Facebook Instagram RSS Twitter
Facebook Instagram RSS Twitter
Reklama

U Švajcarskoj zabeležen porast broja stranih radnika

0

Broj novih, stranih radnika, koji se doseljavaju u Švajcarsku, po dugoročnim ugovorima porastao je za četvrtinu prošle u odnosu na 2021. godinu.

Prošle godine, 166.919 stranih radnika emigriralo je u Švajcarsku, od čega je 76.286 ljudi na privremeni rad i 90.633 radnika na dužim ugovorima.

Porast dužih boravaka je podstaknut slobodnim radnim mestima uglavnom u industrijskom, građevinskom i uslužnom sektoru, kao što su konsalting, IT, ugostiteljstvo i zdravstvo.

– Veća potražnja za radnicima izraz je dinamičnog oporavka domaće i inostrane privrede, kao i efekata sustizanja nakon koronavirusa – saopštili su iz Federalnog zavoda za statistiku.

Povećana potražnja za radnom snagom, zajedno sa manjim brojem ljudi koji se vraćaju u svoje matične zemlje, doveli su do neto cifre imigracije od 81.345, što je 19.819 više dolazaka nego pre dve godine.

Krajem 2022. godine, u Švajcarskoj je stalno živelo 2.241.854 stranaca od ukupno 8,7 miliona stanovnika.

Oko 335.755 Italijana čini najveću zajednicu stranog stanovništva u Švajcarskoj, zatim 317.544 Nemaca, 257.829 Portugalaca i 157.769 Francuza.

Prošle godine, 41.321 stranac je postao naturalizovani švajcarski državljanin, uglavnom poreklom iz Nemačke, Italije i Francuske.

Đedović sa ambasadorom Švajcarske o energetskoj efikasnosti i OIE

0

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović razgovarala je sa ambasadorom Švajcarske u Srbiji Ursom Šmidom o saradnji dve zemlje u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije (OIE).

– Švajcarska je godinama jedan od najvećih donatora Srbiji, a možemo biti zadovoljni i napretkom naše ekonomske saradnje. Za nas je posebno značajna podrška Švajcarske za projekte u oblasti energetske efikasnosti, koja je za nas veoma važna, jer doprinosi našoj energetskoj sigurnosti i nezavisnosti – izjavila je Đedović.

Navela je da je prošle godine uspešno završen projekat u okviru kojeg je urađena energetska sanacija deset osnovnih škola i četiri predškolske ustanove u Užicu, Paraćinu, Vrbasu i Kruševcu, u kojima su poboljšani uslovi rada za više od 5.600 korisnika.

– Takođe, uz podršku Švajcarske izgrađene su nove toplane u Priboju, Malom Zvorniku i Novom Pazaru, dok će radovi na novoj toplani u Majdanpeku početi sredinom godine – rekla je ministarka.

U razgovoru je istaknuto da Švajcarska donira više od osam miliona evra za projekat korišćenja OIE u sistemima daljinskog grejanja u nekoliko lokalnih samouprava u Srbiji, u kojima će se koristiti toplotne pumpe, solarna i geotermalna tehnologija.

Ambasador Urs Šmid rekao je da dve zemlje imaju dobre bilateralne odnose i da Švajcarska opredeljuje značajna sredstva za projekte podsticanja energetske efikasnosti, koji doprinose naporima Srbije u borbi protiv klimatskih promena.

– Švajcarska je veoma važan trgovinski partner Srbije u okviru mehanizma Evropskog udruženja za slobodnu trgovinu (EFTA) i poslednjih godina je jedna od pet zemalja sa najvećim neto ulaganjima u Srbiju. Posebno je značajno što švajcarske kompanije u Srbiji danas zapošljavaju više od 12.000 radnika. Novim Programom saradnje sa Srbijom do 2025. definisali smo ključne segmente među kojima su, između ostalog, klimatske promene i održivi urbani razvoj – istakao je ambasador.

Švajcarski investitor spreman da uloži dve milijarde evra u Srbiju

0

Ministar privrede Rade Basta razgovarao je sa osnivačem švajcarske konsultanske kuće GapBridge AG Markom Klapasonom o investicijama švajcarskih kompanija u Srbiju.

