Udruženje novinara Srbije (UNS) pod podškom Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova organizovaće 29. decembra Desetu medijsku konferenciju dijaspore i Srba u regionu. Konferencija će zbog epidemiološke situacije usled pandemije virusom KOVID 19 biti održana onlajn – preko ZOOM aplikacije.
Tema Desete konferencije biće rad medija, organizacija i udruženja Srba iz regiona i dijaspore tokom pandemije izazvane virusom KOVID 19, sa posebnim osvrtom na način na koji je pandemija uticala na kvalitet rada i ekonomsku održivost medija, organizacija i udruženja Srba u dijaspori i regionu. Prijave za učešće na konferenciji zainteresovani predstavnici medija, udruženja i organizacija mogu da pošalju na elektronsku adresu ana.petronijevic@uns.rsdo 17. decembra 2020. godine.
Vlada Srbije je usvojila rebalans budžeta za 2020. godinu u koji je uračunat paket pomoći privredi i građanima od 5,1 milijarde evra, kako bi se ublažile posledice epidemije koronavirusa i Uredbu o isplati 100 evra svim punoletnim građanima koji žele da dobiju taj novac, a uplata će početi 15. maja.
Pravo na državnu pomoć od 100 evra imaju i srpski državljani koji žive u inostranstvu. Oni koji nemaju račun u banci u Srbiji neće imati nikakve dodatne obaveze po tom pitanju jer će im država isti i otvoriti.
Uslov za steknu pravo na uplatu od oko 11.800 dinara biće da se prijave. Prva mogućnost za prijavu biće online preko portala Uprave za trezor, a druga mogućnost je telefonom na brojeve koji će biti blagovoremeno objavljeni.
Podaci koji će biti obavezno navesti u prijavi su ime, prezime, jedinstveni matični broj građana (JMBG) i broj računa u banci.
Oni koji nemaju račun u banci, imaće mogućnost da to navedu u prijavi i država će im po automatizmu otvoriti račun i obavestiti ih o tome.
Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je da će sutra jedan avion odleteti za Berlin, a potom narednih dana za Abu Dabi i Maltu, kako bi vratio građane Srbije.
Šef srpske diplomatije kaže da građani koji su na udaljenim destinacijama treba da se približe do najbližeg aerodromima do koga se organizuju letovi.
Ministar spoljnih poslova je već rekao da gotovo da nema naših državljana zarobljenih na aerodromima po svetu a ostali će u zemlju biti vraćani po prioritetima.
„Ono što je bilo najurgentnije, mi smo to rešili. Posle današnjeg dana kada se reši začepljenje na granici Austrije i Mađarske i u Sloveniji, oni bi do kraja dana trebalo da se vrate, jer je napravljen humanitarni koridor. Sutra je let za Berlin, danas je za London, drugi let za Los Anđeles u stvari treba da doveze opremu za zdravstvo, nije za putnike“, rekao je ministar Dačić. Da li će biti letova za Ameriku to je pitanje za sagledavanje šta su nam prioriteti, rekao je ministar.
„Sutra ide let za Berlin i on će dovesti naše zdravstvene radnike između ostalog. U avionu ima 170 mesta, ne znam da li će biti skroz popunjen ali verujem da će biti dosta zainteresovanih. U proseku će ići jedan let dnevno, jer svi putnici moraju da se testiraju po povratku. U narednom periodu, ono što smo dogovorili sa predsednikom biće Abu Dabi, tu dolazi veliki broj naših turista, i moj je savet, ako mogu sa Tajlanda, Indonezije, da se približe do Abu Dabija, Dohe i Istanbula, to je jedini način da organizujemo prevoz“, istakao je Dačić.
Kada je reč o turistima, kako kaže ministar, i oni će biti sagledani, ali prioritet su studenti, zdravstveni radnici koji se vraćaju, bolesni koji se nalaze u inostranstvu i oni koji su se zatekli na službenim putevima. „Mi smo imali mogućnost da prevezemo ljude iz Dohe, došlo je 13 ljudi sa Balija, ali je 40 ostalo, trebalo je svi da dođu. Katar ervejs koja je organizovala letove nije nam se obratila, niko neće da vozi besplatno. Ne treba nama avion, mi nećemo ići na Tajland, ali Abu Dabi, Doha, Istanbul, Moskva, Pariz je nešto što treba raditi u narednom periodu“, rekao je ministar.
