Nova web platforma – digitalizovano konkurisanje za projekte koje finansira Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova predstavljena je danas na onlajn konferenciji pred oko 300 članova srpskih udruženja iz celog sveta.
Direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon rekao je učesnicima konferencije da je od sada prijavljivanje na konkurs uprošćeno, efikasnije i da će udruženja, kao i Uprava, uštedeti vreme i novac.
„Umesto hrpe papira, slanja dokumentacije poštom, koja je znala i da se zagubi ili zakasni, pa potom ručne obrade tih predmeta, sada će se sve završavati uz pomoć jednog laptopa, jedne aplikacije i nekoliko klikova. Primera radi, udruženje u Australiji moći će da prijavi svoj projekat i da mi to istog trenutka vidimo. Ovo će biti prvi digitalizovani konkurs u državnoj upravi u Srbiji“, naglasio je Gujon.
Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu opredeljuje svake godine oko 105 miliona dinara za finansiranje projekata koji doprinose očuvanju srpskog kulturnog, etničkog, jezičkog i verskog identiteta kao i ekonomskom povezivanju matice s dijasporom i regionom.
Srpska dijaspora je sve mlađa i sve obrazovanija – pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Na takozvanom privremenom radu u inostranstvu je trenutno oko 320.000 građana Srbije, prosečne starosti 35 godina, a najviše ih je u zapadnoj Evropi. Gosti RTS-a govorili su o strukturi naše dijaspore, ali i o motivima naših ljudi za odlazak iz naše zemlje i povratku u Srbiju.
Demograf Danica Šantić je, govoreći o trenutnim podacima Zavoda za statistiku, navela da ne postoje precizni podaci o broju ljudi u dijaspori i da je zbog toga su potrebna stalna istraživanja.
„Pošto stalno pričamo o tome da ljudi odlaze, pa sad imamo i određene trendove povratka, naročito 2020. u vreme korone. Prema nekim zvaničnim podacima, 320.000 ljudi se vratilo u Srbiju, naravno, na osnovu raznih socio-demografskih karakteristika“, istakla je Danica Šantić tokom gostovanja u Jutarnjem programu RTS-a.
Naglasila je da se svi koji duže od godinu dana provedu u inostranstvu ne svrstavaju se u stanovništvo Srbije.
Danica Šantić je navela da, kada je reč o visokoobrazovanom stanovništvu, u inostranstvo najčešće odlaze elektrotehničari i inženjeri, kao i osobe iz medicinske struke, ali odlaze i građani koji su završili srednju školu i da oni u najvećoj meri odlaze iz Srbije.
„Sve više mladih odlazi da usavrši svoje obrazovanje – to nije nikakva šteta“
Naučnik Dejan Ilić, koji je jedan od primera savremene srpske dijaspore, naveo je da je otišao u Nemačku podstaknut time da dokaže samom sebi da može nešto da uradi u inostranstvu, iako dolazi iz male zemlje.
„Ja mislim da sve više mladih odlazi posle školovanja, da usavrše svoje obrazovanje i to uopšte nije nikakva šteta. Da vam navedem primer, svi japanski bogati ljudi koji sebi mogu da priušte, ili industrijalci, šalju svoju decu za Evropu, za Ameriku, da usavrše jezik i steknu znanja i nova iskustva“, istakao je Ilić.
Naveo je da bi bilo dobro da se mladi koji su stekli iskustvo u inostranstvu mobilišu i daju svoj doprinos Srbiji tako što ćemo im ukazati na potrebe koje imamo.
„Danas u Srbiji jedan IT inženjer zarađuje možda manje nego u Nemačkoj, ali zarađuje iznad proseka građana druge struke“, naglasio je Dejan Ilić.
Angela Merkel je Dejana Ilića stavila na čelo jednog naučnog tima. Naučnik je naveo da sarađuje sa dosta mladih ljudi koji su iz Srbije došli u Nemačku.
„Kada me pitate za mlade talente iz Srbije, ja mislim da ih mi imamo na pretek i da moramo da se brinemo lično, mi iskusniji, da im ukažemo kako mogu da ostvare svoj talenat, bilo ovde, bilo u inostranstvu“, kazao je Ilić.
Istakao je da prati sve talentovane ljude koji su u njegovoj struci, u svetu i u okruženju i da im pomaže savetima koliko god može i ukazuje na potrebe i na ono što je potrebno za ostvarenje njihovih ciljeva.
