Nakon letnje OSSIlacije održane u avgustu tekuće godine, kraj ove godine smo, već tradicionalno, obeležili svečanim okupljanjem- zimskom Skupštinom organizacije koja se održala u Novom Sadu od 26.-27. decembra.

Godišnja skupština organizacije- poznatija pod imenom OSSIlacija (letnja i zimska) je jedan od najlepših i najvažnijih projekata organizacije, koji je kroz godine uspešnog i zapaženog realizovanja postao svojevrsni simbol i znak prepoznatljivosti naše organizacije. O tome svakako govori i činjenica da je ovogodišnja Ossilacija upriličena po 24. put. Ovaj skup ima plenarni karakter, i na njemu pored naših članova učestvuju i naši partneri, prijatelji organizacije kao i sponzori.

Težeći ka tome da se zimska i letnja Skupština organizuju u različitim delovima Srbije, odlučili smo da se nakon 5 godina, zimska OSSIlacija ponovo organizuje u Novom Sadu-evropskoj prestonici kulture za 2022. godinu.

Specifičnost ove OSSIlacije je u izmenjenom formatu održavanja kao i sadržaju koji je pored obaveznog skupštinskog i svečanog dela imao i celokupan drugi dan posvećen panel-diskusijama sa predstavnicicma privrede, kompanijama poput Delta Holdinga, Eliksir grup-a, Nis-kompanije, Tojote i dr.

OSSIlacija je započela strateškim planiranjem koje se održalo u konferencijskoj sali hotela „Vojvodina“ koji se nalazi na centralnom trgu Novog Sada. Nakon toga je usledila skupština na kojoj su, zahvaljujući Zum aplikaciji, bili prisutni i naši članovi koji nisu bili u mogućnosti da sa nama budu uživo. Predstavljeni su projekti koje je Organizacija realizovala tokom prethodnog perioda kao i postignuti rezultati.

Svečani deo OSSIlacije održan je u velelepnom zdanju Arhiva Vojvodine, i započet je izvedbom himne Republike Srbije, u fenomenalnoj izvedbi dugogodišnje aktivne članice OSSI-ja, Jane Lukić. Pozdravni govor održao je naš domaćin, direktor Arhiva Vojvodine, dr Nebojša Kuzmanović, izrazivši veliko zadovoljstvo što je u prilici da bude domaćin jednom takvom događaju, konstatujući da su srpski studenti u inostranstvu ambasadori koji na najbolji način predstavljaju našu zemlju, povezujući Srbiju sa svetom, i odvodeću Srbiju u svet.

Sa strane organizacije pozdravni govor je održao Andrej Cvijanović, potpredsednik OSSI-ja, koji je u svom obraćanju ukazao na fundamentalne ciljeve organizacije-uzazivanje pomoći srpskim studentima u inostranstvu i održavanje čvrste veze sa maticom, ponosno istakavši činjenicu da organizacija naredne 2022. godine obeležava 25 godina postojanja što je čini najstarijom organizacijom ovog tipa u regionu a verovatno i mnogo šire.

Ispred Ministarstva spoljnih poslova, sa kojim je OSSI imao izrazito dobru saranju u prethodnom periodu (Potpisivanje Protokola o saradnji prema kome se OSSI-jevcima omogućava obavljanje stručnih praksa u diplomatsko-konzularnim predstavništvima R. Srbije kao i mogućnost pohađanja prestižne Diplomatske akademije pri već spomenutom Ministarstvu) prisutnima se obratio državni sekretar, gospodin Nemanja Starović, koji je ukazao na to da se Vlada ozbiljno bavi analizom fenomena odlaska mladih obrazovanih ljudi u inostranstvo i istakao da se protiv toga država mora boriti i raditi na privlačenju mladih ljudi iz inostranstva podizanjem stepena ekonomskog razvoja u zemlji, kao i sistemom cirkuarnih migracija. Kako je gospodin državni sekretar sam rekao, potrebno je promeniti retoriku Brain Drain na Brain Gain.

