Reklama

Narodna banka Srbije: Dijaspora poslala u Srbiju 1,33 milijarde evra za pet meseci

Prema podacima o registrovanim doznakama za pet meseci ove godine, preko brzog transfera novca i računa izvršeno je oko 700.000 transakcija, kažu u NBS za Tanjug.

Prema podacima o registrovanim doznakama za pet meseci ove godine, preko brzog transfera novca i računa izvršeno je oko 700.000 transakcija, kažu u NBS za Tanjug.

Prosečan iznos primljenih doznaka razlikuje se u zavisnosti od destinacije i načina njihovog slanja, npr. preko brzog transfera novca prosečan iznos doznake se kreće oko 280 evra, a preko računa je znatno veći.

Prema procenama NBS, za pet meseci ove godine, priliv po osnovu neregistrovanih doznaka (van bankarskih računa i brzog transfera novca) iznosio je oko 618 miliona evra.

Posmatrano po zemljama, najviše doznaka u poslednjih pet godina, kao i u prvom tromesečju 2018. godine, dolazi iz zemalja u kojima živi i radi veliki deo naše dijaspore, pre svega iz Nemačke, Švajcarske, Austrije i Francuske, a najveći deo priliva doznaka realizuje se u evrima (oko 80 odsto).

U poslednjih pet godina, kako kažu u NBS, priliv doznaka u Srbiju relativno je stabilan, a njihovo učešće u bruto domaćem proizvodu kreće se oko osam odsto, što u centralnoj banci očekuju i u ovoj godini.

Milan Panić: Kuda ide Srpska dijaspora u Švajcarskoj?

Srbi su jedna od retkih nacija, čije se rasejanje neprekidno uvećava. Prema podacima koje su srpski mediji objavljivali, tokom 90.-ih godina iz Srbije je otišlo preko 100.000 njenih  državljana. Taj trend se nastavio i posle političkih promena 2000. godine, a u poslednjih 5-6 godina iseljavanje iz Srbije je osetno  pojačano. Obrazovna struktura onih koji su napustili  Srbiju je raznolika, a obzirom na činjenicu da u Zapadnim zemljama postoji „glad“ za visokoobrazovanom radnom snagom, lako se da zaključiti da su Srbiju napustili upravo njeni najobrazovaniji  gradjani.  Ista je situacija i sa Republikom Srpskom.

U  potrazi za poslom i za boljim životom, Srbiju i R Srpsku  napuštaju i oni koji nemaju fakulteteske diplome. Brojni  vozači  kamiona, zidari, tesari, medicinske sestre, kuvari, negovatelji,  obični fizički radnici našli su uhlebljenje u Nemačkoj, ali i u nekim drugim zemljama. Sve to se naravno vrlo  negativno odražava  na  privredu Srbije i R Srpske, a posledice će se osećati jako dugo.

Kada je u pitanju doseljavanje Srba u Švajcarsku tu je situacija  nešto specifičnija u odnosu na EU. Obzirom da Švajcarska nije u EU, kao ni Srbija, dolazak u ovu alpsku zemlju za državljane  Srbije je dosta otežan. Gradjani Srbije se medjutim snalaze na  razne  načine. Mnogi  su  uzeli  madjarski, bugarski ili rumunski pasoš i na taj način legalno došli u Švajcarsku. Jedan deo državljana Srbije je boravišni i radni status regulisao sklapanjem lažnog  braka, što je naravno zakonom zabranjeno i strogo  sankcionisano. Na žalost nije ni mali broj onih koji u Švajcarskoj borave i rade ilegalno i pored toga što su i oni i njihovi poslodavci  svesni činjenice da su za tako nešto predvidjene veoma visoke  novčane, pa čak i zatvorske kazne, kao i zabrana ulaska u zemlje šengenskog sporazuma.

Posebna  kategorija je i ne mali broj onih koji se u švajcarskim  policijskim izveštajima nazivaju  „turističkim  kriminalcima“.  Zatvori šriom Švajcarske su puni momaka iz Srbije, koji su u ovu zemlju došli kako bi pljačkali benzinske stanice, zlatare,  prodavnice, stanove, prodavali drogu, uterivali  dugove i bavili se ko zna sve čime. Pri tome treba istaći da su švajcarski sudovi veoma strogi prema počiniocima navedenih dela, što se može  tumačiti nastojanjem vlasti da se obeshrabre oni koji eventualno planiraju da se bave kriminalnim aktivnostima.

U Švajcarskoj je na kraju 2016. godine živelo 2,1 miliona stranaca. Državljani Srbije po brojnosti su na  7. mestu iza  Italijana, Nemaca, Portugalaca, Francuza, Albanaca sa Kosova i Španaca. U strance se inače ubrajaju svi oni koji nemaju švajcarsko državljanstvo. Prema zvaničnim podacima državljani Srbije čine 3,3 posto ukupnog broja stranaca. Medjutim, brojni su državljani Srbije koji imaju dvojno državljanstvu, tako da bi se prema nekoj gruboj proceni moglo reći da u Švajcarskoj živi preko 150.000 državljana Srbije.

Ukoliko  bismo  posmatrali  samo  Srbe, procene su da u Švajcarskoj živi oko 150.000 – 170.000 Srba sa prostora bivše Jugoslavije.  I pored toga što su Srbi medju prvim strancima došli u Švajcarsku i što po brojnosti spadaju u brojniju grupu stranaca, oni to nisu iskoristili i sebi bezbedili bolji status od onoga kojeg  trenutno  imaju. Naime, vrlo malo Srba se politički angažovalo u Švajcarskoj, tako da danas nema Srba na nekim političkim  funkcijama u ovoj zemlji. Trenutno je samo u gradskoj skupštini St. Gallen jedan Srbin odbornik.

A činjenica je da je u Švajcarskoj dosta visokoobrazovanih Srba, koji se nalaze i na značajnim pozicijama u velikim švajcarskim  firmama, bolnicama, pa čak u jednom kantonu i na rukovodećoj funkciji u policiji za strance. Srbija i Švajcarska su još pre 100  godine  uspostavile  diplomatske odnose, tako da Srbiju u  Švajcarskoj predstavljaju Ambasada u Bernu, Generalni konzulat u Cirihu, a u Ženevi se nalazi i Misija R Srbije pri ujedninjenim nacijama.

Na prostoru Švajcarske deluju brojni srpski klubovi i udruženja, medju kojima po organizovanosti i brojnosti posebno treba izdvojiti folklorna drušva. Preko 30 foklornih društava okupljaju  brojne  Srbe i neguje srpsku tradiciju i kulturu širom Švajcarske. Ova društva su okupljena u krovnu  organizaciju  pod nazivom  „Savez  srpskog  folklora  Švajcarske“ (trenutno broji 24 folklorna društva).

