Facebook Instagram RSS Twitter
Facebook Instagram RSS Twitter
Reklama

Zapadni Balkan prioritet predsedavanja Srbije OEBS-u

0

BEOGRAD — Predsedavanje Srbije OEBS-u od 1. januara 2015. biće konstruktivno i veoma važno s obzirom na nastavak krize u Ukrajini, koja je obeležila dosadašnje švajcarsko predsedavanje ovom organizacijom, istakao je prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić na svečanom prijemu povodom završetka predsedavanja Švajcarske i početka predsedavanja Srbije OEBS-om.

Prema rečima Dačića, uz podsticanje sveobuhvatnog mirovnog procesa u Ukrajini, Zapadni Balkan i regionalna saradnja predstavljaće prioritet predsedavanja Srbije Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju, ocenjujući i da će predsedavanje Srbije dati dodatni impuls regionalnoj saradnji. On je naglasio i da je Srbija kao zemlja kandidat „iskreno posvećena saradnji sa susednim zemljama i zemljama regiona“. Koliko se posvećuje pažnje pripremama za predsedavanje, svedoči i niz poseta koje će Dačić obaviti ovih dana. Već danas putuje u Francusku, zatim u Rusiju i Ukrajinu „na konsultacije sa važnim akterima radi što boljeg predsedavanja, u interesu Evrope“. Učinićemo sve da predsedavanje Srbije OEBS-u bude konstruktivno i da ostvarimo što bolje rezultate, poručio je Dačić, navodeći i da je već određen datum Ministarskog sastanka u Beogradu. Taj značajni skup biće održan u Beogradskoj „Areni“ 3. i 4. decembra 2015. uz učešće 57 država članica OEBS-a, ministara spoljnih poslova i drugih raznih organizacija, kao i mediteranskih i azijskih partnera.

Dačić je naveo da će Srbija i Nemačka, kao buduće članice „trojke“ OEBS-a u 2015. godini podržati predlog Švajcarske da se formira Panel eminentnih ličnosti, od kojeg se očekuje da pruži doprinos debati o širim aspektima evropske bezbednosti. Prvi potpredsednik vlade je podsetio da se iduće godine navršava 40 godina od usvajanja Završnog akta u Helsinkiju, uz opasku da će srpsko predsedavanje biti prilika da se potvrdi značaj tog dokumenta. „Nameravam da odmah na početku predsedavanja razgovaramo sa partnerima u OEBS-u o nastavku procesa započetog u Helsinkiju“, naveo je Dačić.

Svečanom prijemu, koji je Dačić priredio u saradnji sa Ambasadom Švajcarske u Srbiji, prisustvovali su šefovi diplomatskih misija i predstavnici međunarodnih organizacija u Srbiji.

Mladen Bijelić

Treći samit šefova vlada Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope

0

BEOGRAD — Treći samit šefova vlada Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope, kao i zvanična poseta kineskog premijera Beogradu od izuzetnog su značaja za Srbiju, ali i zemlje regiona, ocenjuju u razgovoru za Međunarodni radio Srbija Predrag Simić, profesor Fakulteta političkih nauka i Milorad Denda, novinar i dugogodišnji izveštač iz Kine.

Samit Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope omogućava Beogradu i Srbiji da se predstave kao dobri domaćini i zemlja koja ima dugu tradiciju dobrih odnosa sa Kinom još od 1978. godine do danas, kaže profesor Predrag Simić. Takođe, razgovori o kineskim ulaganjima u regionu mnogim zemljama će pružiti priliku da svoje veze učvrste, napominje Simić, navodeći kao primer to što Srbija i Mađarska, kao i Srbija i Crna Gora, zajednički konkurišu za kineska sredstva za kompatibilne projekte u regionu. Kako dodaje, vrlo značajan događaj je i poseta Li Kećijanga – prva poseta jednog kineskog premijera Beogradu posle više od 30 godina.

