Plaćena reklama

77 biračkih mesta u inostranstvu — U Švajcarskoj će se glasati u Bernu, Cirihu i Luganu

0

Republička izborna komisija je na svojoj 26. sednici usvojila Odluku o određivanju biračkih mesta u inostranstvu za glasanje na izborima za predsednika Republike i izborima za narodne poslanike Narodne skupštine koji se održavaju 3. aprila 2022. godine.

Glasanje će biti organizovano u 34 države, odnosno na 77 biračkih mesta.

To je najveći broj biračkih mesta koji će biti otvoren u inostranstvu od 2004. godine kada je pripadnicima dijaspore omogućeno da glasaju u inostranstvu.

Za glasanje u inostranstvu prijavilo se oko 40 hiljada državljana Republike Srbije, što je takođe najveći broj prijavljenih birača od kada se izbori sprovode i u inostranstvu.

Države u kojima će biti organizovano glasanje: Austrija, Belgija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Velika Britanija, Grčka, Danska, Italija, Kanada, Katar, Kipar, Liban, Luksemburg, Malta, Mađarska, Nemačka, Norveška, Rumunija, Rusija, Severna Makedonija, Sjedinjene Američke Države, Slovačka, Slovenija, Turska, Ujedinjeni Arapski Emirati, Finska, Francuska, Holandija, Hrvatska, Crna Gora, Češka, Švajcarska, Švedska i Španija.

Državljani Srbije koji su se prijavili za glasanje u Švajcarskoj, moćiće da glasaju u Ambasadi Republike Srbije u Bernu, Konzualtu u Cirihu kao i u Kongresnom centru u Luganu.

Glasačka mesta će biti otvorena 3. aprila od 7 do 20 sati po lokalnom vremenu, izuzev u Velikoj Britaniji, SAD i Kanadi gde će se, zbog vremenske zone, glasanje održati 2. aprila u istom vremenskom intervalu po lokalnom vremenu.

Odluku Republičke izborne komisije  sa detaljnom listom svih 77 biračkih mesta u inostranstvu možete preuzeti ovde.

 

Projekat Spektiva pomaže deci i adolescentima romskog porekla u Beogradu

0

Projekat  Spektiva, posvećen deci i adolescentima romskog porekla, ujedinio je tri  prijatelja Filološke gimnazije u Beogradu, koji trenutno žive u Francuskoj, Švajcarskoj i Norveškoj. „Živeći u dijaspori, Teodora i ja smo osetile potrebu da doprinesemo zajednici kroz volonterski rad. Shvatile smo da nam naši životni uslovi omogućavaju da pružimo nove perspektive deci iz socijalno ugroženih porodica, sa kojima su Teodora i Nikola radili u prošlosti. Tako je nastao naš skromni projekat (per)Spektiva“, pojasnila je Tamara Pavlović.

Ovaj projekat, će po rečima pokretača, uključiti oko 30 dece školskog uzrasta, korisnika usluga Centra za integraciju mladih (CIM) beogradskog udruženja, koje se od 2004. aktivno bavi decom iz socijalno ugroženih zajednica. Realizacija projekta predviđena je na proleće ove godine.

Teodora Vuković i Nikola Radić, su podsetili na realnu sliku, da su romska deca i adolescenti u Beogradu primorani da rade na ulici, što ih sprečava da redovno pohađaju školu. Privilegije koje druga deca imaju, poput bioskopa, sportskih treninga i drugih zabavnih aktivnosti, uglavnom su van njihovog domašaja. Tim problemom će se baviti projekat Spektiva, putem edukativnom i zabavnog programa u trajanju od dva meseca. Deca, učesnici programa, imaće priliku da posete muzeje, bioskope, ali i da prate specijalno kreirane radionice programiranja i elektronike.

„Ova deca nemaju iste životne prilike poput njihovih vršnjaka. Za njih, odlazak u bioskop ili muzej je luksuz… Ovo su deca koja ne znaju kojim zanimanjima bi mogla da se bave kasnije u životu, ili im čak ta zanimanja deluju nedostižno..“, nastavila je sa objašnjenjem projekta Tamara Pavlović.