Savez srpskog folklora Švajcarske, foto: ssfs-sfvs.ch

Tokom 1992. godine osnovan je Srpski kulturni savez  Švajcarske (SKSŠ)kao „srpska krovna organizacija u Švajcarskoj“. Tih 90.-ih godina Savez je zaista uspeo da okupi  najveći  broj srpskih  društava,  a  vrlo aktivno se radilo na pružanju humanitrane pomoći Srbima u Hrvatskoj i Republici Srpskoj tokom ratnih  zbivanja  na  ovim  prostorima. Treba istaći da su se Srbi u Švajcarskoj tokom bombardovanja Srbije posebno istakli u  pružanju kako novčane tako i drugih vidova  pomoći  svojoj Matici. SKSŠ sa svojim članovima je svakako dao značajan doprinos tome. Medjutim, kako to obično biva, već od 1999. godine SKSŠ ulazi u krizu i ne uspeva da se reorganizuje i svoj rad prilagodi novim uslovima. Savez masovno napuštaju  dotadašnji članovi, tako da danas SKSŠ  skoro da i nema članstva. U upravi SKSŠ nalaze se uglavnom stariji ljudi, a mladi se distanciraju od ove organizacije.  I pored podrške koju ovaj  Savez uživa u Matici, Savez ne uspeva da povrati značaj koji je imao 90.-ih godina,  a o članstvu da se i ne govori. Uzroci  ovakvog stanja su brojni, a pre svega leže u lošim presonalnim  rešenjima, pretvaranju Saveza u mesto za ispunjavanje ličnih  ambicija pojednih ljudi, lošoj proceni situacije, ne snalaženju  rukovodstva SKSŠ u novonastaloj situaciji itd., itd.

Srpski kulturni savez Švajcarske, foto: skss.ch

U takvoj  situaciji nastala je jedna nova organizacija pod  nazivom „Zajednica  Srba  Švajcarske“, koju su osnovali mladji aktivisti i koja je za vrlo kratko vreme naišla na veoma dobar odjek kod  srpskih klubova, udruženja, firmi i pojedinaca. Zajednica  težište  svog  rada usmerava  ka  Švajcarskoj i njenim institucijama, a  sa  ciljem da se promeni negativna slika o Srbima, koja u ovoj zemlji  još uvek preovladava. Naravno, kontakti sa Maticom su nešto na  čemu Zajednica intenzivno radi. Zajednica je uspostavila odličnu saradnju sa Savezom srpskog folklora Švajcarske, a brojni članovi SSFŠ su postali i članovi Zajednice.

Zajednica Srba Švajcarske, Foto: Barbara Truninger

Ne treba zaboraviti ni Udruženje srpskih pisaca Švajcarske, kao i nekoliko srpskih bajkerskih udruženja, te sportska društva kao  što su fudbalski klubovi Srbija, R Srpska, Morava itd. Tu je i  Udruženje srpskih privrednika, koje je 2016. i 2017. godine organizovalo sajam srpskih privrednika. Na žalost oba sajma su  protekla skoro ne zapaženo medju Srbima u Švajcarskoj, o čemu  svedoči i vrlo slaba posećenost istih. Ostaje da se vidi da li će  ovo udruženje u narednim godinama uspeti da se bolje organizuje i da privuče Srbe – privrednike u svoje članstvo. Takodje treba  pomenuti i SKD Prosvjeta, koje od svog osnivanja 2015. godine, prednjači u organizovanju kulturnih aktivnosti. Značajno mesto u životu Srba u Švajcarskoj zauzima i Srpska pravoslavna crkva.

Udruženje srpskih privrednika Švajcarkse, foto: rts.rs

Medjutim, procene su da je svega 5% Srba u Švajcarskoj aktivno uključeno u aktivnosti klubova i udruženja. Oni bolje upućeni ističu da je neophodna bolja organizacija Srba u Švajcarskoj, a  za šta se kao moguće rešenje sve glasnije pominje potreba za osnivanjem jedne snažne krovne organizacije.

Milan Panić,
Thun, Kanton Bern

Investicioni i poslovni centar srpske dijaspore počinje sa radom

Udruženje srpskih privrednika Švajcarkse, foto: rts.rs

Čadež je na godišnjoj sednici Poslovnog saveta za dijasporu PKS rekao će Komora osnivanjem ovog centra, postati informativni punkt, i kako je istakao, servis i spona dijaspore sa domaćom privredom, državnim institucijama i lokalnim samoupravama.

Cilj osnivanja ovog tela Komore, rezultat je strateškog partnerstva sa Programom za razvoj Ujedinjenih nacija, Ministarstvom spoljnih poslova Srbije i Ministarstvom trgovine, a neophodno je da se nadležne institucije aktivnije uključe u razvoj biznis ideja dijaspore i da se zajedno radi na pripremi i realizaciji investicionih i poslovnih projekata srpske dijaspore u Srbiji.

Naši ljudi iz dijaspore na jednom mestu moći će da dobiju sve potrebne informacije o uslovima, mogućnostima i podsticajima za ulaganja. Bilo da je reč o grinfild ili investicijama u postojeće objekte, samostalnim ili zajedničkim investicionim poduhvatima sa partnerima iz Srbije ili inostranstva, privrednim ili infrastrukturnim projektima koji se mogu realizovati kroz javno-privatna partnerstva, rekao je Čadež.

Dijaspora će na raspolaganju imati i onlajn bazu projekata i lokacija za investiranje, „Atlas lokalnih samouprava“, sektorske i analize tržišta, podatke o izvoznoj ponudi domaćih kompanija i investicionim i drugim privrednim potencijalima opština i gradova.

Istovremeno, privrednicima iz Srbije, povezivanjem sa našom dijasporom, širom sveta otvaraju se nove mogućnosti za privlačenje investicija, plasman robe na tržištima zemalja u kojima posluje naša dijaspora, ali i zajedničku proizvodnju radi izvoza na ta tržišta kroz partnerstva sa našim ljudima koji žive i rade van zemlje i njihovim poslovnim partnerima, rekao je Čadež, podsetivši na veoma uspešno organizovan Svesrpski samit, koji u Cirihu Udruženje srpskih privrednika Švajcarske organizuje drugu godinu zaredom.

Predsednik Udruženja srpskih privrednika u Švajcarskoj Stojan Stevanović, istakao je da treba raditi na tome da 2018. bude godina investicija dijaspore u maticu.

On je podsetio na uspeh Svesrpskog samita koji se održava jednom godišnje u Cirihu baš sa ciljem da se pospeši spona između privrede matice i dijaspore. Rekao je da je za dijasporu veoma zanimljivo ulaganje u turizam u domovini, ali i da treba investirati i u staračke domove i sadržaje za penzionere.

Oko 100.000 Srba u iduće dve godine nakon ostvarenih penzija u inostranstvu vratiće se u maticu, sa značajnim sredstvima iz svojih penzionih fondova, podsetio je Stevanović na oblast u kojoj postoji prostor za ulaganje.

Takođe, Srbija ima sjajne banje, a penzioneri iz Švajcarske, koji bi se vratili u maticu, na osnovu dogovora koji postoji, imaju pravo da se leče i koriste banje na račun švajcarskoj zdravstvenog osiguranja.

Stevanović je još jednom apelovao na vlasti u Srbiji i RS da se angažuju na uspostavljanju tešnje komunikacije sa dijasporom.