Dejan Ilić poručuje mladima da će se u Srbiji lakše ostvariti nego u Nemačkoj, zbog toga što je manja konkurencija, ali i zato što ovde poznaju jezik i mentalitet.
„Za odlazak u Njujork prevagnula želja da se oprobam u svom poslu negde daleko“
Glumac Dejan Jelača, koji godinama živi i radi u Njujorku, naveo da je njega za odlazak u SAD motivisalo to što je bio opsednut Njujorkom kao umetničkim gradom.
„Uvek se sećam i kao mali sam uvek govorio – jednog dana ću živeti u Njujorku i zaista se to ostvarilo“, rekao je Jelača.
Dodao je da je za njegov odlazak u Njujork prevagnula želja da se oproba u svom poslu „negde daleko“ i da vidi da li je moguće da svoj talenat i ono što je naučio u Srbiji prenese i da se okuša u velikom gradu koji pruža mnogo mogućnosti za glumca.
Jelača je dodao da je boravak u SAD iskoristio i da usavrši svoje obrazovanje i da je u Los Anđelesu završio master za televiziju i film.
Celo gostovanje pogledajte u video-snimku na početku teksta.
Beograd, 2. januara 2020 - Srbija bi ove godine konacno mogla da dobije ambasadore i generalne konzule u oko trecini trenutno upraznjenih mesta u diplomatsko-konzularnim predstavnistvima zemlje u svetu, a ministar spoljnih poslova Nikola Selakovic uveren je da ce najveci broj tih mesta biti popunjen i to, kako istice, najboljim mogucim ljudima. FOTO TANJUG/ RADE PRELIC/ mn
Naši sunarodnici van Srbije su jedan od velikih potencijala koji država do sada nije prepoznala na pravi način i zato je potreban drugačiji pristup pitanju – kako da ojačamo našu dijasporu i iskoristimo dobru volju ljudi koji su potencijalni lobisti za interese Srbije i srpskog naroda, kaže ministar spoljnih poslova Nikola Selaković.
„Kada pričamo o Srbima u dijaspori, i posebno u regionu, to je jedna prilično zaparložena poljana, na kojoj je potrebno raditi mnogo i u kojoj ne može mnogo toga odjednom učinjenog i da se vidi“, konstatuje Selaković u intervjuu za Tanjug.
On ističe da i imenovanje direktora Uprave za saradnju sa Srbima u dijaspori i regionu prvi put posle gotovo sedam godina otkako je Uprava formirana u okviru Ministarstva spoljnih poslova, govori da je to jedan od prioriteta delovanja ministarstva na čijem je čelu.
Selaković napominje da se trenutno uveliko radi na formiranju plana kako da dijaspora postane vidljivija i van granica Srbije i u samoj matici.
„Svaki čovek u dijaspori je potencijalni lobista za intesere naše zemlje i naroda i treba da nađemo pravi način da to iskoristimo“, naveo je on.
Da može mnogo da se uradi na tom planu, Selaković ilustruje podatkom da samo u Švajcarskoj, u 24 grada postoje srpska kulturno-umetnička društva, što je više od 3.000 mladih ljudi koji se okupljaju zarad očuvanja naše tradicije, kulture, srpskog jezika i istorije.
„Ako su u 24 grada bili u stanju da organizuju takva društva, to govori o entuzijazmu ljudi. Koliki entuzijazam, energija, ljubav postoji kod tih ljudi. Dajte da vidimo kako da pomognemo i da iskoristimo tu dobru volju i potencijal kod tih ljudi“, ukazuje ministar.
Navodi i primer jedne iseljeničke porodice u Kanadi, Varaklić iz jugozapadne Srbije, koja svake godine za decu u Raškoj oblasti pošalje božićne paketiće. Oni su, dodaje, do sada samo za te potrebe dali stotine hiljada dolara nevladinim organizacijama, ali ih mi ovde, kaže, ne vidimo.
„Ne vidi država, a to su ljudi koji su uspeli radom u jednoj dalekoj zemlji, kao uspešni privrednici, koji mogu da budu ozbiljani lobisti za Srbiju, za srpske interese, neko ko nas predstavlja na najbolji mogući način“, rekao je Selaković.
