Kosovo ulazi u novi izborni ciklus u duboko podeljenoj i institucionalno blokiranoj političkoj situaciji. Od parlamentarnih izbora održanih 9. februara 2025. godine nije formirana nova vlada, a politička scena u Prištini već gotovo godinu dana nalazi se u ćorsokaku. Vanredni parlamentarni izbori zakazani su za 28. decembar, datum koji, prema oceni autora, otvara brojna pitanja o stvarnim namerama, legitimnosti i mogućim posledicama tog izbornog procesa.
Autor teksta ističe da datum izbora nije izabran slučajno. Kraj decembra je period kada se veliki broj građana Kosova koji žive u inostranstvu – pre svega u Švajcarskoj – tradicionalno vraća u zavičaj zbog praznika. Time kosovska dijaspora dobija potencijalno presudnu ulogu u formiranju nove vlade. Na prethodnim izborima više od 10.000 birača doputovalo je iz Švajcarske kako bi glasalo, dok se ovog puta, zbog prazničnog termina, očekuje znatno veći odziv.
U Švajcarskoj danas živi oko 300.000 Albanaca poreklom sa Kosova, a pokret Vetëvendosje i njegov lider Albin Kurti već godinama uživaju snažnu podršku u toj zajednici. Da mobilizacija dijaspore nije spontana, pokazuje i Kurtijev nedavni boravak u Švajcarskoj. On je 13. decembra, svega dve nedelje pred izbore, nastupio u Cirihu, gde je dočekan ovacijama, što je, prema oceni autora, bio jasan deo predizborne kampanje usmerene ka dijaspori.
Švajcarsko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da tom prilikom nisu bili planirani sastanci sa zvaničnim predstavnicima Konfederacije, čime je dodatno naglašeno da je reč o političkom nastupu namenjenom isključivo kosovskoj dijaspori. Time se, kako se navodi u tekstu, ponovo briše granica između unutrašnje politike Kosova i neutralnog statusa zemlje domaćina – Švajcarske.
Politička aktivacija kosovske dijaspore u Švajcarskoj traje godinama. Vetëvendosje raspolaže razgranatom mrežom struktura među kosovskim Albancima, a povremeno se na tim skupovima pojavljuju i švajcarski političari ideološki bliskih stranaka. Posebno se izdvaja događaj iz januara 2023. godine, kada je Albin Kurti, u prisustvu bivše švajcarske ministarke spoljnih poslova, javno izrazio podršku švajcarskim socijaldemokratama. Taj slučaj je, prema autoru, otvorio pitanje gde prestaje sloboda političkog izražavanja, a gde počinje nedozvoljen uticaj stranih političkih lidera na unutrašnju politiku druge države.
Dok se jedna politička strana oslanja na stotine hiljada glasova iz dijaspore, srpska zajednica na Kosovu, kako se navodi u tekstu, nalazi se u gotovo bezizlaznoj situaciji. Centralna izborna komisija pokušala je da zabrani učešće Srpske liste na izborima, što bi u praksi značilo potpunu političku eliminaciju Srba iz institucionalnog života. Tek nakon snažnih reakcija ambasada Sjedinjenih Američkih Država i Nemačke u Prištini, izborno žalbeno telo poništilo je tu odluku.
Istovremeno, bezbednosna situacija za Srbe na Kosovu nastavlja da se pogoršava. Napadi se ne odnose samo na političku sferu, već sve češće pogađaju duhovno i kulturno nasleđe. Zabeleženi su brojni upadi u crkve Srpske pravoslavne crkve, skrnavljenja i vandalizam, uključujući grafite sa verski ekstremističkim porukama. Autor navodi i pokušaje prisvajanja srpskih pravoslavnih svetinja kroz stvaranje takozvane „Pravoslavne crkve Kosova“.
Posledice su, kako se ističe, vidljive: nesigurnost, strah i institucionalna izolacija ubrzavaju iseljavanje Srba. Prema demografskim procenama i navodima lokalnih zajednica, broj Srba na Kosovu i Metohiji smanjen je za oko 20 odsto od dolaska Aljbina Kurtija na vlast, što se vremenski poklapa sa porastom pritisaka i nasilja.
Autor zaključuje da ova pitanja ne bi smela da ostave ravnodušnom švajcarsku javnost. Švajcarska je dom velikoj kosovskoj dijaspori, ali i značajnoj srpskoj zajednici, a istovremeno je prisutna na terenu kroz svoje učešće u KFOR misiji. Stabilnost Kosova, legitimnost izbora i položaj manjina nisu, kako se navodi, apstraktna balkanska pitanja, već teme koje direktno dotiču i interese Švajcarske.
Izbori zakazani za 28. decembar, prema oceni autora, prevazilaze okvir redovne smene vlasti. Oni predstavljaju test ne samo za Aljbina Kurtija, već i za ideju multietničkog društva – kao i za Švajcarsku, iz koje će desetine hiljada ljudi doputovati kako bi odlučivali o vlasti u strateški važnom regionu.
Piše: Christoph Mörgeli
Izvor: Die Weltwoche