Facebook Instagram RSS Twitter
Facebook Instagram RSS Twitter
Reklama

Digitec Galaxus otvara dodatna radna mesta u Beogradu

0

Kako Digitec Galaxus piše na svom portalu, najveća online prodavnica u Švajcarskoj otvara nova radna mestu u Beogradu. Dva nova tima za softverski razvoj u oblasti sistema korisničkog servisa i održavanja proizvodnih podataka počinju uskoro sa radom u srpskoj metropoli. 

Digitex Galaxus već posluje od 2016. godine u Beogradu sa oko 300 zaposlenih. Kao razuman korak, navodi se u saopštenju, vidi se dalji tehnički razvoj u oblastima, gde su radnici u Srbiji bili već odgovorni. Aleksandar Zabunović, glavni menedžer Digitec Galaxusa u Srbiji, objašnjava kako u Srbiji postoje mnogobrojni dobri univerziteti i visokoobrazovani mladi IT stručnjaci i veruje da će Beograd pored Ciriha postati novi razvojni centar švajcarske kompanije. 

Digitec Glaxus naglašava u saopštenju da Cirih ostaje glavni centar i da ne izmešta radna mesta iz Švajcarske u Srbiji, već otvara nova radna mesta.

Samit poslovne dijaspore u Cirihu

0

Udruženje srpskih privredinka Švajcarske (USPŠ), održaće 13. i 14. maja 2022. godine Samit poslovne dijaspore u gradskoj hali Dietikon pored Ciriha (Stadthalle Dietikon).

Ciljevi Samita su podrška srpskim kompanijama u Švajcarskoj, kao i podsticanje ekonomskog razvoja i saradnje između dijaspore i Matice. 

Tokom dva dana trajanja Samita, u okvoru Privrednog sajma i Ekonomskog foruma sastaće se švajcarske i srpske kompanije iz sektora energetike, informacionih tehnologija, medicine i nekretnina.

Na Ekonomskom forumu govoriće se o informacionim tehnologijama, preciznije na temu kako će dijaspora i pandemija podstaći srpsko-švajcarsko preduzetništvo, kao i o Blockchain-u i njegovim tehnološkim izazovima i mogućnostima, NFTs-u i o projektu Limos4. 

Deo Foruma biće posvećen i medicini, na kome će se prisutnima obratiti Dr. Vladimir Cmiljanović, osnivač Swissrocekts & Rocketvax, koji će govoriti o razvoju druge generacije vakcina protiv Covid-19. Dok će o razovju poslovanja u digitalnom zdravstu govoriti stručnjak i gostujući govornik iz kompanije Veemedo.

Investicije i smernice za izgradnju solarnog parka, kao i o implementaciji regulatornog modela kantona Cirih u energetskom sektoru, biće jedna od tema energetskog dela Foruma. 

Na Forumu će se govoriti i o aktuelnoj situaciji nekretnina u Švajcarskoj, kao i o švajcarskom projektu Swiss Residence — King’s Fountain Dedinje u Begradu.

Samit će otvoriti Ambasador Republike Srbije u Bernu, Nj.E. gospodin Goran Bradić, zajedno sa Oliverom Bertšingerom (Oliver Bertschinger) ispred SEC Privredne komore Švajcarska — Centralna Evropa.

Četvriti po redu Samit srpskih privredinka biće održan nakon pauze zbog pandemijskih restrikcija. Prethodni Samiti su održani 2016., 2017. i 2018. godine.

Detaljnije informacija o Samitu kao i ažuriranu agendu, možete pronaći na sajtu Udruženja srpskih privrednika Švajcarske, i na www.summit2022.ch

BIA demantovala navode Dika Martija o umešanosti u planove za njegovo ubistvo

0

Bezbednosno informativna agencija (BIA) uputila je danas pismo Federalnoj obaveštajnoj službi Švajcarske (FIS) u kojem najoštrije osuđuje i demantuje, kako se navodi u saopštenju dostavljenom Tanjugu, maliciozne tvrdnje o uključenosti srpskih bezbednosnih službi u planiranje bilo čijeg ubistva.

