Plaćena reklama

Jačanje privredne i investicione saradnje Srbije i Švajcarske

0
Predstavnici Švajcarsko-srpske privredne komore (SSCG) i Ženevske komore za privredu, industriju i usluge (CCGF) potpisali su Memorandum o razumevanju između te dve institucije.

Ambasador Republike Srbije u Švajcarskoj Goran Bradić zahvalio je direktoru Ženevske komore za privredu, industriju i usluge Vinsentu Subiliji i predsedniku Švajcarsko-srpske privredne komore Maju Mićoviću na pozivu i mogućnosti da na skupu, koji je bio posvećen Srbiji kao zemlji u fokusu za švajcarske privrednike, iznese ocene o bilaterlanim odnosima dve države, kao i najvažnije podatke o ekonomskim rezultatima naše zemlje.

Bradić je ocenio da su bilateralni odnosi stabilni, dinamični, svobuhvatni i veoma dobri – kako na političkom planu, tako i u oblasti privrede, nauke i tehnike, dualnom obrazovanju, energetici, kao i na drugim poljima.

Ambasador Bradić je ukazao da su robna i razmena usluga u protekle dve godine zabeležili rast od 16,3 % (2021.), tj. 5,4% (2020.), uprkos pandemijskim ograničenjima, te da je volumen u trgovinskoj razmeni u miniloj godini dostigao ukupno 1,3 milijarde evra.

Ukazao je da su privreda i građani u Srbiji dobili ukupnu pomoć države od 8,8 milijardi evra za ublažavanje ekonomskih posledica izazvanih globalnom virusnom pandemijom, pri čemu je javni dug na nivou od 52% BDP ostao znatno ispod Mastrihtskih kriterijuma.

Naglasio je da će srpska privreda – posle rekordnog rasta u minuloj godini od 7,5% – nastaviti u ovoj i narednoj godini da raste značajnim stopama, kao i da je nastavljen trend u privlačenju stranih direktnih investicija, koje su 2021. godine iznosile 3,9 mlrd. evra. Istakavši da je strateški spoljno-politički cilj Srbije punopravno članstvo u EU, uz ubrzanje neophodnih društvenih reformskih procesa, kao i istovremeno jačanje stabilnosti i saradnje sa zemljama u regionu, Bradić je zaključio da je u proteklih nešto manje od tri godine ostvaren i značajan napredak u okviru inicjative „Otvoreni Balkan“.

Predstavnici nekoliko švajcarskih firmi – koji se bave proizvodnjom hrane, nameštaja, kao i IK uslugama u Srbiji – izneli su svoja iskustva i razloge zbog kojih su Srbiju izabrali za sedište poslovnih aktivnosti.

Manifestaciji su prisustvovali i šef Stalne misije Republike Srbije pri UN u Ženevi ambasador Dejan Zlatanović, kao i prvi sekretar Ambasade Bojan Stojanović.

Predstavljen plan saradnje Švajcarske i Srbije za naredne tri godine

0

Donatorska podrška Švajcarske u procesu evrointegracija, doprinosu održivom i inkluzivnom rastu i podsticanju demokratskih procesa u Srbiji nastaviće se i u narednim godinama, poručeno je na svečanosti povodom predstavljanja plana saradnje dve zemlje u periodu od 2022. do 2025. godine.

Na svečanosti koja je održana u Beogradu prisustvovali su Nj.e Urs Šmid, ambasador Švajcarske u Srbiji, ministarka privrede Anđelka Atanasković, šef razvojne saradnje Ambasade Švajcarske u Srbiji Rihard Koli, pomoćnica ministra prosvete za dualno obrazovanje Gabrijela Grujić, kao i mnogobrojni predstavnici EU i Vlade Srbije.

Događaj je organizovala Švajcarska ambasada kako bi se predstavio program investicija kojim će Švajcarska pružiti pomoć Srbiji u podizanju životnog standarda i usklađivanju sa evropskim vrednostima.

Ministarka Atanasković navela je da je Švajcarska jedna od pet zemalja sa najvećim neto ulaganjima nerezidenata u Srbiju.

