BEOGRAD — Srpski studenti koji studiraju u inostranstvu su željni znanja, a većini je cilj da se vrati u Srbiju i stečeno znanje primeni, ali ako se za to stvore uslovi.
Međutim, kako kažu, iako im je cilj da se vrate u Srbiju, često se suočavaju sa problemom da u matici ne mogu da nađu posao niti da se adekvatno usavršavaju.
Na poboljšanju stanja zato radi i medjunarodna, neprofitna, nevladina i apolitična organizacija koju su osnovali srpski studenti 1997. godine – Organizacija srpskih studenata u inostranstvu (OS SI), čiji je cilj da okupi srpske studente u inostranstvu, omogući im lakši povratak u zemlju i promoviše Srbiju u svetu.
Jedan od studenata koji je na master studijama u SAD, Uroš Marković iz Niša, kaže da u Americi živi od 2009. godine, da je tamo završio četvrtu godinu srednje škole, a da je zatim ostao na studijama.
“Završio sam četvrti razred srednje škole u Pitsburgu, a zatim sam upisao fakultet, manju privatnu školu u Pensilvaniji“, rekao je Marković Tanjugu, dodajući da je ostao na studijama u Americi zato što je želeo da studira mehaničko inžinjerstvo, čega u Srbiji, kako je naveo, nema.
Navodeći da je zahvaljujući sportu, vaterpolu koji je trenirao, otišao u Amerku, on kaže da mu je najteže bilo da se sa 18 godina odvoji od porodice i prijatelja.
I dok se vremenom taj problem smanjio, ističe da su finansijski problemi uvek tu iako je dobio stipendiju.
“Moji roditelji su platili. Nije bilo jeftino, ali isplatilo se. Dobio sam skoro punu stipendiju na fakultetu. Diplomirao sam pre par mesec dana i sada sam upisao master“, kaže Marković, dodajući da je škola dosta skupa, da je bio na razmeni studenata, kao i da je tokom boravka na fakultetu saznao za olakšice – studenstke poslove, osiguranje, jeftinije prodavnice.
Kaže i da mu je cilj da se posle par godina vrati u Srbiju, i to na jug, naravno, ako ima posla.
“Ako mogu da napredujem vratiću se. To je moj cilj. Medjutim, trenutno ta opcija ne postoji. Imam dve godine na masteru, videćemo da li će se neke stvari promeniti“, kaže Marković, koji je koordinator za niški tim, odnosnu južnu Srbiju pri OS SI.
Jedan od onih koji se vratio u Srbiju je Nikola Stanković iz Užica, koji je nakon završenih osnovnih studija u Beogradu, master u oblasti zaštite životne sredine završio u Nemačkoj.
Kaže da je u Srbiji našao posao, a da je u Nemačku otišao zato što je u oblasti koja ga zanima ta zemlja napredna.
“Bio sam 2008. godine deo programa ‘Dobrodošli u Nemacku’ Evropskog pokreta u Srbiji i tada sam upoznao nemački sistem i mogućnost studiranja“, objašnjava Stanković i dodaje da je na studije otišao tako što je dobio stipendiju pokrajne Bavarske, a u okviru internacionalnog programa.
Navodeći da nije imao bilo kakvih problema, pa čak ni finansijskih, on dodaje da je u Nemačkoj sve dobro organizovano.
On je rekao i da je član OS SI, čiji je smisao povezivanje studenata iz Srbije koji studiraju u inostranstvu.
“To je velika šansa da se upoznaju problemi koje možete da imate prilikom odlaska na studiranje“, rekao je Stanković.
Prema njegovim rečima, organizacija OS SI pokušava da reši probleme vezane i za nostrifikaciju diploma sa kojima se susreću srpski studenti prilikom povratka u zemlju.
Jedan od članova OS SI je i Aleksandar Kostić koji se rodio i školovao u Švajcarskoj.
Za OS SI je kaže čuo preko najboljeg druga. “Mislili smo da je to dobra ideja za Švajcarsku pa smo osnovali lokalni ogranak“, rekao je Kostić, dodajući da se organizaciji najvise pridružilo “dijasporaca“, ali i da ima sve više studenata iz Srbije.
Kao problem on navodi finansije, jer je u Švajcarskoj skup život.
O povratku u Srbiju razmišlja i kaže da ima sentimentalnu želju da živi u Srbiji, ali da sve zavisi od situacije. ‘Ako će ići na bolje više njih će se vraćati, ali ako ostane ovako, teško“, zaključio je Kostić.
Srpski studenti iz inostranstva okupili su se večeras na svečanom prijemu organizovanom tokom „Letnje OS SIlacije 2014“, koja se održava svakih šest meseci, kada je najveći broj članova u Srbiji.
VINTERTUR — Zajednica Srba iz Vintertura počela je sanaciju spomenika kraljevom gardisti Marku Orloviću, koji se 26. avgusta 1943. godine udavio u jezeru kraj Andelfingena kod Šafhauzena.
Crkva će nam pokloniti farbu za slova da bi se mogla čitati na spomeniku. Takođe ćemo jedan deo ispred spomenika posuti sitnim belim kamenom a okolo zasaditi cveće, kaže Dragan Gavrić.