Selaković skreće pažnju i na to da je na čelu Uprave za saradnju sa Srbima u dijaspori i regionu Arno Gujon, kako kaže, čovek izvanredne energije, velike ljubavi prema srpskom narodu, koju je pokazivao u delovanju prema Srbima na na KiM, tamo gde su bili ozbiljno ugroženi.
„Time je pokazao i dao primer mnogim našim sunarodnicima šta može pojedinac da uradi. A, kada taj pojedinac energiju, entuzijazam, ljubav prema ljudima, prenese na delovanje u okviru državnog sistema, mislim da su se stvorili preduslovi da se u takvom delovanju rađaju dobri rezultati“, rekao je Selaković.
Udruženje novinara Srbije (UNS) pod podškom Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova organizovaće 29. decembra Desetu medijsku konferenciju dijaspore i Srba u regionu. Konferencija će zbog epidemiološke situacije usled pandemije virusom KOVID 19 biti održana onlajn – preko ZOOM aplikacije.
Tema Desete konferencije biće rad medija, organizacija i udruženja Srba iz regiona i dijaspore tokom pandemije izazvane virusom KOVID 19, sa posebnim osvrtom na način na koji je pandemija uticala na kvalitet rada i ekonomsku održivost medija, organizacija i udruženja Srba u dijaspori i regionu. Prijave za učešće na konferenciji zainteresovani predstavnici medija, udruženja i organizacija mogu da pošalju na elektronsku adresu ana.petronijevic@uns.rsdo 17. decembra 2020. godine.
Vlada Srbije je usvojila rebalans budžeta za 2020. godinu u koji je uračunat paket pomoći privredi i građanima od 5,1 milijarde evra, kako bi se ublažile posledice epidemije koronavirusa i Uredbu o isplati 100 evra svim punoletnim građanima koji žele da dobiju taj novac, a uplata će početi 15. maja.
Pravo na državnu pomoć od 100 evra imaju i srpski državljani koji žive u inostranstvu. Oni koji nemaju račun u banci u Srbiji neće imati nikakve dodatne obaveze po tom pitanju jer će im država isti i otvoriti.
Uslov za steknu pravo na uplatu od oko 11.800 dinara biće da se prijave. Prva mogućnost za prijavu biće online preko portala Uprave za trezor, a druga mogućnost je telefonom na brojeve koji će biti blagovoremeno objavljeni.
Podaci koji će biti obavezno navesti u prijavi su ime, prezime, jedinstveni matični broj građana (JMBG) i broj računa u banci.
Oni koji nemaju račun u banci, imaće mogućnost da to navedu u prijavi i država će im po automatizmu otvoriti račun i obavestiti ih o tome.
Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je da će sutra jedan avion odleteti za Berlin, a potom narednih dana za Abu Dabi i Maltu, kako bi vratio građane Srbije.
Šef srpske diplomatije kaže da građani koji su na udaljenim destinacijama treba da se približe do najbližeg aerodromima do koga se organizuju letovi.
Ministar spoljnih poslova je već rekao da gotovo da nema naših državljana zarobljenih na aerodromima po svetu a ostali će u zemlju biti vraćani po prioritetima.
„Ono što je bilo najurgentnije, mi smo to rešili. Posle današnjeg dana kada se reši začepljenje na granici Austrije i Mađarske i u Sloveniji, oni bi do kraja dana trebalo da se vrate, jer je napravljen humanitarni koridor. Sutra je let za Berlin, danas je za London, drugi let za Los Anđeles u stvari treba da doveze opremu za zdravstvo, nije za putnike“, rekao je ministar Dačić. Da li će biti letova za Ameriku to je pitanje za sagledavanje šta su nam prioriteti, rekao je ministar.
„Sutra ide let za Berlin i on će dovesti naše zdravstvene radnike između ostalog. U avionu ima 170 mesta, ne znam da li će biti skroz popunjen ali verujem da će biti dosta zainteresovanih. U proseku će ići jedan let dnevno, jer svi putnici moraju da se testiraju po povratku. U narednom periodu, ono što smo dogovorili sa predsednikom biće Abu Dabi, tu dolazi veliki broj naših turista, i moj je savet, ako mogu sa Tajlanda, Indonezije, da se približe do Abu Dabija, Dohe i Istanbula, to je jedini način da organizujemo prevoz“, istakao je Dačić.