Stevanović, hotelijer u Švajcarskoj među prvima je počeo da radi sa kineskim turistima, naglasio je da postoji veliko interesovanje u Kini za Srbijom, ali da nama nedostaju hoteli za tako velike grue, te da je sada isplativije uložiti u hotel u Beogradu nego u Cirihu.

Sednici Saveta za dijasporu prisustvovali su članovi i gosti iz SAD, Kanade, Švajcarske, Francuske, Turske, Austrije, Ruske Federacije, Australije,  Kine, UAE, Meksika, Češke, Belgije, Italije, Holandije, Mađarske, Rumunije. Na sednici je bilo reči i o organizaciji 3. Samita poslovne i akademske dijaspore, koji će se održati početkom juna 2018. u Cirihu, umrežavanju poslovne i akademske  dijaspore u južnoj Nemačkoj, kao i Naučno tehnološkom parku Beograd. Savet za dijasporu PKS razmatrao je i druge inicijative i predloge konkretnih aktivnosti u 2018. godini.

Veliki popis Nišlija u svetu

© Davorin Dinić

Pozivaju se pripadnici dijaspore koji su rođeni, ili su samo živeli, u Nišu, Aleksincu, Svrljigu, Merošini, Ražnju, Doljevcu i Gadžinom Hanu, ili su poreklom iz ovih krajeva, da učestvuju u prvoj fazi Popisa dijaspore Nišavskog upravnog okruga. 

Za direktan pristup popisnom obrascu, kliknite ovde.

U Strategiji očuvanja i jačanja odnosa matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu iz 2011. godine kaže se da „ne postoje apsolutno precizni podaci o broju pripadnika dijaspore, jer nikada nije izvršen popis, ali operiše se brojem od oko četiri miliona“.

Niš, treći srpski grad, sedište Nišavskog upravnog okruga, ima naročito veliku dijasporu. Pa ipak, broj Nišlija i drugih stanovnika ovog okruga u rasejanju, među kojima su građani Aleksinca, Svrljiga, Merošine, Ražnja, Doljevca i Gadžinog Hana, se ne zna, uostalom kao ni broj Srba u svetu.

„Popisom dijaspore Nišavskog upravnog okruga evidentiraće se najveći mogući broj spoljnih migranata, po ugledu na regularni republički popis stalnog stanovništva. Prikupljeni podaci koristiće se isključivo u statističke svrhe i u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti Republike Srbije“, kaže rukovodilac Popisa Ivan Kalauzović Ivanus.

Pet po pet za lepši dečiji svet

Humanitarna organizacija Srbi za Srbe je aktivna u Švajcarskoj od 2011. godine i prikupili su do sada preko 147500.-chf i time doprinela da HO Srbi za Srbe na globalnom nivou pomogne 1600 porodica sa preko 10000 dece.

Ove godine HO Srbi za Srbe pokrenula je akciju ”Pet po pet za lepši dečiji svet” koja ima za cilj do 2020. godine da uključi 5000 novih donatora širom Švajcarske koji bi prihvatili da naprave trajni nalog preko svojih banaka i tako svakog meseca doniraju 5.-chf za pomoć socijalno ugroženim porodicama i njihovoj deci širom Balkana.

Na taj način žele da privuku pažnju da veoma malo odricanje nekome znači mnogo ! Putem trajnog naloga se obezbeđuju redovna sredstva da bi svi projekti koje vodi HO Srbi za Srbe bili pokrenuti i završeni u što kraćim rokovima.

Pomoć ce ne uručuje u parama već se sastoji u oruđu za rad, stoci, kućnim aparatima, krevetima, itd.

Od aprila 2016. godine pokrenuta je i mogućnost doniranja putem SMS poruke. Slanjem teksta SZS 20 na 339 donirate 20 chf HO Srbi za Srbe. Naravno tu je i bankovni račun preko koga može da se uplati i na taj način evidentiraju vaša sredstva jer donacije uplaćene na račun HO Srbi za Srbe u Švajcarskoj su oslobođena od poreza.

Deca su naša budućnost ! Budimo humani jer malo naše pomoći nekome je večna uspomena !

Podatci o bankovnom računu :

IBAN: CH57 0900 0000 6133 5679 5
Org. f. hum. Hilfe und Integration Srbi za Srbe Swiss
Zurichbergstrasse 7
8032 Zurich

Jelena Kiš: Strah od dijaspore

Odgovorne vlade imaju dugoročne planove i strategiju u objedinjavanju nacionalnog bića matice i dijaspore kao i u definisanju nacionalnih interesa kao ciljeva koje zajednički ostvarujemo. Zato Vlada Republike Srbije na čelu sa mandatarom Aleksandrom Vučićem mora dati institucionalni okvir dijaspori. Vlada može i treba da ima glavnu ulogu u kanalisanju energije, inicijativa i resursa dijaspore za dobrobit otadžbine i celokupnog srpskog korpusa. Da podsetimo na jake dijaspore koje su politički aktivne grupe, kao što su Jevreji, Grci, Jermeni… Upravo zemlje poput Izraela i Jermenije smatraju svoje dijaspore kao strateški važna politička sredstva, dok drugi , poput Indije, Filipina i drugih zemalja, priznaju ogroman doprinos njihovih dijaspora koje čine kroz doznake. Za naše iseljenike glavnu ulogu u očuvanju identiteta srpske dijaspore i sprečavanju asimilacije odigrala je Srpska pravoslavna crkva.

Gde je mesto srpskoj dijaspori? Nekadašnje Ministarstvo za dijasporu koje je potom svedeno na Kancelariju za dijasporu a onda na Upravu za dijasporu pri Ministarstvu spoljnih poslova već gotovo dve godine nema direktora niti zamenika direktora kuće koja treba da predstavlja sve naše iseljenike. Time su paralisane mnoge aktivnosti dijaspore koje i dalje opstaju zahvaljujući dobroj volji i snazi pojedinaca ili jačini i organizovanosti pojedinih udruženja. Na matici Srbiji je potez i odgovornost da da institucionalni okvir svojoj dijaspori i instrumente pomoću kojih može delovati. Matica iseljenika Srbije kao najstarija iseljenička organizacija osnovana 1951. do današnjeg dana ostvaruje misiju da bude otvorena kuća za sve naše iseljenike i da radi na očuvanju kulturnog identiteta naših iseljenika kao i da bude most i glas naše dijaspore. Kao i mnoge ustanove od nacionalnog interesa, skinuta je sa budžeta i prepuštena da o njoj brinu povratnici i sami iseljenici. Mnoga osetljiva pitanja za državu, a od nacionalnog interesa se ostvaruju upravo kroz ovakve organizacije.

U današnje vreme tehnologija vrlo je lako mobilisati dijasporu. Ni sama dijaspora nije naravno ujednačena u zavisnosti od generacija i zemalja kada i gde su otišle, ali ono što je zajednički činilac jeste da pripadnost dijaspori podrazumeva svest, ili emotivnu vezanost za zemlju i poreklo. Zato dijaspora može biti kao plima i oseka, da bude aktivna ili neaktivna, privržena ili potpuno indiferentna na događaje u matici koje najčešće zavise od samog povoda. Stepen privrženosti i mobilizacija dijaspore često zavisi od događaja koji utiču na domovinu: prirodne katastrofe, konflikti i promene vlasti, što svedoči o snazi zajedničkih interesa i identiteta. Udruženja dijaspore jesu i mogu biti značajni lobisti u zemlji domaćina, da oblikuju politiku u korist domovine ili da ospore vladu otadžbine kao što su nakon zauzimanja kurdskog lidera Odžalana 1999. godine organizovane masovne demonstracije među Kurdima u desetinama mesta širom sveta, donoseći kurdska pitanja u svetsku pažnju.