“Danas švajcarske firme zapošljavaju u Srbiji preko 12.000 radnika. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u prva dva meseca ove godine iz Srbije je u Švajcarsku ostvaren izvoz od 18,9 miliona evra, što predstavlja rast od 18,9 odsto u odnosu na prošlu godinu”, navela je Atanasković.

Ona je dodala da je u istom periodu uvoz iz Švajcarske dostigao iznos od 86,6 miliona evra.

Atanaskovićeva je takođe kazala da prostor za dalje unapređenje saradnje dve zemlje postoji i da se on može prepoznati kroz rast priliva švajcarskih investicija, posebno kroz grinfild projekte, ali i veći obim učešća u procesu privatizacije preduzeća.

“Trenutno radimo na unapređenju nadzora nad radom javnih preduzeća, a Ugovor o donaciji nove informacione platforme između Ministarstva privrede i švajcarskog Sekretarijata za ekonomske poslove biće potpisan u petak 13. maja”, najavila je ministarka privrede.

Takođe, zahvalila je na podršci Švajcarske tokom epidemije korona virusa, kada se, kazala je, pored borbe za zdravlje, vodila i bitka za očuvanje privrede, radnih mesta i ekonomske stabilnosti Srbije.

Podsetila je i da je švajcarski parlament u jeku pandemije produžio program sveobuhvatne saradnje sa Srbijom, reprezentujući kontinuitet izvrsnih odnosa i ekonomskog partnerstva utemeljenog na međusobnom poverenju.

Ambasador Šmid rekao je da je švajcarsko-srpski program saradnje deo Nove strategije Međunarodna saradnja 2021 – 2024, koji je usvojio švajcarski parlament 2020. i koji sadrži osnovne parametre za međunarodnu saradnju Švajcarske na globalnom nivou.

Šmid je naveo da je finansijski okvir koji je postavio parlament njegove zemlje oko 13 milijardi švajcarskih franaka bespovratnih sredstava, što je više od 12,5 milijardi evra.

Digitec Galaxus otvara dodatna radna mesta u Beogradu

0

Kako Digitec Galaxus piše na svom portalu, najveća online prodavnica u Švajcarskoj otvara nova radna mestu u Beogradu. Dva nova tima za softverski razvoj u oblasti sistema korisničkog servisa i održavanja proizvodnih podataka počinju uskoro sa radom u srpskoj metropoli. 

Digitex Galaxus već posluje od 2016. godine u Beogradu sa oko 300 zaposlenih. Kao razuman korak, navodi se u saopštenju, vidi se dalji tehnički razvoj u oblastima, gde su radnici u Srbiji bili već odgovorni. Aleksandar Zabunović, glavni menedžer Digitec Galaxusa u Srbiji, objašnjava kako u Srbiji postoje mnogobrojni dobri univerziteti i visokoobrazovani mladi IT stručnjaci i veruje da će Beograd pored Ciriha postati novi razvojni centar švajcarske kompanije. 

Digitec Glaxus naglašava u saopštenju da Cirih ostaje glavni centar i da ne izmešta radna mesta iz Švajcarske u Srbiji, već otvara nova radna mesta.

Samit poslovne dijaspore u Cirihu

0

Udruženje srpskih privredinka Švajcarske (USPŠ), održaće 13. i 14. maja 2022. godine Samit poslovne dijaspore u gradskoj hali Dietikon pored Ciriha (Stadthalle Dietikon).

Ciljevi Samita su podrška srpskim kompanijama u Švajcarskoj, kao i podsticanje ekonomskog razvoja i saradnje između dijaspore i Matice. 

Tokom dva dana trajanja Samita, u okvoru Privrednog sajma i Ekonomskog foruma sastaće se švajcarske i srpske kompanije iz sektora energetike, informacionih tehnologija, medicine i nekretnina.

Na Ekonomskom forumu govoriće se o informacionim tehnologijama, preciznije na temu kako će dijaspora i pandemija podstaći srpsko-švajcarsko preduzetništvo, kao i o Blockchain-u i njegovim tehnološkim izazovima i mogućnostima, NFTs-u i o projektu Limos4. 

Deo Foruma biće posvećen i medicini, na kome će se prisutnima obratiti Dr. Vladimir Cmiljanović, osnivač Swissrocekts & Rocketvax, koji će govoriti o razvoju druge generacije vakcina protiv Covid-19. Dok će o razovju poslovanja u digitalnom zdravstu govoriti stručnjak i gostujući govornik iz kompanije Veemedo.