O tome odakle kreće prvi let najbolje je da se naši građani informišu preko diplomatsko konzularnih predstavništva u tim zemljama. „U narednim danima biće Abu Dabi, Berlin i Malta ali moraju da budu svesni, nisu urgentne stvari, niko nije na aerodromu, reč je o ljudima koji su ostali bez posla, kao što je u slučaju Malte, a turisti sačekali da im prođu aranžmani. Ulažemo maksimalni napor ali to mora da bude organizovani napor, mi ne naplaćujemo karte „, rekao je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.
Prema podacima o registrovanim doznakama za pet meseci ove godine, preko brzog transfera novca i računa izvršeno je oko 700.000 transakcija, kažu u NBS za Tanjug.
Prema podacima o registrovanim doznakama za pet meseci ove godine, preko brzog transfera novca i računa izvršeno je oko 700.000 transakcija, kažu u NBS za Tanjug.
Prosečan iznos primljenih doznaka razlikuje se u zavisnosti od destinacije i načina njihovog slanja, npr. preko brzog transfera novca prosečan iznos doznake se kreće oko 280 evra, a preko računa je znatno veći.
Prema procenama NBS, za pet meseci ove godine, priliv po osnovu neregistrovanih doznaka (van bankarskih računa i brzog transfera novca) iznosio je oko 618 miliona evra.
Posmatrano po zemljama, najviše doznaka u poslednjih pet godina, kao i u prvom tromesečju 2018. godine, dolazi iz zemalja u kojima živi i radi veliki deo naše dijaspore, pre svega iz Nemačke, Švajcarske, Austrije i Francuske, a najveći deo priliva doznaka realizuje se u evrima (oko 80 odsto).
U poslednjih pet godina, kako kažu u NBS, priliv doznaka u Srbiju relativno je stabilan, a njihovo učešće u bruto domaćem proizvodu kreće se oko osam odsto, što u centralnoj banci očekuju i u ovoj godini.
Srbi su jedna od retkih nacija, čije se rasejanje neprekidno uvećava. Prema podacima koje su srpski mediji objavljivali, tokom 90.-ih godina iz Srbije je otišlo preko 100.000 njenih državljana. Taj trend se nastavio i posle političkih promena 2000. godine, a u poslednjih 5-6 godina iseljavanje iz Srbije je osetno pojačano. Obrazovna struktura onih koji su napustili Srbiju je raznolika, a obzirom na činjenicu da u Zapadnim zemljama postoji „glad“ za visokoobrazovanom radnom snagom, lako se da zaključiti da su Srbiju napustili upravo njeni najobrazovaniji gradjani. Ista je situacija i sa Republikom Srpskom.
U potrazi za poslom i za boljim životom, Srbiju i R Srpsku napuštaju i oni koji nemaju fakulteteske diplome. Brojni vozači kamiona, zidari, tesari, medicinske sestre, kuvari, negovatelji, obični fizički radnici našli su uhlebljenje u Nemačkoj, ali i u nekim drugim zemljama. Sve to se naravno vrlo negativno odražava na privredu Srbije i R Srpske, a posledice će se osećati jako dugo.
Kada je u pitanju doseljavanje Srba u Švajcarsku tu je situacija nešto specifičnija u odnosu na EU. Obzirom da Švajcarska nije u EU, kao ni Srbija, dolazak u ovu alpsku zemlju za državljane Srbije je dosta otežan. Gradjani Srbije se medjutim snalaze na razne načine. Mnogi su uzeli madjarski, bugarski ili rumunski pasoš i na taj način legalno došli u Švajcarsku. Jedan deo državljana Srbije je boravišni i radni status regulisao sklapanjem lažnog braka, što je naravno zakonom zabranjeno i strogo sankcionisano. Na žalost nije ni mali broj onih koji u Švajcarskoj borave i rade ilegalno i pored toga što su i oni i njihovi poslodavci svesni činjenice da su za tako nešto predvidjene veoma visoke novčane, pa čak i zatvorske kazne, kao i zabrana ulaska u zemlje šengenskog sporazuma.