Kada je reč o turistima, kako kaže ministar, i oni će biti sagledani, ali prioritet su studenti, zdravstveni radnici koji se vraćaju, bolesni koji se nalaze u inostranstvu i oni koji su se zatekli na službenim putevima. „Mi smo imali mogućnost da prevezemo ljude iz Dohe, došlo je 13 ljudi sa Balija, ali je 40 ostalo, trebalo je svi da dođu. Katar ervejs koja je organizovala letove nije nam se obratila, niko neće da vozi besplatno. Ne treba nama avion, mi nećemo ići na Tajland, ali Abu Dabi, Doha, Istanbul, Moskva, Pariz je nešto što treba raditi u narednom periodu“, rekao je ministar.
O tome odakle kreće prvi let najbolje je da se naši građani informišu preko diplomatsko konzularnih predstavništva u tim zemljama. „U narednim danima biće Abu Dabi, Berlin i Malta ali moraju da budu svesni, nisu urgentne stvari, niko nije na aerodromu, reč je o ljudima koji su ostali bez posla, kao što je u slučaju Malte, a turisti sačekali da im prođu aranžmani. Ulažemo maksimalni napor ali to mora da bude organizovani napor, mi ne naplaćujemo karte „, rekao je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.
Prema podacima o registrovanim doznakama za pet meseci ove godine, preko brzog transfera novca i računa izvršeno je oko 700.000 transakcija, kažu u NBS za Tanjug.
Prema podacima o registrovanim doznakama za pet meseci ove godine, preko brzog transfera novca i računa izvršeno je oko 700.000 transakcija, kažu u NBS za Tanjug.
Prosečan iznos primljenih doznaka razlikuje se u zavisnosti od destinacije i načina njihovog slanja, npr. preko brzog transfera novca prosečan iznos doznake se kreće oko 280 evra, a preko računa je znatno veći.
Prema procenama NBS, za pet meseci ove godine, priliv po osnovu neregistrovanih doznaka (van bankarskih računa i brzog transfera novca) iznosio je oko 618 miliona evra.
Posmatrano po zemljama, najviše doznaka u poslednjih pet godina, kao i u prvom tromesečju 2018. godine, dolazi iz zemalja u kojima živi i radi veliki deo naše dijaspore, pre svega iz Nemačke, Švajcarske, Austrije i Francuske, a najveći deo priliva doznaka realizuje se u evrima (oko 80 odsto).
U poslednjih pet godina, kako kažu u NBS, priliv doznaka u Srbiju relativno je stabilan, a njihovo učešće u bruto domaćem proizvodu kreće se oko osam odsto, što u centralnoj banci očekuju i u ovoj godini.
Srbi su jedna od retkih nacija, čije se rasejanje neprekidno uvećava. Prema podacima koje su srpski mediji objavljivali, tokom 90.-ih godina iz Srbije je otišlo preko 100.000 njenih državljana. Taj trend se nastavio i posle političkih promena 2000. godine, a u poslednjih 5-6 godina iseljavanje iz Srbije je osetno pojačano. Obrazovna struktura onih koji su napustili Srbiju je raznolika, a obzirom na činjenicu da u Zapadnim zemljama postoji „glad“ za visokoobrazovanom radnom snagom, lako se da zaključiti da su Srbiju napustili upravo njeni najobrazovaniji gradjani. Ista je situacija i sa Republikom Srpskom.
U potrazi za poslom i za boljim životom, Srbiju i R Srpsku napuštaju i oni koji nemaju fakulteteske diplome. Brojni vozači kamiona, zidari, tesari, medicinske sestre, kuvari, negovatelji, obični fizički radnici našli su uhlebljenje u Nemačkoj, ali i u nekim drugim zemljama. Sve to se naravno vrlo negativno odražava na privredu Srbije i R Srpske, a posledice će se osećati jako dugo.
Kada je u pitanju doseljavanje Srba u Švajcarsku tu je situacija nešto specifičnija u odnosu na EU. Obzirom da Švajcarska nije u EU, kao ni Srbija, dolazak u ovu alpsku zemlju za državljane Srbije je dosta otežan. Gradjani Srbije se medjutim snalaze na razne načine. Mnogi su uzeli madjarski, bugarski ili rumunski pasoš i na taj način legalno došli u Švajcarsku. Jedan deo državljana Srbije je boravišni i radni status regulisao sklapanjem lažnog braka, što je naravno zakonom zabranjeno i strogo sankcionisano. Na žalost nije ni mali broj onih koji u Švajcarskoj borave i rade ilegalno i pored toga što su i oni i njihovi poslodavci svesni činjenice da su za tako nešto predvidjene veoma visoke novčane, pa čak i zatvorske kazne, kao i zabrana ulaska u zemlje šengenskog sporazuma.
