i predsednikom švajcarskog Udruženja „Home of Blockchain“ A. Brunerom (Alexander E. Brunner). Na sastanku je dogovorena zajednička organizacija Panel diskusije o primeni blokčejn tehnologija u Srbiji i Švajcarskoj. Kao datum održavanja panela utvrđen je 30 novembar o.g.

A. Bruner je u razgovoru ukazao da je Švajcarska jedna od prvih zemalja sveta koja u svom zakonodavstvu regulisala primenu blokčejn tehnologija, a ujedno je i jedan od svetskih lidera na tom polju. Ocenio je da Srbija ima izvanrednu bazu za razvoj pomenute tehnologije, zahvaljujući dosadašnjim rezultatima u oblasti digitalizacije i uslugama na polju IKT, te da bi zato želeo da sarađuje sa našim firmama, ali i državnim insitucijama po tom pitanju.

Bruneru i predstavnicima SSBN predstavnici Ambasade su, pored ostalog, preneli i informacije da je Državni data centar u Kragujevcu ovog meseca dobio sertifikat jedne od nemačkih institucija, zahvaljujući kojem je i zvanično potvrđen njegov rejting kao jedne od osam najpouzdanijih institucija te vrste na svetu. Ukazali smo da je Srbija prva u regionu donela Strategiju o veštačkoj inteligenciji, da smo sa Svetskim ekonomskim forumom  (WEF) iz Ženeve osnovali Centar za četvrtu industrijsku revoluciju u Beogradu, da se radi na izgradnji Bio4Campusa u Beogradu, kao i na druge relevantne informacije.

Skup, na kojem se očekuje oko 150 preduzetnika, najvećim delom iz Švajcarske, ali i određen broj predstavnika firmi iz Srbije, eventualno predstavnika MIP Švajcarske iz Odeljenja koje se bavi projektom „Digitalna demokratija“, otvoriće ambasador Republike Srbije u Švajcarskoj Konfederaciji G. Bradić.

Udruženje „Home of Blockchain“ deluje u okviru jedne od tri najuticajnije ekonomske asocijacije S-GE / Switzerland Global Enterprise, dok SSBN okuplja oko 1.800 članova iz različitih privrednih grana (proizvodne delatnosti, osiguranje, bankarstvo, IKT i dr. branše).

Potpisan Memorandum o saradnji Srbije i Švajcarske u oblasti nuklearne medicine

0

U Vladi Srbije potpisan je Memorandum o razumevanju između Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija i švajcarske kompanije „Svis Rokets AG“ („Swiss Rockets AG“) kojim su otvorene nove mogućnosti za razvoj onkologije i nuklearne medicine.

Memorandum su potpisali resorna ministarka Jelena Begović i izvršni direktor kompanije „Svis Rokets“ Vladimir Cmiljanović koji je istakao da je ova kompanija zapravo ušla u saradnju sa državom Srbijom za pravljenje tzv. teranostik inovejšn centra.

– Ovo je dobra vest za naše gradjane, jer su naši ljudi koji žive i rade u Švajcarskoj i osnivači su inovativne kompanije, odnosno mreže kompanija Svis rokets holding, sa velikim brojem inovacija u svom portfoliju, odlučili da naprave ovaj korak i da prenesu svoje znanje i tehnologije u Srbiju. Ova kompanija će u okviru BIO 4 kampusa izgraditi novi inovacioni centar za nuklearnu medicinu – izjavila je Begovićeva.

Ona je dodala da će takođe pomoći razvoju startap ekosistema u oblasti biotehnologije u Srbiji i da je već započeta saradnja između ove kompanije sa našim naučno-istraživačkim institutima kao što je institut INEP, Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju (IHTM).

Prema njenim rečima, ovi instituti su budući stanari BIO 4 kampusa, koji su već počeli da saradjuju sa švajcarskom kompanijom, a ovo je prvi konkretan projekat i očekuje se da će mu se pridružiti sve veći broj kompanija.

– Odlučili smo da uđemo u saradnju sa našom državom za pravljenje tzv. teranostik inovejšn centra. To su najmodernije bolnice, gde ćemo raditi proizvodnju najnovijih molekula za personalizovanu kancer medicinu. Radićemo sa najnovijim tehnologijama skeniranja pacijenata sa metastazama i onda ćemo na osnovu tih tehnologija moći da koristimo te molekule kako bi uspešno lečili pacijente sa metastazama – naveo je izvršni direktor kompanije „Swiss Rockets AG“ Vladimir Cmiljanović.

