Plaćena reklama

Sustret predstavnika Ministarstva spoljnih poslova Srbije sa dijasporom u Švajcarskoj

0

Ambasador Republike Srbije u Švajcarskoj Goran Bradić priredio je prijem povodom posete i učešća državnog sekretara Ministarstva spoljnih poslova Srbije Nemanje Starovića i pomoćnika ministra za tehnološki razvoj, transfer tehnologija i inovacioni sistem u Ministarstvu prosvete nauke i tehnološkog razvoja Srbije dr Saše Lazovića, koji su učestvovali na dvodnevnoj konferenciji „SEEIIST“ (South East European International Institute for Sustainable Technologies) u Bernu, 13. i 14. septembra.

Prijemu je, zbog epidemioloških mera, prisustvovao ograničen broj predstavnika srpske dijaspore – privrednika, vlasnika knjižara i galerija, IT-stručnjaka, predsednika folklornih i kulturnih udruženja, nastavnika dopunske nastave, uvoznika i distributera srpskih vina, kao i protojerej-stavrofor Stanko Marković arhijerejski namesnik SPC za Švajcarsku.

Nakon pozdravne reči ambasadora Bradića, državni sekretar Starović i pomoćnik ministra Lazović informisali su prisutne goste o rezultatima i napretku Srbije u pogledu suzbijanja korona virusa, konceptima inicijative „Otvoreni Balkan“, strategijama digitalizacije, aktuelnim projektima Vlade Srbije („Serbia creates“) i preneli očekivanja da se dijaspora još aktivnije uključi u projekte i saradnju sa otadžbinom. Tokom diskusije razmatrana su aktuelna pitanja u vezi sa dopunskom nastavom na srpskom jeziku, mogućnostima unapređenja saradnje u oblasti privrede, finansijskih i digitalnih usluga i druge teme.

„Braćo i sestre, trobojke na prozore” – poziv na jedinstvo 15. septembra

0

Povodom Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave država Srbija pokrenula je kampanju kojom se građani Srbije i Srbi u regionu i dijaspori pozivaju da 15. septembra istaknu i pozdrave zastavu.

U spotovima povodom Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave objavljenim na Jutjub stranici Ministarstva spoljnih poslova akademik Dušan Kovaćević, glumac Petar Božović i Milan Vasić, uz „Marš na Drinu“ koji se čuje u pozadini, podsećaju na slavnu srpsku istoriju.

„Nosili su je najbolji i najsmeliji. Branili su je životom i ni jedna nije pala u ruke neprijatelja. Naši preci su na Solunskom frontu sa njom na čelu oslobodili otadžbinu. Danas je ona naš ponos, svuda gde kuca srpsko srce i gde se čije srpsko ime. Srpski narod je jedan i nedeljiv i naša prošlost i budućnost je zajednička, 15. septembar je naš dan – dan Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Sa nama je kada se veselimo i kada slavimo pobede. Zato što smo ponosni na ono što jesmo. Za pretke i potomstvo. Za prošlu i buduću slavu razvijmo trobojku.”

U spotu su i kadrovi iz Crne Gore. Prikazane su zastave Crne Gore u doba Petrovića, odnosno doba Kneževine Crne Gore i Kraljevine Crne Gore.

„Mnogo je toga što nas deli. Dele nas reke i planine. Dele nas granice, ali ima više toga što nas spaja. Ujedinjuje nas naš srpski jezik, kultura, pismo i duhovnost. Ujedinjuje nas radost i ponos zbog naše slavne istorije. Dragi prijatelji 15. septembra pozdravimo našu zastavu“, kaže Kovačević.

„Srpstvo je vaskrslo i naša trobojka se zavijorila u svim slobodnim srpskim zemljama. Ljudi, isturite zastava ne prozore“, poziva narod Petar Božović.

Republika Srpska i Srbija 15. septembra obeležavaju zajednički praznik – Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, u znak sećanja na dan kada je u Prvom svetskom ratu 1918. godine probijen Solunski front.

Povodom novog praznika ulice u Beogradu biće okićene srpskim zastavama, a vijoriće se i sa svih državnih institucija i javnih objekata.

