Direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, Vladimir Kokanović, svečano je otvorio u Cirihu 26. Dečju smotru srpskog foklora. Ova tradicionalna manifestacija okupila je brojne goste, roditelje, predstavnike kulturno-umetničkih društava i mlade fokloraše, predstavljajući snažan primer negovanja srpske kulture van granica matice.
Smotra je više od kulturnog događaja – ona je most koji povezuje generacije i kontinente, čuvajući srpski identitet kroz igru, pesmu, muziku i nošnje. Mladi učesnici pokazali su izuzetan talenat i ljubav prema tradiciji, potvrđujući da srpska kultura u dijaspori živi i prenosi se na nove generacije.
Na svečanom otvaranju, Kokanović je poručio: „Draga deco, vi ste najbolji ambasadori naše tradicije. Svaki korak, svaki zvuk i svaki vez na nošnji deo su velikog mozaika srpskog nasleđa.“
Posebna zahvalnost upućena je roditeljima, nastavnicima foklora i svim entuzijastima koji neumorno rade na očuvanju kulture, kao i domaćinima koji su doprineli uspešnoj organizaciji manifestacije.
Smotra je ujedno i prilika za jačanje zajedništva, očuvanje kulturnih korena i gradnju prijateljstva u zemlji koja sve više postaje drugi dom našoj dijaspori. Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu nastaviće da podržava programe koji jačaju identitet naših ljudi u rasejanju.
Direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, Vladimir Kokanović, boravi u poseti Srbima u Švajcarskoj, gde je održao sastanak sa predstavnicima srpskih udruženja koja deluju u ovoj zemlji. Na sastanku su razmotreni tekući projekti, ključni izazovi sa kojima se zajednica suočava, kao i mogućnosti za unapređenje saradnje i podrške srpskoj dijaspori.
Poseban akcenat tokom razgovora stavljen je na unapređenje kulturnih i obrazovnih programa koji su od suštinskog značaja za očuvanje jezika, kulture i identiteta među mlađim generacijama. U tom kontekstu, sagovornici su razgovarali o jačanju dopunske nastave na srpskom jeziku, većoj dostupnosti sadržaja na maternjem jeziku i uključivanju dece i mladih u programe koji neguju nacionalni identitet.
Predstavnici srpskih udruženja ukazali su na potrebu bolje međusobne povezanosti organizacija koje okupljaju Srbe širom Švajcarske, kako bi se zajedničke inicijative efikasnije sprovodile i kako bi se potencijal zajednice bolje iskoristio. Razmatrane su i ideje za umrežavanje udruženja, organizovanje zajedničkih manifestacija i jačanje prisustva srpske zajednice u javnom i kulturnom životu Švajcarske.
Kokanović je istakao da je kontinuirana institucionalna podrška dijaspori jedan od prioriteta države, naglašavajući da se kroz zajedničko delovanje mogu stvoriti još snažniji mehanizmi za očuvanje kulturnog nasleđa, jačanje zajedništva i afirmaciju srpskog naroda u inostranstvu. On je izrazio uverenje da će konkretni dogovori sa sastanka rezultirati novim projektima i vidljivijim prisustvom srpske zajednice u društvu zemlje domaćina.
Ova poseta ocenjena je kao važan korak ka daljem osnaživanju saradnje između matice i dijaspore i potvrda da veza sa Srbima u inostranstvu ostaje živa, snažna i trajno usmerena ka zajedničkom napretku.
Izdavačka kuća „Impressions” priprema monografsko-biografski leksikon, obimno i luksuzno opremljeno literarno svedočanstvo o značajnim ličnostima iz rasejanja poteklim sa prostora bivše Jugoslavije i njihovim potomcima, znamenitim strancima povezanim sa njima, odabranim ličnostima koje ne žive u inostranstvu ali sa emigracijom imaju bliske veze, kao i o stvaralaštvu svih njih.