Posebna kategorija je i ne mali broj onih koji se u švajcarskim policijskim izveštajima nazivaju „turističkim kriminalcima“. Zatvori šriom Švajcarske su puni momaka iz Srbije, koji su u ovu zemlju došli kako bi pljačkali benzinske stanice, zlatare, prodavnice, stanove, prodavali drogu, uterivali dugove i bavili se ko zna sve čime. Pri tome treba istaći da su švajcarski sudovi veoma strogi prema počiniocima navedenih dela, što se može tumačiti nastojanjem vlasti da se obeshrabre oni koji eventualno planiraju da se bave kriminalnim aktivnostima.
U Švajcarskoj je na kraju 2016. godine živelo 2,1 miliona stranaca. Državljani Srbije po brojnosti su na 7. mestu iza Italijana, Nemaca, Portugalaca, Francuza, Albanaca sa Kosova i Španaca. U strance se inače ubrajaju svi oni koji nemaju švajcarsko državljanstvo. Prema zvaničnim podacima državljani Srbije čine 3,3 posto ukupnog broja stranaca. Medjutim, brojni su državljani Srbije koji imaju dvojno državljanstvu, tako da bi se prema nekoj gruboj proceni moglo reći da u Švajcarskoj živi preko 150.000 državljana Srbije.
Ukoliko bismo posmatrali samo Srbe, procene su da u Švajcarskoj živi oko 150.000 – 170.000 Srba sa prostora bivše Jugoslavije. I pored toga što su Srbi medju prvim strancima došli u Švajcarsku i što po brojnosti spadaju u brojniju grupu stranaca, oni to nisu iskoristili i sebi bezbedili bolji status od onoga kojeg trenutno imaju. Naime, vrlo malo Srba se politički angažovalo u Švajcarskoj, tako da danas nema Srba na nekim političkim funkcijama u ovoj zemlji. Trenutno je samo u gradskoj skupštini St. Gallen jedan Srbin odbornik.
A činjenica je da je u Švajcarskoj dosta visokoobrazovanih Srba, koji se nalaze i na značajnim pozicijama u velikim švajcarskim firmama, bolnicama, pa čak u jednom kantonu i na rukovodećoj funkciji u policiji za strance. Srbija i Švajcarska su još pre 100 godine uspostavile diplomatske odnose, tako da Srbiju u Švajcarskoj predstavljaju Ambasada u Bernu, Generalni konzulat u Cirihu, a u Ženevi se nalazi i Misija R Srbije pri ujedninjenim nacijama.
Na prostoru Švajcarske deluju brojni srpski klubovi i udruženja, medju kojima po organizovanosti i brojnosti posebno treba izdvojiti folklorna drušva. Preko 30 foklornih društava okupljaju brojne Srbe i neguje srpsku tradiciju i kulturu širom Švajcarske. Ova društva su okupljena u krovnu organizaciju pod nazivom „Savez srpskog folklora Švajcarske“ (trenutno broji 24 folklorna društva).
Savez srpskog folklora Švajcarske, foto: ssfs-sfvs.ch
Tokom 1992. godine osnovan je Srpski kulturni savez Švajcarske (SKSŠ)kao „srpska krovna organizacija u Švajcarskoj“. Tih 90.-ih godina Savez je zaista uspeo da okupi najveći broj srpskih društava, a vrlo aktivno se radilo na pružanju humanitrane pomoći Srbima u Hrvatskoj i Republici Srpskoj tokom ratnih zbivanja na ovim prostorima. Treba istaći da su se Srbi u Švajcarskoj tokom bombardovanja Srbije posebno istakli u pružanju kako novčane tako i drugih vidova pomoći svojoj Matici. SKSŠ sa svojim članovima je svakako dao značajan doprinos tome. Medjutim, kako to obično biva, već od 1999. godine SKSŠ ulazi u krizu i ne uspeva da se reorganizuje i svoj rad prilagodi novim uslovima. Savez masovno napuštaju dotadašnji članovi, tako da danas SKSŠ skoro da i nema članstva. U upravi SKSŠ nalaze se uglavnom stariji ljudi, a mladi se distanciraju od ove organizacije. I pored podrške koju ovaj Savez uživa u Matici, Savez ne uspeva da povrati značaj koji je imao 90.-ih godina, a o članstvu da se i ne govori. Uzroci ovakvog stanja su brojni, a pre svega leže u lošim presonalnim rešenjima, pretvaranju Saveza u mesto za ispunjavanje ličnih ambicija pojednih ljudi, lošoj proceni situacije, ne snalaženju rukovodstva SKSŠ u novonastaloj situaciji itd., itd.
