Delegacije Beograda i Prištine potpisale sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa

0

U Ovalnoj sobi, koja je kancelarija predsednika SAD Donalda Trampa, postavljena su dodatna dva stola za kojim su sedeli, svako na svojoj strani, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Avdulah Hoti, a u sredini šef američke države.

Potpisana su dva bilateralna dokumenta, između Srbije i SAD i između Prištine i SAD, i u njima Priština nije pomenuta kao subjekat međunarodnog prava.

Sadržaj sporazuma:

Srbija (Beograd) i Kosovo (Priština) slažu se da unaprede ekonomsku normalizaciju odnosa čineći sledeće:

1. Obe strane će sprovesti sporazum o auto-putu Beograd–Priština, potpisan 14. februara 2020.

2. Obe strane će sprovesti sporazum o železnici Beograd–Priština, potpisan 14. februara 2020.(Kao dodatak ovome, obe strane će se obavezati na zajedničku studiju o izvodljivosti u vezi sa opcijama kojima bi se železnička infrastruktura Beograd–Priština povezala sa lukom na moru na Jadranu.

3. Kosovo (Priština) i Srbija (Beograd) radiće sa američkom Međunarodnom korporacijom za finansijski razvoj (EXIM) na memorandumu razumevanja kako bi se operacionalizovalo sledeće:
Auto-put Mira Železnička veza između Prištine i Merdara Železnička veza između Niša i Prištine Obezbeđivanje finansija za podršku neophodnim zajmovima za male i srednje biznise (SME) Dodatni bilateralni projekti Stalno predstavništvo američke Međunarodne razvojne finansijske korporacije u Beogradu, Srbiji.

4. Obe strane će otvoriti i učiniti operativnim zajednički objekat na prelazu Merdare.

5. Obe strane će se priključiti „mini Šengen zoni“, koju su najavile Srbija, Albanija I Severna Makedonija u oktobru 2019. godine, i u potpunosti koristiti njene benefite.

6. Obe strane će uzajamno priznavati diplome i profesionalne sertifikate.

7. Obe strane će se složiti da rade sa američkim Ministarstvom energetike i drugim merodavnim institucijama vlade SAD na izradi studije o izvodljivosti u cilju deljenja jezera Gazivode/Ujma, kao pouzdanog izvora vode i energije.

8. Obe strane će diversifikovati njihove izvore snabdevanja energije

9. Obe strane će u svojim mrežama mobilne komunikacije zabraniti upotrebu 5G opreme koju isporučuje neproveren prodavac. Tamo gde je takva oprema već prisutna, obe strane će se obavezati na njeno uklanjanje i druge napore na medijaciji tako da to bude pravovremeno.

10. Obe strane će povećati nadzor putnika u vazdušnom saobraćaju, deljenje informacija između sebe i u okviru šire američke saradnje na Balkanu. Strane će se obavezati na unapređivanje tehnologije za borbu sa nezakonitim aktivnostima, sprovođenjem i operacionalizovanjem sistema za nadzor i informacije PISCES, APIS, ATS-G i SRTF, koje su obezbedile SAD.

11. Obe strane se obavezuju da štite i unapređuju verske slobode, uključujući obnovljenu međuversku komunikaciju, zaštitu verskih objekata i sprovođenje sudskih odluka koje se odnose na Srpsku pravoslavnu crkvu. Strane se obavezuju da nastave povraćaj imovine jevrejskih žrtava Holokausta koja dosad nije potraživana.

12. Obe strane se obavezuju na ubrzavanje napora na pronalaženju i identifikaciji posmrtnih ostataka nestalih osoba. Obe strane se obavezuju na identifikovanje i dugoročno sprovođenje trajnih rešenja za izbeglice i interno raseljene osobe. Obe strane se obavezuju da uspostave mesto kontakta koje će voditi ove napore između nadležnih ministarstava i koordinisati ih između Beograda i Prištine koje će na godišnjem nivou davati informacije o broju rešenih slučajeva i onih koji su još uvek u procesu rešavanja.

