Home Kultura Srpski štim pod Alpima

Srpski štim pod Alpima

185
0

Ivan Bašić (24) se ubraja u istaknute srpske pijaniste mlađe generacije. Dobitnik je nagrada na međunarodnim konkursima u Rimu, Portu, Radovljici, Beogradu. Bio je predstavnik Srbije na prestižnim konkursima u Hamamacuu i Bukureštu.

Koncertna aktivnost ga je u prethodnim godinama vodila kroz zemlje Evrope (Švajcarsku, Italiju, Nemačku, Portugal, Grčku), Afrike (Egipat) i Azije (Japan), dok je u Srbiji nastupao na gotovo svim značajnim podijumima. Bio je učesnik BEMUS-a, Somusa, Nimusa, BUN festivala, festivala Tisin cvet, Međunarodne tribine kompozitora, Festivala KoMA i drugih. Kao solista nastupao je u koncertnim sezonama Simfonijskog orkestra RTS i Niške filharmonije i sa kamernim orkestrom Amoroso.

Kao student generacije, osnovne studije u Beogradu je završio sa 19 godina, a trenutno se u Švajcarskoj, na Ciriškom univerzitetu umetnosti usavršava kod svetski poznatog pijaniste Konstantina Šarbakova. Za samo tri godine provedene u Švajcarskoj Ivan je postao dobitnik prestižnih nagrada ove zemlje, a u februaru 2020. Fondacija „Kiefer Hablitzel“
iz Berna nagradila ga je priznanjem „izuzetni mladi muzičar Švajcarske“, koje se godišnje dodeljuje pobednicima takmičenja za najbolje mlade muzičare Švajcarske.

Ivana su reporteri „Vesti“ posetili u kompleksu Toni Areal, bivšem industrijskom objektu, u kojem su danas brojne kulturne institucije, ali i Ciriški univerzitet umetnosti. Pre razgovora sa njim su obišli kompletnu ustanovu. Na samom vrhu i terasi univerziteta Ivan je počeo priču o svojoj muzičkoj karijeri. Rođen je u Beogradu 1996. godine i klavir je počeo da svira sa sedam godina u MŠ „Konjović“ kod profesorke Ljubinke Kujundžić.

Nagrade otvaraju vrata

– Dolazim iz porodice u kojoj roditelji nisu muzičari: Otac je bio inženjer, a mama pravnica. Međutim veoma su voleli muziku i oni su mi usadili ljubav prema muzici. Izbor instrumenta je došao tek kasnije u muzičkoj školi. Na početku mi se svidela violina, pa harmonika, ali u školi su rekli roditeljima da je najbolje da se krene od klavira, oni su to prihvatili, a meni se dopalo, i eto – klavir…

Ivan je proglašen za mladog muzičara 2013. godine u izboru časopisa „Muzika klasika“. Za vreme studija u Beogradu dodeljena su mu priznanja fondova „Olga Mihailović“ i „Emil Hajek“ za najistaknutijeg studenta klavirskog odseka Fakulteta muzičke umetnosti. Prvi je dobitnik nagrade „Nevena Popović“ za umetničku delatnost (2017), a februara 2020. stigla je nagrada Fondacije“Kiefer Hablitzel“. Pitali smo Ivana kako su reagovali na njegovo poreklo, kako se odnose kolege prema njemu i koliko umetniku znače ovakve nagrade.

– Sve je to rezultat kontinuiranog rada. Kada čovek uloži rad i trud onda nekako i priznanje dođe samo po sebi. Nalazimo se u zemlji koja upravo te osobine forsira i ceni, zato sam možda imao dobar start i nisam osetio neku razliku od ostalih kolega, mada je nagrada fondacije pripala jednom srpskom studentu, a to odavno nije bio slučaj. Zaista imam divan start i samo pozitivne stvari, od početka studija sam imao dobra iskustva. Ako radiš posvećeno i postižeš rezultate u određenom roku onda se to ceni. Niko mi nije postavio pitanje ni ko sam ni šta sam. Nagrade svakako znače, pogotovo ovakvog karaktera, zasigurno otvaraju vrata svuda u svetu, daju dozu samopouzdanja i validaciju da ono što radiš ima smisla. Nisu nagrade preduslov za uspeh i nije sve u njima, ali pomažu u svakom slučaju i oko dolaska do određenih kontakata, ali u jednu ruku su i ocena minulog rada.

Svoj među svojima

Priča Ivan i kako se snašao u stranoj zemlji i koliko mu je tu pomogla srpska dijaspora u upoznavanju grada.

– To što se ja već polako u Cirihu osećam kao kod kuće je velika zasluga upravo dve porodice koje su me prihvatile kao svog najrođenijeg. Uvek su me upućivale na prava mesta kada bi nešto zatrebalo. Tu je i brojna srpska zajednica kojoj možemo svi mi koji dođemo ovde da se obratimo. Imao sam susrete sa nekim udruženjima kao što su Srpsko kulturno društvo, sa našom Crkvenom opštinom u Cirihu, čuo sam da postoje i udruženja studenata i akademičara kojima planiram da se javim. Kad sve to nabrojim onda je nemoguće na duže se osećati strancem, svoj sam među svojima .Treba reći da sam neke ljude upoznao upravo preko muzike, mnogo naših talentovanih mladih muzičara se trenutno nalazi na ovom univerzitetu. Imao sam zaista sreće – rekao je Ivan i dodao:

– U stvari kada bolje razmislim imao sam sreće što sam pre dolaska ovamo sarađivao sa velikim imenima, učestvovao sam na kursevima Žaka Ruvijea, Borisa Petrušanskog, Stivena Bišopa Kovačevića i Igora Lazka da bih posle osnovnih studija u Beogradu došao ovde. Raditi u Cirihu sa Konstantinom Šarbakovim su velika privilegija i čast. Sa njim sam radio master i nastavio specijalizaciju. Mislim da će mi rad i muzičko iskustvo sa Šarbakovim obeležiti ceo život.

Za kraj Ivan je imao poruku za umetnike mlađe od sebe, da pored talenta na svom putu moraju imati i tri čarobne reči, a to su rad, trud i red.

Vesti, Violeta Aleksić