Gospođa Dina Vučinić, članica novosadskog Gradskog veća za obrazovanje, u svom govoru je istakla da Novi Sad, koji je s pravom prošle godine nosio titulu omladinske prestonice Evrope, a koji za nekoliko nedelja postaje kulturna prestonica, prepoznaje značaj uloge mladih koji su ključan faktor napretka svake društvene zajednice.

Gospodin Mario Ćumurović, izvršni direktor Centra za saradnju sa Srbima u inostranstvu (SPONA), izrazio je veliko zadovoljstvo radom trenutnog rukovodstva OSSI-ja koje pridaje poseban značaj umrežavanju, mapiranju i unapređenju saradnje između matice i dijaspore, što je prepoznao i grad Banjaluka, kao partner. (OSSIlacija 2019. godine održana je upravo u ovom gradu).
Nakon govora naših gostiju, uručene su zahvalnice i prigodni darovi.

Ostatak večeri protekao je u lepoj koktel atmosferi.
Naredni dan bio je posvećen panel-diskusijama.

Poseban značaj po našu organizaciju bilo je potpisivanje dva Prtokola o saradnji. Prvi je potpisan sa Arhivom Vojvodine, u cilju uzajamnog unapređenja saradnje ove dve institucije u oblasti svojih delatnosti. Drugi Protokol je potpisan sa Udruženjem Studenata Republike Srpske u Srbji.

Nakon dva dana provedena u Novom Sadu, po završetku OSSIlacije, zaputili smo se u Beograd kako bi upakovali paketiće koji su naši članovi iz svih krajeva sveta pravili, ili slali novac za njihovo pravljenje, a sve to u sklopu akcije- OSSIgurajmo deci osmehe. Ovu humanitarnu akciju pokrenuli smo u cilju darivanja štićenika Doma za decu bez roditeljskog staranja „Vera radivojević“ u Beloj Crkvi.

Težićemo ka tome da ovakve aktivnosti postanu i ostanu uvržena tradicija naše organizacije!

Naredne, 2022. godine, naša organizacija proslavlja 25 godina postojanja, tako da je tim povodom Odbor organizacije već krenuo sa osmišljavanjem adekvatnog sadržaja.

U Ministarstvu spoljnih poslova danas su dodeljena Nacionalna priznanja uglednim ličnostima iz dijaspore i regiona koje su u različitim oblastima doprinele promovisanju Srbije i jačanju veza matice i Srba u regionu i dijaspori.

Priznanja su uručili ministar spoljnih poslova Nikola Selaković i direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon.

„Nagrade koje danas uručujemo nose imena ljudi koji su u jednom trenutku svoga života bili srpska dijaspora, srpsko rasejanje. Stvarali su i radili van Srbije, ali je njihovo delo uzidano u temelje naše državne i nacionalne građevine“, rekao je Selaković.

Istakao je da naš prioritet mora da bude očuvanje srpskog jezika, ćirilice, kulture, običaja i drugih posebnih identitetskih obeležja gde god naš narod da živi.

Selaković je podvukao da ova priznanja pripadaju onima koji su u velikoj meri svoj život podredili tome da se srpski jezik govori i da se srpsko ime čuje, posebno tamo gde bi oni, da nije takvih napora, kako kaže, iščezli gotovo sigurno u moru tuđih jezika i imena.

Kako je poručio, preduslov da naš narod ima budućnost jeste da nas ima.

„To ne znači samo da se više rađamo, što je od velike važnosti, već i da oni koji su rođeni kao Srbi to i ostanu. Negovanje srpskog jezika i ćirilice zato ne sme da bude nešto što je izlišno, tek nekakav intelektualni hobi naših ljudi u rasejanju“, rekao je Selaković.

Istakao je da je to pitanje opstanka naše nacije što je, dodao je, mnogo važnije od intelektualnog hobija.