Fokus „Enciklopedije nacionalne dijaspore” je na životopisima osoba koje se na bilo koji način smatraju relevantnim u trenutku njenog nastajanja. Da li neko zaslužuje da mu se biografija nađe u „Enciklopediji” određuje se pažljivim istraživanjem.
Autor i glavni i odgovorni urednik „Enciklopedije” je Ivan Kalauzović Ivanus, višegodišnji novinar i publicista, hroničar i istraživač dijaspore. Saradnik je Radio-televizije Srbije, Radio Beograda, lista „Ogledalo” (Serbian Mirror) iz Čikaga i drugih medija. On predvodi redakciju koja putuje svetom i intervjuiše osobe koje su joj prethodno preporučene.
„Upoznao sam mnogo divnih ljudi. Svuda toplo dočekan, blagosiljan sam životnim pričama koje ću dugo pamtiti. Identični razlozi odlaska iz matice u nekoliko talasa, snažno i gorko sećanje na raspad Jugoslavije i 1999. godinu, no i neiskoreniva srdačnost, duhovitost i društvenost – to su, šturo podvučeni, neki od zapisa iz moje beležnice sa ovih putovanja”, kaže Kalauzović i dodaje:
„Istakao bih one koji se neumorno bore za očuvanje maternjeg jezika, a time i kulture svoje zemlje rođenja. Svima koje sam do sada sreo i sa kojima sam se sastao se zahvaljujem na izdvojenom vremenu i gostoprimstvu sa željom da nesloge među njima nikada ne bude.”
Objavljivanje prvog toma „Enciklopedije nacionalne dijaspore” očekuje se do kraja 2025. godine. Štampaće se na ćirilici, na kvalitetnom papiru, imaće šivene tabake i tvrd povez. Biće to pionirsko izdanje u okviru edicije „Najbolje iz dijaspore”. U planu je izdavanje više tomova, ali njihov ukupan broj nije definisan s obzirom na hroničarski karakter ovog leksikona.
„Biografije svakog toma ’Enciklopedije’ će biti poređane azbučnim redom, kao i kod ostalih knjiga rečničkog tipa. Na kraju će se nalaziti spisak korišćene literature, pre svega dela kojih su autori uvršćene ličnosti. Sve biografije ćemo pre štampanja predstaviti i onlajn, putem Portala ’eDijaspora’: www.edijaspora.org”, pojašnjava Kalauzović.
Na dosadašnjoj podršci izdavačka kuća „Impressions” se zahvaljuje: Aleksu Mačeskom, Ivani Dostanić (SAD), Katarini Kostić (Kanada), dr Vjeri Rašković Zec (Austrija), Savi Kostadinovskom (Nemačka), Zoranu Jovanoviću (Švajcarska), Radi Rajić Ristić, dr Goranu Aranđeloviću, Novici Rediću (Italija), Adamu Kazeu, dr Nini Marković Kaze (Australija), Meri Ilić (Indonezija), Kongresnoj biblioteci (SAD), Udruženju za saradnju sa dijasporom „Matica”, Kulturnom centru „Srpski Vašington”, Informaciono-komunikacionom centru „eDijaspora” i Studiju „Zeka” (Srbija).
Prvi primerci „Enciklopedije nacionalne dijaspore” biće pohranjeni u Narodnoj biblioteci Srbije u Beogradu i Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu, a oni se mogu i rezervisati po promotivnoj (pretplatnoj) ceni na veb-sajtu izdavača: www.impressions.rs ili www.impressionspublishing.com, odnosno edicije: www.najboljeizdijaspore.com.
Planiraju se prevodi „Enciklopedije” na engleski, nemački, italijanski, španski, ruski i arapski jezik.
Predstavnici relevantnih udruženja i organizacija koje okupljaju Srbe u regionu, Evropi i širom sveta usvojili su danas, kao učesnici dvodnevne manifestacije „Jedinstvo i snaga – Srbija“, zaključke i smernice za dalje jačanje veza matične države i sunarodnika u rasejanju.