Još bolji primer težine interesa i podrške dijaspore se ogleda u zastupljenosti dijaspore u vlasti i formiranju namenskih ministarstava za dijasporu. Tako su 1990. godine Hrvati u inostranstvu donirali četiri miliona dolara za izbornu kampanju Franje Tuđmana i kasnije su nagrađeni sa zastupljenosti u parlamentu: 12 od 120 mesta su dodeljeni Hrvatima iz dijaspore! Više je dodeljeno dijaspori nego etničkim manjinama. Slično je tokom kampanje Vinsenta Foksa kod Meksikanaca u Kaliforniji 2000. godine, koji je igrao na širim granicama zamišljenog naroda izjavom da će biti prvi predsednik „Vlade od 118 miliona Meksikanaca – uključujući 100 miliona u Meksiku i 18 miliona stanovnika koji žive izvan zemlje“. I u svom inauguralnom govoru 2002. godine, kenijski predsednik Kibaki apelovao je na sve Kenijce u inostranstvu „da nam se pridruže u izgradnji nacije“.

Strah od dijaspore koji imaju dvojnu političku lojalnost, matici i zemlji u kojoj žive, uvek je bio aktuelan. Naravno, otadžbina svakako želi doznake i ceni lobiranje, ali nije previše naklonjena političkom angažmanu dijaspore. To je često i razlog otežanom dobijanju srpskog državljanstva i ograničenim formama dvojnog državljanstva što se oslikava na glasanja i parlamentarnu zastupljenost. Strah od „neprijatelja unutar“ ili kakve neprijateljske ćelije koja može biti aktivirana jednaka je svim oblicima fobije i diskriminacije. Novac iz dijaspore poslat kući je oduvek bio tema jer četiri milijarde doznaka od dijaspore svake godine nije stvar za zanemarivanje. Svega sedam odsto koristi se za investicije i planski dok je ostatak uglavnom za preživljavanje preostalih članova familija u Srbiji i plaćanja računa. Kako su te doznake značajne za očuvanje socijalnog mira kao i naših deviznih rezervi, onda Vlada treba da nudi za svoje državljane u inostranstvu posebne devizne račune, podsticaje ili obveznice za investicije iseljenika, carine ili uvozne podsticaje, specijalna prava svojine ili privilegovan pristup specijalnim ekonomskim zonama.

Uprkos slabom interesovanju Vlade za svoju dijasporu, trend i želja za povratkom u svoju zemlju je nesmanjen kod starih ali i mladih. Zamislite brojne napuštene gradove kao što je prelepi Golubac, Majdanpek i drugi u Istočnoj Srbiji odakle su mnogi otišli u Beč ili Nemačku. Organizovan povratak naših ljudi da nakon svog radnog veka ostatak penzije provedu u svom zavičaju bi bio od obostrane koristi. Oživeli bi domovi zdravlja, kulture, škole, mnoga gazdinstva…, a slični podsticaji bi bili potrebni i za mlade parove koje žele da zasnuju porodicu, kako za one iz dijaspore, tako i iz Srbije. Stotine napuštenih kuća koje nemaju vlasnika, a koje će pripasti državi ukoliko se ne pojavi poslednji vlasnik u narednih 10 godina. Šta do tada? Iako žive izvan granica svoje zemlje, mnogi ljudi sebe smatraju legitimnim članovima svog kolektivnog identiteta i društveno-političkog poretka. Iako je pola Srbije van Srbije, lekari, inženjeri, geolozi… i dalje nesmanjeno odlaze iz zemlje. Šta će nova Vlada uraditi po tom pitanju ostaje nam da vidimo uskoro.

Autorka je predsednica Matice iseljenika, magistar međunarodnih odnosa i povratnica iz Australije

Konstituisan skupštinski Odbor za dijasporu i Srbe u regionu

U Skupštini Srbije za predsednika skupštinskog Odbora za dijasporu i Srbe u regionu izabran je poslanik „Dveri“ Ivan Kostić.

Za zamenika predsednika odbora, na Kostićev predlog, izabran je Miodrag Linta iz poslaničkog kluba SNS-a.

Poslanik Demokratske stranke Srbije Dejan Šulkić, sa kojom su Dveri izašle zajedno na parlamentarne izbore, bio je prilikom glasanja uzdržan iako, kako je rekao, nema ništa protiv Kostića, ali je nezadovoljan načinom organizacije sednice odbora i zato što nije bilo konsultacija o tome ko će biti predložen za predsednika.

Poslanik SNS-a Vladimir Orlić rekao je da je konsultacija bilo, što dokazuje i izbor poslanika „Dveri“, ali da je pitanje koliko ko uvažava spremnost naprednjaka na dogovor.

Ivan Kostić je rekao da se nada da na odboru neće biti političkih nadgornjavanja, već da će svi zajednički intenzivno raditi na unapređenju saradnje sa dijasporom.

Mr Ivan Kostić: Očekujem konstruktivan i efikasan rad Odbora za dijasporu i Srbe u regionu

Povodom imenovanja za predsednika skupštinskog Odbora za dijasporu i Srbe u regionu, mr Ivan Kostić izjavio je sledeće:

Ivan Kostić rođen 15.09.1975. godine u Vrbasu, gde je završio Osnovnu školu i Gimnaziju. Ekonomski fakultet u Subotici upisao 1994, zvanje diplomiranog ekonomiste stekao 2002. godine. Postdiplomske-magistarske studije upisao na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, smer Agroekonomija, 2003. godine, zvanje magistra poljoprivrednih nauka stekao 2014. godine. Od septembra 2002. do juna 2003. godine odslužio redovni vojni rok u Gornjem Milanovcu i Beogradu.
Svoj radni vek započeo 2003. godine u Pekarskoj industriji Trivit-Pek, gde je obavljao dužnost rukovodioca prodaje i nabavke. Godine 2006. zaposlio se u Industriji ulja Vital iz Vrbasa, gde je do 2008. godine radio na mestu menadžera prodaje. Od 2008. godine do danas bavi se privatnim poslom u svojoj firmi.
Oženjen sa Draganom, ima tri sina Konstantina, Georgija i Jovana.

Drago mi je da su u ovom odboru ljudi, koji su bili članovi prethodnog odbora, a i ministri za Srbe u dijaspori i rasejanju, čije će iskustvo pomoći i meni i svima nama da naš rad bude što efikasniji.

Ono što mogu da obećam jeste, da ovaj odbor neće preferirati bilo kakvo stranačko nadgornjavanje i ovo će biti odbor gde bi i svi mogli da nađemo zajednički interes u našem radu, da bismo ostvarili bolje rezultate i saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu.