Nemačka, Austrija, Švajcarska: Kupovna moć Srba u ovim zemljama i preko 40.000 evra

0
© Schweizerische Nationalbank

Oni koji žive generacijama u Austriji, Nemačkoj i Švajcarskoj više ne odgovaraju klasičnom klišeu “gastarbajtera”

Razlog je što su se tokom proteklih pet decenija integrisali u lokalne sredine i razvili u atraktivnu ciljnu grupu za srpsku privredu.

Radi se o ciljnoj grupi do milion ljudi sa godišnjom kupovnom moći od 23.600 do 40.700 evra po osobi.

To je ciljna grupa voli da troši i od kojih neki već u 3. i 4. generaciji žive u najrazvijenijim industrijskim zemljama i deo su tamošnjih društava visokih performansi.

Ovi podaci objavljeni su na portalu “Statista”, globalnoj biznis data platformi.

Kupovna moć u ovim zemljama meri nominalno raspoloživi neto prihod stanovništva, uključujući državne naknade poput naknada za nezaposlene, dečije dodatke ili penzije i dostupna je za troškove života, potrošnju ili uštedu. Kupovna moć je, ujedno, i najčešće korišćeni pokazatelj potencijalne potrošnje.

Iz tog razloga dijspora koja živi u Austriji, Nemačkoj i Švajcarskoj i koja je emotivna po pitanju zemlje iz koje dolazi ili potiče i rado provodi odmore i praznike u Srbiji, može znatno uticati na razvoj lokalne privrede.

Kao visokoplatežni krajnji kupci oni su spremni da potroše više novca na šoping, putovanja, provod i zabavu, ali i da ulažu u nekretnine i pokreću biznis u Srbiji.

Najvažnije je pronaći pravi put do te ciljne grupe i uveriti ih u proizvode, usluge i ponude koje garantuju pouzdanost, kvalitet i najbolju uslugu.

Veliku kupovnu moć dijaspore u ovim zemljama, dokazuje i zvanični podatak Narodne banke Srbije o doznakama iz Austrije, Nemačke i Švajcarske, koje su 2019, pre pandemije koronavirusa, iznosile 1,89 milijardi evra, što je 54,09 odsto ukupnih doznaka iz celog sveta u toj godini (3,5 milijardi).

Realni iznos je znatno veći, s obzirom na neformalne kanale slanja novca u Srbiju autobusom, preko prijatelja i na slične načine.

 

Gujon: Srbi u dijaspori veoma važan resurs za državu

0

Direktor Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon navodi za RTS da su Srbi koji žive van matice veoma važan resurs za državu i da su projekti koji se odnose na očuvanje kulturnog identiteta Srba važni jer učvršćuju veze dijaspore i matice. Ističe da prvi put imamo onlajn konkurs za finansiranje udruženja iz dijaspore.

Arno Gujon je to rekao povodom raspisanih konkursa za projekte koji se odnose na očuvanje kulturnog identiteta Srba u regionu, na koji mogu da se prijave Srbi koji žive u drugim državama Evrope i sveta.

Gujon je gostujući u Jutarnjem dnevniku RTS-a naveo da je od sada prijavljivanje na konkurs uprošćeno, efikasnije i da se sada umesto hrpe papira, slanja dokumentacije poštom, koja je znala i da se zagubi ili zakasni, pa potom ručne obrade tih predmeta, sve završava uz pomoć nekoliko klikova.

„Do sada je jedan Srbin iz našeg regiona, iz naše dijaspore iz Australije ili Kanade morao da popuni sve formulare, da nam sve to pošalje poštom da mi onda njemu odgovorimo poštom  pa on da potpiše taj ugovor i to je trajalo po nekoliko meseci. Jedan od prvih zadataka koji sam sebi dao kada sam direktor uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu je bio taj da u potpunosti to digitalizujemo i posle šest meseci intezivnog rada sa svojim saradnicima u tome smo uspeli“, navodi Gujon.

Kako kaže, svake godine se opredeljuje 100 miliona dinara za finansiranje projekata koji doprinose očuvanju srpskog kulturnog, etničkog, jezičkog i verskog identiteta kao i ekonomskom povezivanju matice s dijasporom i regionom.

„Važno i ekonomsko povezivanje dijaspore i matice“

Pored očuvanja kulturnog identiteta, ističe, važno je ekonomsko povezivanje dijaspore i matice i zato će biti organizovani poslovni forumi za naše privrednike iz rasejanja na kojima bi bili predstavljeni konkretni investicioni projekti.