Manifestacija je u Narodnoj skupštini, a u organizaciji Kabineta ministra zaduženog za odnose sa dijasporom Đorđa Milićevića, okupila 250 udruženja i organizacija od Republike Srpske do Konga.
Milićević je istakao da je ponosan što su učesnici poslali poruku da bez obzira gde živeli i radili i koji pasoš nosili, njihova država jeste Srbija.
„A ja vam obećavam – vaša država će uvek biti uz vas! Živela Srbija! Da budemo jedinstveni gde god bili“, zaključio je Milićević.
Srbi iz rasejanja istakli su da pružaju apsolutnu i bezrezervnu podršku državnim rukovodstvima Srbije i Republike Srpske u sprovođenju odluka „Svesrpskog sabora“ i pri tom dali jednoglasnu podršku našem narodu na Kosovu i Metohiji, osudivši teror koji prištinski režim sprovodi nad srpskim narodom.
Svi predstavnici srpske dijaspore obavezali su se da će u zemljama u kojima žive raditi na plasiranju istine i svedočiti o zločinima nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji.
Istovremeno će se zalagati da se obezbedi mir, bezbednost i pravo na ličnu svojinu za Srbe i sve druge ugnjetene nacionalne zajednice na teritoriji pod privremenom kontrolom vlasti u Prištini.
Svako udruženje i pojedinac će u skladu sa svojim mogućnostima pomagati našim sunarodnicima na Kosovu i Metohiji.
„Srpski jezik, ćirilično pismo, naša istorija, kultura i tradicija su simboli našeg naroda. Ukoliko tih simbola nema, nema ni našeg naroda gde god se on geografski nalazio. Ukoliko zaboravimo svoju istoriju, izgubićemo i svoju budućnost. Stoga, kao prioritet ističemo značaj ovih simbola i obavezujemo se da ćemo raditi na njihovom očuvanju i promovisanju gde god živeli“, istaknuto je u zaključcima skupa.
Učesnici dodaju da su saglasni da je u periodu izazova, iskušenja i najvećih pritisaka, najvažnije nacionalno jedinstvo.
„Svi zajedno ćemo raditi na prevazilaženju podela i jačanju jedinstva među našim sunarodnicima gde god oni živeli. Naš zajednički imenitelj je Srbija, naša trobojka simbol je našeg jedinstva. Ističemo neophodnost jedinstvenog pristupa u izveštavanju o ključnim nacionalnim i državnim pitanjima u svim medijima na srpskom jeziku“.
Okupljeni su se složili da je Srbija ekonomski jaka i stabilna, te da može da obezbedi suverenost i nezavisnost, da sačuva naš narod u regionu i bude garant mira, stabilnosti i napretka za svakog našeg građanina.
„Stoga apsolutno podržavamo sve aktivnosti usmerene na privredni razvoj, ubrzanu modernizaciju i razvoj infrastukture u Srbiji, prvenstveno plan ‘Skok u budućnost – Srbija 2027’, kao i sve druge projekte koji vode Srbiju u zajednicu najrazvijenijih zemalja Evrope i sveta“, navedeno je u zaključcima za koje su glasali svi učesnici sabora dijaspore.
Istaknuta je i neophodnost jačanje patriotskog duha i osećaja pripadnosti među mladima, kako u matičnoj državi, tako i u rasejanju.
„Smatramo da je projekat tematskih letnjih kampova koji se već drugu godinu zaredom u organizaciji Kabineta ministra zaduženog za koordinaciju aktivnosti i mera u oblasti odnosa sa dijasporom jedan od najboljih mehanizama za ostvarenje ovog cilja. Saglasni smo da ovi kampovi postanu tradicionalni i obavezujemo se da ćemo učiniti sve što je u našoj moći da svake naredne godine što više mladih iz rasejanja učestvuje u ovim kampovima u Srbiji. Kulturno-umetnička društva, srpske dopunske škole i kulturni centri u inostranstvu, kao i sportska društva, jesu neka od najvažnijih mesta u kojima se čuva i jača naš nacionalni identitet. Neophodno je da krovni savezi u svakoj državi odrede prioritete u ovim oblastima i da sa konkretnim projektima konkurišu kod institucija matične države koja će im pružiti pomoć“, piše u usvojenim zaključcima.
