Srpska pravoslavna crkva saopštila je da će za vaskrs poštovati propisane preporuke i mere Vlade Republike Srbije, kao i ostalih država, tako da će liturgije Vaskrs biti služene u svim hramovima, ali bez prisustva vernika.
Episkop austrijsko-švajcarski g. Andrej pozvao je još za Blagovesti verni narod u švajcarskoj da za „Praznik nad praznicima“ kako je istakao, „svi proslave ove godine u krugu svojih porodica“, moleći takođe da se narod ne okuplja u većem broju oko naših hramova u nedelju na Vaskrs, kako ne bi smo ušli u rizik zatvaranja naših hramova.
U svim hramovima u Švajcarskoj tokom vaskršnje liturgije biće prisutni samo sveštenik, pojac i crkvenjak. Liturgije će biti, u hramovima gde je to organozovano, prenošene putem video – snimka.
Proslava Vaskrsa
Vaskrs, najveći i najstariji hrišćanski praznik koji se slavi u spomen na Hristovo uskrsnuće, njegovu pobedu nad smrću i nad grehom.
Crkvena učenja kazuju da je Isus raspet u petak, subotu je preležao u grobu, u Josifovom vrtu, dok se u nedelju zorom osetio snažan zemljotres i anđeo Božji sleteo je na grob. Stražari koji su čuvali grob, u strahu su popadali kao mrtvi, a Isus je vaskrsao.
Na Uskrs je, prema verovanju, prvo Marija Magdalena srela Hrista, a potom se on ukazao i svojim učenicima. Samo učenik Toma, koji je bio odsutan, nije odmah poverovao da je Hristos uskrsnuo, pa je morao lično da se uveri. Odatle je potekla u narodu uzrečica: „Neverni Toma“.
Prema odlukama Nikejskog sabora 325. godine, koje do danas poštuju sve pravoslavne crkve, Vaskrs treba slaviti u prvoj nedelji punog meseca posle prolećne ravnodnevice, ali obavezno posle jevrejske Pashe.
Vaskrs može biti u razmaku od 35 dana, najranije 4. aprila, a najkasnije 8. maja po julijanskom kalendaru. Po gregorijanskom kalendaru, to je period od 22. marta do 25. aprila. Zbog toga je Vaskrs pokretan praznik i praznuje se tri dana.
Rimokatolička crkva je taj princip napustila 1583. godine, uvela je određene modifikacije u odnosu na princip Nikejskog sabora, a to su prihvatile, tačnije nasledile, protestantske zajednice.
2014. godine pravoslavni i katolički vernici proslavili su ovaj najveći praznik istoga dana, 20 aprila, a isto se desilo i 2017. godine. Najveći mogući razmak između katoličkog i pravoslavnog Vaskrsa je pet nedelja, kao 2016. godine. Do sredine 21. veka katolici i pravoslavci slaviće 14 puta Vaskrs istog dana. Prvi sledeći desiće se 20. aprila 2025. godine.
Običaji
Farbanje jaja
Farbanje jaja za Uskrs je jedan od najstarijih hrišćanskih običaja. Kod pravoslavnih hrišćana jaja se po tradiciji farbaju na Veliki petak. Ali ne moraju uvek biti industrijske boje, koristiti se mogu i brojne prirodne materije.
Za ovaj praznik vezuje se običaj darivanja jajima. Jaje je simbol obnavljanja prirode i života, što simboliše Isusov izlazak iz groba i ponovno rađanje. Prvo obojeno jaje, koje je po pravilu crvene boje, smatra se „čuvarkućom“, odnosno zaštitnikom kuće i zdravlja.
Na stolu je ukrašena činija sa ofarbanim jajima koje gosti i domaćini između sebe tucaju. Pobednik je onaj čije jaje ostane celo, i na kraju ga razbija sebi o čelo uz reči: “Hristos vaskrse!”, a ostali mu odgovaraju: “Vaistinu vaskrse!”
Na Vaskrs se prvo jedu kuvana vaskršnja jaje, pa tek onda ostalo jelo. Ako tog dana gost dođe u kuću, prvo se daruje farbanim jajetom, pa se onda poslužuje ostalom hranom i pićem.
Čuvarkuća – čuvar kuće i ukućana
Običaj je kod Srba da se prvo jaje farba crvenom bojom koja simbolizuje nevino prolivenu Isusovu krv. Ovo jaje se naziva „čuvarkuća“, čuva se cele godine i kako samo ime kaže čuva kuću i ukućane. Čuvarkući se u našem narodu pripisuje magijska moć, tera zle sile od kuće i ukućana.
Čuvarkuća se čuva sve dok se ne išara novo jaje sledeće godine, jer se za njega veruje da čuva kuću od spoljnih nesreća. Veruje se da čuvarkuća donosi blagostanje i sreću u dom, pa je mnogi čuvaju u posebnim ukrasnim posudama.
Vaskršnje slavlje
Kad osvane dan Vaskrsenja Hristovog,na svim pravoslavnim hramovima dugo zvone zvona i javljaju dolazak velikog praznika. Narod se međusobno pozdravlja rečima „Hristos vaskrse“ i „Vaistinu vaskrse“. Taj pozdrav traje sve do Spasovdana.
Prenos liturgija putem video linka u Švajcarskoj
Bazel
Preko internet stranice: http://www.spc-basel.ch/
Cirih
Sveuspenski hram
Preko YouTube kanala: Pravoslavlje TV
https://www.youtube.com/channel/UCL1iwp4dVNPp9Us90SNdqdA
Svetotrojični hram
Preko fejsbuka:
https://www.facebook.com/spccirih/