„Mi želimo da naši ljudi u dijaspori koji su uspešni, koji su privrednici imaju mogućnost da ulažu svoj novac u konkretne projekte u Srbiji. Trenutno se razvija mnogo projekata, poslovna klima je dobra, mnogo bolja nego što je bila i mislim da treba sada da iskoristimo tu priliku da ponudimo našim ludima konkretne projekte“, objasnio je Gujon.

Naveo je da će zato u saradnji sa Privrednom komorom Srbije biti organizovani poslovni forumi, na početku u tri države – Nemačkoj, Švajcarskoj i Austriji, a da će, ako se to pokaže kao uspešno, forumi biti prošireni i na druge države.

 

Registrujte vaše udruženje!

0

Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu poziva udruženja iz regiona i dijaspore da se registruju na novu online web platformu koja omogućava digitalizovano konkurisanje za sve buduće konkurse namenjene sufinansiranju projekata.

Nakon izvršene registracije, vaše udruženje će imati uvid u sve aktuelne konkurse na koje možete da aplicirate.

Link za registraciju profila: https://konkursi.dijaspora.gov.rs

 

 

Uprava za saradnju s dijasporom: Prvi put online konkurs za finansiranje udruženja

0
© Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije, Uprava za saradnju s dijasporom

Nova web platforma – digitalizovano konkurisanje za projekte koje finansira Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova predstavljena je danas na onlajn konferenciji pred oko 300 članova srpskih udruženja iz celog sveta.

Direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon rekao je učesnicima konferencije da je od sada prijavljivanje na konkurs uprošćeno, efikasnije i da će udruženja, kao i Uprava, uštedeti vreme i novac.

„Umesto hrpe papira, slanja dokumentacije poštom, koja je znala i da se zagubi ili zakasni, pa potom ručne obrade tih predmeta, sada će se sve završavati uz pomoć jednog laptopa, jedne aplikacije i nekoliko klikova. Primera radi, udruženje u Australiji moći će da prijavi svoj projekat i da mi to istog trenutka vidimo. Ovo će biti prvi digitalizovani konkurs u državnoj upravi u Srbiji“, naglasio je Gujon.

Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu opredeljuje svake godine oko 105 miliona dinara za finansiranje projekata koji doprinose očuvanju srpskog kulturnog, etničkog, jezičkog i verskog identiteta kao i ekonomskom povezivanju matice s dijasporom i regionom.

Srpska dijaspora sve mlađa i obrazovanija – koliko motiva imaju za povratak

0

Srpska dijaspora je sve mlađa i sve obrazovanija – pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Na takozvanom privremenom radu u inostranstvu je trenutno oko 320.000 građana Srbije, prosečne starosti 35 godina, a najviše ih je u zapadnoj Evropi. Gosti RTS-a govorili su o strukturi naše dijaspore, ali i o motivima naših ljudi za odlazak iz naše zemlje i povratku u Srbiju.

Demograf Danica Šantić je, govoreći o trenutnim podacima Zavoda za statistiku, navela da ne postoje precizni podaci o broju ljudi u dijaspori i da je zbog toga su potrebna stalna istraživanja.

“Pošto stalno pričamo o tome da ljudi odlaze, pa sad imamo i određene trendove povratka, naročito 2020. u vreme korone. Prema nekim zvaničnim podacima, 320.000 ljudi se vratilo u Srbiju, naravno, na osnovu raznih socio-demografskih karakteristika”, istakla je Danica Šantić tokom gostovanja u Jutarnjem programu RTS-a.

Naglasila je da se svi koji duže od godinu dana provedu u inostranstvu ne svrstavaju se u stanovništvo Srbije.

Danica Šantić je navela da, kada je reč o visokoobrazovanom stanovništvu, u inostranstvo najčešće odlaze elektrotehničari i inženjeri, kao i osobe iz medicinske struke, ali odlaze i građani koji su završili srednju školu i da oni u najvećoj meri odlaze iz Srbije.

“Sve više mladih odlazi da usavrši svoje obrazovanje – to nije nikakva šteta”

Naučnik Dejan Ilić, koji je jedan od primera savremene srpske dijaspore, naveo je da je otišao u Nemačku podstaknut time da dokaže samom sebi da može nešto da uradi u inostranstvu, iako dolazi iz male zemlje.