Posebna kategorija je i ne mali broj onih koji se u švajcarskim policijskim izveštajima nazivaju „turističkim kriminalcima“. Zatvori šriom Švajcarske su puni momaka iz Srbije, koji su u ovu zemlju došli kako bi pljačkali benzinske stanice, zlatare, prodavnice, stanove, prodavali drogu, uterivali dugove i bavili se ko zna sve čime. Pri tome treba istaći da su švajcarski sudovi veoma strogi prema počiniocima navedenih dela, što se može tumačiti nastojanjem vlasti da se obeshrabre oni koji eventualno planiraju da se bave kriminalnim aktivnostima.
U Švajcarskoj je na kraju 2016. godine živelo 2,1 miliona stranaca. Državljani Srbije po brojnosti su na 7. mestu iza Italijana, Nemaca, Portugalaca, Francuza, Albanaca sa Kosova i Španaca. U strance se inače ubrajaju svi oni koji nemaju švajcarsko državljanstvo. Prema zvaničnim podacima državljani Srbije čine 3,3 posto ukupnog broja stranaca. Medjutim, brojni su državljani Srbije koji imaju dvojno državljanstvu, tako da bi se prema nekoj gruboj proceni moglo reći da u Švajcarskoj živi preko 150.000 državljana Srbije.
Ukoliko bismo posmatrali samo Srbe, procene su da u Švajcarskoj živi oko 150.000 – 170.000 Srba sa prostora bivše Jugoslavije. I pored toga što su Srbi medju prvim strancima došli u Švajcarsku i što po brojnosti spadaju u brojniju grupu stranaca, oni to nisu iskoristili i sebi bezbedili bolji status od onoga kojeg trenutno imaju. Naime, vrlo malo Srba se politički angažovalo u Švajcarskoj, tako da danas nema Srba na nekim političkim funkcijama u ovoj zemlji. Trenutno je samo u gradskoj skupštini St. Gallen jedan Srbin odbornik.
A činjenica je da je u Švajcarskoj dosta visokoobrazovanih Srba, koji se nalaze i na značajnim pozicijama u velikim švajcarskim firmama, bolnicama, pa čak u jednom kantonu i na rukovodećoj funkciji u policiji za strance. Srbija i Švajcarska su još pre 100 godine uspostavile diplomatske odnose, tako da Srbiju u Švajcarskoj predstavljaju Ambasada u Bernu, Generalni konzulat u Cirihu, a u Ženevi se nalazi i Misija R Srbije pri ujedninjenim nacijama.
Na prostoru Švajcarske deluju brojni srpski klubovi i udruženja, medju kojima po organizovanosti i brojnosti posebno treba izdvojiti folklorna drušva. Preko 30 foklornih društava okupljaju brojne Srbe i neguje srpsku tradiciju i kulturu širom Švajcarske. Ova društva su okupljena u krovnu organizaciju pod nazivom „Savez srpskog folklora Švajcarske“ (trenutno broji 24 folklorna društva).
Savez srpskog folklora Švajcarske, foto: ssfs-sfvs.ch
Tokom 1992. godine osnovan je Srpski kulturni savez Švajcarske (SKSŠ)kao „srpska krovna organizacija u Švajcarskoj“. Tih 90.-ih godina Savez je zaista uspeo da okupi najveći broj srpskih društava, a vrlo aktivno se radilo na pružanju humanitrane pomoći Srbima u Hrvatskoj i Republici Srpskoj tokom ratnih zbivanja na ovim prostorima. Treba istaći da su se Srbi u Švajcarskoj tokom bombardovanja Srbije posebno istakli u pružanju kako novčane tako i drugih vidova pomoći svojoj Matici. SKSŠ sa svojim članovima je svakako dao značajan doprinos tome. Medjutim, kako to obično biva, već od 1999. godine SKSŠ ulazi u krizu i ne uspeva da se reorganizuje i svoj rad prilagodi novim uslovima. Savez masovno napuštaju dotadašnji članovi, tako da danas SKSŠ skoro da i nema članstva. U upravi SKSŠ nalaze se uglavnom stariji ljudi, a mladi se distanciraju od ove organizacije. I pored podrške koju ovaj Savez uživa u Matici, Savez ne uspeva da povrati značaj koji je imao 90.-ih godina, a o članstvu da se i ne govori. Uzroci ovakvog stanja su brojni, a pre svega leže u lošim presonalnim rešenjima, pretvaranju Saveza u mesto za ispunjavanje ličnih ambicija pojednih ljudi, lošoj proceni situacije, ne snalaženju rukovodstva SKSŠ u novonastaloj situaciji itd., itd.