Zadatak koji treba da ispunimo ne bi trebao da bude deo bilo kakvih stranačkih podela i svađa.

Srpski pokret Dveri prihvata kritike narodnih poslanika, koje su uputili na predlog izbora predsednika ovog odbora, ali isto tako smatramo, da predlagač nije pogrešio sa izborom, da se predsednik ovog odbora izabere upravo iz redova Dveri.

Sa velikom odgovornošću mogu da kažem da je Srpski pokret Dveri poslednjih godina najviše uradio po pitanju saradnje sa dijasporom. Dveri su obišle 60 zajednica Srba u dijaspori, a već 17 godina sarađujemo sa našom omladinom u rasejanju, organizovali smo Sabore na kojima je prisustvovala omladina iz dijaspore, a i osnovali smo udruženje Srpska mreža, koje je povezivalo sve Srbe sveta.

Mi odlično poznajemo situaciju u dijaspori i naše iskustvo će pomoći u što boljem radu ovog odbora.

Ono što ćemo i uraditi jeste da ćemo intenzivirati saradnju sa Srbima u regionu i dijaspori i nadam se uz zajedničku pomoć svih vas, bez želje da kroz ovaj odbor ističemo našu poslaničku grupu.

Verujemo da ćemo imati dobar rezultat u radu, jer je dijaspora jedan ne iskorišćen resurs, kojem se moramo posvetiti kako bi poboljšamo odnos matice i rasejanja – zaključio je Kostić.

Aleksandar Čotrić: U planu formiranje baze svih medija u dijaspori

BEOGRAD — „Posle Drugog svetskog rata već imamo treću pa i četvrtu generaciju koja je rođena u dijaspori, a kada tome dodamo i preko 300000 onih koji su otišli devedesetih, a i danas oko 30000 ljudi odlazi godišnje, onda je jasno da moramo imati nacionalnu strategiju kako da se zaustavi iseljavanje, podstaknu procesi povratka, kako da te veze budu čvršće… Na žalost, još nije usvojen Akcioni plan Vlade Srbije vezan za primenu strategije odnosa između matične zemlje i dijaspore“, rekao je za RTS Aleksandar Čotrić, član skupštinskog Odbora za dijasporu i Srbe u regionu.

Srbi u dijaspori i regionu nisu dovoljno informisani o dešavanjima u matici kao što ni matica nema dovoljno informacija o tome šta se dešava u dijaspori a posebno u regionu, zaključak je sednice skupštinskog Odbora za dijasporu i Srbe u regionu. Tim povodom gost u Jutarnjem programu RTS-a je bio Aleksandar Čotrić, član skupštinskog Odbora za dijasporu i Srbe u regionu.

Kako unaprediti razmenu informacija između dijaspore i matice?

„Skupštinski odbor je doneo nekoliko zaključaka i nadamo se da će biti primenjeni u vremenu pred nama, pre svega, potrebno je da ima više informativnih emisija u domaćim medijima, kao i više tekstova u štampanim medijima, koji govore o položaju Srba u regionu kojih je oko 2 miliona. Mislim da je potrebno da oni više obaveštavaju javnost o tome šta se značajno događa među našim pripadnicima dijaspore izvan Srbije. Oni koji žive tamo već pronalaze načina da se informišu o dešavanjima u svojoj matičnoj zemlji, ali je neophodno da zbog naše javnosti, oni koji donose odluke, svi mi u Srbiji budemo više upoznati sa problemima, recimo, Srba u Albaniji, Rumuniji, Mađarskoj ili u prekomorskim zemljama.

Dogovoreno je da se formira jedna baza svih medija koji postoje u dijaspori, da se formira dopisnička mreža, da imamo dopisnike svih značajnim centrima gde su srpske zajednice, jednom rečju, da se napravi svojevrsna agencija, informativna mreža gde će se sabirati sve informacije, koje će se, uz pomoć Uprave za dijasporu, koja postoji u okviru Ministrastva spoljnih poslova distribuirati domaćim medijima.

Zaista je značajno da mi znamo u Srbiji da li recimo Srbi u Sloveniji imaju status nacionalne manjine, a na žalost, nemaju. Zatim, da li Srbi u Albaniji imaju bilo kakva prava, a nemaju ih; kakve probleme imaju Srbi u Hrvatskoj, kako možemo više da se uključimo i pomognemo im, pre svega da očuvaju svoj nacionalni identitet, da sačuvaju svoj jezik, ćirilično pismo, veru, kako da se unaprede odnosi i kako mogu da investiraju u Srbiju; kako da oni, mladi i obrazovani, koji žele da se vrate znaju šta ih ovde čeka i da na taj način bude više jedinstva, jer nas je u Srbiji 7 miliona, a 4 miliona, što naših državljana, što Srba živi izvan Srbije“, kaže Čotrić.

Moglo se čuti da nabolji položaj u regionu Srbi imaju u Rumuniji, a najteži u Albaniji…šta mi možemo učiniti?

„Oko 20000 Srba živi u Rumuniji i oni, pre svega, imaju pravo na predstavljanje u Parlamentu, godišnje dobijaju oko 800000 evra iz budžeta Rumunije, imaju svoj nedeljni časopis, emisije na srpskom jeziku. Na rumunskim medijima imaju književne časopise, lepe prostorije u Temišvaru, tzv. Srpski dom. U Rumuniji se održi preko stotinu različitih kulturno-prosvetnih i naučnih i sportskih manifestacija, svakog trećeg dana se nešto dešava…

Potpuno suprotnu situaciju imamo u Albaniji, gde Srbi nemaju pravo da svoj jezik koriste službeno, nemaju škole, medije. Procenjuje se da u Albaniji živi oko 30000 Srba, ali su oni bojkotovali poslednji popis stanovništva, kao i ostale manjine. U Albaniji ne postoji Zakon o nacionalnim manjinama, niti manjine imaju bilo kakvo ustavno i zakonsko pravo. Delegacija našeg parlamenta je nedavno posetila Albaniju i razgovarala sa njihovim zvaničnicima o ovim pitanjima. Razgovarali smo i sa predstavnicima OEBS-a u Tirani, i naša predsednica parlamenta je razgovarala sa najvišim predstavnicima Albanije…Već je krenula izrada zakona, koji će biti nadgledan iz Brisela i mi se nadamo da će biti popravljen položaj kako srpske nacionalne manjine u Albaniji, tako i drugih manjina.

Šta se konkretno nalazi u tom nacrtu Zakona o manjinama?

„Pre svega mogućnost da se oni izjasne da pripadaju svojoj nacionalnoj manjini, da dobiju pravo na škole na svom jeziku, da dobiju pravo na medije, službenu upotrebu svog jezika, da država Albanija finansira njihove aktivnosti, bilo da su u pitanju kulturno-umetnička društva, mediji, bilo šta drugo što predstavlja vid očuvanja nacionalne samobitnosti, mogućnost da vrate svoja imena koja su albanizovana proteklih decenija prisilno…Svakako da očekujemo podršku iz Brisela, jer i Albanija želi da postane članica EU i sigurno će morati da poštuje evropske standarde u toj oblasti“, kaže Čotrić.