“Ja mislim da sve više mladih odlazi posle školovanja, da usavrše svoje obrazovanje i to uopšte nije nikakva šteta. Da vam navedem primer, svi japanski bogati ljudi koji sebi mogu da priušte, ili industrijalci, šalju svoju decu za Evropu, za Ameriku, da usavrše jezik i steknu znanja i nova iskustva”, istakao je Ilić.

Naveo je da bi bilo dobro da se mladi koji su stekli iskustvo u inostranstvu mobilišu i daju svoj doprinos Srbiji tako što ćemo im ukazati na potrebe koje imamo.

“Danas u Srbiji jedan IT inženjer zarađuje možda manje nego u Nemačkoj, ali zarađuje iznad proseka građana druge struke”, naglasio je Dejan Ilić.

Angela Merkel je Dejana Ilića stavila na čelo jednog naučnog tima. Naučnik je naveo da sarađuje sa dosta mladih ljudi koji su iz Srbije došli u Nemačku.

“Kada me pitate za mlade talente iz Srbije, ja mislim da ih mi imamo na pretek i da moramo da se brinemo lično, mi iskusniji, da im ukažemo kako mogu da ostvare svoj talenat, bilo ovde, bilo u inostranstvu”, kazao je Ilić.

Istakao je da prati sve talentovane ljude koji su u njegovoj struci, u svetu i u okruženju i da im pomaže savetima koliko god može i ukazuje na potrebe i na ono što je potrebno za ostvarenje njihovih ciljeva.

Dejan Ilić poručuje mladima da će se u Srbiji lakše ostvariti nego u Nemačkoj, zbog toga što je manja konkurencija, ali i zato što ovde poznaju jezik i mentalitet.

“Za odlazak u Njujork prevagnula želja da se oprobam u svom poslu negde daleko”

Glumac Dejan Jelača, koji godinama živi i radi u Njujorku, naveo da je njega za odlazak u SAD motivisalo to što je bio opsednut Njujorkom kao umetničkim gradom.

“Uvek se sećam i kao mali sam uvek govorio – jednog dana ću živeti u Njujorku i zaista se to ostvarilo”, rekao je Jelača.

Dodao je da je za njegov odlazak u Njujork prevagnula želja da se oproba u svom poslu “negde daleko” i da vidi da li je moguće da svoj talenat i ono što je naučio u Srbiji prenese i da se okuša u velikom gradu koji pruža mnogo mogućnosti za glumca.

Jelača je dodao da je boravak u SAD iskoristio i da usavrši svoje obrazovanje i da je u Los Anđelesu završio master za televiziju i film.

Celo gostovanje pogledajte u video-snimku na početku teksta.

Svaki Srbin u dijaspori potencijalni lobista

0
Beograd, 2. januara 2020 - Srbija bi ove godine konacno mogla da dobije ambasadore i generalne konzule u oko trecini trenutno upraznjenih mesta u diplomatsko-konzularnim predstavnistvima zemlje u svetu, a ministar spoljnih poslova Nikola Selakovic uveren je da ce najveci broj tih mesta biti popunjen i to, kako istice, najboljim mogucim ljudima. FOTO TANJUG/ RADE PRELIC/ mn

Naši sunarodnici van Srbije su jedan od velikih potencijala koji država do sada nije prepoznala na pravi način i zato je potreban drugačiji pristup pitanju – kako da ojačamo našu dijasporu i iskoristimo dobru volju ljudi koji su potencijalni lobisti za interese Srbije i srpskog naroda, kaže ministar spoljnih poslova Nikola Selaković.

„Kada pričamo o Srbima u dijaspori, i posebno u regionu, to je jedna prilično zaparložena poljana, na kojoj je potrebno raditi mnogo i u kojoj ne može mnogo toga odjednom učinjenog i da se vidi“, konstatuje Selaković u intervjuu za Tanjug.

On ističe da i imenovanje direktora Uprave za saradnju sa Srbima u dijaspori i regionu prvi put posle gotovo sedam godina otkako je Uprava formirana u okviru Ministarstva spoljnih poslova, govori da je to jedan od prioriteta delovanja ministarstva na čijem je čelu.

Selaković napominje da se trenutno uveliko radi na formiranju plana kako da dijaspora postane vidljivija i van granica Srbije i u samoj matici.