Nakon što mu je ministar predstavio pogodnosti za ulaganje u našu zemlju, Klapason je rekao da je spreman da investira dve milijarde evra u Srbiju.

Švajcarac je dodao da je zainteresovan i za grinfild i braunfild investiranje u oblasti finansija, bankarskog sektora, osiguranja, novih tehnologija i nekretnina.

– Srbija je prepoznata kao dobar i pouzdan partner – istakao je srpski ministar, dodavši da u privatizacionom portfelju Ministarstva privrede ima 58 kompanija koje predstavaljaju dobru šansu za investiranje potencijalnih švajcarskih partnera.

Ministar je objasnio da je globalna kriza prema dosadašnjim podacima ostavila manje posledice na Srbiju u poređenju sa većinom evropskih zemalja, a razlog je politička, makroekonomska i finansijska stabilnost naše zemlje.

Swiss Serbian Business Network – Mindfulness у Cirihu

0

Švajcarsko srpska poslovna mreža – SSBN organozovalo je druženje i prezentaciju u Cirihu 19. januara 2023. godine. Za ovaj događaj prijavio se veliki broj zainteresovanih učesnika (preko100 prijava), zbog čega je broj učesnika bio ograničen.

Veče je započeto druženjem i upoznavanjem sa drugim učesnicima a zatim se obratila presednica udruženja Marija Srbljin. Marija je predstavila i ostale članove tima. Nakon toga je je usledila prezentacija gošće Sandre Đorđević na temu Mindfulness. Ona je govorila o „Mindfulness“ i njegovoj mogućoj upotrebi u poslu i privatnom životu. „Mindfulness“ nije ezoterična, već naučno priznata metoda koja se praktikuje u Švajcarskoj u brojnim bolnicama i školama, a sve više i u kompanijama. Tokom predavanja bilo je prilika da se isproba par kratkih i jednostavnih vežbi ove metode.

Sandra Đorđević je studirala psihologiju u Cirihu i sada se školuje za psihoterapeuta, sertifikovana je nastavnica Mindfulness-a i ekspert u oblasti prevencije i mentalnog zdravlja. Radi u klinici za rehabilitaciju u Hasliberg i kao docent u raznim institucijama i fakultetima. Više informacija možete pronaći na njenoj veb stranici http://www.my-mindfulness.com

Pad realnih plata u Švajcarskoj – najveći gubitak od 1942.

0

Poslodavci su ove godine podigli plate u proseku za 1,1 odsto i nameravaju da ih povećaju za 2,2 odsto u idućoj godini, saopštila je investiciona banka UBS koja je anketirala 290 kompanija.

Uzimajući u obzir inflaciju, to se pretvara u stvarni gubitak od 1,8 procenata u 2022. godini, nakon čega sledi neznatno povećanje od 0,1 odsto u idućoj godini, prenosi Bloomberg. Povećanje plata za nešto više od dva odsto verovatno neće dovesti zaposlene u praznično raspoloženje, ocenjuju analitičari UBS-a. Sektori u kojima su plate najviše porasle su građevinarstvo (1,1 odsto), administracija (1,0), IT, finansije i osiguranje (0,9). Plate su manje porasle u proizvodnji i transportu (0,8) i zdravstvenoj nezi (0,7 odsto), prenosi LeNews. Ugovori o platama utiču na oko 550.000 zaposlenih u Švajcarskoj, što je oko 11 odsto radne snage.

Povoljna okolnost je što se ne očekuje pokretanje spirale rasta plata i cena, zbog čega inflacija ne bi trebalo da raste sa sadašnjih 3,2 odsto. Rast potrošačkih cena u Švajcarskoj neočekivano je usporen u septembru i oktobru, ali i dalje je iznad cilja Švajcarske narodne banke.

Švajcarska nacionalna banka podigla je u septembru kamatne stope za 0,75 odsto, nakon čega je referentna kamatna stopa u toj zemlji posle osam godina opet pozitivna, 0,5 odsto. Švajcarska je poslednja zemlja u Evropi koja je vratila pozitivnu kamatnu stopu. Švajcarska centralna banka držala je kamatne stope na -0,75 odsto do juna tekuće godine, kada je podigla kamatne stope za 0,5 procenata.