U zemlji poput Srbije, gde po nekim studijama oko 500.000 ljudi žive ispod granice siromaštva, solidarne inicijative poput ove su izrazito važne. „Ne možemo da čekamo na institucije da reše sve probleme. Javne ustanove su preopterećene i spore da reaguju. Njihova pomoć je često neadekvatna, a neki od socijalnih problema kojima bi trebalo da se bave čak i ne uočavaju“, naglasila je Tamara Pavlović.

Svaka novčana vrsta pomoći ovog projekta je dobradošla i donacije se mogu uplatiti putem platforme GoFundMe.

Održan skup srpskih studenata u inostranstvu OSSIlacija

0

Nakon letnje OSSIlacije održane u avgustu tekuće godine, kraj ove godine smo, već tradicionalno, obeležili svečanim okupljanjem- zimskom Skupštinom organizacije koja se održala u Novom Sadu od 26.-27. decembra.

Godišnja skupština organizacije- poznatija pod imenom OSSIlacija (letnja i zimska) je jedan od najlepših i najvažnijih projekata organizacije, koji je kroz godine uspešnog i zapaženog realizovanja postao svojevrsni simbol i znak prepoznatljivosti naše organizacije. O tome svakako govori i činjenica da je ovogodišnja Ossilacija upriličena po 24. put. Ovaj skup ima plenarni karakter, i na njemu pored naših članova učestvuju i naši partneri, prijatelji organizacije kao i sponzori.

Težeći ka tome da se zimska i letnja Skupština organizuju u različitim delovima Srbije, odlučili smo da se nakon 5 godina, zimska OSSIlacija ponovo organizuje u Novom Sadu-evropskoj prestonici kulture za 2022. godinu.

Specifičnost ove OSSIlacije je u izmenjenom formatu održavanja kao i sadržaju koji je pored obaveznog skupštinskog i svečanog dela imao i celokupan drugi dan posvećen panel-diskusijama sa predstavnicicma privrede, kompanijama poput Delta Holdinga, Eliksir grup-a, Nis-kompanije, Tojote i dr.

OSSIlacija je započela strateškim planiranjem koje se održalo u konferencijskoj sali hotela „Vojvodina“ koji se nalazi na centralnom trgu Novog Sada. Nakon toga je usledila skupština na kojoj su, zahvaljujući Zum aplikaciji, bili prisutni i naši članovi koji nisu bili u mogućnosti da sa nama budu uživo. Predstavljeni su projekti koje je Organizacija realizovala tokom prethodnog perioda kao i postignuti rezultati.

Svečani deo OSSIlacije održan je u velelepnom zdanju Arhiva Vojvodine, i započet je izvedbom himne Republike Srbije, u fenomenalnoj izvedbi dugogodišnje aktivne članice OSSI-ja, Jane Lukić. Pozdravni govor održao je naš domaćin, direktor Arhiva Vojvodine, dr Nebojša Kuzmanović, izrazivši veliko zadovoljstvo što je u prilici da bude domaćin jednom takvom događaju, konstatujući da su srpski studenti u inostranstvu ambasadori koji na najbolji način predstavljaju našu zemlju, povezujući Srbiju sa svetom, i odvodeću Srbiju u svet.

Sa strane organizacije pozdravni govor je održao Andrej Cvijanović, potpredsednik OSSI-ja, koji je u svom obraćanju ukazao na fundamentalne ciljeve organizacije-uzazivanje pomoći srpskim studentima u inostranstvu i održavanje čvrste veze sa maticom, ponosno istakavši činjenicu da organizacija naredne 2022. godine obeležava 25 godina postojanja što je čini najstarijom organizacijom ovog tipa u regionu a verovatno i mnogo šire.