Srpski kulturni savez Švajcarske, foto: skss.ch
U takvoj situaciji nastala je jedna nova organizacija pod nazivom „Zajednica Srba Švajcarske“, koju su osnovali mladji aktivisti i koja je za vrlo kratko vreme naišla na veoma dobar odjek kod srpskih klubova, udruženja, firmi i pojedinaca. Zajednica težište svog rada usmerava ka Švajcarskoj i njenim institucijama, a sa ciljem da se promeni negativna slika o Srbima, koja u ovoj zemlji još uvek preovladava. Naravno, kontakti sa Maticom su nešto na čemu Zajednica intenzivno radi. Zajednica je uspostavila odličnu saradnju sa Savezom srpskog folklora Švajcarske, a brojni članovi SSFŠ su postali i članovi Zajednice.
Zajednica Srba Švajcarske, Foto: Barbara Truninger
Ne treba zaboraviti ni Udruženje srpskih pisaca Švajcarske, kao i nekoliko srpskih bajkerskih udruženja, te sportska društva kao što su fudbalski klubovi Srbija, R Srpska, Morava itd. Tu je i Udruženje srpskih privrednika, koje je 2016. i 2017. godine organizovalo sajam srpskih privrednika. Na žalost oba sajma su protekla skoro ne zapaženo medju Srbima u Švajcarskoj, o čemu svedoči i vrlo slaba posećenost istih. Ostaje da se vidi da li će ovo udruženje u narednim godinama uspeti da se bolje organizuje i da privuče Srbe – privrednike u svoje članstvo. Takodje treba pomenuti i SKD Prosvjeta, koje od svog osnivanja 2015. godine, prednjači u organizovanju kulturnih aktivnosti. Značajno mesto u životu Srba u Švajcarskoj zauzima i Srpska pravoslavna crkva.
Udruženje srpskih privrednika Švajcarkse, foto: rts.rs
Medjutim, procene su da je svega 5% Srba u Švajcarskoj aktivno uključeno u aktivnosti klubova i udruženja. Oni bolje upućeni ističu da je neophodna bolja organizacija Srba u Švajcarskoj, a za šta se kao moguće rešenje sve glasnije pominje potreba za osnivanjem jedne snažne krovne organizacije.
Udruženje srpskih privrednika Švajcarkse, foto: rts.rs
Čadež je na godišnjoj sednici Poslovnog saveta za dijasporu PKS rekao će Komora osnivanjem ovog centra, postati informativni punkt, i kako je istakao, servis i spona dijaspore sa domaćom privredom, državnim institucijama i lokalnim samoupravama.
Cilj osnivanja ovog tela Komore, rezultat je strateškog partnerstva sa Programom za razvoj Ujedinjenih nacija, Ministarstvom spoljnih poslova Srbije i Ministarstvom trgovine, a neophodno je da se nadležne institucije aktivnije uključe u razvoj biznis ideja dijaspore i da se zajedno radi na pripremi i realizaciji investicionih i poslovnih projekata srpske dijaspore u Srbiji.
Naši ljudi iz dijaspore na jednom mestu moći će da dobiju sve potrebne informacije o uslovima, mogućnostima i podsticajima za ulaganja. Bilo da je reč o grinfild ili investicijama u postojeće objekte, samostalnim ili zajedničkim investicionim poduhvatima sa partnerima iz Srbije ili inostranstva, privrednim ili infrastrukturnim projektima koji se mogu realizovati kroz javno-privatna partnerstva, rekao je Čadež.
Dijaspora će na raspolaganju imati i onlajn bazu projekata i lokacija za investiranje, „Atlas lokalnih samouprava“, sektorske i analize tržišta, podatke o izvoznoj ponudi domaćih kompanija i investicionim i drugim privrednim potencijalima opština i gradova.