13. Obe strane će raditi sa 69 zemalja koje kriminalizuju homoseksualnost kako bi uticale da te zemlje dekriminalizuju homoseksualnost.

14. Obe strane se obavezuju da Hezbolah u potpunosti svrstaju pod terorističku organizaciju i da u sklopu svojih jurisdikcija u potpunosti sprovode mere na ograničenju njegovih operacija i finansijskih aktivnosti.

15. Kosovo (Priština) će se složiti da sprovede jednogodišnji moratorijum na zahteve za članstvo u međunarodnim organizacijama. Srbija (Beograd) će se složiti da sprovede jednogodišnji moratorijum na njenu kampanju povlačenja nezavisnosti i uzdržati od toga da zvanično ili nezvanično zahteva od bilo koje zemlje ili međunarodne organizacije da ne prizna Kosovo (Prištinu) kao nezavisno. Obe sporazuma stupaju na snagu trenutno.

16. Srbija (Beograd) saglasna je da otvori trgovinsko predstavništvo i predstavništvo državnog ministarstva u Jerusalimu 20. septembra 2020. I da svoju Ambasadu preseli u Jerusalim do 1. jula 2021.

* U dokumentu koji je potpisala Priština u tački 16 dotle stoji: Kosovo (Priština) i Izrael slažu se da se međusobno priznaju.

 

 

Bivši ambasador Srbije u Švajcarskoj Milan St. Protić o optužnici protiv Tačija

0
FOTO: O. BUNIĆ / RAS SRBIJA

Pravda je, kažu, stara čekalica. Isto se može reći za istinu. Trebalo je da prođu pune dve decenije pa da se pokrene pitanje krivične odgovornosti za ratne zločine aktuelnog predsednika Kosova. Od komandanta OVK, perspektivnog pregovarača u Rambujeu i mlade nade kosovske politike, do prozvanog krivca za masovna zlodela nad civilnim stanovništvom u izveštaju Dika Martija i, najzad, još nepotvrđene optužnice specijalnog međunarodnog suda.

I moji su prsti, poštovani čitaoče, bili pomalo umešani u poduhvat gore pomenutog švajcarskog senatora anglosaksonskog imena koji je, u svojstvu izvestioca Saveta Evrope, podneo svoj izveštaj u decembru davne 2010. Njegov je dokument, usvojen ubedljivom većinom u Parlamentarnoj skupštini, izazvao priličnu buru u svetskoj javnosti. Osim toga, nije se daleko odmaklo. Niti su velike sile bile spremne za delovanje u pravcu na koji je ukazao Marti, niti su tadašnje srpske vlasti bile kadre da celu stvar isteraju na čistinu. Izgledalo je da će na tome ostati i da će se, poput tolikih drugih pokušaja da se dostignu istina i pravda, i ovaj okončati neuspehom.

Treba podsetiti da se o kolekivnim grobnicama, vađenju i preprodaji ljudskih organa ništa ne bi znalo da o tome nije pisala Karla del Ponte u svojoj autobiografskoj knjizi. Zahvaljujući njenoj inicijativi da na sporne lokacije pošalje glavnog forenzičara UNMIK Pabla Barajbara 2004. dobili smo i preliminaran nalaz o onom što je u Kukešu i okolini tad zatečeno (tzv. žuta kuća).

Po objavljivanju Martijevog izveštaja, predmet je preseljen iz Saveta Evrope u novoosnovano tužilaštvo pod okriljem Saveta bezbednosi UN u kom su, gle čuda, dominirali Amerikanci. I narednih deset godina, ovim žalosnim povodom, nije se pomerilo s mrtve tačke.

Prvi znak da će se ipak nešto pokrenuti bilo je osnivanje posebnog tribunala za zločine OVK. I tad smo, s pravom, bili skeptični. Sramotna iskustva sa oslobađanjima čelnika OVK pred Haškim sudom za bivšu Jugoslaviju „zbog nedostatka dokaza“ (pošto su svedoci bivali likvidirani po spisku), uporedo sa američkim, očito pristrasnim, odnosom prema Kosovu i Albancima, nisu nam mogla ulivati realnu nadu da će u ovom slučaju biti išta drukčije.