On je napomenuo da ova firma u stvari iz Švajcarske prebacuje veoma bitne tehnologije u Srbiju koje će se dalje razvijati u našoj zemlji.

Cmiljanović je poručio da su ovi projekti sada veoma bitni za pacijente sa solidnim tumorima, to su prvenstveno pacijenti sa metastazama na raku prostate, neuroendokrinim tumorima, za glioblastome, rak dojke, a sistematski će se, korak po korak uvoditi jedna po jedna indikacija.

On je istakao da su veliku ulogu u ostvarivanju ove saradnje, osim ministarke Begović, imale i premijerka Ana Brnabić, kao i ministarka zdravlja Danica Grujičić.

Ambasador Bradić na Sajmu poljoprivrede i vina u Bernu

0

Ambasador Srbije u Švajcarskoj Konfederaciji Goran Bradić posetio je Sajam poljoprivrede i vina u Bernu na kojem je, pored velikog broja učesnika i izlagača, bio prisutan i švajcarski distributer vina „St. Peter’s Weine “ koji je u svoju ponudu uvrstio i vina firme „Lakićević“ iz Leposavića.

Brojni posetioci Sajma, osim vina iz Italije, Portugalije, Francuske, Španije i Nemačke, mogli su da degustiraju i uvere se u kvalitet srpskih vina sa Kosova i Metohije.

Ambasador Bradić je zahvalio vlasniku distributerske firme „St. Peter’s Weine “ Nebojši Milojeviću što svojim angažmanom pomaže male srpske privrednike i kooperante vinarije „Lakićević“ na severu KiM i radi na promociji vina proizvedenih u ovoj regiji.

Srpski poslovni klub romanske Švajcarske organizovao promotivni skup

0

Srpski poslovni klub romanske Švajcarske održao je promotivni skup 21. marta 2023. godine u Lozani. Ovo je bio najveći i najbitniji skup naših poslovnih ljudi koji žive i rade u frankofonim kantonima Švajcarske. Pozivu se odazvalo preko 60 poslovnih ljudi iz različitih oblasti, počev od Srba koji su ovde decenijama i koji su razvili svoje poslovanje i postali uspešni preduzetnici, preko naših ljudi koji su na različitim vodećim pozicijama u Švajcarskim i internacionalnim korporacijama, pa sve do predstavnika Srpske Pravoslavne Crkve, srpske škole i naših sportskih i kulturnih udruženja. Skup je svojim prisustvom podržao i Njegova Ekselencija, Ambasador Republike Srbije u Švajcarskoj konfederaciji, gospodin Goran Bradić.

Na početku skupa predstavnici inicijativne grupe za osnivanje kluba, su predstavili ideje i ciljeve kluba, kao i konretne planove za narednih nekoliko meseci.

Skupu se nakon toga obratio i Ambasador Bradić, koji je istakao važnost postojanja ovakvih organizacija u Švajcarskoj. On je posebno naglasio da ovakva udruženja imaju vodeću ulogu u ostvarivanju poslovnih veza između kompanija iz matice i Švajcarskog tržišta.

Nakon zvaničnog dela programa skup je nastavljen u prijatnoj atmosferi, a naši poslovni ljudi su imali prilike da se bolje upoznaju i razmene svoje poslovne, humanitarne i druge ideje.

Srpski poslovni klub romanske Švajcarske ima za cilj poslovno povezivanje naše zajednice u kantonima gde se govori francuski jezik, promovisanje srpskih kompanija, jačanje veza sa drugim srpskim udruženjima u Švajcarskoj, Srbiji i Republici Srpskoj, kao i aktivno učestvovanje u humanitarnim aktivnostima usmerenim ka područjima gde živi srpski narod.

Uplate novca iz inostranstva su preskočile rekordnih 5 milijardi evra

0

Prema najnovijim podacima Narodne banke Srbije uplate novca iz inostranstva su preskočile rekordnih 5 milijardi evra.

Naši ljudi iz dijaspore su poslali više novca nego što iznosi priliv od stranih direktnih investicija.

Pitanje doznaka ima dvostrukodno. Sa jedne strane doznake održavaju važan deo srpske ekonomije, a sa druge su znak sve većeg odliva stanovništva iz naše zemlje.