„Mnogo je izvanredno uspešnih pripadnika srpskog naroda širom sveta i prirodno je da oni koji su svojim profesijama dosegli vrhunce postaju i građani sveta, ali po pravilu oni najveći nikada ne zaboravljaju ko su i odakle su jer su svesni da su ponešto od svog uspeha crpeli i iz svog kolektivnog identiteta“, rekao je Selaković.

Nagrada „Nikola Tesla“ za zasluge postignute u oblasti nauke kojima se promovišu pronalazačka dostignuća srpskih naučnika dodeljena je naučniku Vladimiru Cmiljanoviću koji u Bazelu predvodi tim stručnjaka koji radi na otkrivanju leka protiv raka i na vakcini druge generacije protiv Kovida 19.

Predsednici Matice srpske u Crnoj Gori i profesorki Filozofskog fakulteta u Nikšiću Jelici Stojanović dodeljena je nagrada „Vuk Karadzić“ za rezultate u oblasti negovanja srpskog jezika i ćiriličkog pisma među Srbima u regionu i dijaspori.

Nagradu „Slobodan Jovanović“, koja se dodeljuje za doprinos u oblasti politike kojim se jača ugled i položaj Srbije i srpskog naroda u regionu i svetu, dobio je predsednik Srpskog nacionalnog savjeta Crne Gore Momčilo Vuksanović.

Profesoru srpskog jezika i književnosti Srđanu Mijalkoviću iz Austrije dodeljena je nagrada „Dositej Obradović“ za doprinos u oblasti prosvete i očuvanja kulturnog, etničkog, istorijskog i verskog identiteta Srba u dijaspori i regionu.

Glavnu nagradu, „Majka Srbija“ za životno delo i nesebičnu posvećenost jačanju srpskog naroda u rasejanju dobio je Đorđe Mihailović – čuvar srpskog vojničkog grblja Zejtinlik u Solunu kome će, kako je rečeno, to priznanje sutra u Solunu uručiti ministar Selaković.

„Mi koji ne živimo u Srbiji uvek se osećamo kao da smo otišli od svoje majke, od svoje porodice, ali znamo da je naša majka uvek tu jer Srbija je naša majka i uvek će to i biti“, rekao je Srđan Mijalković koji se obratio u ime dobitnika.

Istakao je da su Srbi, svuda gde žive, deo jedinstvenog, nedeljivog, čvrstog srpskog kulturnog i duhovnog prostora.

„To je prostor van trenutnih granica, društvenih promena i politika koji nas čini onime što jesmo i moramo ga zajedno, ozbiljno i odgovorno čuvati i negovati jer ukoliko je on čvršći, nama, ali i našoj deci koja u tom prostoru stasavaju biće lepše, lakše i bolje“, rekao je Mijalković.

Direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon je rekao da svaka nagrada daje „vetar u leđa“ i uliva dodatnu motivaciju i nadu.

„To je dokaz da je vaš rad, trud zapažen, cenjen, poštovan. Zato su nagrade bitne“, rekao je Gujon.

Istakao je da se danas nagrađuje upornost i posvećenost ljudi koji rade svaki dan tokom cele godine.

„Vi ste, svako na svoj način priznati u svetu, a naše ste gore list i to je veliki ponos za svakoga od nas. Mlađim generacijama su potrebni uzori koji su uspešni, borbeni i posvećuju svoj život ostvarivanju višeg cilja, a da pritom ne očekuju ništa za uzvrat“, rekao je Gujon i podvukao da takve ljude treba prepoznati i nagraditi.

Dodela Nacionalnih priznanja za doprinos jačanju veza matice i Srba u regionu i dijaspori i očuvanje osobenosti, jezika, kulture i tradicije našeg naroda u rasejanju i okruženju uvedena je Zakonom o dijaspori i Srbima u regionu, a ove godine dodeljena su prvi put nakon 10 godina.

Izvor: Tanjug

Oni koji žive generacijama u Austriji, Nemačkoj i Švajcarskoj više ne odgovaraju klasičnom klišeu „gastarbajtera“

Razlog je što su se tokom proteklih pet decenija integrisali u lokalne sredine i razvili u atraktivnu ciljnu grupu za srpsku privredu.