Istovremeno, privrednicima iz Srbije, povezivanjem sa našom dijasporom, širom sveta otvaraju se nove mogućnosti za privlačenje investicija, plasman robe na tržištima zemalja u kojima posluje naša dijaspora, ali i zajedničku proizvodnju radi izvoza na ta tržišta kroz partnerstva sa našim ljudima koji žive i rade van zemlje i njihovim poslovnim partnerima, rekao je Čadež, podsetivši na veoma uspešno organizovan Svesrpski samit, koji u Cirihu Udruženje srpskih privrednika Švajcarske organizuje drugu godinu zaredom.
Predsednik Udruženja srpskih privrednika u Švajcarskoj Stojan Stevanović, istakao je da treba raditi na tome da 2018. bude godina investicija dijaspore u maticu.
On je podsetio na uspeh Svesrpskog samita koji se održava jednom godišnje u Cirihu baš sa ciljem da se pospeši spona između privrede matice i dijaspore. Rekao je da je za dijasporu veoma zanimljivo ulaganje u turizam u domovini, ali i da treba investirati i u staračke domove i sadržaje za penzionere.
Oko 100.000 Srba u iduće dve godine nakon ostvarenih penzija u inostranstvu vratiće se u maticu, sa značajnim sredstvima iz svojih penzionih fondova, podsetio je Stevanović na oblast u kojoj postoji prostor za ulaganje.
Takođe, Srbija ima sjajne banje, a penzioneri iz Švajcarske, koji bi se vratili u maticu, na osnovu dogovora koji postoji, imaju pravo da se leče i koriste banje na račun švajcarskoj zdravstvenog osiguranja.
Stevanović je još jednom apelovao na vlasti u Srbiji i RS da se angažuju na uspostavljanju tešnje komunikacije sa dijasporom.
Stevanović, hotelijer u Švajcarskoj među prvima je počeo da radi sa kineskim turistima, naglasio je da postoji veliko interesovanje u Kini za Srbijom, ali da nama nedostaju hoteli za tako velike grue, te da je sada isplativije uložiti u hotel u Beogradu nego u Cirihu.
Sednici Saveta za dijasporu prisustvovali su članovi i gosti iz SAD, Kanade, Švajcarske, Francuske, Turske, Austrije, Ruske Federacije, Australije, Kine, UAE, Meksika, Češke, Belgije, Italije, Holandije, Mađarske, Rumunije. Na sednici je bilo reči i o organizaciji 3. Samita poslovne i akademske dijaspore, koji će se održati početkom juna 2018. u Cirihu, umrežavanju poslovne i akademske dijaspore u južnoj Nemačkoj, kao i Naučno tehnološkom parku Beograd. Savet za dijasporu PKS razmatrao je i druge inicijative i predloge konkretnih aktivnosti u 2018. godini.
Pozivaju se pripadnici dijaspore koji su rođeni, ili su samo živeli, u Nišu, Aleksincu, Svrljigu, Merošini, Ražnju, Doljevcu i Gadžinom Hanu, ili su poreklom iz ovih krajeva, da učestvuju u prvoj fazi Popisa dijaspore Nišavskog upravnog okruga.
Za direktan pristup popisnom obrascu, kliknite ovde.
U Strategiji očuvanja i jačanja odnosa matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu iz 2011. godine kaže se da „ne postoje apsolutno precizni podaci o broju pripadnika dijaspore, jer nikada nije izvršen popis, ali operiše se brojem od oko četiri miliona“.
Niš, treći srpski grad, sedište Nišavskog upravnog okruga, ima naročito veliku dijasporu. Pa ipak, broj Nišlija i drugih stanovnika ovog okruga u rasejanju, među kojima su građani Aleksinca, Svrljiga, Merošine, Ražnja, Doljevca i Gadžinog Hana, se ne zna, uostalom kao ni broj Srba u svetu.
„Popisom dijaspore Nišavskog upravnog okruga evidentiraće se najveći mogući broj spoljnih migranata, po ugledu na regularni republički popis stalnog stanovništva. Prikupljeni podaci koristiće se isključivo u statističke svrhe i u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti Republike Srbije“, kaže rukovodilac Popisa Ivan Kalauzović Ivanus.