“Međutim, treba biti sasvim realan, jer Beograd odmah posle Nove godine čekaju neki dosta gorki zalogaji, kao što je nastavak pregovora o sprovođenju Briselskog sporazuma, bez kojih neće biti otvaranja prvih poglavlja u pregovorima o pristupanju Evropskoj uniji. Takođe, treba upozoriti da Kina ne dolazi sa investicijama, nego sa povoljnim kreditima, što ni za Srbiju, a i neke druge zemlje, već prezadužene, ne ostavlja mnogo prostora za nove kreditne aranžmane. Verovatno će domaćini pokušati u pregovorima sa Kinezima da dođu i do nekih drugih formula finansiranja, kao što su koncesije, prema kojima Kina do sada nije imala mnogo afiniteta”, kaže Simić.

Ovakvi samiti, dodaje Simić, Kini treba da omoguće da čvršće stane na tlo Evrope i da iz ovog regiona, koji dobro poznaje, sa čijim zemljama je posle 1949. godine uspostavila diplomatske odnose, nastupi na čitavom evropskom tržištu. Treba konstatovati da se radi o izuzetno važnom događaju, ali i biti oprezan kada su u pitanju procene njegovih dometa i moguće reakcije EU, zaključuje Simić.

Milorad Denda ocenjuje da su Samit i zvanična poseta kineskog premijera Srbiji velika privilegija i velika šansa za Srbiju, jer je reč o saradnji sa najmnogoljudnijom, a uskoro i ekonomski najjačom zemljom sveta. Na geopolitičkoj mapi sveta Kina je jedan od najvažnijih aktera, kaže Denda.

“Ta činjenica je već dovoljna da ukaže na značaj i Samita i dijaloga Srbije i Kine. To je šansa za Srbiju, jer joj se pruža mogućnost da dogovorima u obostranom interesu da snažan impuls svom ekonomskom razvoju, toliko neophodnom u ovom njenom razvojnom trenutku. Ekonomski jača Srbija će svakako imati i značajniju međunarodnu poziciju, pre svega u regionu”, ističe Denda.

Srećan je, takođe, sticaj okolnosti da je ovog puta geografski položaj Srbije njena prednost, jer se nalazi upravo na pravcima kineskog transportnog povezivanja sa Evropom, sa izlaskom Kine na ova tržišta, dodaje Denda.

“Reč je o dugoročnoj inicijativi Kine, o realizaciji takozvanog “kineskog puta svile”, što jasno asocira na kinesko trgovinsko povezivanje sa Evropom u Srednjem veku. Tim putem, koji će imati svoj kontinentalni deo preko centralne Azije i centralne Evrope, i svoj pomorski deo od grčih luka prema centralnoj i južnoj Evropi, Kina obezbeđuje najbrži put do evropskog tržišta. Kao važan segment tog puta, Srbija sebi obezbeđuje značajnu ulogu u ovom infrastrukturnom, ekonomskom, ali i geopolitičkom poduhvatu. Sreli su se u, nadajmo se, plodotvornom rezultatu ovaj interes Kine i želja 16 zemalja regiona da razviju svoje infrastrukturne potencijale, istovremeno gladne novca za investicijama, koji u Evropi nedostaje, pogotovu posle ekonomske krize 2008. godine”, kaže Denda, dodajući da svi projekti o kojima je bilo reči na skupu treba da doprinesu ekonomskom rastu ovih zemalja i, naravno, Srbije.

Sama činjenica da se skup održava u Beogradu uveliko označava Srbiju kao jednog od važnih aktera u velikom poduhvatu razvijanja saradnje sa Kinom, dodaje Denda. Napomenuvši da je kineski premijer na Samitu više puta istakao da se Kina zalaže za jačanje Evrope i jak evro, naš sagovornik ocenjuje da to treba shvatiti i kao kinesko zalaganje za jačanje multipolarnog sveta u kome bi Evropa bila jedan od važnih polova. Želja Kine je da Evropa bude jača, pa time i nezavisnija u odlučivanju, smatra Denda. Kina odbija kritike da njena saradnja sa zemljama centralne i istočne Evrope može biti štetna za EU, jer smatra da upravo ta saradnja može biti samo stimulans razvijanju kineskih odnosa sa Unijom, pošto doprinosi i ekonomskom jačanju pomenutih zemalja, kako članica EU, tako i onih koje idu putem evrointegracija, zaključuje Denda.