Investicije i smernice za izgradnju solarnog parka, kao i o implementaciji regulatornog modela kantona Cirih u energetskom sektoru, biće jedna od tema energetskog dela Foruma. 

Na Forumu će se govoriti i o aktuelnoj situaciji nekretnina u Švajcarskoj, kao i o švajcarskom projektu Swiss Residence — King’s Fountain Dedinje u Begradu.

Samit će otvoriti Ambasador Republike Srbije u Bernu, Nj.E. gospodin Goran Bradić, zajedno sa Oliverom Bertšingerom (Oliver Bertschinger) ispred SEC Privredne komore Švajcarska — Centralna Evropa.

Četvriti po redu Samit srpskih privredinka biće održan nakon pauze zbog pandemijskih restrikcija. Prethodni Samiti su održani 2016., 2017. i 2018. godine.

Detaljnije informacija o Samitu kao i ažuriranu agendu, možete pronaći na sajtu Udruženja srpskih privrednika Švajcarske, i na www.summit2022.ch

Štadler zainteresovan za otvaranje fabrike u Srbiji

0

Kompanija je zainteresovana za nove projekte u Srbiji, kao i otvaranje fabrike transformatora.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić je u Geozavodu razgovarao sa delegacijom Štadlera na čelu sa vlasnikom kompanije Peterom Špulerom, sa kojim je memorandum između Štadlera i Vlade Srbije, potpisao ministar građevinarstva Tomislav Momirović.

Memorandum predviđa značajnu finansijsku pomoć Štadlera Železničkom muzeju, a namenjena je razvoju i promociji muzeja.

Štadler, jedan od svetskih lidera u proizvodnji šinskih vozila od kojeg će Srbija nabaviti tri voza za brzu prugu, zainteresovan je i za otvaranje fabrike transformatora u Srbiji, kao i za dugoročnu stratešku saradnju u smislu prodaje vozova našoj zemlji.

Takođe, tema razgovora bila je i potencijalni plasman njihovih proizvoda Srbiji i zemljama u regionu, a razgovaralo se i o mogućnosti da Štadler otvori fabriku voznih sredstava u Srbiji. Susretu je prisustvovala i premijerka Srbije Ana Brnabić,ministar finansija Siniša Mali, kao i bivši nemački kancelar Gerhard Šreder, koji je prijatelj Petera Špulera.

U Geozavodu gostima iz Švajcarske predstavljena je Srbija kao investiciona destinacija.

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infastrukture Momirović održao je prezentaciju o pravcima razvoja srpske železnice i potencijalima za saradnju sa kompanijom Štadler.

Takođe, tokom susreta sa delegacijom Štadlera predstavljen je i projekat Beograda na vodi.

Pored Petera Špulera, u delegaciji Štadlera su i njegov sin Lukas Špuler koji je aktivno uključen u poslovanje kompanije i tekuće projekte, zatim Željko Davidović, menadžer za prodaju Štadlera za centralnu i jugoistočnu Evropu, Srbin iz Mrkonjić Grada, kao i Anzgar Brokmejer (Ansgar Brockmeyer), zadužen za prodaju i marketing i zamenik generalnog direktora Štadlera, kao i ambasador Švajcarske u Beogradu Urs Šmid.

Špuler je, predstavljajući svoju kompaniju, rekao da imaju veoma kratak rok da isporuče Srbiji tri brza voza dabldekera, da je to za njih veoma izazovan posao, ali obećao da će sve biti završeno kako treba i na vreme.

Takođe, potvrdio je da ta kompanija traži lokaciju za izgradnju nove fabrike transformatora.

Ranije je najavljeno da će Štadler isporučiti Srbiji prvi brzi voz do kraja oktobra, a drugi i treći do kraja godine. Nabavka tri brza voza od Štadlera putem tendera vredna je 62 miliona

Srbin Željko Davidović iz Štadlera je rekao da mu je naročita čast što se obraća na tom skupu, pre svega, kao Srbin.

