Da li ima dovoljno skloništa u Švajcarskoj u koliko za njima bude bilo potrebe? Da li su u dobrom stanju i kako pronaći vaše najbliže sklonište?
Šezdesetih godina, tokom Hladnog rata, strahovi od nuklearnih napada bili su veoma prisutni. To je jedan od razloga zašto je Švajcarska započela sistematsku izgradnju skloništa za zaštitu od vazdušnih i nuklearnih napada. Slogan u koji se koristio u to vreme je bio: «Neutralnost nas ne štiti od radioaktivnosti.»
Zbog aktuelnih svetskih dešavanja, ponovo se vraća strah od nuklearnog rata. Postavlja se pitanje da li u skloništima u Švajcarskoj i dalje ima mesta za sve građane?
Koliko skloništa za vazdušne napade ima Švajcarska?
Savezna kancelarija za civilnu zaštitu (FOCP) navodi da Švajcarksa ima 360.000 skloništa. Od toga, 5.100 su javna skloništa, ostalo su privatna skloništa u stambenim zgradama.
Koliko ljudi može da primi?
Skloništa nude smeštaj za 8,6 miliona ljudi. Prema podacima Federalnog zavoda za statistiku, populacija sa stalnim prebivalištem u Švajcarskoj, 2020. godine iznosila je 8,67 miliona. Većina skloništa ima mesta u kojima može da stane od 20 do 200 osoba. Švajcarksa je jedina zemlja na svetu koja može smesti praktično celokupno stanovništvo u svoja skloništa za vazdušne napade. Drugo i treće mesto zauzimaju Švedska (81%) i Finska (70%). Interesantna je velika razlika u odnosu na susedne zemlje. Austrija može smestiti 30 posto stanovništva u skloništa, dok na primer Nemačka tek nešto manje od tri posto.
Kako da pronađete vaše sklonište?
Kantoni su direktno odgovorni za planiranje kome će koje sklonište biti dodijeljeno. «Obaveštenje će biti objavljeno samo kada situacija to bude zahtevala», kaže Linda Studer, portparol BABS-a.
Kada morate da odete u vaše sklonište?
Odlučujuća je direktiva Savezne vlade. Ako se sirene oglasi van godišnjeg testa, znači da stanovništvo može biti ugroženo. U ovim slučajevima važno je slušati radio, slediti upustva nadležnih organa i obavestiti komšije.
Da li su sistemi za zaštitu od vazdušnih napada u dobrom stanju?
Opštine imaju obavezu da barem jedanput na svakih deset godina provere da li su skloništa u operativnom stanju, kaže Annekäthi Krebs iz Švicarskog udruženja vlasnika kuća. Konkretno, šalju se inspektori skloništa da provere stanje u kojem se oni nalaze
Da li su objekti spremni za upotrebu?
Pre svega, skloništa u privatnim zgradama se naširoko koriste u druge svrhe, kaže Krebs – na primjer kao vinski podrum ili prostorija za hobi. Ovo je takođe dozvoljeno sve dok se prostorija može pripremiti za upotrebu u razumnom vremenskom periodu. Dakle, ako dođe do vanrednog stanja, Savezna vlada bi mogla izdati odgovarajuću naredbu.
Šta jedno sklonište mora imati za potrebe hitnih slučajeva?
Suvi toaleti, ventilacija i dovoljno prostora za ležanje su obavezni po zakonu. Postoje i konstruktivne specifikacije kao što su debljina zidova i vrata. Prema Krebsovim rečima, ne postoje propisi u vezi sa zalihama za skloništa od vazdušnih napada u privatnim objektima. Ovdje se oslanjate na ličnu odgovornost.
Za koji vremenski period je predviđen smeštaj u skloništima?
Kako navode iz Federalne kancelarije za civilnu zaštitu, skloništa su tu da pruže zaštitu u slučaju akutne opasnosti. U zavisnosti od stepena opasnosti, morali bi se u njima ostati od nekoliko sati do nekoliko dana.
Neophodne namernice za hitne slučajeve
Prema Studeru iz BABS-a, stanovništvo bi trebalo da spremi neophodne namernice za vremenski period od nekoliko dana. Zalihe za hitne slučajeve se prvenstveno sastoje od hrane koja se može čuvati oko nedelju dana i devet litara vode po osobi. Da ne zaboravimo najvažnije lekove. Ako vanredna situacija potraje duže, prema BABS-u, nadležni organi bi trebalo da distribuiraju hranu, vodu i drugu nephodnu robu, uz podršku civilne odbrane.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i uključite se u našu Telegram zajednicu.
https://www.babs.admin.ch/de/publikservice/information/ukraine.html
