Ovog vikenda u Svetouspenskom hramu na Švamedingenu, u Cirihu, srpska zajednica se oprostila od generalnog konzula Zorana Jeremića, koji odlazi u penziju. Inicijatori ovog događaja bili su Stojan Stevanović i dr Čedomir Papović, ispred udruženja Srpskih privrednika Švajcarske, „Korena“ i SPKD Prosvjete, a u saradnji sa Srpskom pravoslavnom opštinom Cirih i mnogim drugim udruženjima.
Srpska zajednica u Švajcarskoj se oduvek trudila da u saradnji sa konzularnim korom osmisli što kvalitetniji i zanimljiviji društveni život svojim sunarodnicima, radeći na tome da se naša kultura i jezik očuva i prenese na pokolenja koja su rođena u ovoj zemlji. Mnogo divnih ljudi pamtimo iz tih redova. Međutim, imati tu čast i zadovoljstvo da sarađujemo i učimo od diplomate takvog kova kao što je Zoran Jeremić, je privilegija.
Nakon šest godina diplomatskog rada u Švajcarskoj došlo je vreme za odlazak u zasluženu penziju. Ovog vikenda u Svetouspenskom hramu na Švamedingenu, u Cirihu organizovano je oproštajno veče sa ovim velikim diplomatom.
Skup je započeo molitvom Oče naš i blagoslovom oca Branimira Petkovića i oca Miroslava Simjonovića, nastavilo pesmom Nikole Grbića Grbe Ovo je Srbija koju su izveli Danijela Bjelica, sopran i Rade Jovanović, vokalni solista i muzičar, a potom se okupljenima obratio dr Čedomir Papović.
„Hvala svima koji ste učestvovali u organizaciji ovog događaja. Večeras se nalazimo na mestu gde smo se mnogo puta sastajali, a povod je ispraćaj našeg konzula, našeg prijatelja Zorana Jeremića. Iskustvo Zorana Jeremića ne samo u kozularnim uslugama, već i u svemu što se ticalo svih nas, svima nama je bila dragocena. Ovo nisu hvalospevi, svi ovde prisutni znamo koliko nam je značila svaka mudra reč Zorana Jeremića. Sve manifestacije, projekti, organizacije ne bi bile tako uspešne, da i on nije bio uz nas. Nekad savetom, nekad samo slušanjem ali uvek prisutan, davao nam je snagu i veru da istrajemo. Danas, kada je došao čas da se pozdravimo sa našim, ne samo konzulom, već i prijateljom, imam utisak da je vreme sa njim proletelo i kao da je oduvek bio sa nama, ovde.
Verujem da svi ovde prisutni mislimo isto, čovek se teško rastaje od prijatelja i nije patetika ako kažem da nam već sada nedostaje, prosto će biti teško navići se da Zoran Jeremić nije više u Švajcarskoj. U ime svih naših sunarodnika, vaših i naših prijatelja, dece koja su mnogo puta svoja školska svedočansktva dobijala u vašem prisustvu, brojnih umetnika kojima ste dali vetar u jedra stvaralaštva i svojom pažnjom nam pokazali da ovo sve što godinama radimo nije bilo uzalud, za sve pohvale i podršku, konstruktivne kritike i mudre savete, veliko Vam hvala!“, rekao je Papović.
U ime svih prisutnih dr Čedomir Papović je konzulu za uspomenu i dugo sećanje na dane provedene u Švajcarskoj predao poklon – ikonu, rad oca Miroslava Simjonovića. Otac Miroslav je poklonio Jeremiću svoju tek odštampanu autorsku knjigu, a ambasador Bradić je u ime sećanja poklonio zanilmljivu knjugu o Alpima uz reči:
„Nama, koji se bavimo ovim poslom, rastanci i sastanci su sastavni deo našeg života. Ova knjiga podseća ne samo na lepotu Alpa, nego i na sve vrhove i doline našeg posla. Želimo našem Zoranu Jeremiću mnogo sreće i zdravlja u penzinerskim danima, njegov trag je nezbrisiv.“
Dirnut rečima svih prisutnih, lepim poklonima, kao i pozdravima, gospodin Jeremić se obratio skupu.
„Drage kolege, dragi organizatori skupa, oče Miroslave, hvala svima koji ste došli ovde večeras, time pokazujemo da vreme provedeno zajedno nije bilo uzalud. Zahvaljujem gospođi Danijeli Bjelici i gospodinu Radetu Jovanoviću na večerašnjem divnom pevanju, uvek ste tu da uveličate sve naše događaje i molim vas da nastavite i dalje ukoliko je to moguće. Predlažem da napravite tradiciju da konzula koji bude dolazio i odlazio dočekate i ispratite ovde u našoj crkvi, da vidi narod, svoj narod…jer tako se stvaraju uslovi za saradnju i povezivanje.
Zahvaljujem se svima koji su radili naš zajednički posao, a to je očuvanje kulture, umetnosti, jezika, pisma, folklora, privrede i istorije. Zadovoljan sam što smo i mi i crkva radili na istom zadatku, a to je zajedništvo. Trudite se da što više uđete u švajcarske strukture, organizacije, političku scenu ove zemlje. Jako je bitno predstaviti našu zemlju u prvim redovima. Biće i uspeha i teških vremena, velika iskušenja nas čekaju, ali ne treba prestati pričati o svojoj zemlji stanovnicima ove zemlje, to je promovisanje kulture ali i suživot sa domaćinima.
Morate znati jedno – nema više Arčibalda Rajsa, a trebaće nam mnogo takvih ljudi – sad ste vi svi Arčibald Rajs i pred vama je velika odgovornost. Zajedno je to moguće. Koristim priliku da se zahvalim mojoj dragoj supruzi Ljiljani koja je sve vreme mog radnog veka bila moja velika podrška, zajedno smo 50 godina. Delimo izazove i radosti ovog posla. Nije bila samo tu za mene, već i za vas. Vraćamo se svojoj deci svojim unucima.
Čovek, kada odlazi uvek se jednim okom raduje, a drugim plače, a tako je i sada…Žao mi je što veliki broj dragih prijatelja ostavljam, ali mi je takođe drago što ću uskoro zagrliti svoje unučiće. Rastajemo se ali ja nemam osećaj da odlazim, ostaćemo u kontaktu i eto, doviđenja u Beogradu…“, obratio se prisutnima Zoran Jeremić.
Puno lepih reči moglo se čuti o ovom diplomati te večeri, a ambasador Republike Srbije u Bernu Goran Bradić je rekao:
„Imao sam tu čast, privilegiju, sreću da dugo radim sa gospodinom Jeremićem. Naime, on je bio 8 godina konzul u Salcburgu dok sam ja bio ambasador u Beču. U Švajcarsku sam došao u decembru prošle godine i imali smo vremena nekoliko meseci da opet sarađujemo. Ostaće jedna velika praznina, mesto koje nije lako popuniti, pogotovu zbog tolikog iskustva, znanja…Želim mu puno zdravlja i sreće, da uživa sa svojom prodicom, ali takođe moram reći da mi je žao što ostajemo bez doajena diplomatije u Švajcarskoj. Možda ne bi bilo loše da svoje znanje prenese na mlađe kolege u Diplomatskoj akademiji“.
Nakon predaje poklona, u svečanoj sali su se prolamali aplauzi zahvalnosti Zoranu i Ljiljani Jeremić. Program je završen sa još nekoliko izvornih pesama iz Srbije, ali su se u svečanoj sali Svetouspenskog hrama još neko vreme čuli smeh, šale i prepričavale zajedničke uspomene.
Violeta Aleksić, Radio Krug