Srpski kulturni savez Švajcarske, foto: skss.ch
U takvoj situaciji nastala je jedna nova organizacija pod nazivom „Zajednica Srba Švajcarske“, koju su osnovali mladji aktivisti i koja je za vrlo kratko vreme naišla na veoma dobar odjek kod srpskih klubova, udruženja, firmi i pojedinaca. Zajednica težište svog rada usmerava ka Švajcarskoj i njenim institucijama, a sa ciljem da se promeni negativna slika o Srbima, koja u ovoj zemlji još uvek preovladava. Naravno, kontakti sa Maticom su nešto na čemu Zajednica intenzivno radi. Zajednica je uspostavila odličnu saradnju sa Savezom srpskog folklora Švajcarske, a brojni članovi SSFŠ su postali i članovi Zajednice.
Zajednica Srba Švajcarske, Foto: Barbara Truninger
Ne treba zaboraviti ni Udruženje srpskih pisaca Švajcarske, kao i nekoliko srpskih bajkerskih udruženja, te sportska društva kao što su fudbalski klubovi Srbija, R Srpska, Morava itd. Tu je i Udruženje srpskih privrednika, koje je 2016. i 2017. godine organizovalo sajam srpskih privrednika. Na žalost oba sajma su protekla skoro ne zapaženo medju Srbima u Švajcarskoj, o čemu svedoči i vrlo slaba posećenost istih. Ostaje da se vidi da li će ovo udruženje u narednim godinama uspeti da se bolje organizuje i da privuče Srbe – privrednike u svoje članstvo. Takodje treba pomenuti i SKD Prosvjeta, koje od svog osnivanja 2015. godine, prednjači u organizovanju kulturnih aktivnosti. Značajno mesto u životu Srba u Švajcarskoj zauzima i Srpska pravoslavna crkva.
Udruženje srpskih privrednika Švajcarkse, foto: rts.rs
Medjutim, procene su da je svega 5% Srba u Švajcarskoj aktivno uključeno u aktivnosti klubova i udruženja. Oni bolje upućeni ističu da je neophodna bolja organizacija Srba u Švajcarskoj, a za šta se kao moguće rešenje sve glasnije pominje potreba za osnivanjem jedne snažne krovne organizacije.
Udruženje srpskih privrednika Švajcarkse, foto: rts.rs
Čadež je na godišnjoj sednici Poslovnog saveta za dijasporu PKS rekao će Komora osnivanjem ovog centra, postati informativni punkt, i kako je istakao, servis i spona dijaspore sa domaćom privredom, državnim institucijama i lokalnim samoupravama.
Cilj osnivanja ovog tela Komore, rezultat je strateškog partnerstva sa Programom za razvoj Ujedinjenih nacija, Ministarstvom spoljnih poslova Srbije i Ministarstvom trgovine, a neophodno je da se nadležne institucije aktivnije uključe u razvoj biznis ideja dijaspore i da se zajedno radi na pripremi i realizaciji investicionih i poslovnih projekata srpske dijaspore u Srbiji.
Naši ljudi iz dijaspore na jednom mestu moći će da dobiju sve potrebne informacije o uslovima, mogućnostima i podsticajima za ulaganja. Bilo da je reč o grinfild ili investicijama u postojeće objekte, samostalnim ili zajedničkim investicionim poduhvatima sa partnerima iz Srbije ili inostranstva, privrednim ili infrastrukturnim projektima koji se mogu realizovati kroz javno-privatna partnerstva, rekao je Čadež.
Dijaspora će na raspolaganju imati i onlajn bazu projekata i lokacija za investiranje, „Atlas lokalnih samouprava“, sektorske i analize tržišta, podatke o izvoznoj ponudi domaćih kompanija i investicionim i drugim privrednim potencijalima opština i gradova.
Istovremeno, privrednicima iz Srbije, povezivanjem sa našom dijasporom, širom sveta otvaraju se nove mogućnosti za privlačenje investicija, plasman robe na tržištima zemalja u kojima posluje naša dijaspora, ali i zajedničku proizvodnju radi izvoza na ta tržišta kroz partnerstva sa našim ljudima koji žive i rade van zemlje i njihovim poslovnim partnerima, rekao je Čadež, podsetivši na veoma uspešno organizovan Svesrpski samit, koji u Cirihu Udruženje srpskih privrednika Švajcarske organizuje drugu godinu zaredom.