Manifestacija „Jedinstvo i snaga – Srbija“ je uvod u mesec obeležavanja Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave u dijaspori.
Udruženja i organizacije Srba u saradnji sa Diplomatsko-konzularnim predstavništvima tokom septembra meseca obeležiće ovaj praznik srpskog jedinstva manifestacijama na više lokacija širom Evrope.
Centralna proslava praznika u dijaspori biće održana 15. septembra u prostoru Generalnog konzulata u Minhenu, uz prisustvo više hiljada naših sunarodnika.
Na manifestaciji „Jedinstvo i snaga – Srbija“ govorili su izaslanik predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević, kao i izaslanik patrijarha Porfirija vladika novobrdski Ilarion.
Pored potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vulina, koji je govorio u uvodnom izlaganju, na panelima su sa učesnicima razgovarali i ministarka nauke Jelena Begović, ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović, ministar kulture Nikola Selaković i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić.
Na pitanja učesnika odgovarali su i predstavnici ministarstva privrede, finansija, spoljnih poslova, a prisutna je bila i predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić.
Skup su uveličali i potpredsednik Vlade Severne Makedonije Ivan Stoilković i ministar u Vladi Republike Srpske Zlatan Klokić.
Ministar bez portfelja zadužen za koordinaciju aktivnosti i mera u oblasti odnosa s dijasporom Đorđe Milićević otvorio je danas u Kruševcu manifestaciju „Dani dijaspore u srednjovekovnoj prestonici Srbije“, koja je okupila 130 članova srpskih kulturno – umetničkih društava iz pet zemalja.
Ministar je, kako se navodi u saopštenju, zahvalio mladima što čuvaju srpski jezik, ćirilicu, kulturu i tradiciju u zemljama u kojima žive.
„Drago mi je što vas vidim okupljene u ovolikom broju danas ovde u Kruševcu, jednom od istorijski najznačajnijih gradova naše zemlje. Neću vam poželeti dobrodošlicu, jer dobrodošlica se želi gostima. Vi u Srbiji nikada niste gosti, vi ste u Srbiji u svojoj zemlji, svoji na svome. Srbija je vaša kuća, gde god da se nalazite i uvek će vas raširenih ruku dočekati“, poručio je Milićević, navodi se u saopštenju Ministarstva.
Vidovdanski sabor dijaspore, najveći skup predstavnika našeg naroda iz celog sveta, na kome je učestvovalo više od 250 delegata, uspešno je danas završen u Domu Narodne skupštine usvajanjem zaključaka i smernica za budući rad na jačanju veza matice i rasejanja.
Učesnici Sabora su jasno osudili teror koji režim Aljbina Kurtija sprovodi nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji, ali su i jednoglasno podržali sve aktivnosti predsednika Republike Aleksandra Vučića i Vlade Srbije na odbrani srpskog naroda i srpskih vitalnih interesa na našem Kosovu i Metohiji.
Ministar bez portfelja zadužen za odnose sa dijasporom Đorđe Milićević, koji je organizovao ovaj skup, istakao je da koliko država Srbija pridaje važnost ovom Saboru dovoljno govori činjenica da su obratili i Sabor podržali izaslanik predsednika Republike, predsednik Narodne skupštine, predsednica Vlade Republike Srbije, potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova, kao i izaslanik patrijarha srpskog.
Diskusije koje smo imali na panelima govore kakav značaj država Srbija daje ukupnim odnosima i saradnji sa dijasporom, kao i želji da se većina vas vrati u svoju maticu sada kad je politička i ekonomska situacija u našoj zemlji mnogo bolja nego u decenijama koje su iza nas, istakao je ministar Milićević.
