Uvodni tekst najnovijeg izdanja švajcarskog magazina „Veltvohe“, vlasnik i glavni urednik Rožer Kepel, posvetio je predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, koga je ugostio i na tribini „Ciriški govor“, opisujući ga kao čoveka mira i graditelja mostova koji svojom pojavom podseća koliko bogatu šarolikost i fascinirajuću snagu i dalje imaju evropske kulture.
Za Veltvohe je u fokusu bila poseta Aleksandra Vučića Cirihu, a Kepel navodi da je predsednik Srbije čovek koji ga je impresionirao prilikom razgovora za njegov magazin prošlog leta.
„On pažljivo bira reči. Vučić deluje zamišljeno. Govori tiho u doba u kojem svi viču. Dok drugi skupljaju pesnice, on pruža ruku u prijateljski pozdrav. Čovek mira, više intelektualac nego političar, moglo bi se pomisliti da je profesor na Pravnom fakultetu“, navodi Kepel.
On dodaje da mu se sviđaju Vučićeva svesna smirenost, kao i skeptičnost, koju lično smatra „realizmom obeleženim životnim iskustvom“.
Kepel ocenjuje da se Aleksandar Vučić sa Srbijom, nalazi na eksplozivnim tektonskim linijama podela i na verskim frontovima evropske istorije, uz podsećanje da su Srbi herojski branili hrišćanski zapad od nasrtaja muslimana.
„Imamo posla sa narodom preživelih i umetnika u preživljavanju, pobednika i poraženih, koji se nikada ne predaju i koji su svoj nacionalni osećaj u teškim vremenima pretvorili u otpor. Između istoka i zapada, balansirajući preko klisura i ponora, predsednik pokušava da ne izgubi ravnotežu“, piše Kepel.
On navodi da se ponovo živi u ratno doba, a da „kolektivni zapad“, u koji ubraja i Evropu, a nažalost i ne više potpuno neutralnu svoju zemlju, Švajcarsku, sebe uverava da vodi civilizacijski odbrambeni rat protiv, kako navodi, „hordi sa istoka sa Putinom, novim Džingis Kanom, na vrhu“.
Sa druge strane, konstatuje da „legije Moskve“ sebe vide u odbrambenom ratu protiv NATO, koji „nezasito maršira ka istoku“, iza koga stoji Amerika, „do zuba naoružana idealima, dobrim namerama i svesti univerzalne izabranosti od Boga da od svojih kapija potisne prirodne sile haosa i varvare“.
Iz toga zaključuje da imamo posla sa dva direktno suprotstavljena narativa – sa svađom među golubovima, koji, čini se, nisu spremni da poslušaju jedni drugog.
„Možda se može učiti od političara kakav je Aleksandar Vučić šta znači insistirati na utopiji razumevanja, posebno kada velike predatorske sile u ratu za teritorije dovozljavaju da još samo bombe govore“, navodi Kepel.
On piše i da predsednika Srbije doživljava kao nekoga ko spada u graditelje mostova, koji se bore za razumevanje. Iako to, kako i sam kaže, možda mnogi sa AP KiM i Vučićevi kritičari vide drugačije, on iskazuje iskren utisak iz više razgovora i diskusija sa ljudima koji mnogo duže poznaju predsednika Srbije.
Pita se i kako dalje sa Rusijom, Kinom, sa svim takozvanim autoritarnim državama, ili autokratijama ili diktaturama, kako se danas nazivaju.
„Kada pogledam kako danas u medijima, sveznajući eksperti za istok i zapad opisuju stanje, nisam siguran da li njihovi ratni izrazi odgovaraju. Na primer, Timoti Snajder, istoričar elitnog Univerziteta Jejl opisuje Putina kao diktatora najgore vrste. Mnogi to ponavljaju za njim, isti taj Snajder, međutim, opisuje demokratski izabranog predsednika SAD Donalda Trampa bez navodnika kao „fašistu“. Da li je to još nauka? Ili već demagogija? Tramp zasigurno nije fašista. Šta to Snajder pravi od Putina?”, dodaje Kepel.
Upozorava na verovanja u sve propagandističke povike koji dolaze i sa jedne i sa druge strane, poručujući da bi posebno Švajcarci trebalo da sačuvaju hladnu glavu, što, podvlači, ne znači pravdanje Rusije, ni odbacivanje zapada.
„Ali ostajem uveren da smo na ovoj planeti, jedinoj koju imamo, osuđeni na saradnju, na slobodnu trgovinu, na obustavljanje ratova i konflikata, a ne na njihovo širenje“, poručuje Kepel.
Trebalo bi, uveren je, da se izbegava da našim rečima i delovanjem druge narode i njihove vlade potpaljujemo, da tamo podstičemo osećanja i politički razvoj koji nam se ne bi svideli. „Često smo učestvovali u stvaranju monstruma sa kojima se suočavamo“, dodaje Kepel i navodi da je sada važno uklanjanje tih čudovišta, više trezvenosti, činjenica, više poštovanja za druge narode, države i kulture.
Podseća da i Biblija uči da „ljubimo neprijatelja“.
„To bismo mogli jednom pokušati. Aleksandar Vučić je interesantan, atipičan političar i državnik, tihi Srbin u glasnom dobu, koji nas podseća koju bogatu šarolikost i fascinirajuću snagu i dalje imaju evropske kulture”, zaključio je Kepel u uvodniku.