Time BIA reaguje na navodne pretnje smrću Diku Martiju, nekadašnjem izvestiocu Saveta Evrope koji je istraživao zločine OVK i trgovinu ljudskim organima, koje, kako tvrdi, dolaze iz „određenih krugova srpskih obaveštajnih službi”.

„U ovim teškim vremenima, takve tvrdnje nepravedno nanose nesagledivu štetu Srbiji i ugledu BIA, i njenih pripadnika, koji posvećeno i profesionalno izvršavaju svoje radne zadatke isključivo u skladu sa zakonom. BIA će uprkos svim pritiscima i pokušajima destabilizacije nastaviti da radi na očuvanju mira i stabilnosti Srbije i njenih građana”, navodi se u saopštenju BIA.

Marti je decembra 2020. dobio visoku policijsku zaštitu.

On je, u intervjuu za švajcarski dnevnik „Miz o poen”, rekao da je 18. decembra 2020. godine dobio poziv iz policije kada mu je rečeno da mu je život ugrožen i da će biti stavljen pod visoku policijsku zaštitu.

Kako je objasnio, od tada se nalazi pod najvišom policijskom zaštitom i ponuđeno mu je da promeni identitet i adresu, međutim on na to nije pristao.

U tom intervjuu Marti je rekao da pretnja smrću „izgleda dolazi iz određenih krugova srpskih obaveštajnih službi” koje su, kako navodi, tražile od plaćenih ubica iz podzemlja da ga likvidiraju kako bi „bacili krivicu na Albance sa Kosova”.

Inače Marti je autor izveštaja za Savet Evrope 2010. godine u kojem je osudio zločine OVK, uključujući i „žutu kuću“; to jest trgovinu organima.

Na osnovu tog izveštaja pokrenuta istraga protiv Hašima Tačija, kojem se sada sudi u Hagu.

Dik Marti pod policijskom zaštitom, tvrdi da mu prete iz krugova srpskih službi

0
Nekadašnji izvestilac Saveta Evrope koji je istraživao zločine OVK i trgovinu ljudskim organima Dik Marti, od decembra 2020. godine, ima vrlo visoku policijsku zaštitu, prenelo je nekoliko švajcarskih medija.

U intervjuu za švajcarski Miz o Puan (Mise au Point) Dik Marti je rekao da je 18. decembra 2020. godine dobio poziv iz policije kada mu je rečeno da mu je život ugrožen i da će biti stavljen pod visoku policijsku zaštitu.

Kako kaže, od tada se nalazi pod najvišom policijskom zaštitom i ponuđeno mu je da promeni identitet i adresu, međutim on na to nije pristao.

„Peti stepen zaštite podrazumeva nestanak, a to za mene nije dolazilo u obzir. Tako da smo do sada ostali na četvrtom nivou zaštite. Nikada se u Švajcarskoj nije dogodilo da neko toliko dugo ostane na tako visokom nivou opasnosti“,  izjavio je Marti.

Kaže da pretnja smrću „izgleda dolazi iz određenih krugova srpskih obaveštajnih službi“ koje su, kako navodi, tražile od plaćenih ubica iz podzemlja da ga likvidiraju kako bi „bacili krivicu na Albance sa Kosova“.

„Ima nekadašnjih boraca koji su se specijalizovali za ubistva po narudžbinama, za novac, tako da nije potrebno puno novca da biste tako nekog likvidirali. Očigledno da neka državna služba želi da me eliminiše da bi diskreditovala svog protivnika, što je apsolutno neprihvatljivo. Naše sudske vlasti moraju reagovati čvrsto i brzo“, poručio je Marti.

Dodao je da je zahvalan svim ljudima koji ga štite, ali da to ne može trajati večno.

„Rekao sam Fedpolu da se ne možemo više ograničavati na zaštitu, a da nemamo strategiju neutralizacije pretnje. Ne radi se samo o meni. Svi koji tragaju za istinom zaslužuju zaštitu, ali i pravdu. Zaslužuju da oni koji pokušavaju da ugroze njihov život budu sudski gonjeni. To se ne može tolerisati, a čini mi se da se to upravo radi“, dodaje Marti.

Švajcarski mediji prenose da policija u civilu više ne dežura ispred kuće Dika Martija, ali da su zaštitne mere i dalje jednako važne.