Švajcarska nacionalna banka je od 2014. godine pratila politiku nulte kamatne stope, u cilju obuzdavanja rasta vrednosti nacionalne valute. Banka je godinama sprovodila velike intervencije na valutnim tržištima kako bi kontrolisala vrednost franka.

Saradnja Srbije sa Švajcarskom u oblasti železničkog saobraćaja

0

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u Vladi Republike Srbije Tomislav Momirović razgovarao je danas, tokom radne posete Švajcarskoj, sa saveznom ministarkom za zaštitu životne sredine, saobraćaja, energije i komunikacije te zemlje Simonetom Somarugom.

Momirović je tom prilikom poručio da će se nastaviti rad na elektrifikaciji određenih deonica u Srbiji, pri čemu će se razmotriti i opcije nabavke novih hibridnih vozova iz Švajcarske koji imaju i elektro i baterijski pogon za one deonice koje nisu elektrifikovane.

On je preneo da se investicije u razvoj železnica u Srbiji ogledaju kroz nabavku novih brzih vozova iz Švajcarske, kao i kroz uvođenje novih linija i širenje mreže pruga koje će biti elektrifikovane.

Prema njegovim rečima, najpre će početi radovi na elektrifikaciji pruge od Niša do Dimitrovgrada (Bugarske), a opredeljena su sredstva i za elektrifikaciju železničkog „Moravskog koridora” od Stalaća do Kraljeva.

Na ovaj način, kako je objasnio, ceo jug Srbije će moći da koristi barsku prugu sa značajnim novčanim i vremenskim uštedama.

Tokom radne posete Švajcarskoj, ministar je zajedno sa direktorima kompanija „Srbija voz”, „Infrastruktura železnica Srbije” i „Srbija kargo“ posetio kompaniju „SBB“ – Švajcarsku federalnu železnicu .

Tom prilikom, održan je sastanak sa direktorom za putnički prevoz i članom borda direktora ove kompanije Linusom Loserom o tome kako da se železnički transport u Srbiji reorganizuje i učini efikasnijim.

Visoke cene u Švajcarskoj, zabrinutost zbog energenata

0

Ambasador Srbije u Švajcarskoj Goran Bradić rekao je da je ekonomska situcaija u toj zemlji stabilna, ali da zabrinutost izazivju cene goriva i snabdevenost energentima, dok srpski građani koji žive u toj zemlji kažu da je najviše poskupelo meso, mlečni proizvodi, voće i povrće.

Ambasador Bradić ocenio je da je situacija sa energentima u toj zemlji neizvesna i da brine švajcarsku vladu kao i građane.

„Energetska situacija izaziva glavobolje i švajcarskim političarima, i vladi, a i samom stanovništvu. Već su počeli da stižu novi računi koji su uvećani od pet, pa do sto odsto u zavisnosti od toga u kojem kantonu žive i da li za grejanje koriste struju, lož ulje ili gas”, rekao je ambasador za Tanjug.

Naveo je da se 25 odsto stanovništva greje na lož ulje, isto toliko na gas, a ostatak za grejanje koristi daljinsko grejanje i ostale izvore energije.

Bradić je istakao da su u Švajcarskoj na mrežu priključene četiri nuklearne elektrane, dok je peta isključena pre više od godinu dana, tako da je zemlja upućena na uvoz električne energije.

Kada je u pitanju gas on je kazao da u „energetskom miksu” prirodni gas učestvuje sa 15 odsto, od čega je 50 odsto ruski gas.

Ocenio je da će život preko zime u Švajcarskoj zavisiti, kako od klimatskih uslova, tako i od situacije u Evropi, te da su građani pripremljeni na različite scenarije.

„Švajcarska vlada napravila je plan od tri stepena. Prvi plan odnosi se na uštedu energije i to su apeli firmama i stanovništvu kroz različite mere. Kampanja slična kao što je u Srbiji, da se negde odvrne sijalica, da se stave niskoenergetske sijalice i da se isključi grejanje u prostorijama gde ono nije neophodno”, kazao je Bradić.