Svi govornici su istakli značaj i potrebu da u sledećoj vladi Srbije dijaspora dobije svoj resor, da naši ljudi iz rasejanja imaju svoju kuću u Beogradu čija će im vrata uvek biti otvorena i u kojoj će uvek moći da dobiju pomoć koja im je potrebna.
Kad je reč o privrednoj saradnji, i predsednik Privredne komore Srbije, i svi učesnici u panelu su jasno stavili do znanja želju kako države tako i svih naših privrednika iz dijaspore da svoj biznis, svoje znanje i kapital, presele ili dovedu u maticu. To je u obostranom interesu svih nas, ali i celog našeg naroda. Privrednici iz dijaspore mogu da doprinesu ekonomskom razvoju Srbije kroz ulaganja i zapošljavanja naših ljudi, ali i da istovremeno ostvare svoj profit.
Radna grupa koja će biti formirana odmah posle Sabora uzeće u obzir sve sugestije i ideje predstavnika dijaspore kako bi utvrdila dugoročnu strategiju i nacrt novog zakona kroz koji bismo dali povoljniji položaj našoj dijapsori kad ulaže u Srbiju.
-Kada je reč o obrazovanju, naše ministarstvo, kao i ministarstvo prosvete, ali i ja lično dok sam na mestu vd. ministra prosvete, učinićemo sve da svuda gde ima dovoljan broj učenika otvorimo odelenja dopunske nastave na srpskom jeziku – istakao je ministar koji je pohvalio sve učitelje, nastavnike i koordinatore na velikom doprinosu kako za obrazovanje naše dece tako i za rad na povećanju broja učenika u dopunskoj nastavi na srpskom jeziku.
-Takođe, radimo na tome da imamo jedan sublimiran udžbenik istorije za celokupnu našu populaciju u zemlji, regionu i dijaspori. Da Srbi u Srbiji, Republici Srpskoj, ali i širom regiona i rasejanja uče istu istoriju – poručio je ministar.
Vidovdanski sabor bio je prilika da se svi učesnici međusobno povežu bez obzira u kojoj zemlji žive.
-Ponosan sam da ste jasno poslali poruku da bez obzira gde živeli i radili i koji pasoš nosili, vaša država je Srbija. A ja vam obećavam – vaša država će uvek biti uz vas – zaključio je ministar Đorđe Milićević.
Prema najnovijim podacima Narodne banke Srbije uplate novca iz inostranstva su preskočile rekordnih 5 milijardi evra.
Naši ljudi iz dijaspore su poslali više novca nego što iznosi priliv od stranih direktnih investicija.
Pitanje doznaka ima dvostrukodno. Sa jedne strane doznake održavaju važan deo srpske ekonomije, a sa druge su znak sve većeg odliva stanovništva iz naše zemlje.
Prema NBS podacima priliv po osnovu doznaka je iznosio 5,0283 milijardi evra, što je za 38,3 odsto više u odnosu na priliv od 3,635 milijardi koliko je zabeleženo u 2021. godini.
Prema podacima naše centralne banke, najveći prilivi su zabeležni iz Nemačke (27 odsto), Švajcarske (14 odsto), Austrije (11 odsto), Francuske (6 odsto) i SAD (6 odsto), što su i zemlje iz kojih je tradicionalno stizalo najviše doznaka.
Šta je uticalo na rast doznaka?
„Kada je reč o faktorima rasta doznaka, treba imati u vidu nekoliko stvari. Prvo, doznake inače imaju kontraciklični karakter, što praktično znači da u periodima kriza, povećane neizvesnosti i geopolitičkih tenzija najčešće dolazi i do njihovog rasta. Praktično, ljudi koji žive u inostranstvu, u takvim okolnostima više pomažu svoje članove porodica koji žive u Srbiji“, objašnjavaju iz NBS.