“Ovo je jedna potvrda uspeha Srbije u finansijskom smislu. Želeo bih da gospodin Peter Špuler napravi tu prvu fabriku za transformatore, a ako Bog da bude i sledeće”, istakao je Davidović.

Ministar Momirović je kazao tokom prezentacije da Srbija projektima za razvoj saobraćajne infrastrukture želi da poveže ceo region i da su započete velike investicije, od kojih je najveća kada je reč o železnici izgradnja brze pruge od Beograda do Budimpešte kroz Srbiju, čija će prva deonica od Beograda do Novog Sada biti gotova do kraja ove godine.

Ministar je izjavio tom prilikom Tanjugu da je ovo veliki dan za srpske železnice i ekonomiju, pošto je Štadler pokazao zainteresovanost da otvori dve fabrike u Srbiji.

“Kupili smo tri kompozicije Štadler vozova, koji su najboljih vozova koji postoje u Evropi i oni će stići u Srbiju do kraja godine, a u februaru će početi komercijalno da se koriste od Beograda do Novog Sada”, rekao je Momirović i podsetio da će ti vozovi ići brzinom od 200 kilometara na sat.

Dodao je da su ljudi iz Štadlera prepoznali potencijale Srbije i zato danas došli u Beograd.

“Pokazali su interesovanje da otvore dve fabrike ovde, jedna je fabrika vozova i voznih sredstava. Nama će svakako u narednim godinama biti potrebno još vozova”, istakao je Momirović.

On je kazao da je nakon tavorenja srpskih železnica od 2014. do 2019. kupljeno 48 novih voznih kompozicija i da se sada kupuju i tri brza voza.

Ministar je dodao da će i zemlje u regionu morati da nas prate kada je reč o razvoju železnice, kao i da će srpske železnice za kratko vreme, u jednom delu, izgledati kao železnice u Francuskoj i Austrij.

Momirović je kazao da će biti obnovljena i cela barska pruga u Srbiji.

Predsednik Vučić ranije je izjavio da jedva čeka puštanje u saobraćaj brze pruge od Beograda do Novog Sada, što će biti krajem februara i da sedne u brzi voz koji je Srbija kupila od švajcarske kompanije Štadler.

Vučić je rekao da će pruga biti završena i pre toga, ali da će se nakon završetka radova obavljati test vožnje.

Podsećanja radi, Srbija je 2014. godine, nabavila od Štadlera 21 elektromotorni voz za srpske železnice, koji su upotrebi na regionalnim prugama.

Povlači se serija novčanica švajcarskog franka

0
© Schweizerische Nationalbank

Nacionalna banka Švajcarske povućiće iz opticaja novčanice osme serije švajcarskog franka. Počevši od 30. aprila 2021. godine više neće važiti kao zakonsko sredstvo plaćanja.

Osma serija novčanica švajcarskog franka

Izuzetak su plaćanja u Pošti i SBB/CFF/FFS koja će biti moguća do 30. oktobra 2021. godine.

Kako novčanice zameniti u Srbiji

Uzimajući u obzir novonastale okolnosti, odnosno kratak vremenski period od trenutka objave datuma povlačenja (28. april 2021.) do dana kada će novčanice biti povučene iz opticaja (30. april 2021.), Narodna banka Srbije želi da omogući dodatni vremenski period građanima da kod poslovnih banaka izvrše zamenu predmetnih novčanica bez naknade, odnosno poslovnim bankama da kod Narodne banke Srbije bez naknade mogu zameniti novčanice osme serije švajcarskog franka, navodi se u saopštenju NBS.

Narodna banka Srbije će od banaka primati ove novčanice bez uobičajene naknade za zamenu novčanica efektivnog stranog novca povučenih iz opticaja, zaključno sa 31. majem 2021. godine.

“Na taj način, bankama i ovlašćenim menjačima će biti omogućeno da takođe bez naknade od građana primaju novčanice osme serije švajcarskog franka na devizne račune, otkupljuju ih ili vrše zamenu za novčanice devete serije švajcarskog franka”.

NBS napominje da nakon povlačenja iz opticaja novčanica osme serije švajcarskih franaka, banke u Srbiji mogu, ali nisu u obavezi da vrše zamenu/otkup istih, dok ovlašćeni menjači u Srbiji mogu, ali nisu u obavezi da vrše otkup istih, a u slučaju da to čine, samostalno određuju uslove zamene/otkupa.