Suzana Mitić

Saradnja između komora mladih u Srbiji i Švajcarskoj

0

FRIBURG — U Friburgu su 12. oktobra 2014. godine potpisani sporazumi o saradnji  između komora mladih Srbije i Švajcarske, i komora mladih Beograda i Berna.

Sporazum su ispred komora mladih Srbije i Švajcarske potpisali nacionalni predsednici Nikola Cvetković i Sebastian Begert, a ispred komora mladih Beograda i Berna lokalni predsednici Miša Lazović i Gerhard Vitver.

Svečanom potpisivanju, koje je upriličeno u okviru održavanja godišnje konvencije Komore mladih Švajcarske, prisustvovala je ambasador Republike Srbije u Švajcarskoj dr Snežana Janković.

(ambasadasrbije.ch)

Van Gogh predstavnik Srbije za ovogodišnju MTV nagradu

0

BEOGRAD — Jedan od najpopularnijih domaćih rok bendova Van Gogh predstavnik je Srbije u trci za prestižnu „2014 MTV Europe Music Awards“ u kategoriji najboljeg regionalnog izvođača.

Grupa Van Gogh je osnovana 1986, a MTV nagradu je već osvojila 2007. godine. Čast nam je da smo po drugi put nominovani za ovo priznanje. To nas motiviše da u što boljem svetlu razvijemo zastavu rok muzike i opravdamo očekivanja naših fanova, bez čije podrške ova nominacija neće dobiti krunu, rekao je vođa grupe Zvonimir Đukić Đule. Da bi se Đule, Srba, Bane i Cvika u ime Srbije, pored najvećih svetskih muzičkih zvezda, poklonili višemilionskom auditorijumu na ceremoniji dodele nagrada 9. novembra u dvorani The Hydro u Glazgovu potrebno je da publika glasa na adresi: http://adria.mtvema.com/vote#cat=best-adria.

Pored Van Gogha, za tu nagradu su u različitim kategorijama nominovani i Ariana Grande, Keti Peri, Eminem, Farel Vilijams, Majli Sajrus, Džastin Biber, Džastin Timberlejk, Coldplay, Dejvid Geta i Avicii.

Premijera dokumentarca o Arčibaldu Rajsu

0

NOVI SAD — Dokumentarno igrani film „Čujte Srbi“ snimljen povodom stogodišnjice dolaska u Srbiju Rudolfa Arčibalda Rajsa, prijatelja srpskog naroda, biće premijerno prikazan u petak, u Srpskom narodnom pozorištu.

Reditelj Goran Vukčević naglasio je da film, kroz dinamičan dijalog sedamnaestoro sagovornika pokušava da sastavi složeni mozaik Rajsovog života i rada. On je objasnio da narator vodi gledaoce kroz prostore Rajsovog ratnog puta sa srpskom vojskom, dok igrani segmenti dopunjuju atmosferu epohe u kojoj se sve dešava.

Glumac koji u filmu tumači lik Arčibalda Rajsa, Uroš Zdjelar kazao je da mu je bila velika čast da igra takvu istorijsku ličnost, dodajući da se rad na ovakvoj vrsti uloge u mnogome razlikuje od rada u klasičnom igranom filmu, jer su ovde igrane scene u službi dokumentarnog materijala od velikog istorijskog značaja.

Producent filma Đorđe Ivanov je dodao da je film nastao sa željom da bude doprinos zahvalnosti jednom od najvećih prijatelja koje je Srbija imala, ne samo tokom Velikog rata, već i u svojoj istoriji. „Stogodišnjica je samo neposredan povod, naša želja je da se pre svega sačuva sećanje na doktora Rajsa, podsećajući se na njegove žrtve, tako da i oni koji o njemu znaju tek ponešto, saznaju mnogo više“, kazao je Ivanov

479265_portretrajs_fArčibald Rajs bio je švajcarski forenzičar, publicista, doktor hemije i profesor na Univerzitetu u Lozani. Istakao se kao kriminolog radom na istraživanju zločina nad srpskim stanovništvom u vreme Prvog svetskog rata.

