BEOGRAD — Politika „i EU i Rusija“, koju Srbija zastupa u delikatnoj situaciji izazvanoj krizom u Ukrajini, neće moći još dugo da se brani, smatraju sagovornici Tanjuga. Oni istuču da je, s druge strane, opredeljenje Srbije za članstvo u EU nedvosmisleno, zbog čega ne očekuju veći pritisak s bilo koje strane.
Direktor fondacije Konrad Adenauer u Beogradu Henri Bone uveren je da se bliži trenutak da Beograd prekine da insistira na neopredeljenosti i šalje neodređene signale, a profesor FPN Predrag Simić smatra da će spoljna politika Srbije uskoro biti na velikom iskušenju zbog sve oštrije podele između SAD i Rusije, posebno u vezi s ukrajinskom krizom.
Profesor FPN Ivo Visković čak napominje da su srpska diplomatija i državno rukovodstvo i više nego zreli da se snađu u korist Srbije u svakoj eventualnoj situaciji u kojoj bi se tražilo da se opredele.
Bone je u izjavi Tanjugu rekao da neutralnost Srbiji omogućava veliki potencijal u rešavanju ukrajinske krize, ali da više neće biti moguće slati takve signale.
„Srbija ima dobar odnos sa Rusijom, koji može da upotrebi u razgovorima sa Moskvom kako bi se popravio odnos istoka i zapada. Pitanje predsedavanja u OEBS-u u rešavanju ukrajinske krize zahteva mnogo diplomatske veštine i mislim da slanje neodređenih signala više nije moguće. Beograd bi trebalo da zauzme jasan i transparentan stav za sve učesnike“, smatra Bone.
On je dodao i da Srbija ima dovoljno vremena da se pripremi za predsedavanje OEBS-om i da pronađe pravu strategiju.
Simić neutralnost Srbije tokom predsedavanja OEBS-om vidi kao prednost i podseća na primer Švajcarske, koja sada predsedava i kao neutralna „na kreativan način pokušava da prevaziđe sve oštriju podelu između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država“.
Simić stoga navodi da bi Srbija kad preuzme predsedavanje OEBS-om trebalo da u saradnji sa Švajcarskom nastavi s takvim konceptom, dodajući da mu se čini da je to i ono što Srbija želi.
„Samo predsedavanje OEBS-om neće biti toliko kritično za Srbiju i njena neutralna pozicija može da bude određena prednost“, smatra Simić, dok, s druge strane, blizak odnos s Rusijom može da otvori izvesne sumnje u Briselu i Vašingtonu, posebno s obzirom da Srbiji kao kandidatu za EU predstoji otvaranje prvih poglavlja u pregovorima, ali i donatorska konferencija.
„Čini mi se da je upozorenje te vrste stiglo iz Vašingtona samo dan pre dolaska ruskog ministra spoljnih poslova u Beograd i to u vidu pisma američkog potpredsednika Džozefa Bajdena, koji je premijeru Srbije čestitao dva meseca od formiranja vlade, ali i uputio niz poruka koje se mogu protumačiti kao upozorenje SAD da Srbija u OEBS-u i generalno bude svrstana uz Evropsku uniju, da bude kandidat za primer“, rekao je Simić.
On zato smatra da bi za Srbiju u ovom trenutku najbolje bilo da se ugleda na Nemačku i njen odnos prema ukrajinskoj krizi i Rusiji.
„Svrstavanje uz Rusiju bi značilo pogoršavanje odnosa sa zapadom i mislim da je to bio glavni motiv posete premijera Vučića Angeli Merkel, jer je time Srbiji ostavljen manevarski prostor, s obzirom da ni Nemačka nije spremna da ide do kraja u sankcijama protiv Rusije i nastoji da zadrži svoje odnose“, rekao je Simić podvukavši da je u ovom trenutku Berlin jedina adresa na kojoj Srbija može dobiti dobar savet.
Profesor na Fakultetu političkih nauka Ivo Visković smatra da je pitanje opredeljenja Srbije da li će na istok ili zapad veštačko pitanje, koje je samo formalno osnovano, s obzirom da se Srbija već opredelila za put ka EU.
„Posle svih izjava naših zvaničnika o EU kao primarnom cilju zaista bi teško bilo napraviti zaokret, izuzev ako bismo bili dovedeni u situaciju da moramo da ga pravimo. Većina političkih stranaka, političkih lidera i građana jeste za pridruživanje Evropskoj uniji i u tom smislu sigurno da, kada je reč o prioritetima, nećemo praviti nikakav bitniji zaokret“, rekao je Visković za Tanjug.
On je dodao i da ne očekuje od SAD i Rusije da zloupotrebe poziciju supersile za uticaj na Srbiju tokom njenog predsedavanja OEBS-om.
„Ne očekujem da će SAD i Rusija pokušavati da zloupotrebe poziciju supersile da bi na nas vršili pritisak i da nas ucene da radimo za njih. To se nikada ne očekuje od predsedavajućeg OEBS-a, a pritom, mi smo kopredsedavajući, zajedno sa Švajcarskom. Tako da je teško vršiti uticaj i na nas i na Švajcarsku da bismo progurali neki poseban partikularni interes“, rekao je Visković.
Takođe, srpska diplomatija i državno rukovodstvo, ističe Visković, i više su nego zreli da se snađu u korist Srbije u eventualnoj situaciji koja bi ih postavila u takvu poziciju.
On je dodao i da Rusija zna da je Srbija okrenuta EU i da njoj problem ne predstavlja članstvo Srbije u toj zajednici već u NATO alijansi.
„Rusija to već zna i javno je izjavila da nema ništa protiv Srbije u EU, jer bi onda imala jednog prijatelja unutar nje. I to nije za Rusiju sporno, za nju je problematičan odnos Srbije sa NATO. Ona to ne želi, jer ona NATO vidi kao problem, a ne Evropsku uniju. I u tom smislu mislim da zaista nema nikakvih pritisaka niti bojazni sa ruske strane na Srbiju u vezi sa ulaskom Srbije u EU“, rekao je Visković.
Generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Maja Bobić takođe smatra da se Srbija već opredelila između istoka i zapada i da želja Srbije da bude punopravni član EU predstavlja vrstu spoljnopolitičkog i vrednosnog opredeljenja.
„Tu prosto nema dileme i ne vidim u ovom momentu da postoji drugi integracioni proces koji je značajniji u strateškom smislu od ovog procesa. S druge strane to ne isključuje ekonomsku i drugu saradnju sa zemljama koje nisu članice EU. U tom smislu neke zemlje članice EU imaju veoma razvijene ekonomske odnose sa Rusijom“, rekla je Bobić za Tanjug istakvši da je jasno opredeljenje Srbije put u EU.
Serbinfo.ch 