Istakao je da je drugi plan već stupio na snagu i on podrazumeva da sve firme, kompanije i proizvodni pogoni koji imaju mogućnost da sa gasa pređu na mazut i lož ulje to urade što pre, odnosno da svi oni koji imaju dvostruko grejanje gas zamene alternativnim načinima grejanja.

Prema njegovim rečima treći plan predviđa najgori scenario, po kome bi morala da se snizi temperatura u stanovima i svim prostorijama, iz čega bi, naravno, bile izuzete škole, bolnice i domovi za negu starih i bolesnih.

Bradić je kazao da te mere nisu mnogo drugačije nego u ostalim zemljama Evrope i da će se one sprovoditi u zavisnosti od energetske situacije u zemlji.

Na pitanje koji su proizvodi najviše poskupeli, ambasador je kazao da je situacija, kada se uđe u prodavnicu, „šarenolika” i naglasio da su neki proizvodi poskupeli 50 odsto, neki 90 odsto, dok je nekima cena ostala nepromenjena.

Naveo je da je na pumpama gorivo od 1,9 do 2,4 franka za dizel i benzin što je nešto skuplje u odnosu na Austriju, Nemačku ili Italiju.

„To nije fiksno i dešava se da cene tokom vikenda variraju, ali ne u velikim procentima”, kazao je Bradić.

Na pitanje koliko su naši ljudi koji žive u Švajcarskoj zabrinuti zbog čitave situacije, ambasador je kazao da je ekonomska situacija u toj zemlji stabilnija nego u susednim zemljama EU, ali da ljudi imaju noramalan nivo bojazni za sebe i porodicu, te racionalno raspolažu novcem i vode računa o potrošnji.

Iako Švajcarska nema veliku inflaciju u odnosu na druge zemlje, prema rečima ambasadora međugodišnja inflacija je smanjena sa 3,5 odsto na 3,3 odsto, građani se ipak žale da su osnovne životne namirnice poskupele.

Mleko u Švajcarskoj košta 1,7 franaka, odnosno 204 dinara, vekna hleba od 1,6 do dva franka, što je od oko 192 dinara do 240 dinara, pirinač do tri franka ili do 360 dinara, a recimo, cena tropskog voća je od 3,5 do četiri franaka (od oko 420 do 480 dinara), dok je cena jabuke od četiri do sedam franaka, između 480 dinara i 800 dinara.

Sagovornica Tanjuga Mirjana Matović, koja radi u Švajcarskoj rekla je da je u toj zemlji najviše poskupelo meso, dok su cene ostalih životnih namirnica ostale nepromenjene.

Prema njenim rečima nestašica nema i snabdevenost u prodavnicama je odlična.

Dodala je da na njen budzet utičcu visike cene goriva, jer svaki dan vozi kola.

Matović je rekla da se pridržava mera štednji koje su na snazi u Švajcarskoj.

„Trudim se da veš perem nedeljom, kad je struja jeftinija. Ovde je uvek dobar standard, možda malo budzet mora drugačije da se organizuje, ali ovde možemo lepo da živimo”, kazala je Matović.

Marković Slobodanka rekla je da je primetila da su u Švajcarskoj značajno poskupeli mleko i mlečni proizvodi, hleb, koji je inače u toj zemlji skuplji nego u drugim zemljama, ali i povrće i voće.

Zorica Bijeljić kaže da u kupovinu ide njen suprug i da zna da je sve poskupelo, ali da nije sigurna u kojoj je to meri.

„Mislim da su svi zabrinuti zbog svetske situacije i da se poskupljenja odražavaju na recimo, četvoročlane porodice. Cene i dalje rastu, tako da mora da se stegne kaiš”, rekla je Bijeljić.

Bračni par Angelkovski rekao je da se na njihov budzet najviše odražavaju cene goriva, „koje se polako vraćaju u normalu, ali ne na nivo koji je bio ranije”.