Kako ističu, i rast inflacije je doveo do toga da su svi ključni makroekonomski pokazatelji, pa tako i doznake, nominalno povećani.
„Na kraju na rast doznaka utiče i povećan broj državljana drugih zemalja koji zasnivaju svoje boravište u Srbiji“, zaključuju.
U 2021. doznake 7,2 odsto BDP-a
Prema podacima Evrostata, u 2021. godini privatne doznake iz inostranstva i uplate iz inostranstva na ime kompenzacije zaposlenih činile su 7,2 odsto BDP-a Srbije. Od ukupnog iznosa za 2021. godinu, doznake naših radnika iznosile su 3,89 milijardi evra, dok je ostatak prihod od tekućih transfera.
U Jedinstvenom registru korisnika novčane doznake koji Narodna banka Srbije vodi od 1. juna 2020. godine registrovano je preko milion i sto hiljada korisnika koji su primili novac i skoro petsto hiljada korisnika koji su novac poslali u inostranstvo.
Gledajući zvaničnu evropsku statistiku, doznake su značajni deo BDP-a i u Crnoj Gori sa prilivom od 13,5 odsto, u Bosni i Hercegovini 10, Albaniji 9,4, Hrvatskoj 7,3 odsto, a u Severnoj Makedoniji 3,5 odsto.
Razmena novca se odvija i unutar granica Evropske unije u kojoj je 56 odsto novčanih transfera obavljeno među samim članicama. Odatle je u 2021. godini u treće zemlje kroz privatne doznake isplaćeno ukupno 37,7 biliona evra. Najviše tog novca je isplaćeno u Afriku i to osam biliona evra, zatim u azijske zemlje 7,8 biliona evra, a 7,1 bilion evra u zemlje Evrope koje nisu članice unije.
Ministar bez portfelja zadužen za koordinaciju aktivnosti i mera u oblasti odnosa s dijasporom Đorđe Milićević obratio se putem video linka članovima Akademske zajednice, Saveza za privrednu saradnju, članovima Udruženja Srpskih privrednika Švajcarske, kao i članovima Srpskog folklornog saveza Švajcarske i Dijaspore dnevno.
On je rekao da za jačanje međusobnih veza dijaspore sa maticom uvek ima prostora i načina, saopštilo je resorno ministarstvo.
Istakao je da Ministarstvo ima za cilj da uspostavi kontakt sa svim udruženjima i razmeni mišljenje i sasluša sve probleme koji tište srpski narod u dijaspori, da bi oni zajednički bili otklonjeni.
– Mi se radujemo produbljivanju saradnje srpsko–švajcarske poslovne dijaspore sa partnerima u Srbiji – izjavio je Milićević.
On je zahvalio svima koji učestvuju u zbližavanju matice i rasejanja, koji svojim delovanjem čuvaju kulturni, verski, nacionalni i jezički identitet, kao i svima koji su učestvovali u humanitarnoj pomoći.
Kako u Srbiji, tako i širom sveta, u diplomatsko-konzularnim predstavništvima, održani su svečani prijemi povodom Dana državnosti, gde se okupljaju strane diplomate, predstavnici srpske dijaspore kao i druge ugledne zvanice. Nakon dve godine pauze zbog pandemije koronavirusom, Dan državnosti Republike Srbije je proslavljen u Ambasadi Republike Srbije u Bernu.
U samom centru glavnog grada Švajcarske, gde se nalazi zgrada Ambasade Republike Srbije, sat vremena pred prijem počele su da stižu zvanice iz cele zemlje. Preko sto pedeset gostiju sa nestrpljenjem je čekalo početak svečanosti. Pripremljen je umetnički program kojim je otpočela proslava. Operska pevačica Danijela Bjelica uz pratnju violinistkinje Tatjane Vučelić, otpevala je prvu strofu himne „Bože pravde“, a potom na oduševljenje gostiju zemlje domaćina, i prvu strofu himne Švajcarske konfederacije.