U međuvremenu su sa velike scene sišli i Dik Marti i Karla del Ponte. Na žutu kuću se zaboravilo kod nas jednako kao i u internacionalnoj zajednici. Prosto, to odavno više nije bila tema. Nedoumica postoji i u pogledu sadašnje optužnice, budući da nije sasvim jasno da li je osnov za inkriminaciju proizišao iz Martijevog izveštaja ili iz nekog alternativnog izvora. Nije, razume se, jasno ni to kakva sudbina očekuje predloženu optužnicu, tj. da li će biti pravičnog i istinitog ishoda ili neće.

No, kako god, vredelo je svakog napora. Mi koji smo učinili nemogućno u rasvetljavanju ratnih zločina počinjenih u srpsko ime, imali smo i imamo legitimno pravo da zahtevamo ustanovljavanje krivice svakog ko je odgovoran za istovetna krivična dela. U građanskim ratovima nema čistih i neokaljanih. Ti su ratovi najprljaviji od svih. U njima, poznato je, intenzitet uzajamne netrpeljivosti, po pravilu, vodi u nezamislivu bestijalnost i zlo.

Nemam nikakvih iuzija da su, i u ovom primeru, politički motivi odneli prevagu nad pravdom i istinom. Da se u istoriji čovečanstva upravo to i tako događalo odvajkada po zakonitosti ponašanja ljudskog roda. Poštenje i pravičnost, neopterećeni političkim interesima, veoma su retki i, najčešće, predstavljaju istorijske ekscese, ako ne anomalije. Uvek su naši neprikosnoveni heroji – tuđi monstruozni krvnici. Naši su vitezovi, tuđi – umobolne psihopate. Naša je borba sveta – njihova je zločinačka. Mi smo najbolji – oni su najgori. Mržnja stvara mržnju; zverstvo rađa zverstvo. I tako unedogled. Do istrebljenja. Bez kraja i bez smisla. Ali, to je nepromenljiva ćud čovekova. Više mračna nego svetla.

Na koncu konaca dođe introspekcija. Sposobnost pojedinca ili naroda da pronikne u svoju podsvest, pronađe i prepozna sopstvene demone. Jer u dubini duše, izvesno, neće se naći nijedan anđeo. Po toj osobini samospoznaje meri se individualna ili kolektivna zrelost. Po toj. Ni po jednoj drugoj.

Zato, čak i ako osuđujuća presuda bude doneta, neće biti trijumfalizma. Ni trijumfalizma, ni pobednika. Samo tupa praznina. I neizlečiva depresija. Opšte razočaranje. I prokleta beznadežnost.

Autor: Milan St. Protić

Švajcarska produžava vojnu misiju na Kosovu i Metohiji

0
© fb/ swissint

Vlada i Nacionalni dom parlamenta Švajcarske žele da produže vojnu misiju za tri godine i povećaju broj na maksimum, uz ocenu da je bezbednosna situacija na Kosovu i Metohiji i dalje napeta.

Švajcarska je ocenila da se bezbednosna situacija na Kosovu i Zapadnom Balkanu se pogoršala.

Zbog toga Bern želi da produži misiju švajcarske vojske na Kosovu do kraja 2023. i da se vrate na maksimalan broj od 195 vojnika.

Kao i ranije, u slučaju rastuće pretnje, kontingent bi se mogao povećati za 20 ljudi koji bi služili najviše četiri meseca.

U četvrtak je Nacionalni dom usvojio predlog sa 108 glasova za, 48 protiv i 30 onih koji su se uzdržali, a taj dom je doneo odluku na osnovu preporuka komisije za spoljnu politiku i bezbednost.

Većina smatra da politička i bezbednosna situacija na Kosovu zahteva prisustvo Kfora, zbog činjenice da Kosovo još nije u stanju da garantuje bezbednost svim građanima.

S druge strane, „zeleni“ su među protivnicima nastavka misije.