Oni su rekli da nisu primetili da su se cene osnovnih životnih namirnica značajno promenile u odnosu na ranije.

Goveđe meso u Švajcarskoj košta od 25 do 70 franaka, svinjetina bez kostiju od 17 do 40 franaka, piletina od sedam do 15 fanaka, a smrzniti filti ribe koštaju izeđu 10 i 25 franaka.

Nastavak uspešne privredne saradnje sa Švajcarskom

0

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa generalnim direktorom Ženevske privredne komore (CCIG) Vinsentom Subilijeom o nastavku već uspešne saradnje, privlačenju novih investitora i promociji poslovnih mogućnosti Srbije.

Brnabić je sagovornike upoznala sa dobrom poslovnom klimom u Srbiji i predstavila privredne oblasti koje su pogodne za ulaganja, a akcenat je stavljen na digitalizaciju, veštačku inteligenciju i biotehnologiju.

Premijerka je posebno ukazala i na pogodnosti dostupne stranim ulagačima.

Ona je podvukla da je Švajcarska među vodećim investitorima u Srbiji u oblasti informacionih tehnologija, budući da ta oblast u našoj zemlji ima veliki potencijal za razvoj.

Predsednica Vlade je posebno ukazala na značaj biotehnologije kao perspektivne oblasti saradnje sa kompanijama iz Ženeve.

Prema njenim rečima, stručnjaci iz Srbije mogu mnogo da nauče od kolega iz Švajcarske kada je reč o toj oblasti, a u prilog tome govori i to što Srbija razvija okruženje za razvoj biotehnologije.

Sublije je rekao da Srbija, kao napredna ekonomija, može značajno da doprinese daljem unapređenju poslovnih mogućnosti ženevskih kompanija koje žele da investiraju i da je zato njegova misija da podstiče i olakšava tim kompanijama da dođu i da to i učine.

Sastanku u Vladi Srbije prisustvovali su ambasador Švajcarske Urs Šmid i predsednik Švajcarsko-srpske trgovinske komore Majo Mićović.

Jačanje privredne i investicione saradnje Srbije i Švajcarske

0
Predstavnici Švajcarsko-srpske privredne komore (SSCG) i Ženevske komore za privredu, industriju i usluge (CCGF) potpisali su Memorandum o razumevanju između te dve institucije.

Ambasador Republike Srbije u Švajcarskoj Goran Bradić zahvalio je direktoru Ženevske komore za privredu, industriju i usluge Vinsentu Subiliji i predsedniku Švajcarsko-srpske privredne komore Maju Mićoviću na pozivu i mogućnosti da na skupu, koji je bio posvećen Srbiji kao zemlji u fokusu za švajcarske privrednike, iznese ocene o bilaterlanim odnosima dve države, kao i najvažnije podatke o ekonomskim rezultatima naše zemlje.

Bradić je ocenio da su bilateralni odnosi stabilni, dinamični, svobuhvatni i veoma dobri – kako na političkom planu, tako i u oblasti privrede, nauke i tehnike, dualnom obrazovanju, energetici, kao i na drugim poljima.

Ambasador Bradić je ukazao da su robna i razmena usluga u protekle dve godine zabeležili rast od 16,3 % (2021.), tj. 5,4% (2020.), uprkos pandemijskim ograničenjima, te da je volumen u trgovinskoj razmeni u miniloj godini dostigao ukupno 1,3 milijarde evra.

Ukazao je da su privreda i građani u Srbiji dobili ukupnu pomoć države od 8,8 milijardi evra za ublažavanje ekonomskih posledica izazvanih globalnom virusnom pandemijom, pri čemu je javni dug na nivou od 52% BDP ostao znatno ispod Mastrihtskih kriterijuma.

Naglasio je da će srpska privreda – posle rekordnog rasta u minuloj godini od 7,5% – nastaviti u ovoj i narednoj godini da raste značajnim stopama, kao i da je nastavljen trend u privlačenju stranih direktnih investicija, koje su 2021. godine iznosile 3,9 mlrd. evra. Istakavši da je strateški spoljno-politički cilj Srbije punopravno članstvo u EU, uz ubrzanje neophodnih društvenih reformskih procesa, kao i istovremeno jačanje stabilnosti i saradnje sa zemljama u regionu, Bradić je zaključio da je u proteklih nešto manje od tri godine ostvaren i značajan napredak u okviru inicjative „Otvoreni Balkan“.