Predsednik Udruženja srpskih privrednika u Švajcarskoj Stojan Stevanović, istakao je da treba raditi na tome da 2018. bude godina investicija dijaspore u maticu.
On je podsetio na uspeh Svesrpskog samita koji se održava jednom godišnje u Cirihu baš sa ciljem da se pospeši spona između privrede matice i dijaspore. Rekao je da je za dijasporu veoma zanimljivo ulaganje u turizam u domovini, ali i da treba investirati i u staračke domove i sadržaje za penzionere.
Oko 100.000 Srba u iduće dve godine nakon ostvarenih penzija u inostranstvu vratiće se u maticu, sa značajnim sredstvima iz svojih penzionih fondova, podsetio je Stevanović na oblast u kojoj postoji prostor za ulaganje.
Takođe, Srbija ima sjajne banje, a penzioneri iz Švajcarske, koji bi se vratili u maticu, na osnovu dogovora koji postoji, imaju pravo da se leče i koriste banje na račun švajcarskoj zdravstvenog osiguranja.
Stevanović je još jednom apelovao na vlasti u Srbiji i RS da se angažuju na uspostavljanju tešnje komunikacije sa dijasporom.
Stevanović, hotelijer u Švajcarskoj među prvima je počeo da radi sa kineskim turistima, naglasio je da postoji veliko interesovanje u Kini za Srbijom, ali da nama nedostaju hoteli za tako velike grue, te da je sada isplativije uložiti u hotel u Beogradu nego u Cirihu.
Sednici Saveta za dijasporu prisustvovali su članovi i gosti iz SAD, Kanade, Švajcarske, Francuske, Turske, Austrije, Ruske Federacije, Australije, Kine, UAE, Meksika, Češke, Belgije, Italije, Holandije, Mađarske, Rumunije. Na sednici je bilo reči i o organizaciji 3. Samita poslovne i akademske dijaspore, koji će se održati početkom juna 2018. u Cirihu, umrežavanju poslovne i akademske dijaspore u južnoj Nemačkoj, kao i Naučno tehnološkom parku Beograd. Savet za dijasporu PKS razmatrao je i druge inicijative i predloge konkretnih aktivnosti u 2018. godini.
Pozivaju se pripadnici dijaspore koji su rođeni, ili su samo živeli, u Nišu, Aleksincu, Svrljigu, Merošini, Ražnju, Doljevcu i Gadžinom Hanu, ili su poreklom iz ovih krajeva, da učestvuju u prvoj fazi Popisa dijaspore Nišavskog upravnog okruga.
Za direktan pristup popisnom obrascu, kliknite ovde.
U Strategiji očuvanja i jačanja odnosa matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu iz 2011. godine kaže se da „ne postoje apsolutno precizni podaci o broju pripadnika dijaspore, jer nikada nije izvršen popis, ali operiše se brojem od oko četiri miliona“.
Niš, treći srpski grad, sedište Nišavskog upravnog okruga, ima naročito veliku dijasporu. Pa ipak, broj Nišlija i drugih stanovnika ovog okruga u rasejanju, među kojima su građani Aleksinca, Svrljiga, Merošine, Ražnja, Doljevca i Gadžinog Hana, se ne zna, uostalom kao ni broj Srba u svetu.
„Popisom dijaspore Nišavskog upravnog okruga evidentiraće se najveći mogući broj spoljnih migranata, po ugledu na regularni republički popis stalnog stanovništva. Prikupljeni podaci koristiće se isključivo u statističke svrhe i u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti Republike Srbije“, kaže rukovodilac Popisa Ivan Kalauzović Ivanus.
Humanitarna organizacija Srbi za Srbe je aktivna u Švajcarskoj od 2011. godine i prikupili su do sada preko 147500.-chf i time doprinela da HO Srbi za Srbe na globalnom nivou pomogne 1600 porodica sa preko 10000 dece.