Kuća je, kako navode, puna kamera, opremljena alarmima i sigurnom sobom, u koju se Marti mora skloniti u slučaju napada. Policija u civilu je stacionirana u blizini.

Tokom svojih retkih putovanja, kako navode, Marti nosi pancir, njegov automobil je blindiran i u pratnji policijskih vozila u civilu.

Oni podsećaju da je Marti 2010. godine za Savet Evrope napisao izveštaj u kojem je osudio zločine OVK, uključujući i trgovinu organima i da je na osnovu tog izveštaja pokrenuta istraga protiv Hašima Tačija.

Navode i da je Tači 2020. godine podneo ostavku na mesto predsednika Kosova, od tada mu se sudi u Hagu, ali na Kosovu i dalje „Tačija vide kao heroja rata za nezavisnost protiv Srbije“.

Kako se glasalo u Švajcarskoj na parlamentarnim i predsedničkim izborima

0

Državljani Srbije koji žive ili se trenutno nalaze u Švajcarskoj imali su mogućnost da glasaju na tri biračka mesta. U Ambasadi Republike Srbije u Bernu, Generalnom konzulatu Republike Srbije u Cirihu i u Kongresnom centru u Luganu.

Za glasanje u Švajcarskoj prijavilo se ukupno 2131 državljanin Srbije.

Izlaznost je bila 69%

Izlaznost je kao i na prethodnim izborima bila visoka, dok je najveća bila na biračkom mestu u Ambasadi Srbije u Bernu i iznosila je 79% upisanih birača, zatim sledi biračko mesto u Luganu sa 78%, dok je u Konzulatu u Cirihu svoje biračko pravo iskoristilo 66% birača.

Rezultati izbora za predsednika Republike Srbije za sva tri biračka mesta u Švajcarskoj:

  1. Miša Vacić  0,4%
  2. Prof. Dr Biljana Stojković  6,4%
  3. Branka Stamenković 1,1%
  4. Zdravko Ponoš 28%
  5. Milica Đurđević Stamenkovski 1,6%
  6. Aleksandar Vučić 55%
  7. Dr Miloš Jovanović 3,3%
  8. Boško Obradović 1,8%

Rezultati izbora za narodne poslanike Republike Srbije za sva tri biračka mesta u Švajcarskoj:

  1. Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve 41%
  2. Ivica Dačić Premijer Srbije 6%
  3. Savez vojvođanskih Mađara – Ištvan Pastor
  4. Dr Vojislav Šešelj – Srpska Radikalna Stranka 1,4%
  5. Marinika Tepić – Ujedinjeni za pobedu Srbije 21%
  6. Dr Miloš Jovanović – Nada za Srbiju – Monarhisti 3,6%
  7. Milica Đurđević Stamenkovski – Zavetnici 1,2%
  8. Muftijin Amanet 6,2%
  9. Moramo – Akcija – Ekološki ustanak 11%
  10. Suverenisti – Saša Radulović 1,4%
  11. Boško Obradović – Dveri – POKS 2,1%
  12. Zajedno za Vojvodinu
  13. SDA Sandžaka – Sulejman Ugljanin
  14. Boris Tadić – Ajmo ljudi 1,2%
  15. Albanska demokratska alternativa
  16. Koalicija albanaca doline
  17. Otete bebe – Ana Pejić
  18. Romska partija – Srđan Šajn
  19. Ruski manjinski savez

Broj glasova po biračkim mestima:

Biračko mesto 72 – Ambasada Republike Srbije u Bernu

Broj glasova koji je dobio svaki kandidat za predsednika republike:

  1. Miša Vacić  0
  2. Prof. Dr Biljana Stojković  27
  3. Branka Stamenković 6
  4. Zdravko Ponoš 129
  5. Milica Đurđević Stamenkovski 5
  6. Aleksandar Vučić 104
  7. Dr Miloš Jovanović 15
  8. Boško Obradović 5