Ispred Ministarstva spoljnih poslova, sa kojim je OSSI imao izrazito dobru saranju u prethodnom periodu (Potpisivanje Protokola o saradnji prema kome se OSSI-jevcima omogućava obavljanje stručnih praksa u diplomatsko-konzularnim predstavništvima R. Srbije kao i mogućnost pohađanja prestižne Diplomatske akademije pri već spomenutom Ministarstvu) prisutnima se obratio državni sekretar, gospodin Nemanja Starović, koji je ukazao na to da se Vlada ozbiljno bavi analizom fenomena odlaska mladih obrazovanih ljudi u inostranstvo i istakao da se protiv toga država mora boriti i raditi na privlačenju mladih ljudi iz inostranstva podizanjem stepena ekonomskog razvoja u zemlji, kao i sistemom cirkuarnih migracija. Kako je gospodin državni sekretar sam rekao, potrebno je promeniti retoriku Brain Drain na Brain Gain.

Gospođa Dina Vučinić, članica novosadskog Gradskog veća za obrazovanje, u svom govoru je istakla da Novi Sad, koji je s pravom prošle godine nosio titulu omladinske prestonice Evrope, a koji za nekoliko nedelja postaje kulturna prestonica, prepoznaje značaj uloge mladih koji su ključan faktor napretka svake društvene zajednice.

Gospodin Mario Ćumurović, izvršni direktor Centra za saradnju sa Srbima u inostranstvu (SPONA), izrazio je veliko zadovoljstvo radom trenutnog rukovodstva OSSI-ja koje pridaje poseban značaj umrežavanju, mapiranju i unapređenju saradnje između matice i dijaspore, što je prepoznao i grad Banjaluka, kao partner. (OSSIlacija 2019. godine održana je upravo u ovom gradu).
Nakon govora naših gostiju, uručene su zahvalnice i prigodni darovi.

Ostatak večeri protekao je u lepoj koktel atmosferi.
Naredni dan bio je posvećen panel-diskusijama.

Poseban značaj po našu organizaciju bilo je potpisivanje dva Prtokola o saradnji. Prvi je potpisan sa Arhivom Vojvodine, u cilju uzajamnog unapređenja saradnje ove dve institucije u oblasti svojih delatnosti. Drugi Protokol je potpisan sa Udruženjem Studenata Republike Srpske u Srbji.

Nakon dva dana provedena u Novom Sadu, po završetku OSSIlacije, zaputili smo se u Beograd kako bi upakovali paketiće koji su naši članovi iz svih krajeva sveta pravili, ili slali novac za njihovo pravljenje, a sve to u sklopu akcije- OSSIgurajmo deci osmehe. Ovu humanitarnu akciju pokrenuli smo u cilju darivanja štićenika Doma za decu bez roditeljskog staranja „Vera radivojević“ u Beloj Crkvi.

Težićemo ka tome da ovakve aktivnosti postanu i ostanu uvržena tradicija naše organizacije!

Naredne, 2022. godine, naša organizacija proslavlja 25 godina postojanja, tako da je tim povodom Odbor organizacije već krenuo sa osmišljavanjem adekvatnog sadržaja.

Uručena Nacionalna priznanja uglednim ličnostima – Nagrada „Nikola Tesla“ dodeljena Vladimiru Cmiljanoviću iz Švajcarske

0
Beograd, 10. novembra 2021. - U Ministarstvu spoljnih poslova danas su dodeljena nacionalna priznanja uglednim licnostima iz dijaspore i regiona koje su u razlicitim oblastima doprinele promovisanju Srbije i jacanju veza matice i Srba u regionu i dijaspori. Priznanja su urucili ministar spoljnih poslova Nikola Selakovic i direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon. Naucnik Vladimir Cmiljanovic iz Svajcarske, profesorka Jelica Stojanovic iz Crne Gore, profesor Srdjan Mijalkovic iz Austrije i Momcilo Vuksanovic iz Crne Gore su dobili priznanja. Grupna fotografija. FOTO TANJUG/ RADE PRELIC/ bg

U Ministarstvu spoljnih poslova danas su dodeljena Nacionalna priznanja uglednim ličnostima iz dijaspore i regiona koje su u različitim oblastima doprinele promovisanju Srbije i jačanju veza matice i Srba u regionu i dijaspori.

Priznanja su uručili ministar spoljnih poslova Nikola Selaković i direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon.