Ove godine HO Srbi za Srbe pokrenula je akciju ”Pet po pet za lepši dečiji svet” koja ima za cilj do 2020. godine da uključi 5000 novih donatora širom Švajcarske koji bi prihvatili da naprave trajni nalog preko svojih banaka i tako svakog meseca doniraju 5.-chf za pomoć socijalno ugroženim porodicama i njihovoj deci širom Balkana.
Na taj način žele da privuku pažnju da veoma malo odricanje nekome znači mnogo ! Putem trajnog naloga se obezbeđuju redovna sredstva da bi svi projekti koje vodi HO Srbi za Srbe bili pokrenuti i završeni u što kraćim rokovima.
Pomoć ce ne uručuje u parama već se sastoji u oruđu za rad, stoci, kućnim aparatima, krevetima, itd.
Od aprila 2016. godine pokrenuta je i mogućnost doniranja putem SMS poruke. Slanjem teksta SZS 20 na 339 donirate 20 chf HO Srbi za Srbe. Naravno tu je i bankovni račun preko koga može da se uplati i na taj način evidentiraju vaša sredstva jer donacije uplaćene na račun HO Srbi za Srbe u Švajcarskoj su oslobođena od poreza.
Deca su naša budućnost ! Budimo humani jer malo naše pomoći nekome je večna uspomena !
Podatci o bankovnom računu :
IBAN: CH57 0900 0000 6133 5679 5
Org. f. hum. Hilfe und Integration Srbi za Srbe Swiss
Zurichbergstrasse 7
8032 Zurich
Odgovorne vlade imaju dugoročne planove i strategiju u objedinjavanju nacionalnog bića matice i dijaspore kao i u definisanju nacionalnih interesa kao ciljeva koje zajednički ostvarujemo. Zato Vlada Republike Srbije na čelu sa mandatarom Aleksandrom Vučićem mora dati institucionalni okvir dijaspori. Vlada može i treba da ima glavnu ulogu u kanalisanju energije, inicijativa i resursa dijaspore za dobrobit otadžbine i celokupnog srpskog korpusa. Da podsetimo na jake dijaspore koje su politički aktivne grupe, kao što su Jevreji, Grci, Jermeni… Upravo zemlje poput Izraela i Jermenije smatraju svoje dijaspore kao strateški važna politička sredstva, dok drugi , poput Indije, Filipina i drugih zemalja, priznaju ogroman doprinos njihovih dijaspora koje čine kroz doznake. Za naše iseljenike glavnu ulogu u očuvanju identiteta srpske dijaspore i sprečavanju asimilacije odigrala je Srpska pravoslavna crkva.
Gde je mesto srpskoj dijaspori? Nekadašnje Ministarstvo za dijasporu koje je potom svedeno na Kancelariju za dijasporu a onda na Upravu za dijasporu pri Ministarstvu spoljnih poslova već gotovo dve godine nema direktora niti zamenika direktora kuće koja treba da predstavlja sve naše iseljenike. Time su paralisane mnoge aktivnosti dijaspore koje i dalje opstaju zahvaljujući dobroj volji i snazi pojedinaca ili jačini i organizovanosti pojedinih udruženja. Na matici Srbiji je potez i odgovornost da da institucionalni okvir svojoj dijaspori i instrumente pomoću kojih može delovati. Matica iseljenika Srbije kao najstarija iseljenička organizacija osnovana 1951. do današnjeg dana ostvaruje misiju da bude otvorena kuća za sve naše iseljenike i da radi na očuvanju kulturnog identiteta naših iseljenika kao i da bude most i glas naše dijaspore. Kao i mnoge ustanove od nacionalnog interesa, skinuta je sa budžeta i prepuštena da o njoj brinu povratnici i sami iseljenici. Mnoga osetljiva pitanja za državu, a od nacionalnog interesa se ostvaruju upravo kroz ovakve organizacije.
U današnje vreme tehnologija vrlo je lako mobilisati dijasporu. Ni sama dijaspora nije naravno ujednačena u zavisnosti od generacija i zemalja kada i gde su otišle, ali ono što je zajednički činilac jeste da pripadnost dijaspori podrazumeva svest, ili emotivnu vezanost za zemlju i poreklo. Zato dijaspora može biti kao plima i oseka, da bude aktivna ili neaktivna, privržena ili potpuno indiferentna na događaje u matici koje najčešće zavise od samog povoda. Stepen privrženosti i mobilizacija dijaspore često zavisi od događaja koji utiču na domovinu: prirodne katastrofe, konflikti i promene vlasti, što svedoči o snazi zajedničkih interesa i identiteta. Udruženja dijaspore jesu i mogu biti značajni lobisti u zemlji domaćina, da oblikuju politiku u korist domovine ili da ospore vladu otadžbine kao što su nakon zauzimanja kurdskog lidera Odžalana 1999. godine organizovane masovne demonstracije među Kurdima u desetinama mesta širom sveta, donoseći kurdska pitanja u svetsku pažnju.