Broj glasova koje su dobile izborne liste za narodne poslanike R Srbije

  1. Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve 79
  2. Ivica Dačić Premijer Srbije 9
  3. Savez vojvođanskih Mađara – Ištvan Pastor 0
  4. Dr Vojislav Šešelj – Srpska Radikalna Stranka 4
  5. Marinika Tepić – Ujedinjeni za pobedu Srbije 94
  6. Dr Miloš Jovanović – Nada za Srbiju – Monarhisti 18
  7. Milica Đurđević Stamenkovski – Zavetnici 3
  8. Muftijin Amanet 6
  9. Moramo – Akcija – Ekološki ustanak 48
  10. Suverenisti – Saša Radulović 9
  11. Boško Obradović – Dveri – POKS 8
  12. Zajedno za Vojvodinu 1
  13. SDA Sandžaka – Sulejman Ugljanin 0
  14. Boris Tadić – Ajmo ljudi 8
  15. Albanska demokratska alternativa 0
  16. Koalicija albanaca doline 0
  17. Otete bebe – Ana Pejić 5
  18. Romska partija – Srđan Šajn 0
  19. Ruski manjinski savez 0

Biračko mesto 73 – Generalni konzulat Republike Srbije u Cirihu

Broj glasova koji je dobio svaki kandidat za predsednika republike:

  1. Miša Vacić  6
  2. Prof. Dr Biljana Stojković  68
  3. Branka Stamenković 11
  4. Zdravko Ponoš 274
  5. Milica Đurđević Stamenkovski 12
  6. Aleksandar Vučić 613
  7. Dr Miloš Jovanović 30
  8. Boško Obradović 20

Broj glasova koje su dobile izborne liste za narodne poslanike R Srbije

  1. Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve 454
  2. Ivica Dačić Premijer Srbije 58
  3. Savez vojvođanskih Mađara – Ištvan Pastor 0
  4. Dr Vojislav Šešelj – Srpska Radikalna Stranka 14
  5. Marinika Tepić – Ujedinjeni za pobedu Srbije 210
  6. Dr Miloš Jovanović – Nada za Srbiju – Monarhisti 31
  7. Milica Đurđević Stamenkovski – Zavetnici 10
  8. Muftijin Amanet 87
  9. Moramo – Akcija – Ekološki ustanak 114
  10. Suverenisti – Saša Radulović 13
  11. Boško Obradović – Dveri – POKS 20
  12. Zajedno za Vojvodinu 2
  13. SDA Sandžaka – Sulejman Ugljanin 0
  14. Boris Tadić – Ajmo ljudi 10
  15. Albanska demokratska alternativa 0
  16. Koalicija albanaca doline 0
  17. Otete bebe – Ana Pejić 3
  18. Romska partija – Srđan Šajn 0
  19. Ruski manjinski savez 2

Biračko mesto 74 – Kongresni centar Lugano

Broj glasova koji je dobio svaki kandidat za predsednika republike:

  1. Miša Vacić  1
  2. Prof. Dr Biljana Stojković  1
  3. Branka Stamenković 0
  4. Zdravko Ponoš 22
  5. Milica Đurđević Stamenkovski 8
  6. Aleksandar Vučić 114
  7. Dr Miloš Jovanović 5
  8. Boško Obradović 3

Broj glasova koje su dobile izborne liste za narodne poslanike R Srbije

  1. Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve 84
  2. Ivica Dačić Premijer Srbije 25
  3. Savez vojvođanskih Mađara – Ištvan Pastor 0
  4. Dr Vojislav Šešelj – Srpska Radikalna Stranka 4
  5. Marinika Tepić – Ujedinjeni za pobedu Srbije 20
  6. Dr Miloš Jovanović – Nada za Srbiju – Monarhisti 6
  7. Milica Đurđević Stamenkovski – Zavetnici 5
  8. Muftijin Amanet 0
  9. Moramo – Akcija – Ekološki ustanak 3
  10. Suverenisti – Saša Radulović 0
  11. Boško Obradović – Dveri – POKS 4
  12. Zajedno za Vojvodinu 0
  13. SDA Sandžaka – Sulejman Ugljanin 0
  14. Boris Tadić – Ajmo ljudi 0
  15. Albanska demokratska alternativa 0
  16. Koalicija albanaca doline 0
  17. Otete bebe – Ana Pejić 1
  18. Romska partija – Srđan Šajn 0
  19. Ruski manjinski savez 0

 

Rusija stavila Švajcarsku na listu «neprijateljskih zemalja»

0

Moskva je u ponedjeljak objavila listu država koje su počinile «neprijateljske radnje» protiv Rusije, na primimer u vidu sankcija.