„Kosovu je potrebna podrška za izgradnju demokratskih struktura, a ne oružje“, rekla je poslanica Nacionalne partije zelenih Mariona Šlater i dodala da misija traje predugo, čineći tako Kosovo zavisnim od švajcarske vojske

Dvadeset godina od NATO bombardovanja

0

U bombardovanju koje je trajalo 78 dana, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, zdravstvene ustanove, medijske kuće i vojni objekti.

Akcija NATO-a, koju su Vlada SRJ, ali i brojni pravni stručnjaci nazvali agresijom, usledila je posle neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999. godine.

Bombardovanje Jugoslavije okončano je 10. juna, usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, nakon čega je usledilo povlačenje vojske i policije iz pokrajine i ulazak medjunarodnih vojnih trupa.

Prema podacima UNHCR-a, Kosovo je od dolaska mirovnih snaga napustilo oko 230.000 Srba i Roma, a vratilo se oko 800.000 izbeglih Albanaca

Dogodine u Prizrenu: Humanitarna organizacija 28. Jun pomaže Srbima na Kosovu i Metohiji

0

Pre tačno 7 godina osnovana je humanitarna organizacija 28. Jun sa prvim projektom pod nazivom „Boj za Kosovo“.

Tom prilikom sakupljena je medicinska pomoć u vrednosti od 1,5 miliona dolara, koja je poslata Srbima u Gračanici a ujedno je pokrenuta globalna kampanja podizanja svesti, kažu u ovoj humanitarnoj organizaciji.

Kako u 28. Junu ponosno ističu, danas se ponovo okreću Kosovu i Metohiji sa još ambicioznijim projektom pod nazivom „Dogodine u Prizrenu“.

Oni planiraju da do Pravoslavne nove godine urade nekoliko veoma velikih i značajnih projekata.

Kako najavljuju, prvo će početi prikupljanje potpisa u peticiji protiv nezavisnosti takozvanog „Kosova“ a zatim će i zvanično priložiti peticiju Ujedinjenim Nacijama, koristeći specijalni konsultativni status koji ima ova organizacija.

U planu su i organizacije događaja na svim kontinentima na kojima će 28. Jun upoznavati ljude sa problemima sa kojima se svakodnevno suočavaju Srbi na Kosovu i Metohiji.

Takođe, biće dostavljena i medicinska pomoć u vrednosti od oko milion dolara ustanovama u Srbiji i Republici Srpskoj, a zatim i novogodišnji pokloni srpskoj deci koja žive u teškim uslovima na Kosovu i Metohiji i širom regiona.

Na kraju ovog ambicioznog projekta je završetak projekta sa velikom donacijom manastiru Svetih arhangela u Prizrenu.

Podržite akciju

Potpišite peticiju

Iz Lugana u Prizren nakon 17 godina

0

U nekadašnjoj Ulici narodnog oslobođenja, u kojoj se krovovi susednih albanskih kuća dodiruju, nalazi se tek renovirana kuća Radivojevića, proširena na 500 kvadrata. Nije bilo nimalo lako vratiti je u posed, ali kaže da je uz podršku porodice uspeo. Trojica sinova i ćerka su uz njega, podržali su ga u poduhvatu na koji se malo ko odlučuje.

„Posle dve godine uz velike muke, uspeo sam da čoveka koji je živeo u kući uz pomoć policije i pravosuđa u Prizrenu isteram, da promenim brave i onda sam narednih godina krenuo da renoviram kuću, investirao zaista puno para, ali se ne kajem“, kaže Slaviša.

Za Slavišinu osamdesetdvogodišnju majku, koja je sa nepokretnim suprugom bila u životnoj opasnosti 1999. godine, povratak u Prizren je ostvarenje najveće želje. Ne zaboravlja prve komšije Nešiće, koji su ubijeni te godine. Da bi spasao roditelje takve sudbine, Slaviša je iz Švajcarske zvao vojnike Kfora da ih zaštite. Izašli su sa Kosova i život nastavili u Luganu.

Perunika Radivojević kaže da su od tada 17 godina bili u Švajcarskoj i da je stalno mislila i plakala za svojim prijateljima.