Još bolji primer težine interesa i podrške dijaspore se ogleda u zastupljenosti dijaspore u vlasti i formiranju namenskih ministarstava za dijasporu. Tako su 1990. godine Hrvati u inostranstvu donirali četiri miliona dolara za izbornu kampanju Franje Tuđmana i kasnije su nagrađeni sa zastupljenosti u parlamentu: 12 od 120 mesta su dodeljeni Hrvatima iz dijaspore! Više je dodeljeno dijaspori nego etničkim manjinama. Slično je tokom kampanje Vinsenta Foksa kod Meksikanaca u Kaliforniji 2000. godine, koji je igrao na širim granicama zamišljenog naroda izjavom da će biti prvi predsednik „Vlade od 118 miliona Meksikanaca – uključujući 100 miliona u Meksiku i 18 miliona stanovnika koji žive izvan zemlje“. I u svom inauguralnom govoru 2002. godine, kenijski predsednik Kibaki apelovao je na sve Kenijce u inostranstvu „da nam se pridruže u izgradnji nacije“.
Strah od dijaspore koji imaju dvojnu političku lojalnost, matici i zemlji u kojoj žive, uvek je bio aktuelan. Naravno, otadžbina svakako želi doznake i ceni lobiranje, ali nije previše naklonjena političkom angažmanu dijaspore. To je često i razlog otežanom dobijanju srpskog državljanstva i ograničenim formama dvojnog državljanstva što se oslikava na glasanja i parlamentarnu zastupljenost. Strah od „neprijatelja unutar“ ili kakve neprijateljske ćelije koja može biti aktivirana jednaka je svim oblicima fobije i diskriminacije. Novac iz dijaspore poslat kući je oduvek bio tema jer četiri milijarde doznaka od dijaspore svake godine nije stvar za zanemarivanje. Svega sedam odsto koristi se za investicije i planski dok je ostatak uglavnom za preživljavanje preostalih članova familija u Srbiji i plaćanja računa. Kako su te doznake značajne za očuvanje socijalnog mira kao i naših deviznih rezervi, onda Vlada treba da nudi za svoje državljane u inostranstvu posebne devizne račune, podsticaje ili obveznice za investicije iseljenika, carine ili uvozne podsticaje, specijalna prava svojine ili privilegovan pristup specijalnim ekonomskim zonama.
Uprkos slabom interesovanju Vlade za svoju dijasporu, trend i želja za povratkom u svoju zemlju je nesmanjen kod starih ali i mladih. Zamislite brojne napuštene gradove kao što je prelepi Golubac, Majdanpek i drugi u Istočnoj Srbiji odakle su mnogi otišli u Beč ili Nemačku. Organizovan povratak naših ljudi da nakon svog radnog veka ostatak penzije provedu u svom zavičaju bi bio od obostrane koristi. Oživeli bi domovi zdravlja, kulture, škole, mnoga gazdinstva…, a slični podsticaji bi bili potrebni i za mlade parove koje žele da zasnuju porodicu, kako za one iz dijaspore, tako i iz Srbije. Stotine napuštenih kuća koje nemaju vlasnika, a koje će pripasti državi ukoliko se ne pojavi poslednji vlasnik u narednih 10 godina. Šta do tada? Iako žive izvan granica svoje zemlje, mnogi ljudi sebe smatraju legitimnim članovima svog kolektivnog identiteta i društveno-političkog poretka. Iako je pola Srbije van Srbije, lekari, inženjeri, geolozi… i dalje nesmanjeno odlaze iz zemlje. Šta će nova Vlada uraditi po tom pitanju ostaje nam da vidimo uskoro.
Autorka je predsednica Matice iseljenika, magistar međunarodnih odnosa i povratnica iz Australije
U Skupštini Srbije za predsednika skupštinskog Odbora za dijasporu i Srbe u regionu izabran je poslanik „Dveri“ Ivan Kostić.
