Home EU OEBS – dijalog i sigurnost Evrope

OEBS – dijalog i sigurnost Evrope

106
0

Pre tri godine, u svojstvu tadašnjih ministara spoljnih poslova Švajcarske i Srbije, uspeli smo da nakon višemesečnih pregovora i složenog političkog manevrisanja, postignemo kompromis kojim je izbegnuto naše direktno diplomatsko sučeljavanje u vezi sa predsedavanjem OEBS-u. Po prvi put u istoriji ove organizacije, dve države su zvanično objedinile svoje kandidature za dva uzastopna predsedavanja, 2014. i 2015.

Naše kreativno rešenje mnogima nije bilo po volji, ali je na kraju ipak podržano konsenzusom. Pokazalo se da je to bio jedini izlaz iz pat-pozicije koja je mogla da dovede do opšte paralize najveće bezbednosne organizacije na severnoj hemisferi. Primena naše inicijative dostigla je ovih dana polovinu planirane putanje. Srbija je od Švajcarske preuzela rukovođenje OEBS-om, a ojačani smo i ulaskom Nemačke u predsedavajuću trojku, na osnovu činjenice da će upravo ona biti na čelu OEBS-a u 2016. Ovo Srbiji daje veliku odgovornost, ali i priliku da pokaže da raspolaže znanjem i diplomatskom umešnošću neophodnim za uspešan nastup na visokoj međunarodnoj pozornici. Bern i Beograd su početkom 2012. dobili mandat da vode organizaciju čiju su relevantnost doskora mnogi dovodili u pitanje.

Oslanjajući se na obećanje koje smo tom prilikom dali – da će se uzastopno predsedavanje Švajcarske i Srbije sprovoditi „nepristrasno, transparentno i na osnovu dogovora“ – kao i na naš, ispostavilo se, dalekovid izbor da kao zajednički prioritet za 2014-2015. godinu odredimo jačanje sposobnosti OEBS-a za upravljanje krizama (sa posebnim akcentom na olakšavanje i posredovanje u pregovorima), organizacija je bila u mogućnosti da delotvorno reaguje na događaje u Ukrajini. Švajcarsko predsedavanje OEBS-u je tako u maju prošle godine predložilo Mapu puta za sprovođenje Ženevske zajedničke izjave od 17. aprila. Ambasador Volfgang Išinger, predsedavajući Minhenske bezbednosne konferencije, dobio je zadatak da organizuje, u kratkom razmaku, tri okrugla stola za vođenje nacionalnog dijaloga u Ukrajini, uoči izbora na kojima je Petro Porošenko izabran za predsednika države.

Ova važna inicijativa bila je praćena raspoređivanjem najveće posmatračke misije u istoriji OEBS-a, za nadgledanje ovih predsedničkih izbora, kao i brojnom posmatračkom misijom koja je pratila kasnije parlamentarne izbore.

Švajcarsko predsedavanje je predvodilo OEBS u Trilateralnoj kontakt grupi, čiji je rad doveo do ugovaranja Protokola iz Minska. Iako sve odredbe Protokola nisu još u potpunosti sprovedene, on i dalje predstavlja jedini dokument usaglašen od svih sučeljenih strana, kojim se definišu uslovi za prekid vatre i početak političkog dijaloga za izlazak krize.

OEBS je u Ukrajini takođe bio aktivan i na terenu. Specijalna posmatračka misija vremenom je postala najbrojnija terenska misija ove organizacije. Zahvaljujući njenom opsežnom izveštavanju, kao i mandatu za posredovanje u pregovorima, međunarodna zajednica je bila u mogućnosti da dobije precizniju sliku o realnoj situaciji na terenu, posebno u istočnoj Ukrajini. Uprkos izvesnom broju incidenata, Misija je do sada prilično efikasno obavljala svoj posao. U neku ruku, preuzela je čak i ono što su, prema rečima Generalnog sekretara OEBS-a Lamberta Zanijera, „zadaci očuvanja mira, iako se radi o nenaoružanoj civilnoj misiji.“ OEBS nikako ne predstavlja univerzalno rešenje za probleme na našim prostorima. Ova organizacija ne sadrži pravno obavezujući ugovor ili povelju, a njene odluke nisu obavezujuće za države članice. Još uvek postoji zamrznuti konflikti, granice određenog broja država članica nisu predmet konsenzusa unutar organizacije, a sporazum o kontroli naoružanja se za sada pokazao kao nedostižan. Jaz između proklamovanih obaveza država članica i njihove primene tek treba da bude sužen. Ipak, OEBS je u brojnim regionima sveta, uključujući zapadni Balkan, doprineo da se uspostavi mir, razviju demokratske institucije i učvrsti vladavina prava.

Ova organizacija takođe ostaje najprikladniji međuvladin forum za dijalog između Zapada i Rusije – ne samo u kontekstu krize u Ukrajini, već i u okviru napora da se uspostave parametri za sveobuhvatni, dogovorni, jednak i nedeljiv bezbednosni okvir za široko geografsko područje OEBS-a.

Mišelin Kalmi-Rej i Vuk Jeremić su bivši ministri spoljnih poslova Švajcarske i Srbije, i autori ideje da se dve države zajedno kandiduju za dva uzastopna predsedavanja OEBS-u 2014. i 2015.

Nedavna inicijativa Švajcarske za osnivanje Panela istaknutih ličnosti za unapređenje evropske bezbednosti, sprovedena u tesnoj saradnji sa Srbijom i Nemačkom, predstavlja važan korak. Preporuke Panela će biti predstavljene srpskom predsedavanju OEBS-u krajem ove godine, u sklopu priprema za međuvladin sastanak na visokom nivou u Beogradu, kojim će se obeležiti 40. godišnjica od usvajanja Helsinškog završnog akta. Nadamo se da će rad Panela oživeti razgovore između država članica o neophodnoj reformi ove organizacije, kako bi bolje služila njihovim interesima u 21. veku.

Kao što su Švajcarska i Srbija pre tri godine odustale od sučeljavanja i predložile zajedničko rešenje za izlaz iz diplomatske pat pozicije, nadamo se da će u godini koja je pred nama 57 država članica OEBS-a uspeti da ostvari saradnju u ovom duhu, jačajući time efikasnost organizacije i gradeći stabilniji sistem evropske bezbednosti.

Autorski tekst za Danas, Mišlen Kalmi-Rej i Vuka Jeremića

SOURCEDanas
Previous articleSwiss Award: Didijer Burkhalter izabran za Švajcaraca godine
Next articleVučićev dnevnk iz Davosa