Radi se o ciljnoj grupi do milion ljudi sa godišnjom kupovnom moći od 23.600 do 40.700 evra po osobi.

To je ciljna grupa voli da troši i od kojih neki već u 3. i 4. generaciji žive u najrazvijenijim industrijskim zemljama i deo su tamošnjih društava visokih performansi.

Ovi podaci objavljeni su na portalu „Statista“, globalnoj biznis data platformi.

Kupovna moć u ovim zemljama meri nominalno raspoloživi neto prihod stanovništva, uključujući državne naknade poput naknada za nezaposlene, dečije dodatke ili penzije i dostupna je za troškove života, potrošnju ili uštedu. Kupovna moć je, ujedno, i najčešće korišćeni pokazatelj potencijalne potrošnje.

Iz tog razloga dijspora koja živi u Austriji, Nemačkoj i Švajcarskoj i koja je emotivna po pitanju zemlje iz koje dolazi ili potiče i rado provodi odmore i praznike u Srbiji, može znatno uticati na razvoj lokalne privrede.

Kao visokoplatežni krajnji kupci oni su spremni da potroše više novca na šoping, putovanja, provod i zabavu, ali i da ulažu u nekretnine i pokreću biznis u Srbiji.

Najvažnije je pronaći pravi put do te ciljne grupe i uveriti ih u proizvode, usluge i ponude koje garantuju pouzdanost, kvalitet i najbolju uslugu.

Veliku kupovnu moć dijaspore u ovim zemljama, dokazuje i zvanični podatak Narodne banke Srbije o doznakama iz Austrije, Nemačke i Švajcarske, koje su 2019, pre pandemije koronavirusa, iznosile 1,89 milijardi evra, što je 54,09 odsto ukupnih doznaka iz celog sveta u toj godini (3,5 milijardi).

Realni iznos je znatno veći, s obzirom na neformalne kanale slanja novca u Srbiju autobusom, preko prijatelja i na slične načine.

Direktor Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon navodi za RTS da su Srbi koji žive van matice veoma važan resurs za državu i da su projekti koji se odnose na očuvanje kulturnog identiteta Srba važni jer učvršćuju veze dijaspore i matice. Ističe da prvi put imamo onlajn konkurs za finansiranje udruženja iz dijaspore.

Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu poziva udruženja iz regiona i dijaspore da se registruju na novu online web platformu koja omogućava digitalizovano konkurisanje za sve buduće konkurse namenjene sufinansiranju projekata.

Nakon izvršene registracije, vaše udruženje će imati uvid u sve aktuelne konkurse na koje možete da aplicirate.

Link za registraciju profila: https://konkursi.dijaspora.gov.rs

Uprava za saradnju s dijasporom: Prvi put online konkurs za finansiranje udruženja – Serbinfo.ch

Nova veb platforma – digitalizovano konkurisanje za projekte koje finansira Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova

Serbinfo.ch

Nova web platforma – digitalizovano konkurisanje za projekte koje finansira Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova predstavljena je danas na onlajn konferenciji pred oko 300 članova srpskih udruženja iz celog sveta.

Direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon rekao je učesnicima konferencije da je od sada prijavljivanje na konkurs uprošćeno, efikasnije i da će udruženja, kao i Uprava, uštedeti vreme i novac.

„Umesto hrpe papira, slanja dokumentacije poštom, koja je znala i da se zagubi ili zakasni, pa potom ručne obrade tih predmeta, sada će se sve završavati uz pomoć jednog laptopa, jedne aplikacije i nekoliko klikova. Primera radi, udruženje u Australiji moći će da prijavi svoj projekat i da mi to istog trenutka vidimo. Ovo će biti prvi digitalizovani konkurs u državnoj upravi u Srbiji“, naglasio je Gujon.

Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu opredeljuje svake godine oko 105 miliona dinara za finansiranje projekata koji doprinose očuvanju srpskog kulturnog, etničkog, jezičkog i verskog identiteta kao i ekonomskom povezivanju matice s dijasporom i regionom.

Srpska dijaspora je sve mlađa i sve obrazovanija – pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Na takozvanom privremenom radu u inostranstvu je trenutno oko 320.000 građana Srbije, prosečne starosti 35 godina, a najviše ih je u zapadnoj Evropi. Gosti RTS-a govorili su o strukturi naše dijaspore, ali i o motivima naših ljudi za odlazak iz naše zemlje i povratku u Srbiju.

Demograf Danica Šantić je, govoreći o trenutnim podacima Zavoda za statistiku, navela da ne postoje precizni podaci o broju ljudi u dijaspori i da je zbog toga su potrebna stalna istraživanja.

„Pošto stalno pričamo o tome da ljudi odlaze, pa sad imamo i određene trendove povratka, naročito 2020. u vreme korone. Prema nekim zvaničnim podacima, 320.000 ljudi se vratilo u Srbiju, naravno, na osnovu raznih socio-demografskih karakteristika“, istakla je Danica Šantić tokom gostovanja u Jutarnjem programu RTS-a.

Naglasila je da se svi koji duže od godinu dana provedu u inostranstvu ne svrstavaju se u stanovništvo Srbije.

Danica Šantić je navela da, kada je reč o visokoobrazovanom stanovništvu, u inostranstvo najčešće odlaze elektrotehničari i inženjeri, kao i osobe iz medicinske struke, ali odlaze i građani koji su završili srednju školu i da oni u najvećoj meri odlaze iz Srbije.

„Sve više mladih odlazi da usavrši svoje obrazovanje – to nije nikakva šteta“

Naučnik Dejan Ilić, koji je jedan od primera savremene srpske dijaspore, naveo je da je otišao u Nemačku podstaknut time da dokaže samom sebi da može nešto da uradi u inostranstvu, iako dolazi iz male zemlje.

„Ja mislim da sve više mladih odlazi posle školovanja, da usavrše svoje obrazovanje i to uopšte nije nikakva šteta. Da vam navedem primer, svi japanski bogati ljudi koji sebi mogu da priušte, ili industrijalci, šalju svoju decu za Evropu, za Ameriku, da usavrše jezik i steknu znanja i nova iskustva“, istakao je Ilić.

Naveo je da bi bilo dobro da se mladi koji su stekli iskustvo u inostranstvu mobilišu i daju svoj doprinos Srbiji tako što ćemo im ukazati na potrebe koje imamo.

„Danas u Srbiji jedan IT inženjer zarađuje možda manje nego u Nemačkoj, ali zarađuje iznad proseka građana druge struke“, naglasio je Dejan Ilić.

Angela Merkel je Dejana Ilića stavila na čelo jednog naučnog tima. Naučnik je naveo da sarađuje sa dosta mladih ljudi koji su iz Srbije došli u Nemačku.

„Kada me pitate za mlade talente iz Srbije, ja mislim da ih mi imamo na pretek i da moramo da se brinemo lično, mi iskusniji, da im ukažemo kako mogu da ostvare svoj talenat, bilo ovde, bilo u inostranstvu“, kazao je Ilić.

Istakao je da prati sve talentovane ljude koji su u njegovoj struci, u svetu i u okruženju i da im pomaže savetima koliko god može i ukazuje na potrebe i na ono što je potrebno za ostvarenje njihovih ciljeva.

Dejan Ilić poručuje mladima da će se u Srbiji lakše ostvariti nego u Nemačkoj, zbog toga što je manja konkurencija, ali i zato što ovde poznaju jezik i mentalitet.

„Za odlazak u Njujork prevagnula želja da se oprobam u svom poslu negde daleko“

Glumac Dejan Jelača, koji godinama živi i radi u Njujorku, naveo da je njega za odlazak u SAD motivisalo to što je bio opsednut Njujorkom kao umetničkim gradom.