Za zamenika predsednika odbora, na Kostićev predlog, izabran je Miodrag Linta iz poslaničkog kluba SNS-a.
Poslanik Demokratske stranke Srbije Dejan Šulkić, sa kojom su Dveri izašle zajedno na parlamentarne izbore, bio je prilikom glasanja uzdržan iako, kako je rekao, nema ništa protiv Kostića, ali je nezadovoljan načinom organizacije sednice odbora i zato što nije bilo konsultacija o tome ko će biti predložen za predsednika.
Poslanik SNS-a Vladimir Orlić rekao je da je konsultacija bilo, što dokazuje i izbor poslanika „Dveri“, ali da je pitanje koliko ko uvažava spremnost naprednjaka na dogovor.
Ivan Kostić je rekao da se nada da na odboru neće biti političkih nadgornjavanja, već da će svi zajednički intenzivno raditi na unapređenju saradnje sa dijasporom.
Mr Ivan Kostić: Očekujem konstruktivan i efikasan rad Odbora za dijasporu i Srbe u regionu
Povodom imenovanja za predsednika skupštinskog Odbora za dijasporu i Srbe u regionu, mr Ivan Kostić izjavio je sledeće:
Ivan Kostić rođen 15.09.1975. godine u Vrbasu, gde je završio Osnovnu školu i Gimnaziju. Ekonomski fakultet u Subotici upisao 1994, zvanje diplomiranog ekonomiste stekao 2002. godine. Postdiplomske-magistarske studije upisao na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, smer Agroekonomija, 2003. godine, zvanje magistra poljoprivrednih nauka stekao 2014. godine. Od septembra 2002. do juna 2003. godine odslužio redovni vojni rok u Gornjem Milanovcu i Beogradu.
Svoj radni vek započeo 2003. godine u Pekarskoj industriji Trivit-Pek, gde je obavljao dužnost rukovodioca prodaje i nabavke. Godine 2006. zaposlio se u Industriji ulja Vital iz Vrbasa, gde je do 2008. godine radio na mestu menadžera prodaje. Od 2008. godine do danas bavi se privatnim poslom u svojoj firmi.
Oženjen sa Draganom, ima tri sina Konstantina, Georgija i Jovana.
Drago mi je da su u ovom odboru ljudi, koji su bili članovi prethodnog odbora, a i ministri za Srbe u dijaspori i rasejanju, čije će iskustvo pomoći i meni i svima nama da naš rad bude što efikasniji.
Ono što mogu da obećam jeste, da ovaj odbor neće preferirati bilo kakvo stranačko nadgornjavanje i ovo će biti odbor gde bi i svi mogli da nađemo zajednički interes u našem radu, da bismo ostvarili bolje rezultate i saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu.
Zadatak koji treba da ispunimo ne bi trebao da bude deo bilo kakvih stranačkih podela i svađa.
Srpski pokret Dveri prihvata kritike narodnih poslanika, koje su uputili na predlog izbora predsednika ovog odbora, ali isto tako smatramo, da predlagač nije pogrešio sa izborom, da se predsednik ovog odbora izabere upravo iz redova Dveri.
Sa velikom odgovornošću mogu da kažem da je Srpski pokret Dveri poslednjih godina najviše uradio po pitanju saradnje sa dijasporom. Dveri su obišle 60 zajednica Srba u dijaspori, a već 17 godina sarađujemo sa našom omladinom u rasejanju, organizovali smo Sabore na kojima je prisustvovala omladina iz dijaspore, a i osnovali smo udruženje Srpska mreža, koje je povezivalo sve Srbe sveta.
Mi odlično poznajemo situaciju u dijaspori i naše iskustvo će pomoći u što boljem radu ovog odbora.
Ono što ćemo i uraditi jeste da ćemo intenzivirati saradnju sa Srbima u regionu i dijaspori i nadam se uz zajedničku pomoć svih vas, bez želje da kroz ovaj odbor ističemo našu poslaničku grupu.
Verujemo da ćemo imati dobar rezultat u radu, jer je dijaspora jedan ne iskorišćen resurs, kojem se moramo posvetiti kako bi poboljšamo odnos matice i rasejanja – zaključio je Kostić.