Rođen je 1875. godine. Zvanje doktora hemije stekao je već u 22. godini, a potom je postao priznati docent za tu oblast, na Univerzitetu u Lozani. Kao profesor bavio se predano naučnim radom i stekao ugled kriminologa svetskog glasa.
Na poziv srpske vlade Rajs je 1914. godine došao u Srbiju da istražuje zločine austrougarske, nemačke i bugarske vojske nad civilnim stanovništvom. Umro je 1929. godine u Beogradu, gde je i sahranjen. Po njegovoj želji, njegovo srce odneseno je u urni na Kajmakčalan, gde je sahranjeno zajedno sa ostalim vojnicima sa Solunskog fronta.

Sprovodeći svoju anketu o zločinima koje su počinili austro-ugarski vojnici i oficiri Rajs se nije zadovoljio samo da sasluša austrijske zarobljenike nego je odlazio na lice mesta – otvarao grobove, pregledao leševe, i ranjenike, posećivao bombardovana naselja, ne odstupajući ni za tren od svoje zakletve da služi istini i pravdi. Rajs se sa srpskom vojskom povlačio i preko Albanije, ali o tome u svojim izveštajima nije ostavio ni traga.

Zbog njegovih zasluga za srpski narod ostala je uzrečica, „ako ikada Švajcarska napadne Srbiju, sve će joj zbog Rajsa unapred biti oprošteno“. Kasarna na Futoškom putu u Novom Sadu nosi njegovo ime, kao i mnoge škole po Srbiji.

„Diloit“: 10 srpskih kompanija na listi najboljih u Centralnoj Evropi

0

Na ovogodišnjoj listi 500 najboljih kompanija u Centralnoj Evropi, po osnovu ostvarenih prihoda od prodaje u 2013. godini, nalazi se deset firmi iz Srbije – saopštila je revizorsko-konsultantska kuća „Diloit“ (Deloitte).

Broj srpskih firmi na tradicionalnoj rang listi „Diloita“ je sa prošlogodišnjih osam porasatao na deset, a najbolje pozicionirana je „Naftna industrija Srbije“ na 63. mestu, sa prihodom od 2,29 milijardi evra. Druga najbolje plasirana srpska kompanija je „Elektroprivreda Srbije“ koja je zauzela 85. mesto, dok je kompanija „FIAT Automobili Srbija“, koja se po prvi put našla na listi, zauzela 115. mesto.

Najbolja kompanija u Centralnoj Evropi je poljski „PKN Orlen“, a slede mađarski „MOL“ i češka „Škoda“.

Snežana Janković novi ambasador Srbije u Švajcarskoj

0

BEOGRAD — Za novog ambasadora Srbije u Švajcarskog postavljena je Snežana Janković, objavljeno je u novom Službenom glasniku Srbije. Jankovićeva će u septembru, na tom mestu naslediti dosadašnjeg ambasadora Srbije u Bernu Milana St. Protića.

Snežana Janković za ambasadorku u Švajcarskoj odlazi sa mesta državnog sekretara u Ministarstvu spoljnih poslova.

Ukaz o postavljenju Snežane Janković na dužnost ambasadora Republike Srbije u Švajcarskoj Konfederaciji potpisao je predsednik Srbije Tomislav Nikolić, a stupio je na snagu 14. juna

Beograđani grafitom odali počast preminulom Robinu Vilijamsu

0

BEOGRAD — Sinoć se u Karađorđevoj ulici skupilo nekoliko građana koji su fotografisali ovo pravo umetničko delo. Beograđani su još jednom dokazali da su veoma talentovani.

Oni su grafitom ispod Brankovog mosta oslikali portret čuvenog glumca Robina Vilijamsa koji je preminuo u ponedeljak u svojoj 63. godini.