„Nagrade koje danas uručujemo nose imena ljudi koji su u jednom trenutku svoga života bili srpska dijaspora, srpsko rasejanje. Stvarali su i radili van Srbije, ali je njihovo delo uzidano u temelje naše državne i nacionalne građevine“, rekao je Selaković.

Istakao je da naš prioritet mora da bude očuvanje srpskog jezika, ćirilice, kulture, običaja i drugih posebnih identitetskih obeležja gde god naš narod da živi.

Selaković je podvukao da ova priznanja pripadaju onima koji su u velikoj meri svoj život podredili tome da se srpski jezik govori i da se srpsko ime čuje, posebno tamo gde bi oni, da nije takvih napora, kako kaže, iščezli gotovo sigurno u moru tuđih jezika i imena.

Kako je poručio, preduslov da naš narod ima budućnost jeste da nas ima.

„To ne znači samo da se više rađamo, što je od velike važnosti, već i da oni koji su rođeni kao Srbi to i ostanu. Negovanje srpskog jezika i ćirilice zato ne sme da bude nešto što je izlišno, tek nekakav intelektualni hobi naših ljudi u rasejanju“, rekao je Selaković.

Istakao je da je to pitanje opstanka naše nacije što je, dodao je, mnogo važnije od intelektualnog hobija.

„Mnogo je izvanredno uspešnih pripadnika srpskog naroda širom sveta i prirodno je da oni koji su svojim profesijama dosegli vrhunce postaju i građani sveta, ali po pravilu oni najveći nikada ne zaboravljaju ko su i odakle su jer su svesni da su ponešto od svog uspeha crpeli i iz svog kolektivnog identiteta“, rekao je Selaković.

Nagrada „Nikola Tesla“ za zasluge postignute u oblasti nauke kojima se promovišu pronalazačka dostignuća srpskih naučnika dodeljena je naučniku Vladimiru Cmiljanoviću koji u Bazelu predvodi tim stručnjaka koji radi na otkrivanju leka protiv raka i na vakcini druge generacije protiv Kovida 19.

Predsednici Matice srpske u Crnoj Gori i profesorki Filozofskog fakulteta u Nikšiću Jelici Stojanović dodeljena je nagrada „Vuk Karadzić“ za rezultate u oblasti negovanja srpskog jezika i ćiriličkog pisma među Srbima u regionu i dijaspori.

Nagradu „Slobodan Jovanović“, koja se dodeljuje za doprinos u oblasti politike kojim se jača ugled i položaj Srbije i srpskog naroda u regionu i svetu, dobio je predsednik Srpskog nacionalnog savjeta Crne Gore Momčilo Vuksanović.

Profesoru srpskog jezika i književnosti Srđanu Mijalkoviću iz Austrije dodeljena je nagrada „Dositej Obradović“ za doprinos u oblasti prosvete i očuvanja kulturnog, etničkog, istorijskog i verskog identiteta Srba u dijaspori i regionu.

Glavnu nagradu, „Majka Srbija“ za životno delo i nesebičnu posvećenost jačanju srpskog naroda u rasejanju dobio je Đorđe Mihailović – čuvar srpskog vojničkog grblja Zejtinlik u Solunu kome će, kako je rečeno, to priznanje sutra u Solunu uručiti ministar Selaković.

„Mi koji ne živimo u Srbiji uvek se osećamo kao da smo otišli od svoje majke, od svoje porodice, ali znamo da je naša majka uvek tu jer Srbija je naša majka i uvek će to i biti“, rekao je Srđan Mijalković koji se obratio u ime dobitnika.

Istakao je da su Srbi, svuda gde žive, deo jedinstvenog, nedeljivog, čvrstog srpskog kulturnog i duhovnog prostora.

„To je prostor van trenutnih granica, društvenih promena i politika koji nas čini onime što jesmo i moramo ga zajedno, ozbiljno i odgovorno čuvati i negovati jer ukoliko je on čvršći, nama, ali i našoj deci koja u tom prostoru stasavaju biće lepše, lakše i bolje“, rekao je Mijalković.

Direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon je rekao da svaka nagrada daje „vetar u leđa“ i uliva dodatnu motivaciju i nadu.

„To je dokaz da je vaš rad, trud zapažen, cenjen, poštovan. Zato su nagrade bitne“, rekao je Gujon.

Istakao je da se danas nagrađuje upornost i posvećenost ljudi koji rade svaki dan tokom cele godine.

„Vi ste, svako na svoj način priznati u svetu, a naše ste gore list i to je veliki ponos za svakoga od nas. Mlađim generacijama su potrebni uzori koji su uspešni, borbeni i posvećuju svoj život ostvarivanju višeg cilja, a da pritom ne očekuju ništa za uzvrat“, rekao je Gujon i podvukao da takve ljude treba prepoznati i nagraditi.

Dodela Nacionalnih priznanja za doprinos jačanju veza matice i Srba u regionu i dijaspori i očuvanje osobenosti, jezika, kulture i tradicije našeg naroda u rasejanju i okruženju uvedena je Zakonom o dijaspori i Srbima u regionu, a ove godine dodeljena su prvi put nakon 10 godina.

Izvor: Tanjug

Sustret predstavnika Ministarstva spoljnih poslova Srbije sa dijasporom u Švajcarskoj

0

Ambasador Republike Srbije u Švajcarskoj Goran Bradić priredio je prijem povodom posete i učešća državnog sekretara Ministarstva spoljnih poslova Srbije Nemanje Starovića i pomoćnika ministra za tehnološki razvoj, transfer tehnologija i inovacioni sistem u Ministarstvu prosvete nauke i tehnološkog razvoja Srbije dr Saše Lazovića, koji su učestvovali na dvodnevnoj konferenciji „SEEIIST“ (South East European International Institute for Sustainable Technologies) u Bernu, 13. i 14. septembra.

Prijemu je, zbog epidemioloških mera, prisustvovao ograničen broj predstavnika srpske dijaspore – privrednika, vlasnika knjižara i galerija, IT-stručnjaka, predsednika folklornih i kulturnih udruženja, nastavnika dopunske nastave, uvoznika i distributera srpskih vina, kao i protojerej-stavrofor Stanko Marković arhijerejski namesnik SPC za Švajcarsku.

Nakon pozdravne reči ambasadora Bradića, državni sekretar Starović i pomoćnik ministra Lazović informisali su prisutne goste o rezultatima i napretku Srbije u pogledu suzbijanja korona virusa, konceptima inicijative „Otvoreni Balkan“, strategijama digitalizacije, aktuelnim projektima Vlade Srbije („Serbia creates“) i preneli očekivanja da se dijaspora još aktivnije uključi u projekte i saradnju sa otadžbinom. Tokom diskusije razmatrana su aktuelna pitanja u vezi sa dopunskom nastavom na srpskom jeziku, mogućnostima unapređenja saradnje u oblasti privrede, finansijskih i digitalnih usluga i druge teme.

„Braćo i sestre, trobojke na prozore” – poziv na jedinstvo 15. septembra

0

Povodom Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave država Srbija pokrenula je kampanju kojom se građani Srbije i Srbi u regionu i dijaspori pozivaju da 15. septembra istaknu i pozdrave zastavu.

U spotovima povodom Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave objavljenim na Jutjub stranici Ministarstva spoljnih poslova akademik Dušan Kovaćević, glumac Petar Božović i Milan Vasić, uz „Marš na Drinu“ koji se čuje u pozadini, podsećaju na slavnu srpsku istoriju.

„Nosili su je najbolji i najsmeliji. Branili su je životom i ni jedna nije pala u ruke neprijatelja. Naši preci su na Solunskom frontu sa njom na čelu oslobodili otadžbinu. Danas je ona naš ponos, svuda gde kuca srpsko srce i gde se čije srpsko ime. Srpski narod je jedan i nedeljiv i naša prošlost i budućnost je zajednička, 15. septembar je naš dan – dan Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Sa nama je kada se veselimo i kada slavimo pobede. Zato što smo ponosni na ono što jesmo. Za pretke i potomstvo. Za prošlu i buduću slavu razvijmo trobojku.”