Prema NBS podacima priliv po osnovu doznaka je iznosio 5,0283 milijardi evra, što je za 38,3 odsto više u odnosu na priliv od 3,635 milijardi koliko je zabeleženo u 2021. godini.

Prema podacima naše centralne banke, najveći prilivi su zabeležni iz Nemačke (27 odsto), Švajcarske (14 odsto), Austrije (11 odsto), Francuske (6 odsto) i SAD (6 odsto), što su i zemlje iz kojih je tradicionalno stizalo najviše doznaka.

Šta je uticalo na rast doznaka?

„Kada je reč o faktorima rasta doznaka, treba imati u vidu nekoliko stvari. Prvo, doznake inače imaju kontraciklični karakter, što praktično znači da u periodima kriza, povećane neizvesnosti i geopolitičkih tenzija najčešće dolazi i do njihovog rasta. Praktično, ljudi koji žive u inostranstvu, u takvim okolnostima više pomažu svoje članove porodica koji žive u Srbiji“, objašnjavaju iz NBS.

Kako ističu, i rast inflacije je doveo do toga da su svi ključni makroekonomski pokazatelji, pa tako i doznake, nominalno povećani.

„Na kraju na rast doznaka utiče i povećan broj državljana drugih zemalja koji zasnivaju svoje boravište u Srbiji“, zaključuju.

U 2021. doznake 7,2 odsto BDP-a

Prema podacima Evrostata, u 2021. godini privatne doznake iz inostranstva i uplate iz inostranstva na ime kompenzacije zaposlenih činile su 7,2 odsto BDP-a Srbije. Od ukupnog iznosa za 2021. godinu, doznake naših radnika iznosile su 3,89 milijardi evra, dok je ostatak prihod od tekućih transfera.

U Jedinstvenom registru korisnika novčane doznake koji Narodna banka Srbije vodi od 1. juna 2020. godine registrovano je preko milion i sto hiljada korisnika koji su primili novac i skoro petsto hiljada korisnika koji su novac poslali u inostranstvo.

Gledajući zvaničnu evropsku statistiku, doznake su značajni deo BDP-a i u Crnoj Gori sa prilivom od 13,5 odsto, u Bosni i Hercegovini 10, Albaniji 9,4, Hrvatskoj 7,3 odsto, a u Severnoj Makedoniji 3,5 odsto.

Razmena novca se odvija i unutar granica Evropske unije u kojoj je 56 odsto novčanih transfera obavljeno među samim članicama. Odatle je u 2021. godini u treće zemlje kroz privatne doznake isplaćeno ukupno 37,7 biliona evra. Najviše tog novca je isplaćeno u Afriku i to osam biliona evra, zatim u azijske zemlje 7,8 biliona evra, a 7,1 bilion evra u zemlje Evrope koje nisu članice unije.

U Švajcarskoj zabeležen porast broja stranih radnika

0

Broj novih, stranih radnika, koji se doseljavaju u Švajcarsku, po dugoročnim ugovorima porastao je za četvrtinu prošle u odnosu na 2021. godinu.

Prošle godine, 166.919 stranih radnika emigriralo je u Švajcarsku, od čega je 76.286 ljudi na privremeni rad i 90.633 radnika na dužim ugovorima.

Porast dužih boravaka je podstaknut slobodnim radnim mestima uglavnom u industrijskom, građevinskom i uslužnom sektoru, kao što su konsalting, IT, ugostiteljstvo i zdravstvo.

– Veća potražnja za radnicima izraz je dinamičnog oporavka domaće i inostrane privrede, kao i efekata sustizanja nakon koronavirusa – saopštili su iz Federalnog zavoda za statistiku.

Povećana potražnja za radnom snagom, zajedno sa manjim brojem ljudi koji se vraćaju u svoje matične zemlje, doveli su do neto cifre imigracije od 81.345, što je 19.819 više dolazaka nego pre dve godine.

Krajem 2022. godine, u Švajcarskoj je stalno živelo 2.241.854 stranaca od ukupno 8,7 miliona stanovnika.

Oko 335.755 Italijana čini najveću zajednicu stranog stanovništva u Švajcarskoj, zatim 317.544 Nemaca, 257.829 Portugalaca i 157.769 Francuza.

Prošle godine, 41.321 stranac je postao naturalizovani švajcarski državljanin, uglavnom poreklom iz Nemačke, Italije i Francuske.

POSLEDNJE VESTI