Listu je objavila novinska agencija Tass. Pored Amerike, Kanade, zemalja EU, Australije, Japana i mnogih drugih, na listi se nalazi i Švajcarska.

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov je početkom februara poslao pismo Švajcarskoj u kojem je pitao švajcarsku vladu na čijoj je strani. Pre nego što je Rusija započela operaciju u Ukrajini, Moskva je diplomatskim pismima kontaktirala sve zapadne prestonice.

Konkretno, Moskva je zahtevala «brz i jasan odgovor» koji jestav Švajcarske o Evropskoj bezbednosnoj povelji iz 1999. godine. Ova povelja navodi da je svaka država slobodna da izabere savez u potrazi za bezbednošću. Međutim, istovremeno se navodi da nijedna država ne može povećati svoju sigurnost na račun drugih država.

Sankcije ljute Moskvu

Ministar spoljnih poslova Švajcarske Ignazio Cassis je odgovorio na pismo, kako je potvrdila FDFA. «To je bilateralni odgovor u kojem predsednik Cassis naglašava da se o pitanjima koja je pokrenuo gospodin Lavrov mora razgovarati u okviru Organizacije za evropsku sigurnost i saradnju (OEBS)», navodi Ministarstvo spoljnih poslova. Švajcarci su tada rekli da na pismo neće odgovarati pojedinačno, već će o njemu razgovarati u okviru OEBS-a. Jer: Teme koje se obrađuju u pismu odnose se na odluke koje su donesene u Savetu ministara OSCE-a.

Međutim, Rusija će verovatno biti daleko više uznemirena zbog sankcija EU, od onih koje je usvojila Švajcarska. Ovo uključuje sve finansijske sankcije koje su takođe direktno usmerene na Vladimira Putina. Osim toga, Švajcarska je delimično suspendovala vizne olakšice za ruske državljane. Švajcarski vazdušni prostor takođe je blokiran za letove iz Rusije.

Sankcije uvedene protiv Rusije takođe su pokrenule raspravu u Švajcarskoj na temu neutralnosti Konfederacije. Na konferenciji za medije, Cassis je naglasio da je Švajcarska neutralnost nije uticala na implementaciju sankcija. «Igrati na ruku agresoru nije neutralno», rekao je predsjednik Švajcarske.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i uključite se u našu Telegram zajednicu.

Švajcarska ima skloništa za kompletnu populaciju

0

Da li ima dovoljno skloništa u Švajcarskoj u koliko za njima bude bilo potrebe? Da li su u dobrom stanju i kako pronaći vaše najbliže sklonište?

Šezdesetih godina, tokom Hladnog rata, strahovi od nuklearnih napada bili su veoma prisutni. To je jedan od razloga zašto je Švajcarska započela sistematsku izgradnju skloništa za zaštitu od vazdušnih i nuklearnih napada. Slogan u koji se koristio u to vreme je bio: «Neutralnost nas ne štiti od radioaktivnosti.»

Zbog aktuelnih svetskih dešavanja, ponovo se vraća strah od nuklearnog rata. Postavlja se pitanje da li u skloništima u Švajcarskoj i dalje ima mesta za sve građane?

Koliko skloništa za vazdušne napade ima Švajcarska?

Savezna kancelarija za civilnu zaštitu (FOCP) navodi da Švajcarksa ima 360.000 skloništa. Od toga, 5.100 su javna skloništa, ostalo su privatna skloništa u stambenim zgradama.

Koliko ljudi može da primi?

Skloništa nude smeštaj za 8,6 miliona ljudi. Prema podacima Federalnog zavoda za statistiku, populacija sa stalnim prebivalištem u Švajcarskoj, 2020. godine iznosila je 8,67 miliona. Većina skloništa ima mesta u kojima može da stane od 20 do 200 osoba. Švajcarksa je jedina zemlja na svetu koja može  smesti praktično celokupno stanovništvo u svoja skloništa za vazdušne napade. Drugo i treće mesto zauzimaju Švedska (81%) i Finska (70%). Interesantna je velika razlika u odnosu na susedne zemlje. Austrija može smestiti 30 posto stanovništva u skloništa, dok na primer Nemačka tek nešto manje od tri posto.