Sinoć se u Karađorđevoj ulici skupilo nekoliko građana koji su fotografisali ovo pravo umetničko delo.

Podsetimo, Robin Vilijams pronađen je mrtav u ponedeljak u svom stanu u Kaliforniji. Policija je potvrdila da je glumac pokušao da prereže vene, ali da se zatim obesio.

Vilijams je kasnih sedamdesetih i ranih osamdesetih prošlog veka imao problema s kokainom, a u avgustu 2006. prijavio se na lečenje jer je postao alkoholičar.

Poklon od srca

0

Pre nego što sa odmora u našoj zemlji krenete kući, ponesite sa sobom deo Srbije! Suveniri koje ovde možete kupiti zauvek će vas podsećati na provedene dane a možete ih i pokloniti dragoj osobi i njoj pokazati koliko je Srbija lepa i posebna. Od ručno rađenog nakita, liciderskih srca, zimnice srpskih domaćica, do slika, narodne nošnje, ili maketa spomenika iz svih krajeva zemlje – vaše je samo da izaberete koji su vam suveniri najlepši! Za šta god da se odlučite, ponećete sa sobom delić lepe, gostoprimljive i po mnogo čemu, jedinstvene zemlje.

Liciderska srca od davnina su bila znak pažnje i ljubavi. Njih su mladići poklanjali devojkama i tako pokazivali svoju naklonost. Danas, ovim poklonom možete oživeti stari običaj – poklonite ga nekome i pokažite koliko vam je do te osobe stalo. Liciderski kolači su najčešće u obliku srca, ali njima možete poslati i drugačije poruke – kupite potkovicu ili detelinu za sreću, kućicu za porodicu, konjiće, zvezdice ili cvetiće da obradujete najmlađe… Svi liciderski kolači su ukrašeni tradicionalnim srpskim bojama i šarama, a ručno ih rade majstori iz cele zemlje.

Srbija je poznata kao zemlja u kojoj se dobro jede! Specijaliteti ovdašnjih domaćica retko koga ostavljaju ravnodušnim, a ono što poslastice naše tradicionalne kuhinje čini posebnim su recepti po kojima se prave i koji su stari i po nekoliko vekova. Zbog toga je svaki zalogaj deo tradicije. Najukusniji suveniri mogu biti srpska zimnica – džemovi, slatko, ajvar ili neko tradicionalno piće iz ovih krajeva – rakija od šljiva ili vino. Posebno upakovani, ovi specijaliteti mogu biti i lep poklon.

Ako biste da iz Srbije ponesete nešto zaista autentično, raspitajte se gde možete da nabavite delove narodne nošnje koje i danas prave majstori starih zanata koji svoje veštine prenose sa generacije na generaciju. Šajkače, fesovi, kecelje, jeleci, čakšire i opanci, odavno su već opevani u srpskim narodnim pesmama. Vi se možete uveriti koliko zaista lepi i raznovrsni mogu biti. Od jednog do drugog kraja Srbije nailazićete na nošnje svih naroda koji žive na ovim prostorima! Videćete da je svaka na svoj način posebna.

Ako već razgledate narodnu nošnju, preporučujemo da pogledate i nakit sa motivima iz srpske tradicije. Uz ručno ređene minđuše, ogrlice i narukvice, koji mogu biti savršeni pokloni ili suveniri, na trenutak ćete se osetiti kao srednjevekovne princeze ili dvorske dame.

Posebnosti najvećih gradova u Srbiji, kao i najpoznatijih istorijskih lokaliteta možete pronaći na mnogobrojnim magnetima i bukmarkerima, u snežnim kuglana, maketama ili minijaturama. Tu su i stari narodni instrumenti – frule, gusle ili dvojnice koje vam mogu pomoći da i kada budete daleko, čujete zvuke Srbije.

Svaki od ovih predmeta nosi sa sobom deo priče vašeg boravka u našoj zemlji. Sve što ponesete sa sobom kući, pomoći će da ovu priču nikada ne zaboravite.