Šta je sa ćiriličnim natpisima u Hrvatskoj, članici EU, gde Brisel nije mnogo reagovao?

„Slažem se da je Brisel prepustio Hrvatskoj, kao članici EU da sama ta pitanja rešava, ali mislim da je naša obaveza da mi zahtevamo i od Brisela, i od drugih međunarodnih institucija veće angažovanje. U svakom kontaktu pokrećemo to pitanje. Hrvatska ima dobro uređeno zakonodavstvo, ali se ne primenjuje. Zakonsko pravo za natpise na ćirilici, kako u Vukovaru, tako i svuda u Hrvatskoj gde Srbi predstavljaju više od 30 posto stanovništva, postoje. Mi vidimo da su otpori veliki, da će Brisel u narednom periodu da se više angažuje na tom pitanju. Ako već od nas zahtevaju, a mi poštujemo prava manjina, onda ne vidim ni jedan razlog da se to ne traži od susedne Republike Hrvatske“, kaže Čotrić.

Nekada smo dijasporu merili od Amerike do Australije, danas nas je sve više u Aziji, Skandinaviji…da li se razlikuju njihovi problemi, zahtevi, očekivanja od matice…

„Da, veoma se razlikuju. Naši sunarodnici žive u preko stotinu zemalja sveta, imaju preko 2000 svojih organizacija. Oni su čvrsto vezani za svoju matičnu zemlju preko crkve i preko svojih organizacija, asocijacija, klubova, a ta veza postoji i preko našeg skupštinskog Odbora i preko Uprave za dijasporu i Srbe u regionu u okviru MSP-a. Veoma se razlikuju i njihove potrebe i očekivanja od matične zemlje.

One klasične političke migracije skoro da više nema..Posle Drugog svetskog rata već imamo treću pa i četvrtu generaciju koja je rođena u dijaspori, a kada tome dodamo i preko 300000 onih koji su devedesetih, a i danas po statistici oko 30000 ljudi odlazi godišnje, onda je jasno da moramo imati nacionalnu strategiju kako da se pre svega zaustavi iseljavanje, kako da se podstaknu procesi povratka, kako da te veze budu čvršće, kako da ti kontakti budu plodotvorniji. Na žalost, još nije usvojen Akcioni plan Vlade Srbije vezan za primenu strategije odnosa između matične zemlje i dijaspore. Ta strategija je napisana još pre tri godine, ali je ostala mrtvo slovo na papiru, ne primenjuje se. Angažovaću se u narednom periodu i kao poslanik u Narodnoj skupštini kroz formu poslaničkog pitanja, na sednicama Odbora i kroz kontakte sa nadležnima u Vladi da se što pre donese taj Akcioni plan kako bi se ova pitanja počela da rešavaju jedno po jedno“, kaće Čotrić.

Da li je za neke medije, koji se na medijskom nebu bore za svoj deo kolača, predviđen finansijski podsticaj, jer je to razlog što se ne opredeljuju na ovu vrstu informisanja?

„Na žalost, ne postoje sredstva za takvu vrstu podsticaja, postoje sredstav u okviru Ministrastva kulture za medije u regionu na srpskom jeziku i to nisu beznačajna sredstva. To su sredstva koja dodeljuje Uprava za dijasporu na svojim redovnim, godišnjim konkursima, dva puta godišnje.

Ako govorimo o konkursu Ministrastva kulture, to su sredstva namenjena Radio Dunavu u Vukovaru, koji emituje program na srpskom jeziku, listu Srpske nedeljne novine koji izlazi sedmično u Budimpešti, listu Mostovi, koji informiše na srpskom jeziku u Sloveniji, Našoj reči u Temišvaru, koja je nedavno obeležila 25 godina ili za emisiju Vidici u Skoplju…Takvi mediji i zaslužuju pomoć, mislim da bi ta sredstva mogla da budu i veća i značajnija.

S druge strane, kada govorimo o našim domaćim medijima, na njih možemo samo da apelujemo, da ih pozovemo kroz ovakvu vrstu obraćanja. Ja mislim da su i oni shvatili značaj naših ljudi u dijaspori, jer mi moramo da im pomognemo u toj velikoj bici da se odupru asimilaciji, da redovno posećuju Srbiju, da čuvaju svoj jezik i tako pomažu nama, da budu naši ambasadori, predstavnici i da nam kroz zajednički rad bude bolje tako što će ovde investirati svoj kapital i znanja, preneti svoja iskustva. Srbija je u prošlosti najviše napredovala kada se oslanjala na znanje svojih obrazovanih ljudi koja su ta znanja sticala u Parizu, Gracu, Beču, Mihenu, Pešti…“, zaključuje Čotrić.

Irina Ivić i Milan Srdić

Kako poboljšati informisanost dijaspore

foto: Fonet/Aleksandar Levajković

BEOGRAD —  Srbi u dijaspori i regionu nisu dovoljno informisani o dešavanjima u matici, kao što ni matica nema dovoljno informacija o dešavanjima u dijaspori, posebno u regionu, rečeno je na sednici skupštinskog Odbora za dijasporu i Srbe u regionu, na kojoj su predstavnici medija iz Srbije iznosili predloge kako unaprediti tu oblast.

Predsednik Odbora Janko Veselinović rekao je da Srbi u Rumuniji imaju najbolji položaj kada su u pitanju srpski jezik i informisanje, dok u Albaniji ne postoji nijedan medij na srpskom jeziku.
Govoreći o informisanju na srpskom jeziku u zemljama regiona, Veselinović je istakao da je veza džave i dijaspore važan činilac međusobnog uvažaanja i očuvanja srpskog identiteta i apelovao da razmena informacija bude brža i češća.

Veselinović je rekao da je satelitski program RTS-a glavna informativna veza matice i dijaspore, a, kada je reč o pisanim medijima Frankfurste vesti i Večernje novosti svakodnevno se distribuiraju u inostranstvu.

Državni sekretar u Ministarstvu klulture i informisanja Saša Mirković rekao je da su za nepune dve godine povećana sredstva u oblasti informisanja na maternjem jeziku za 80 odsto.

On je rekao da je za ovu godinu planirano 18 miliona dinara, da je konkurs za projekte raspisan 2. februara i da će trajati do 3. marta.
Mirković je rekao da je budžet za fiinansiranje tih projekata pre dve godine bio 10 miliona dinara, prošle godine 15, a ove 18 miliona dinara, kao i da se povećao gornji limit po projektu na 1,5 miliona dinara.

Najveća suma, kaže Mirković, izdvojena je za projekte u oblasti informisanja u Hrvatskoj i to 4,5 miliona dinara.
Prema njegovim rečima, Vlada Srbije nastoji da da mogućnost da budu izabrani najbolji projekti i da kvalitet bude glavni kriterijum za dodelu tih sredstava.

Digitalizacija koja počinje od 17. juna, naveo je Mirković, pružiće mnogo više mogućnosti da se putem digitalnih platformi proizvode programi koji će biti dostupni dijaspori i Srbima u regionu kako bi bili još bolje informisani.