Preporučuje se građanima da polaganje na devizni račun, prodaju za dinare ili zamenu za devetu seriju novčanica švajcarskog franka obave što pre, ne čekajući krajnji rok a imajući u vidu da će bankama biti potrebno izvesno vreme za predaju novčanica osme serije Narodnoj banci Srbije, što znači da će i banke i ovlašćeni menjači prestati da primaju ove novčanice i pre 31. maja 2021. godine o čemu će samostalno odlučivati.

Nakon povlačenja iz opticaja, novčanice osme serije švajcarskog franka, kao i ranije povučene novčanice šeste serije, biće moguće zameniti bez vremenskog ograničenja na šalterima Nacionalne banke Švajcarske u Bernu i Cirihu, kao i u agencijama koje se nalaze u većim gradovima Švajcarske.

Novčanice povučene iz opticaja mogu se poslati i poštom na adresu centralne banke Švajcarske, a iznos koji predstavlja ukupnu nominalnu vrednost novčanica podnetih za zamenu uplaćivaće se na račun podnosioca.

Zbog optužbi da je rasistički Migors povukao iz prodaje “Mohrenkopf”

0

Najveći švajcarski lanac supermarketa Migros uklonio je iz svojih trgovina slatkiš Mohrenkopf (Moor’s Head) zbog brojnih kritika da širi rasizam.

U mnogim prodavnicama Migrosa protekla dva dana zabeležena je velika navala za ovim slatkišima nakon što je stiglo obaveštenje da više neće prodavati popularni proizvod švajcarske kompanije Dubler.

Ovaj potez Migrosa usledeo je nakon duge internet rasprave o čokoladnim poslasticama koja se pojavila usred aktuelnog svetskog talasa antirasizma nakon smrti Afroamerikanca Džordža Flojda.

Sumnje u rasističku pozadinu švajcarskog čokoladnog mančmeloua pokrenuo je anonimini korisnik Tvitera koji je podstakao više rasprava o poreklu imena ovog slatkiša i korporativne odgovornosti kompanije koja vređa svoje kupce prodavajući Mohrenkopf (Moor’s Head). Moor’s Head odnosi se na heraldički prikaz glave, obično tamnopute osobe, prikazane iz profila s trakom oko čela.

“Dragi Migros, molim vas da odmah uklonite ovaj proizvod iz svoje ponude. Taj naziv je izrazito rasistički i ne odgovara političkoj korektnosti”, napisao je na Tviteru jedan korisnik.

Nakon velikog odziva drugih korisnika, ovaj tvit je izbrisan, kao i anonimni nalog.

Novinar Kristijan Bek usprotivio se kritikama na račun švajcarskog slatkiša rekavši da nikada nije razmišljao o čovjeku sa tamnom kožom kao o “Mohrenkopfu”.

Drugi su celu raspravu okarakterisali kao “apsolutnu glupost” govoreći da ne može odjednom sve biti rasističko. Neki su čak istakli da je, bez obzira na moralne implikacije naziva slatkiša, cela bura na Tviteru besplatna reklama za proizvođača čokolade, odnosno kompaniju Dubler.

U Novom Sadu počela izgradnja fabrike čokolade švajcarske kompanije “Beri Kalebo”

0
© Barry Callebaut

Polaganjem kamena temeljca u Novom Sadu zvanično počela izgradnja fabrike čokolade švajcarske kompanije “Beri Kalebo” (Barry Callebaut), investicije koju je Srbija podržala sa dodatnih 14,2 miliona evra iz budžetskih sredstva.

Svečanosti polaganja kamena temeljca prisustvovao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je istakao da će ova fabrika mnogo značiti za prehrambenu i prerađivačku industriju Srbije.

Takođe je dodao da će plate inženjera i tehnologa u fabrici biti na evropskom nivou, dok će radnici moći da računaju na primanja iznad proseka u Srbiji.

Vučić je naglasio da kompanija ima jednu od najboljih tehnologija za proizvodnju čokolade u Evropi, kao i da je njihov dolazak u Srbiju od ogromnog značaja za ekonomski razvitak zemlje.