Nakon maestralnog izvođenja himni, prisutnima se obratio ambasador Republike Srbije u Švajcarskoj Konfederaciji, gospodin Goran Bradić, prvo na nemačkom jeziku, potom na engleskom, a na kraju se sprskoj dijaspori obratio na srpskom jeziku.
„Zahvaljujem se na dugogodišnjoj finansijskoj, materijalnoj i svakovrsnoj drugoj pomoći koju ste proteklih godina i decenija nesebično pružili otadžbini. Danas nam je više nego ikad, u ovim komplikovanim vremenima, potrebna sloga, jedinstvo, snaga i nepokolebljiva vera, kao i velika hrabrost da svi zajedno stanemo uz državu, naš narod, crkvu, a pre svega uz naše sunarodnike, braću i sestre na Kosovu i Metohiji. Kakvu god odluku da donese država, Parlament, predsednik i Vlada, svi treba da je podržimo jedinstveno i branimo naše stavove, argumente istine, a vi svi dobro znate o čemu govorim. Uvaženi dragi zemljaci, hvala vam na strpljenju, razumevanju i podršci u proteklim vremenima. Živelo srpsko-švajcarsko prijateljstvo!“, istakao je ambasador obraćajući se srpskoj dijaspori.
Nakon oficijelnog dela programa, ambasador Bradić, kao pravi srpski domaćin, nazdravio je sa čašicom domaće rakije i pozvao goste da se posluže bogato pripremljenim posluženjem. Na trpezi su se mogli naći specijaliteti tipični za podneblje Srbije.
Svečanom prijemu su prisustvovale brojne diplomate iz evropskih i drugih svetskih zemalja. Takođe, prijemu su se odazvale ugledne zvanice iz sveta politike i biznisa u Švajcarskoj. Počastvovani, bili su i predstavnici srpske dijaspore u Švajcarskoj koji su takođe došli u velikom broju.
Ove godine, na predlog Ambasade Republike Srbije u Bernu, odlikovana je dugogodišnja istaknuta predstavnica srpske dijaspore u Švajcarskoj, Jelena Mitrović, Ordenom Karađorđeve zvezde trećeg stepena. Jelena Mitrović već tri decenije uči decu u Dopunskoj nastavi na srpskom jeziku u organizaciji Ministarstva prosvete Republike Srbije. Svojim dugogodišnjim angažovanjem na polju prosvete, kulturnog nasleđa i humanosti, zadužila je mnoge generacije.
Generalni konzulat Republike Srbije u Švajcarskoj organizovao je svečanu proslavu povodom obeležavanja Dana državnosti.
Tradicionalna svečanost održana je u Cirihu, gde su se okupili članovi diplomatskog kora, predstavnici Srpske pravoslavne crkve, kao i brojne istaknute i druge javne ličnosti.
Proslava je počela intoniranjem himni Srbije i Švajcarske Konfederacije koje je izveo dečji hor, da bi odmah potom usledili nastupi dečjeg i prvog ansambla srpskih igara i pesama “Abrašević – Cirih”.
U ime domaćina proslave priređene u restoranu „Föhrewäldli“ koji drži Ranko Aćimović, prisutnim zvanicama obratio se generalni konzul Srbije u Švajcarskoj Mihajlo Šaulić. On je sve goste srdačno pozdravio i istakao značaj obeležavanja Dana državnosti za sve Srbe u dijaspori.
– Petnaesti februar je duboko urezan u identitet našeg naroda, jer nas podseća na događaje koji su menjali tok istorije, ne samo Srbije, već i čitavog slobodnog sveta. Na ovaj datum pokazali smo snagu, krenuvši 1804. u oslobađanje svoje teritorije, ali i zrelost 1835. donevši jedan od najmodernijih svetskih ustava. Snaga i zrelost su upravo osobine koje su nam i u ovom trenutku potrebne – kazao je Šaulić.