U spotu su i kadrovi iz Crne Gore. Prikazane su zastave Crne Gore u doba Petrovića, odnosno doba Kneževine Crne Gore i Kraljevine Crne Gore.

„Mnogo je toga što nas deli. Dele nas reke i planine. Dele nas granice, ali ima više toga što nas spaja. Ujedinjuje nas naš srpski jezik, kultura, pismo i duhovnost. Ujedinjuje nas radost i ponos zbog naše slavne istorije. Dragi prijatelji 15. septembra pozdravimo našu zastavu“, kaže Kovačević.

„Srpstvo je vaskrslo i naša trobojka se zavijorila u svim slobodnim srpskim zemljama. Ljudi, isturite zastava ne prozore“, poziva narod Petar Božović.

Republika Srpska i Srbija 15. septembra obeležavaju zajednički praznik – Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, u znak sećanja na dan kada je u Prvom svetskom ratu 1918. godine probijen Solunski front.

Povodom novog praznika ulice u Beogradu biće okićene srpskim zastavama, a vijoriće se i sa svih državnih institucija i javnih objekata.

Nemačka, Austrija, Švajcarska: Kupovna moć Srba u ovim zemljama i preko 40.000 evra

0
© Schweizerische Nationalbank

Oni koji žive generacijama u Austriji, Nemačkoj i Švajcarskoj više ne odgovaraju klasičnom klišeu „gastarbajtera“

Razlog je što su se tokom proteklih pet decenija integrisali u lokalne sredine i razvili u atraktivnu ciljnu grupu za srpsku privredu.

Radi se o ciljnoj grupi do milion ljudi sa godišnjom kupovnom moći od 23.600 do 40.700 evra po osobi.

To je ciljna grupa voli da troši i od kojih neki već u 3. i 4. generaciji žive u najrazvijenijim industrijskim zemljama i deo su tamošnjih društava visokih performansi.

Ovi podaci objavljeni su na portalu „Statista“, globalnoj biznis data platformi.

Kupovna moć u ovim zemljama meri nominalno raspoloživi neto prihod stanovništva, uključujući državne naknade poput naknada za nezaposlene, dečije dodatke ili penzije i dostupna je za troškove života, potrošnju ili uštedu. Kupovna moć je, ujedno, i najčešće korišćeni pokazatelj potencijalne potrošnje.

Iz tog razloga dijspora koja živi u Austriji, Nemačkoj i Švajcarskoj i koja je emotivna po pitanju zemlje iz koje dolazi ili potiče i rado provodi odmore i praznike u Srbiji, može znatno uticati na razvoj lokalne privrede.

Kao visokoplatežni krajnji kupci oni su spremni da potroše više novca na šoping, putovanja, provod i zabavu, ali i da ulažu u nekretnine i pokreću biznis u Srbiji.

Najvažnije je pronaći pravi put do te ciljne grupe i uveriti ih u proizvode, usluge i ponude koje garantuju pouzdanost, kvalitet i najbolju uslugu.

Veliku kupovnu moć dijaspore u ovim zemljama, dokazuje i zvanični podatak Narodne banke Srbije o doznakama iz Austrije, Nemačke i Švajcarske, koje su 2019, pre pandemije koronavirusa, iznosile 1,89 milijardi evra, što je 54,09 odsto ukupnih doznaka iz celog sveta u toj godini (3,5 milijardi).

Realni iznos je znatno veći, s obzirom na neformalne kanale slanja novca u Srbiju autobusom, preko prijatelja i na slične načine.

 

Gujon: Srbi u dijaspori veoma važan resurs za državu

0

Direktor Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon navodi za RTS da su Srbi koji žive van matice veoma važan resurs za državu i da su projekti koji se odnose na očuvanje kulturnog identiteta Srba važni jer učvršćuju veze dijaspore i matice. Ističe da prvi put imamo onlajn konkurs za finansiranje udruženja iz dijaspore.