Predstavnici nekoliko švajcarskih firmi – koji se bave proizvodnjom hrane, nameštaja, kao i IK uslugama u Srbiji – izneli su svoja iskustva i razloge zbog kojih su Srbiju izabrali za sedište poslovnih aktivnosti.

Manifestaciji su prisustvovali i šef Stalne misije Republike Srbije pri UN u Ženevi ambasador Dejan Zlatanović, kao i prvi sekretar Ambasade Bojan Stojanović.

Predstavljen plan saradnje Švajcarske i Srbije za naredne tri godine

0

Donatorska podrška Švajcarske u procesu evrointegracija, doprinosu održivom i inkluzivnom rastu i podsticanju demokratskih procesa u Srbiji nastaviće se i u narednim godinama, poručeno je na svečanosti povodom predstavljanja plana saradnje dve zemlje u periodu od 2022. do 2025. godine.

Na svečanosti koja je održana u Beogradu prisustvovali su Nj.e Urs Šmid, ambasador Švajcarske u Srbiji, ministarka privrede Anđelka Atanasković, šef razvojne saradnje Ambasade Švajcarske u Srbiji Rihard Koli, pomoćnica ministra prosvete za dualno obrazovanje Gabrijela Grujić, kao i mnogobrojni predstavnici EU i Vlade Srbije.

Događaj je organizovala Švajcarska ambasada kako bi se predstavio program investicija kojim će Švajcarska pružiti pomoć Srbiji u podizanju životnog standarda i usklađivanju sa evropskim vrednostima.

Ministarka Atanasković navela je da je Švajcarska jedna od pet zemalja sa najvećim neto ulaganjima nerezidenata u Srbiju.

“Danas švajcarske firme zapošljavaju u Srbiji preko 12.000 radnika. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u prva dva meseca ove godine iz Srbije je u Švajcarsku ostvaren izvoz od 18,9 miliona evra, što predstavlja rast od 18,9 odsto u odnosu na prošlu godinu”, navela je Atanasković.

Ona je dodala da je u istom periodu uvoz iz Švajcarske dostigao iznos od 86,6 miliona evra.

Atanaskovićeva je takođe kazala da prostor za dalje unapređenje saradnje dve zemlje postoji i da se on može prepoznati kroz rast priliva švajcarskih investicija, posebno kroz grinfild projekte, ali i veći obim učešća u procesu privatizacije preduzeća.

“Trenutno radimo na unapređenju nadzora nad radom javnih preduzeća, a Ugovor o donaciji nove informacione platforme između Ministarstva privrede i švajcarskog Sekretarijata za ekonomske poslove biće potpisan u petak 13. maja”, najavila je ministarka privrede.

Takođe, zahvalila je na podršci Švajcarske tokom epidemije korona virusa, kada se, kazala je, pored borbe za zdravlje, vodila i bitka za očuvanje privrede, radnih mesta i ekonomske stabilnosti Srbije.

Podsetila je i da je švajcarski parlament u jeku pandemije produžio program sveobuhvatne saradnje sa Srbijom, reprezentujući kontinuitet izvrsnih odnosa i ekonomskog partnerstva utemeljenog na međusobnom poverenju.

Ambasador Šmid rekao je da je švajcarsko-srpski program saradnje deo Nove strategije Međunarodna saradnja 2021 – 2024, koji je usvojio švajcarski parlament 2020. i koji sadrži osnovne parametre za međunarodnu saradnju Švajcarske na globalnom nivou.

Šmid je naveo da je finansijski okvir koji je postavio parlament njegove zemlje oko 13 milijardi švajcarskih franaka bespovratnih sredstava, što je više od 12,5 milijardi evra.

123...8Stranica 2 od ukupno 8

POSLEDNJE VESTI

© Copyright 2014-2023 SERBINFO - All rights reserved.