Nikolina Popović iz Uprave MSP za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu rekla je da je ta Uprava finansirala satelitsko prenošenje programa RTS-a u svet, a da je krajem prošle godine na dva konkursa odobrila 8,5 miliona dinara za 18 medijskih projekata.

Ona je najavila da će Uprava ove godine organizovati konferenciju medija dijaspore kao i praksu novinara u matici.

Pomoćnik ministra spoljnih poslova Dragan Momčilović rekao je da to ministarstvo vodi aktivan dijalog kako sa dijasporom, tako i sa liderima zemalja u okruženju na poboljšanju položaja Srba, navodeći da se to pitanje pokreće u susretima sa zvaničnicima tih zemalja.

Direktorka Tanjuga Branka Ðukić rekla je da su se u poslednje dve decenije bitno promenili I svet komunikacija, kao I ono što zovemo dijasporom.

Od Kanade do Australije, dijaspora više nije ono što je bila, niti se rasejanje geografski meri samo od Kanade do Australije, jer sada, recimo, imamo veliku srpsku zajednicu I u Emiratima, primetila je.

Prema njenim rečima, prvi put u inostranstvu živi cela jedna generacija mlađih ljudi, visokoobrazovanih ljudi, koji su Srbiju I područja bivše Jugoslavije na kojima su živeli napustili u prethodne dve decenije, a koji su I socijalno I profesionalno realizovani tamo gde žive.

„Ti ljudi su apsolutno tehnološki pismeni, rekla bih tehnološki I pismeniji od većine nas u Srbiji, i oni se svakodnevno sami informišu o događajima u Srbiji I u svetu, ne posredstvom specijalnih izdanja štampe za naše ljude u svetu I specijalnih emisija na satelitu, već poredstvom mobilnih platformi, od pametnih telefona do portala I društvenih mreža“, istakla je ona.

„Mislim da, kad je o njima I o njihovim potrebama I o njihovom informisanju reč, država, pa ni mediji, nemaju pravi pristup I odgovor. Specijalizovane emisije I izdanja su potpuno anahrona I prevaziđena kad je reč o toj generaciji, koju zanimaju drugačiji specijalizovani prilozi i informacije o, na primer, novim zakonskim rešenjima, nostrifikaciji diploma, mejudržavnim sporazumima koji se tiču nekih poslovnih projekata u kojima bi i oni mogli da učestvuju, rejtinzima određenih fakulteta…“, smatra Ðukić.

„Malo ozbiljniji problem pojaviće se onog momenta kada ova generacija podigne decu I kako će ta deca zadržati interesovanje za zemlju porekla, za svoj nacionalni I kulturni identitet“, ukazala je i dodala da to neće biti moguće pomoću anahronih programa, zavičajnih I patetičnih tekstova, već u novom ključu, novom dizajnu, novoj dinamici I percepciji koju imaju nove generacije, sa novim iskustvima I novim znanjima.

„Više se ne obraćamo političkoj I ekonomskoj emigraciji, koja decenijama nije imala vezu sa domovinom I čiju su nostalgiju mogle da ublaže zavičajne slike I zvuci, već arhitektama i IT inženjerima, lekarima, koje zanima ono što se u Srbiji zbiva, ali ne samo na lokalnom, već mnogo više na jednom globalnom nivou“.

„Njih zanima kuda ide Srbija, ekonomski I politički, njih zanima stav njihove zemlje po pitanju ukrajinske krize, energetska bezbednost, tokovi gasa, ulaganja Kine I drugih investitora u region JI Evrope, širenje tržišta, normalizacija odnosa sa susedima… Kultura je takođe među njihovim interesovanjima, ali ne estradna I tabloidna..“, ocenila je Ðukić.

Kao što svi volimo da gledamo vesti na CNN ili BBC ili emisije Nacionalne geografije, odnosno kanal History, tako bi, nema sumnje, I ta generacija Srba u svetu volela da vidi moderno osmišljene, atraktivne priloge I informacije o zbivanjima u našoj zemlji, i to dostupne na svim kanalima medijske komunikacije, na portalima, na internetu, na pametnim telefonima, zaključila je Ðukić.

Glavni i odgovrni urednik Večernjih novosti Ratko Dmitrović je glavni problem, kada je reč o informisanju dijaspore, locirao u Beogradu, a kao problem je naveo to što se u Srbiji uopše ne zna šta se dešava u dijaspori.

Navodeći kao problem to što će država izaći iz vlasništva u medijima, koji vode računa o opštem i javnom interesu, i što će informisanje o tim sadržajima zavisiti od dobre volje privatnika, Dmitrović je rekao da država treba da postavi pitanje informisanja dijaspore, jer u Srbiji postoji dobra informisanost nacionalnih manjina.

Urednik programa za dijasporu na Radio Beogradu Dušan Gligorijević predložio je da se oformi centralna baza u kojoj bi se sabirali važni prilozi iz matice i rasejanja, a koja bi bila dostupna svim zainteresovanima.

Odgovorna urednica programa za dijasporu na RTS-u Tatjana Chitić rekla je da ta redakcija godišnje proizvede oko 10.000 minuta programa za dijasporu, navodeći kao jednu od emisija koja se realizuje „Srbija na vezi“.

Intervju: Dr Snežana Janković, ambasador Srbije u Švajcarskoj

Redakcija Serbinfo.ch, posetila je Ambasadu Srbije u Bernu i tom prilikom predstavila projekat informativnog internet portala, ambasadoru Dr Snežani Janković, kao i članovima diplomatskog osoblja naše ambasade u Bernu,  Konzulu Dr Aleksandru Đurđiću, i Prvom savetniku gospodinu Dejanu Raleviću.

Nakon predstavljanja projekta i razgovora o međusobnoj saradnji, Direktor projekta Serbinfo.ch, gospodin Vladimir Miletić  iskoristio je priliku za intervju sa našim ambasadorom o stanju u srpskoj zajednici u Švajcarskoj i trenutnim odnosima dve zemlje, kako bi članove srpske zajednice u Švajcarskoj upoznali sa radom amasadora ali i njegovim planovima.

Redakcija Serbinfo.ch u Ambasadi Republike Srbije
Redakcija Serbinfo.ch u Ambasadi Republike Srbije

Za one koji ne znaju, koje su glavne dužnosti ambasadora Srbije u Švajcarskoj?

– Ambasador predstavlja šefa svoje države i zastupa svoju zemlju pred vlastima zemlje u kojoj službuje. On govori u ime svoje vlade i zvanični je izvor i kanal za prenošenje  informacija. Dužnost svakog ambasadora, pa i ambasadora Srbije u Švajcarskoj, jeste stalna komunikacija sa predstavnicima zemlje službovanja i rad na unapređenju sveukupnih odnosa sa tom zemljom – političkih, privrednih, naučnih, kulturnih i svakog drugog oblika saradnje. Jedna od najvažnijih dužnosti ambasadora i svih diplomatskih predstavnika jeste zaštita interesa državljana svoje zemlje u inostranstvu.

Da li ste informisani o radu, dešavanjima i stanju unutar srpske zajednice u Švajcarskoj?