Za ulazak Srbije u EU 46 % građana

0

Beograd — Ukoliko bi sutra bio održan referendum s pitanjem „Da li podržavate učlanjenje Srbije u EU?“, 46 odsto građana Srbije glasalo bi za to.

Istraživanje vladine Kancelarije za evropske integracije je pokazalo da bi 19 odsto građana bilo protiv toga, 20 odsto ne bi glasalo, a da 15 procenata njih ne zna šta bi odgovorilo.

U odnosu na istraživanje iz decembra 2013. godine, podrška, ali i procenat onih koji se protive članstvu Srbije u EU, beleže pad, navodi se u saopštenju Kancelarije.

Nivo pada podrške od pet odsto spada u redovne oscilacije koje se javljaju od početka sprovođenja istraživanja, odnosno od 2002. godine, a kako je saopšteno, rezultat su okolnosti i događaja pre svega na međunarodnoj političkoj sceni u trenutku istraživanja.

Kako se dodaje, procenat onih koji se protive učlanjenju Srbije u EU bitno je niži nego prethodnih godina.

Istraživanje je pokazalo da i dalje veliki broj građana, 67 odsto, smatra da bi reforme neophodne za ulazak Srbije u EU trebalo sprovoditi i da ne predstavljaju uslov za članstvo, već zbog dobrobiti građana i stvaranja bolje uređene Srbije.

Najviše građana, 58 odsto, borbu protiv korupcije, koja najviše utiče na njihov svakodnevni život, svrstava među najznačajnije reforme, dok su na drugom i na trećem mestu po važnosti – reforma zdravstvenog sistema za 41 odsto i bolja zaštita ljudskih prava za 37 odsto ispitanika.

Slede reforma pravosuđa s 29 odsto, unapređenje obrazovnog sistema s 29, poboljšanje poljopoprivredne proizvodnje s 25, zaštita potrošača sa 16 i zaštita životne sredine s 15 procenata.

Najveći broj građana, 61 odsto, smatra da bi probleme Beograda i Prištine trebalo rešavati, nezavisno od toga da li to traži EU, a dve trećine njih podržavaju opredeljenost Vlade Srbije za nastavak dijaloga o normalizaciji odnosa i spremnosti da se saradnjom i dijalogom dođe do održivih rešenja.

Ispitanici kažu da bi članstvo u EU za 35 odsto njih bila dobra stvar, 22 odsto smatra da je to loše, a 43 odsto misli da to nije ni dobra ni loša stvar.

Ipak, kako je saopšteno, za najveći broj građana, njih 47 odsto, članstvo u EU i dalje predstavlja put ka boljoj budućnosti mladih, više mogućnosti za zapošljavanje (36 odsto), kao i mogućnost za slobodnije kretanje u granicama EU (36 odsto).

U istraživanju je zabeležen i manji procenat onih koji strahuju od gubitka nacionalnog identiteta i kulture i sve manje upotrebe srpskog jezika.

Kad je reč o bespovratnoj razvojnoj pomoći Srbiji, dodaje se u saopštenju, građani nemaju jasnu sliku o tome ko su najveći donatori Srbije u poslednjih 13 godina.

Kako se navodi, zvanični podaci pokazuju da od 2000. do 2013. godine, EU i njene države članice, s više od tri i po milijarde evra doniranih sredstava, predstavljaju najveće donatore, čime su znatno doprineli razvoju Srbije.

Istraživanje javnog mnjenja „Evropska orijentacija građana Srbije – trendovi“, Kancelarija za evropske integracije sprovela je krajem juna, a anketa je rađena prema standardu Evrobarometra i u njoj je učestvovalo 1.015 ispitanika starijih od 18 godina.

Kancelarija za evropske integracije od 2002. godine redovno sprovodi istraživanje javnog mnjenja kako bi se sagledala procena građana koji su njihovi interesi i kako vide budućnost koju očekuju za sebe i svoju porodicu.

1...303132Stranica 31 od ukupno 32

POSLEDNJE VESTI

© Copyright 2014-2023 SERBINFO - All rights reserved.