Arno Gujon je to rekao povodom raspisanih konkursa za projekte koji se odnose na očuvanje kulturnog identiteta Srba u regionu, na koji mogu da se prijave Srbi koji žive u drugim državama Evrope i sveta.

Gujon je gostujući u Jutarnjem dnevniku RTS-a naveo da je od sada prijavljivanje na konkurs uprošćeno, efikasnije i da se sada umesto hrpe papira, slanja dokumentacije poštom, koja je znala i da se zagubi ili zakasni, pa potom ručne obrade tih predmeta, sve završava uz pomoć nekoliko klikova.

„Do sada je jedan Srbin iz našeg regiona, iz naše dijaspore iz Australije ili Kanade morao da popuni sve formulare, da nam sve to pošalje poštom da mi onda njemu odgovorimo poštom  pa on da potpiše taj ugovor i to je trajalo po nekoliko meseci. Jedan od prvih zadataka koji sam sebi dao kada sam direktor uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu je bio taj da u potpunosti to digitalizujemo i posle šest meseci intezivnog rada sa svojim saradnicima u tome smo uspeli“, navodi Gujon.

Kako kaže, svake godine se opredeljuje 100 miliona dinara za finansiranje projekata koji doprinose očuvanju srpskog kulturnog, etničkog, jezičkog i verskog identiteta kao i ekonomskom povezivanju matice s dijasporom i regionom.

„Važno i ekonomsko povezivanje dijaspore i matice“

Pored očuvanja kulturnog identiteta, ističe, važno je ekonomsko povezivanje dijaspore i matice i zato će biti organizovani poslovni forumi za naše privrednike iz rasejanja na kojima bi bili predstavljeni konkretni investicioni projekti.

„Mi želimo da naši ljudi u dijaspori koji su uspešni, koji su privrednici imaju mogućnost da ulažu svoj novac u konkretne projekte u Srbiji. Trenutno se razvija mnogo projekata, poslovna klima je dobra, mnogo bolja nego što je bila i mislim da treba sada da iskoristimo tu priliku da ponudimo našim ludima konkretne projekte“, objasnio je Gujon.

Naveo je da će zato u saradnji sa Privrednom komorom Srbije biti organizovani poslovni forumi, na početku u tri države – Nemačkoj, Švajcarskoj i Austriji, a da će, ako se to pokaže kao uspešno, forumi biti prošireni i na druge države.

 

Registrujte vaše udruženje!

0

Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu poziva udruženja iz regiona i dijaspore da se registruju na novu online web platformu koja omogućava digitalizovano konkurisanje za sve buduće konkurse namenjene sufinansiranju projekata.

Nakon izvršene registracije, vaše udruženje će imati uvid u sve aktuelne konkurse na koje možete da aplicirate.

Link za registraciju profila: https://konkursi.dijaspora.gov.rs

 

 

Uprava za saradnju s dijasporom: Prvi put online konkurs za finansiranje udruženja

0
© Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije, Uprava za saradnju s dijasporom

Nova web platforma – digitalizovano konkurisanje za projekte koje finansira Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova predstavljena je danas na onlajn konferenciji pred oko 300 članova srpskih udruženja iz celog sveta.

Direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon rekao je učesnicima konferencije da je od sada prijavljivanje na konkurs uprošćeno, efikasnije i da će udruženja, kao i Uprava, uštedeti vreme i novac.

„Umesto hrpe papira, slanja dokumentacije poštom, koja je znala i da se zagubi ili zakasni, pa potom ručne obrade tih predmeta, sada će se sve završavati uz pomoć jednog laptopa, jedne aplikacije i nekoliko klikova. Primera radi, udruženje u Australiji moći će da prijavi svoj projekat i da mi to istog trenutka vidimo. Ovo će biti prvi digitalizovani konkurs u državnoj upravi u Srbiji“, naglasio je Gujon.

Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu opredeljuje svake godine oko 105 miliona dinara za finansiranje projekata koji doprinose očuvanju srpskog kulturnog, etničkog, jezičkog i verskog identiteta kao i ekonomskom povezivanju matice s dijasporom i regionom.

POSLEDNJE VESTI