„Svaki čovek u dijaspori je potencijalni lobista za intesere naše zemlje i naroda i treba da nađemo pravi način da to iskoristimo“, naveo je on.

Da može mnogo da se uradi na tom planu, Selaković ilustruje podatkom da samo u Švajcarskoj, u 24 grada postoje srpska kulturno-umetnička društva, što je više od 3.000 mladih ljudi koji se okupljaju zarad očuvanja naše tradicije, kulture, srpskog jezika i istorije.

„Ako su u 24 grada bili u stanju da organizuju takva društva, to govori o entuzijazmu ljudi. Koliki entuzijazam, energija, ljubav postoji kod tih ljudi. Dajte da vidimo kako da pomognemo i da iskoristimo tu dobru volju i potencijal kod tih ljudi“, ukazuje ministar.

Navodi i primer jedne iseljeničke porodice u Kanadi, Varaklić iz jugozapadne Srbije, koja svake godine za decu u Raškoj oblasti pošalje božićne paketiće. Oni su, dodaje, do sada samo za te potrebe dali stotine hiljada dolara nevladinim organizacijama, ali ih mi ovde, kaže, ne vidimo.

„Ne vidi država, a to su ljudi koji su uspeli radom u jednoj dalekoj zemlji, kao uspešni privrednici, koji mogu da budu ozbiljani lobisti za Srbiju, za srpske interese, neko ko nas predstavlja na najbolji mogući način“, rekao je Selaković.

Selaković skreće pažnju i na to da je na čelu Uprave za saradnju sa Srbima u dijaspori i regionu Arno Gujon, kako kaže, čovek izvanredne energije, velike ljubavi prema srpskom narodu, koju je pokazivao u delovanju prema Srbima na na KiM, tamo gde su bili ozbiljno ugroženi.

„Time je pokazao i dao primer mnogim našim sunarodnicima šta može pojedinac da uradi. A, kada taj pojedinac energiju, entuzijazam, ljubav prema ljudima, prenese na delovanje u okviru državnog sistema, mislim da su se stvorili preduslovi da se u takvom delovanju rađaju dobri rezultati“, rekao je Selaković.

Izvor: Tanjug

Poziv na Desetu medijsku konferenciju dijaspore i Srba u regionu

0
© R. Krstinić

Udruženje novinara Srbije (UNS) pod podškom Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova organizovaće 29. decembra Desetu medijsku konferenciju dijaspore i Srba u regionu. Konferencija će zbog epidemiološke situacije usled pandemije virusom KOVID 19 biti održana onlajn – preko ZOOM aplikacije.

Tema Desete konferencije biće rad medija, organizacija i udruženja Srba iz regiona i dijaspore tokom pandemije izazvane virusom KOVID 19, sa posebnim osvrtom na način na koji je pandemija uticala na kvalitet rada i ekonomsku održivost medija, organizacija i udruženja Srba u dijaspori i regionu. Prijave za učešće na konferenciji zainteresovani predstavnici medija, udruženja i organizacija mogu da pošalju na elektronsku adresu ana.petronijevic@uns.rs do 17. decembra 2020. godine.

Pravo na 100 evra i za srpske državljane koji žive u intostranstvu

0
Foto: Pixabay

Vlada Srbije je usvojila rebalans budžeta za 2020. godinu u koji je uračunat paket pomoći privredi i građanima od 5,1 milijarde evra, kako bi se ublažile posledice epidemije koronavirusa i Uredbu o isplati 100 evra svim punoletnim građanima koji žele da dobiju taj novac, a uplata će početi 15. maja.

Pravo na državnu pomoć od 100 evra imaju i srpski državljani koji žive u inostranstvu. Oni koji nemaju račun u banci u Srbiji neće imati nikakve dodatne obaveze po tom pitanju jer će im država isti i otvoriti.

Uslov za steknu pravo na uplatu od oko 11.800 dinara biće da se prijave. Prva mogućnost za prijavu biće online preko portala Uprave za trezor, a druga mogućnost je telefonom na brojeve koji će biti blagovoremeno objavljeni.

Podaci koji će biti obavezno navesti u prijavi su ime, prezime, jedinstveni matični broj građana (JMBG) i broj računa u banci.

Oni koji nemaju račun u banci, imaće mogućnost da to navedu u prijavi i država će im po automatizmu otvoriti račun i obavestiti ih o tome.

 

POSLEDNJE VESTI