– Budući da u Švajcarskoj Konfederaciji živi veliki broj državljana Srbije i građana našeg porekla, aktivnosti srpske zajednice su nam veoma bitne. Na dužnost ambasadora stupila sam krajem avgusta, a već početkom septembra imala sam zadovoljstvo da u Ambasadi ugostim predstavnike naše dijaspore. Oni su prisustvovali sastanku sa dr Jankom Veselinovićem, predsednikom Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Narodne skupštine Srbije, i sa grupom naših poslanika koji su bili u poseti Švajcarskoj. Na tom sastanku imali smo prilike da čujemo sa kojim problemima se suočava naša zajednica, ali i neke veoma dobre inicijative za poboljšanje njenog položaja i za još čvršću saradnju dijaspore u Švajcarskoj sa nadležnim institucijama u Srbiji.

Na koji način planirate da poboljšate komunikaciju između Ambasade i srpske zajednice u Švajcarskoj?

– Ambasada Republike Srbije  u Bernu, kao i Generalni konzulat u Cirihu, otvoreni su za sve naše građane, za svaki njihov problem, pitanje ili sugestiju, jer je jedan od naših najvažnijih zadataka da štitimo interese naših državljana u inostranstvu. O nekim bitnim događanjima i informacijama obaveštavaćemo naše građane i preko veb sajta Ambasade, a cilj nam je da imamo što bolju  i tešnju komunikaciju. Živa reč je, naravno, nezamenljiva i zbog toga smo  moje kolege i ja uvek tu da  saslušamo svakoga kome je naša pomoć potrebna.

Kakav je odziv dijaspore u dopunskim školama na srpskom jeziku i da li imamo dovoljan broj nastavnika na celoj teritoriji Konfederacije, imajući u vidu našu mnogobrojnu zajednicu?

– U dopunskim školama na srpskom jeziku uči oko 2200 dece, a angažovano je 19 nastavnika. Iako sam kratko u Švajcarskoj, već sam imala prilike da budem svedok velikog truda i posvećenosti i nastavnika, i njihovih djaka. Međutim, u zemlji u kojoj je naša dijaspora toliko brojna, sigurno je da ima prostora za poboljšanje funkcionisanja nastave, posebno kada se ima u vidu izuzetan značaj učenja srpskog jezika i kulture za decu koja odrastaju ili su rođena u Švajcarskoj.

Da li bi Srbija mogla da iskoristi potencijal srpskih studenata koji se školuju u Švajcarskoj?

– Srbija bi svakako trebalo i nastojaće da iskoristi potencijal naših studenata koji se školuju u Švajcarskoj, njihovo znanje, poznavanje zemlje u kojoj su studirali, jezika koji se u njoj govore. U ovoj zemlji, sa kojom tradicionalno imamo razvijenu prosvetnu saradnju i na čijim su se univerzitetima školovali neki od naših najvećih umova, studiraju mnogi stipendisti Vlade Srbije. Korist od njihovog angažovanja u Srbiji, u onim oblastima za koje su se usavršavali, izuzetno bi bila velika, kako za našu zemlju, tako i za našu saradnju sa Švajcarskom.

Kako ocenjujete odnose između Republike Srbije i Švajcarske Konfederacije?

– Odnosi između Republike Srbije i Švajcarske Konfederacije su veoma dobri i razgranati. Pored dobrih političkih odnosa i saradnje, koju ove i sledeće godine obeležava naše zajedničko, konsekutivno predsedavanje Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), imamo sve bolje ekonomske odnose, kulturnu, prosvetnu i druge oblike saradnje. U Švajcarskoj Konfederaciji živi veliki broj građana Srbije i srpskog porekla, što predstavlja izuzetno veliki potencijal za dalje jačanje naših veza i saradnje.

Kakva je situacija sa lažnim azilantima iz Srbije, imajući u vidu probleme koje su proteklih godina švajcarske vlasti imale po tom pitanju?

– Taj problem je, u saradnji naših i švajcarskih nadležnih organa, sveden na minimum. Dok je 2012. godine broj tražilaca azila iznosio 1900, prošle godine on je pao na 300 osoba, da bi do septembra ove godine azil zatražilo 180 osoba.

Da li postoji mogućnost formiranja evenutalnog srpskog poslovnog kluba u Švajcarskoj, koji bi bio sastavljen od naših ljudi koji su privatnici, kako bi se lakše organizovali prilikom eventualnih ulaganja u Srbiji?

– Smatram da bi svaki vid ekonomskog povezivanja mogao da bude koristan, uključujući i osnivanje poslovnog kluba naših privrednika odavde, koji su zainteresovani za ulaganja u Srbiji. Ambasada će rado pružiti svaku vrstu podrške i pomoći. Inače, u aprilu ove godine, u Beogradu je osnovana Srpsko-švajcarska privredna komora, čiji su članovi, pored poznatih švajcarskih kompanija koje posluju u Srbiji, i pojedini naši privrednici koji žive u Švajcarskoj i razmatraju mogućnosti ulaganja u Srbiji.

Da li imate definisane ciljeve u toku Vašeg mandata, da li ih možete ostvariti i na koje probleme možete da naiđete?

– Aktivnosti Ambasade, pa samim tim i ciljevi koje želimo da postignemo, veoma su raznovrsni i teško bi se ovde mogli pobrojati. U moje najvažnije ciljeve spadaju bolje upoznavanje švajcarske javnosti sa Srbijom kroz razne privredne i kulturne manifestacije, posebno u godini u kojoj sarađujemo u okviru zajedničkog predsedavanja OEBS-om. U samom vrhu prioriteta je, svakako, nastojanje da unapredimo ekonomsku saradnju i da privučemo nove švajcarske investicije. Takođe, da podstaknemo turističku saradnju i da imamo što više posetilaca iz Švajcarske. Jedan izuzetno koristan vid saradnje, u kome očekujem i pomoć naših ljudi koji dugo žive u Švajcarskoj, jeste bratimljenje gradova. Bila sam iznenađena kada sam, pripremajući se za ovu dužnost, saznala da ne postoji nijedan grad u Švajcarskoj koji je zbratimljen sa nekim gradom u Srbiji, iako imamo veoma brojnu dijasporu u ovoj zemlji. Želela bih da zajedničkim trudom intenziviramo saradnju između lokalnih samouprava, jer to smatram vidom povezivanja od koga i Srbija i Švajcarska mogu imati konkretnu korist i koji nam je u obostranom interesu.

Dr Snežana Janković, novi ambasador Republike Srbije u Švajcarskoj Konfederaciji, po završetku Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, je radila kao asistent na Katedri za japanski jezik i književnost, da bi 1997. godine ušla u diplomatsku službu. Najpre u Ambasadi Srbije u Japanu (tada ambasadi SRJ), da bi nakon toga napredujući u službi promenila niz pozicija u Ministarstvu spoljnih poslova, od kojih je poslednje državni sekretar Ministarsva spoljnih poslova, u zvanju abasadora. Autor je više stručnih radova u domaćoj i japanskoj literaturi, koautor dve knjige i autor više prevoda japanskih književnih dela na srpski jezik. Govori engleski, japanski i nemački jezik.

Redakcija Serbinfo.ch

POSLEDNJE VESTI

1,631FansLike
205FollowersFollow
78FollowersFollow