Kako da pronađete vaše sklonište?

Kantoni su direktno odgovorni za planiranje kome će koje sklonište biti dodijeljeno. «Obaveštenje će biti objavljeno samo kada situacija to bude zahtevala», kaže Linda Studer, portparol BABS-a.

Kada morate da odete u vaše sklonište?

Odlučujuća je direktiva Savezne vlade. Ako se sirene oglasi van godišnjeg testa,  znači da stanovništvo može biti ugroženo. U ovim slučajevima važno je slušati radio, slediti upustva nadležnih organa i obavestiti komšije.

Da li su sistemi za zaštitu od vazdušnih napada u dobrom stanju?

Opštine imaju obavezu da barem jedanput na svakih deset godina provere da li su skloništa u operativnom stanju, kaže Annekäthi Krebs iz Švicarskog udruženja vlasnika kuća. Konkretno, šalju se inspektori skloništa da provere stanje u kojem se oni nalaze 

Da li su objekti spremni za upotrebu?

Pre svega, skloništa u privatnim zgradama se naširoko koriste u druge svrhe, kaže Krebs – na primjer kao vinski podrum ili prostorija za hobi. Ovo je takođe dozvoljeno sve dok se prostorija može pripremiti za upotrebu u razumnom vremenskom periodu. Dakle, ako dođe do vanrednog stanja, Savezna vlada bi mogla izdati odgovarajuću naredbu.

Šta jedno sklonište mora imati za potrebe hitnih slučajeva?

Suvi toaleti, ventilacija i dovoljno prostora za ležanje su obavezni po zakonu. Postoje i konstruktivne specifikacije kao što su debljina zidova i vrata. Prema Krebsovim rečima, ne postoje propisi u vezi sa zalihama za skloništa od vazdušnih napada u privatnim objektima. Ovdje se oslanjate na ličnu odgovornost.

Za koji vremenski period je predviđen smeštaj u skloništima?

Kako navode iz Federalne kancelarije  za civilnu zaštitu, skloništa su tu da pruže zaštitu u slučaju akutne opasnosti. U zavisnosti od stepena opasnosti, morali bi se u njima ostati od nekoliko sati do nekoliko dana.

Neophodne namernice za hitne slučajeve

Prema Studeru iz BABS-a, stanovništvo bi trebalo da spremi neophodne namernice za vremenski period od nekoliko dana. Zalihe za hitne slučajeve se prvenstveno sastoje od hrane koja se može čuvati oko nedelju dana i devet litara vode po osobi. Da ne zaboravimo najvažnije lekove. Ako vanredna situacija potraje duže, prema BABS-u, nadležni organi bi trebalo da distribuiraju hranu, vodu i drugu nephodnu robu, uz podršku civilne odbrane. 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i uključite se u našu Telegram zajednicu.

https://www.babs.admin.ch/de/publikservice/information/ukraine.html

Švajcarska uvodi sankcije Rusiji

0

Odlukom da se pridruži Evropskoj uniji u uvođenju sankcija prema Rusiji, Švajcarska je napravila istorijski korak izašavši na taj način iz stanja neutralnosti.

Odluka je donesena na vandrednom zasedanju Savezne vlade.

Savezna vlada Švajcarske odlučila je da uvede finansijske sankcije predsedniku Rusije Vladimiru Putinu, premijeru Mihailu Mišustinu i ministru inostranih poslova Sergeju Lavrovu.

Sankcije se sastoje od zamrzavanja imovine i kompanija i stupaju na snagu odmah. Na ovaj način se Bern pridružio odlukama Evropske Unije iz 23 i 25. februara.

Švajcarska se sprema da narednih dana pošalje 25 tona humanitarne pomoći u vrednosti od osam miliona franaka za ukrajinske izbeglice.

Švajcarsko oružije u Ukrajini — na obe strane

0

U okviru trenutnog sukoba izbeđu Ukrajine i Rusije, oružije proizvedeno u Švajcarskoj primećeno u Dombasu. Kompanija iz Tuna (Thun, BE) B&T isporučila je prethodnih godina snajperske puške i bacače granata u Ukrajinu, a automatske puške u Rusiju.

