Home Demografija Svakom trećem Švajcarcu smetaju stranci

Svakom trećem Švajcarcu smetaju stranci

836
0

Prema istraživanju Saveznog zavoda za statistiku (BFS) 52% Švajcaraca su za učešće stranaca u političkom životu, dok se trećina stanovništva oseća uznemirenim zbog prisustva ljudi koje doživljavaju raziličitim. Ovo su samo neki od podataka koji su se pojavili nakon istraživanja koje je objavio Savezni zavod za statistiku Švajcarske. Prema istraživanju, populacija koja živi u Švajcarskoj je uglavnom otvorena. 

“Istraživanje o suživotu u Švajcarskoj 2020” ima za cilj pružanje pouzdane slike problema pokrenutih koegzistencijom različitih grupa koje žive u Konfederaciji, pokušavajući da prati evoluciju društva u različitim oblastima kao što su rasizam, ksenofobija, ili diskriminacija. 

Među različitim pokazateljima, na primer, postoji deo stanovništva koji se oseća ugroženo, deo koji je imao lična iskustva diskriminacije, nasilja, stereotipa i neprijateljstva.

U delu istraživanja koji se bavio “rasizmom i integracijom”, 64% ispitanika iz Švajcarske, smatra da je integracija migranata dobra, dok gotovo 70% njih podržava spajanja porodice, osam procenata više nego 2018. godine. 

Ukupno gledajući 59% ispitanika se zalaže za automatsku naturalizaciju druge generacije stranaca, a skoro 70% smatra da su stranci neophodni kako bi ekonomija funkcionisala. 

Veliki deo stanovništva je takođe svestan da je rasizam socijalni problem koji treba rešiti. Na primer, tri četvrtine ispitanih se slaže da crnci teže pronalaze smeštaj u Švajcarskoj.

BFS, koji sporvodi ovu analizu svake dve godine, primećuje kristalizaciju socijalnih tenzija oko muslimana i drugih “vidljivih manjina”, kao što su migranti crne puti ili jevreji. Jedna trećina ispitanih izjavila je da je pretrpelo diskriminaciju ili nasilje. Od 2016. do 2020. godine ovaj udeo se povećao sa 27 na 32%.

Što se tiče razloga diskriminacije, većina ljudi navodi nacionalnost (56%), slede jezik i akcenat (35%), pol (27%), politički položaj i starost (oba 20%), kao i religija (19%).

Među mestima gde se diskriminacija najviše javlja su javna mesta i na poslu.