U blizini kuće porodičnu crkvu sagrađenu 1530. godine zaštitili su od propadanja betonskim stubovima i krovom.

U selu se nalaze još dve crkve, koje čuvaju malobrojni meštani Sredske.

Da se pomole za zdravlje, u Bogorodičinu crkvu često dolaze i meštani okolnih muslimanskih sela. Posebno se poštuje hramovna slava Uspenja Presvete Bogorodice, na kojoj uvek prisustvuje narod pravoslavni i muslimanski. To zajedništvo i pamćenje čini ovu sredinu posebnom, jer se međusobno poštovanje zadržalo i do današnjih dana.

Stanislav Tanasković kaže da je stanovništvo relativno mirno, da je suživot moguć, kao i da bi mogli da budu dobre komšije.

Zadužbine vladara dinastije Nemanjić i drugih srpskih vlastelina izdržale su vekove, ali ne i martovski pogrom 2004. godine, kada su Albanci oštetili mnoge crkve i manastire. Posle obnove u većini crkava odvija se liturgijski život.

U gradu cara Dušana svaki kamen je deo istorije. Bogorodica Ljeviška, Sveti Arhangeli, Bogoslovija, Saborni hram Svetog Đorđa, Crkva Svetog Spasa i druge crkve deo su bogatog srpskog istorijskog nasleđa u tom drevnom gradu.

Lazar Radivojević kaže da mnogi nemaju predstave šta sve ima na Kosovu, manastiri, crkve i prirodna bogatstva. Zato se možda i lako odriču ovog područja, kaže Lazar.

Malobrojni meštani Sredske i Prizrena dolaskom porodice Radivojević dobili su dodatni motiv da istraju. Godinama priželjkuju da se vrate svi Srbi koji su morali da napuste domove.

Kačanik najveći evropski izvoznik boraca za ID

0

Od 34.000 stanovnika njih 22 bori se u Siriji i Iraku, među njima je i Lavdrim Muhadžeri, kog zovu i balkanski Džihadi Džon.

Tamošnji zvaničnici to sve opovrgavaju i okrivljuju medije za narušavanje ugleda, navodi HRT.

Predsednik Islamske zajednice Kačanik Florim Neziraj, koji je tamo već tri godine, tvrdi da dobro poznaje situaciju i kaže da, nezavisno od činjenice da je određeni broj osoba otišao da ratuje u druge zemlje, u Kačaniku nije zabeležen nijedan sukob koji je povezan s verom.

Kačanik je upravo zbog vere došao na zao glas, s obzirom na 22 stanovnika koji se bore u Siriji i Iraku na strani tzv. Islamske države, navodi HRT.

Načelnik opšine Besim Iljazi smatra da je ta priča nanela veliku štetu ugledu tog grada.

„Sada možete gradom šetati mesec dana i nećete na ulici primetiti ništa što ima veze s takvim ponašanjem“, tvrdi Iljazi.

Sa druge strane, u glavnoj ulici osobe koje se povezuju s vehabizmom beže od kamere. Kao i većina građana od komentara, što se može pripisati strahu ili nečem drugom, smatra ekipa HRT.

U međuvremenu, održan je i skup o borbi protiv nasilnog ekstremizma.

Komandir policijske stanice Kačanik Afrim Habibi ističe da u proteklih godinu i po nisu zabeležili ni edan odlazak u Siriju. Takođe, napominje, mnogo je manje aktivnosti za koje se može sumnjati da imaju veze sa vrbovanjem za Islamsku državu.

Nezaposlenost, siromaštvo i beznađe najčešći su razlozi zbog kojih mladi sa ovih prostora odlaze u Irak i Siriju, gde im se obećava med i mleko i godišnja zarada do 30.000 evra. Međutim, kako naglašava HRT, vrlo brzo shvate da su prevareni, pa se neki od njih odlučuju za povratak.

Psiholozi koji se bave tom problematikom tvrde kako ne znaju koja je grupa opasnija – ona koja u euforiji odlazi ili ona koja se prevarena vraća, zaključuje se u reportaži HRT-a.