„Uvek se sećam i kao mali sam uvek govorio – jednog dana ću živeti u Njujorku i zaista se to ostvarilo“, rekao je Jelača.

Dodao je da je za njegov odlazak u Njujork prevagnula želja da se oproba u svom poslu „negde daleko“ i da vidi da li je moguće da svoj talenat i ono što je naučio u Srbiji prenese i da se okuša u velikom gradu koji pruža mnogo mogućnosti za glumca.

Jelača je dodao da je boravak u SAD iskoristio i da usavrši svoje obrazovanje i da je u Los Anđelesu završio master za televiziju i film.

Celo gostovanje pogledajte u video-snimku na početku teksta.

Naši sunarodnici van Srbije su jedan od velikih potencijala koji država do sada nije prepoznala na pravi način i zato je potreban drugačiji pristup pitanju – kako da ojačamo našu dijasporu i iskoristimo dobru volju ljudi koji su potencijalni lobisti za interese Srbije i srpskog naroda, kaže ministar spoljnih poslova Nikola Selaković.

„Kada pričamo o Srbima u dijaspori, i posebno u regionu, to je jedna prilično zaparložena poljana, na kojoj je potrebno raditi mnogo i u kojoj ne može mnogo toga odjednom učinjenog i da se vidi“, konstatuje Selaković u intervjuu za Tanjug.

On ističe da i imenovanje direktora Uprave za saradnju sa Srbima u dijaspori i regionu prvi put posle gotovo sedam godina otkako je Uprava formirana u okviru Ministarstva spoljnih poslova, govori da je to jedan od prioriteta delovanja ministarstva na čijem je čelu.

Selaković napominje da se trenutno uveliko radi na formiranju plana kako da dijaspora postane vidljivija i van granica Srbije i u samoj matici.

„Svaki čovek u dijaspori je potencijalni lobista za intesere naše zemlje i naroda i treba da nađemo pravi način da to iskoristimo“, naveo je on.

Da može mnogo da se uradi na tom planu, Selaković ilustruje podatkom da samo u Švajcarskoj, u 24 grada postoje srpska kulturno-umetnička društva, što je više od 3.000 mladih ljudi koji se okupljaju zarad očuvanja naše tradicije, kulture, srpskog jezika i istorije.

„Ako su u 24 grada bili u stanju da organizuju takva društva, to govori o entuzijazmu ljudi. Koliki entuzijazam, energija, ljubav postoji kod tih ljudi. Dajte da vidimo kako da pomognemo i da iskoristimo tu dobru volju i potencijal kod tih ljudi“, ukazuje ministar.

Navodi i primer jedne iseljeničke porodice u Kanadi, Varaklić iz jugozapadne Srbije, koja svake godine za decu u Raškoj oblasti pošalje božićne paketiće. Oni su, dodaje, do sada samo za te potrebe dali stotine hiljada dolara nevladinim organizacijama, ali ih mi ovde, kaže, ne vidimo.

„Ne vidi država, a to su ljudi koji su uspeli radom u jednoj dalekoj zemlji, kao uspešni privrednici, koji mogu da budu ozbiljani lobisti za Srbiju, za srpske interese, neko ko nas predstavlja na najbolji mogući način“, rekao je Selaković.

Selaković skreće pažnju i na to da je na čelu Uprave za saradnju sa Srbima u dijaspori i regionu Arno Gujon, kako kaže, čovek izvanredne energije, velike ljubavi prema srpskom narodu, koju je pokazivao u delovanju prema Srbima na na KiM, tamo gde su bili ozbiljno ugroženi.

„Time je pokazao i dao primer mnogim našim sunarodnicima šta može pojedinac da uradi. A, kada taj pojedinac energiju, entuzijazam, ljubav prema ljudima, prenese na delovanje u okviru državnog sistema, mislim da su se stvorili preduslovi da se u takvom delovanju rađaju dobri rezultati“, rekao je Selaković.

Izvor: Tanjug