Svečanosti su prisustvovali i glavni izvršni direktor kompanije “Beri Kalebo” Antoan de Sant Afrik (Antoine de St-Affrique), kao i generalni direktor te kompanije Stojan Kemera, gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, pokrajinski premijer Igor Mirović i predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor.

Fabrika bi narednih godina trebalo da zaposli oko stotinak radnika.

Bogataši povlače novac iz švajcarskih banaka

0
EPA-EFE/ANTHONY ANEX

Švajcarski privatni bankari kažu da su im neki klijenti tražili da povuku velike količine gotovine iz banaka kako bi ga sami čuvali u privatnim sefovima ili skladištima, bez obzira na reputaciju te zemlje kao sigurne i pouzdane u finansijskom sektoru.

Ocenjuje se da je taj potez posledica već pet godina negativnih kamatnih stopa.

Politika, čiji je cilj bio da spreči jačanje švajcarskog franka, nalagala je bankama da plaćaju naknade Švajcarskoj nacionalnoj banci, pa su u nekim slučajevima banke deo tih dodatnih troškova prebacile na svoje najvažnije klijente.

Takva politika se pokazala nepopularnom kod klijenata koji su navikli da zarađuju od kamata na svojim depozitima, i sada razmatraju kako da izbegnu plaćanja tih troškova.

Norman Vilamin, glavni investicioni direktor za privatno bankarstvo u švajcarskom UBP-u, rekao je da je ograničeni broj klijenata svoj novac već povukao.

„Banka ispituje sve opcije s klijentima, ali banke polako gube mogućnost izbora u pokušaju da nađu način da ne naplaćuju čuvanje velikih iznosa novca”, kaže Vilamin za Si-En-En, a prenosi Tanjug.

Podseća se da su negativne kamatne stope, koje su se pojavila 2015. godine u Švajcarskoj, otežale su bankama da ostvaruju profit od pozajmica i hipoteka.

Švajcarska investiciona banka „Kredit Svis”  najavila je prošle godine da će primeniti negativnu kamatnu stopu od 0,75 odsto za iznose veće od dva miliona švajcarskih franaka (2,1 miliona dolara).

To znači da ako klijent u banci na godinu dana drži tri miliona švajcarskih franaka (3,1 miliona dolara), njemu će biti naplaćeno 7.500 švajcarskih franaka (7.750 dolara).

Čak i ako klijenti žele da povuku velike iznose gotovine, kako se navodi, morali bi da osmisle plan skladištenja i osiguranja.

Ludvig Karl, iz kompanije koja iznajmljuje sefove u Švajcarskoj i Lihtenštajnu, rekao je da je od 2015. godine primećeno sve veće interesovanje za skladištenje gotovine.

Podaci pokazuju i da se broj novčanica u opticaju neprestano povećavao od finansijske krize 2008, a posebno je zabeležen rast upotrebe novčanica od 1.000 švajcarskih franaka.

Si-En-En navodi da je pod pritiskom Švajcarska narodna banka u septembru saopštila da će podići iznos koji banke mogu da skladište, a da ne primenjuju negativne kamatne stope, posle čega je udruženje bankara objavilo da „negativne kamatne stope više ne ispunjavaju svoju ekonomsku svrhu”.

Evropska centralna banka, koja prati negativne kamatne stope u 19 zemalja koje koriste evro od 2014. godine, takođe se suočila sa zahtevima da istraži negativne posledice ovakve politike.

U opticaju nova novčanica od 100 franaka

0
Notenbündel 100-Franken-Note, drei, VS

12. septembra 2019, počelo je izdavanje nove novčanice od 100 franaka, koja je predstavljena prošle nedelje.

Narodna banka Švjacarske je 6. aprila 2016. predstavila prvu novčanicu nove serije, od kojih je novčanica od 100 franaka koja je danas puštena u opticaj, šesta i poslednja u seriji.

Do daljnjeg novčanice (prethodne) 8. serije važe kao legalno sredstvo plaćanja.

Više informacija o švajcarskim novčanicama mogu se naći pod naslovom Novčanice i kovanice na web lokaciji Nacionalne banke Švajcarske (www.bns.ch).

POSLEDNJE VESTI