Podsetio je na godine kada je čitav svet bio u previranju, a strane sile se, kako je naveo, borile za dominaciju dok su pritisci na Srbiju i njen narod bili veliki.
– Ali i tada smo, uprkos izgledima koji su bili protiv nas, uspeli da se izborimo jer smo bili ujedinjeni u ljubavi prema svojoj zemlji i narodu koji u njoj živi, a tako će, uveren sam, biti i ubuduće – poručio je srpski konzul.
On je iskazao posebnu zahvalnost pojedincima, institucijama i udruženjima na pomoći da se izgrade jače veze za, kako je naveo, lepšu sadašnjost.
– Čuvajući tradiciju, kulturu i identitet, zajedno ste postavili temelje za još svetliju budućnost. S ponosom mogu da kažem da su građani Srbije koji žive u Švajcarskoj jedan od primera zajedništva, na kome svakodnevno insistira i predano radi naš predsednik, gospodin Aleksandar Vučić. Naša zemlja u ovom trenutku prolazi kroz jedan od najvećih izazova u svojoj istoriji, ali uprkos svim preprekama, kako smo se uverili, sa mudrom politikom, stavljajući Srbiju ispred i iznad svega kao što predsednik čini, moguće je ne samo odoleti pritiscima, već i uspevati da zemlja i njeni ljudi svakodnevno napreduju – rekao je Šaulić, dodajući da je povezivanje građana naše zemlje, ma gde oni bili, jedan od glavnih ciljeva šefa srpske diplomatije Ivice Dačića.
Prisutne je zatim pozdravio ambasador Srbije u Švajcarskoj, Nj. E. Goran Bradić, koji je sa govornice poručio da smo svi svedoci koliko se Srbija poslednjih desetak godina promenila, ojačala i osavremenila, iako su, kako je dodao, okolnosti bile teške i izazovne.
– Napredak Srbije je očigledan i vrlo lako merljiv. To neće da vidi samo onaj ko ne želi, a svi dobronamerni i te kako vide šta su Vlada i predsednik uradili za našu zemlju. Zahvaljujem vam se na dugogodišnjoj pomoći, materijalnoj, moralnoj i duhovnoj, koju ste godinama i decenijama nesebično pružali. Mi smo prošle godine imali rekordnih 4,4 milijardi evra direktnih stranih investicija, što je 64 odsto onoga što je celo balkanski region uspeo da privuče – naveo je ambasador.
On je zahvalio svima koji, kako je podvukao, čuvaju srpsku tradiciju, jezik, veru i kulturu.
– Imam jedan apel ili molbu u ovim teškim i izazovnim vremenima. Da pokažemo jedinstvo, slogu i snagu, da kad smo suočeni sa pritiscima spolja ostanemo snažni i ujedinjeni. Srbija je imala daleko teže periode u svojoj istoriji i uspevali smo da izađemo kao pobednici i dignute glave – poručio je Bradić u svom govoru.
Proslava Dana državnosti u Cirihu završena je dodelom zahvalnica zaslužnim građanima za izuzetan doprinos, nesebičnu pomoć i dobru saradnju sa Generalnim konzulatom.
Ministar bez portfelja zadužen za dijasporu Đorđe Milićević obratio se zvanicama video porukom, dok su svečanosti prisustvovali njegov specijalni savetnik Zoran Anđelković i šef kabineta Milivoje Ćosić.
Izuzetnu čast su Srbiji svojim prisustvom ukazali generalni konzuli Španije i Brazila, zatim vicekonzuli Kine, Italije, Turske i Hrvatske, a na proslavu su došli, između ostalih, i uspešni srpski privrednici, poput menadžera prodaje kompanije „Štadler“ Željka Davidovića i direktora kompanije „Migros“ Jadranka Lešića, predsednik Saveza srpskog folklora Švajcarske Nenad Milenković i brojne druge značajne ličnosti.