Odbijen zahtev za prijem Kosova u UNESCO

0
Foto: Hazir Reka/Reuters Pictures

Organizacija Ujedinjenih Nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO) odbilo je zahtev za prijem Kosova u tu organizaciju.

U glasanju su učestvovale 142 zemlje, za su bile 92, protiv 50, a uzdržanih 29.

Među zemljama koje nisu podržale prijem Kosova, kako prenosi B92, su Brazil, Kina, Španija, Rusija, Indija, Kazahstan, Belorusija, Palestina, Severna Koreja, Slovačka, Urugvaj, Venecuela, Bahrein, Indonezija…

Uzdržani su, između ostalih, bili Bosna i Hercegovina, Kolumbija, Grčka, Nigerija, Peru, Poljska, Rumunija, Singapur, Trinidad i Tobago, Tunis i Zambija.

Za pristupanje Kosova Unesku između ostalih glasali su Belgija, Francuska, Kanada, Bugarska i Belize, Irska, Island, Italija, Litvanija, Malezija, Pakistan, Panama, Norveška, Novi Zeland, Portugal, Češka, Velika Britanija, Slovenija, Švedska, Švajcarska, Čad, Tajland, Turska, Avganistan, Albanija, Nemačka, Andora…

Predlog za prijem Kosova je prethodno obrazložen uz objašnjenje da nije u pitanju glasanje za priznanje Kosova kao države ili za ulazak u UN, već zahtev da se „građanima Kosova omogući pristup kulturnim vrednostima i obrazovanju“, kao i da se „na kraju podrži misija Uneska“.

Na drugoj strani, ponovljeno je da bi prijem Kosova u Unesko značio politizaciju te organizacije, kao i kršenje međunarodnog prava.

NATO ostaje na Kosovu i Metohiji

0

BRISEL — Uprkos brojnim izazovima na Bliskom Istoku i ukrajinskoj krizi, NATO ne planira smanjivanje svog kontingenta na KiM, rekao je za Tanjug visoki diplomata Alijanse. Trupe na KiM imaju jasan mandat Saveta bezbednosti UN, a i Albanci i Srbi žele da one ostanu, rekao je taj diplomata koji je želeo da ostane anoniman.

On je procenio da se Kfor pokazao kao uspešna misija i dodao da ne očekuje da tokom predstojećeg samita NATO-a u Velsu bude pokrenuta inicijativa za njeno preispitivanje.

Šefovi država i vlada 28 članica NATO-a će 4. i 5. septembra na sastanku u Njuportu kod Kardifa, razmatrati teme u vezi sa planskim povlačenje iz Avganistana, situacijom na Bliskom Istoku i ukrajinskom krizom.

Swisscoy, na Kosovu do kraja 2017

0

BERN — Swisscoy ostaće prisutan na teritoriji Kosova najmanje do kraja 2017. Nakon Državnog saveta i Savet kantona Švajcarke je jednoglasno odobrio produženje švajcarske misije u okviru multinaconalnih snaga za održavanje mira (KFOR).

“Ispunavanje ovih obaveza je važno za stabilnost regiona i u interesu unutrašnje bezbednosti Švajcarske” istakao je u ime pripremne komisije, Isidor Baumann (PPD)

Teoretski Bern može da stavi tačku na ovu misiju kad god poželi. Do sada 5400 švajcarskih vojnika, koji su se dobrovoljno prijavili za odlazak na Kosovo, učestvovalo je u ovoj misiji.

Prema rečima ministra odbrane Ueli Maurer, ne treba se očekivati povlačenje iz msije u narednim godinama. Sitacija je stabilnija, naročito na jugu zemlje, ali nasilje i kriminal su i dalje prisutni na severu.

Od 2002. godine, švajcarski vojnici mogu da budu naoružani zbog samodbrane. Maksimum švajcarskog kontignta biće povećan sa 220 na 235 vojnika. Savet može godišnje povećati ovaj broj do samo 60 jedinica, umesto sadašnjih 80.

POSLEDNJE VESTI

3,207FansLike
0FollowersFollow
0FollowersFollow