Kako piše “SonntagsZeitung”, na ratištu u Ukrajini primećeno je švajcarsko automatsko oružije koje je proizvedeno do strane švajcarskog proizvođača i izvoznika ratne opreme B&T AG iz Tuna, kanton Bern. Navodi se da je kompanija poslala pojedinačne delove za oko 30 do 50 snajperskih pušaka ATR u Ukrajinu između 2009. i 2012. godine. Nakon proizvodnje, prodati su specijalnim snagama ukrajinskog Ministarstva unutrašnjih poslova.

Kompanija je takođe rekla da je ukrajinskim vlastima prodala bacače granata. Na pitanje «SonntagsZeitung», B&T je potvrdila isporuku, ali nije želio reći ništa o broju artikala. Isporuke su obavljene 2012. godine, za bezbednosne potrebe u smislu organizacije Evropskog prventstva i odobrene od strane Državnog sekretarijata za ekonomske poslove (SECO).

Isporuke oružja i Rusiji

U međuvremenu, 2013. i 2014. godine, B&T je navodno prodao mitraljeze MP9 u Rusiji. Godine 2016. pojavile su se fotografije koje pokazuju da naoružane jedinice specijalnih snaga Alpha ruske obavještajne službe FSB poseduju ovo oružje. Od 2015. specijalci Alpha ih koriste u ukrajinskom regionu Donbasa.

Već 2014. godine, «SonntagsZeitung» je otkrio da je oružje koje je B&T isporučilo Ukrajini bilo usmereno protiv sopstvenog naroda, umesto da se koristi za bezbednost Evropskog prvenstva kao što je spomenuto. Preciznije, kada su proruski specijalci gađali prozapadne demonstrante na Majdanu u Kijevu iz švajcarskog oružja. Samo u poslednjim danima te revolucije život je izgubilo skoro 100 demostranata.

Kontroverznije isporuke oružja

Jedini vlasnik B&T-a Karl Brügger kažnjen je zbog kršenja Zakona o ratnom materijalu jer je takođe prodavao snajperske puške i bacače granata Novom Zelandu. Kažu da je znao da će oni kasnije biti prodati Kazahstanu, gde je tadašnji predsjednik optužen za kršenje ljudskih prava. Brügger je jedan od glavnih sponzora SCL Tigrova, hokejaškog kluba, i član njihovog upravnog odbora.

B&T nije jedini proizvođač oružja čiji proizvodi bi se sada mogli koristiti u ratu u Ukrajini. Ove nedelje «Tamedia»  pisala je da su od početka 2000. godine Ukrajina i Rusija kupile oružija u Švjacarskoj u ukupnoj vrednosti od 5,9 miliona franaka. Prema saveznom izveštaju, Rusi u istočnoj Ukrajini imaju švajcarkse mitraljeze za koje se kaže da ih je naručila služba državne bezbednosti Rusije.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i uključite se u našu Telegram zajednicu.

Predsednik Vučić i ambasador Švajcarske u Srbiji Šmid na svečanosti u novoj fabrici kompanije „Nestle“

0

Nova fabrika kompanije „Nestle“ nalazi se u Surčinu i prostire se na 23.000 kvadratnih metara i obezbediće više od 300 novih radnih mesta. Početna investicija je vredna 58 miliona švajcarskih franaka, dok je u narednih pet godina planirano ulaganje od oko 300 miliona švajcarskih franaka.

Fabrika je namenjena proizvodnji namirnica na bazi bilja, koje kompanija Nestle u okviru svog brenda „Garden gourmet“ proizvodi godinama unazad. Danas „Nestle“ zapošljava oko 330.000 ljudi i poseduje 468 fabrika u 86 zemalja širom sveta.

Svečanosti su prisustvovali i ministarka privrede Anđelka Atanasković, zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić, generalna direktorka kompanije „Nestle“ za Adrijatik južni region Marjana Davidović, direktor kompanije „Nestle“ za tržišta Južne i Istočne Evrope Alesandro Zaneli, ambasador Švajcarske Urs Šmid i predsednik Opštine Surčin Stevan Šuša.

1...8910...46Stranica 9 od ukupno 46

POSLEDNJE VESTI

© Copyright 2014-2023 SERBINFO - All rights reserved.