Kako prenosi švajcarski list Neue Zürcher Zeitung (NZZ), iskustva iz Avganistana i Kosova pokazuju da razoružavanje oružanih grupa poput Hamasa gotovo nikada ne prolazi bez problema, niti daje trajne rezultate.
U članku novinara Marca Seligera, objavljenom u berlinskom izdanju NZZ-a, analizira se mogućnost razoružavanja Hamasa nakon rata u Gazi, uz poređenje sa sličnim pokušajima sprovedenim u poslednjim decenijama u različitim delovima sveta. Autor upozorava da su „organizacije poput Hamasa definisane pre svega kroz svoj oružani aparat – njihova moć dolazi iz cevi pušaka“, te da bi predaja oružja značila i gubitak političkog identiteta i uticaja.
Seliger ističe da je razoružavanje milicija i gerilskih grupa u savremenoj istoriji retko kada bilo uspešno, a kao dva ključna primera navodi Avganistan i Kosovo.
„U Avganistanu je, posle američke intervencije 2001. godine, pokušaj da se milicije razoružaju propao, što je kasnije omogućilo povratak Talibana na vlast“, navodi autor.
Ali, posebno se osvrće na slučaj Kosova, gde je, kako piše, „razoružanje bilo uspešno samo na papiru“.
„I na Kosovu je posle rata 1999. godine u centru pažnje bilo razoružanje jedne gerilske grupe. Oslobodilačka vojska Kosova (OVK) uživala je široku podršku naroda tokom borbe protiv srpske vlasti i posle ulaska NATO trupa postala dominantna sila u tadašnjoj srpskoj pokrajini“, prenosi NZZ.
Pod pritiskom međunarodnih snaga KFOR i misije UNMIK, OVK je potpisala sporazum o razoružanju i transformaciji u Kosovski zaštitni korpus (KZK), formalno civilnu i humanitarnu organizaciju. Međutim, kako se navodi, iza te fasade „mnogo toga je ostalo isto“ – moderno oružje nije predato, već sakriveno, dok su bivši komandanti OVK zadržali politički i društveni uticaj.
„Kosovski zaštitni korpus je formalno bio civilna jedinica, ali je kadrovski i dalje bio povezan sa OVK“, piše NZZ, dodajući da ni prisustvo KFOR-a nije uspelo da spreči formiranje paralelnih struktura moći na terenu.
Prema pisanju lista, „dok je KFOR u Prištini objavljivao uspehe razoružanja, po selima su patrolirale grupe bivših boraca OVK“. Time je, ocenjuje autor, stvorena fragilna bezbednosna situacija koja traje do danas, sa čestim međuetničkim tenzijama i nasiljem.
Zaključak Neue Zürcher Zeitunga je da bi svaki pokušaj razoružavanja Hamasa u Gazi morao biti deo šireg političkog sporazuma i dugoročnog međunarodnog angažmana – jer, kako pokazuju iskustva Kosova i Avganistana, „simbolično razoružanje bez stvarne političke transformacije samo čuva stare strukture pod novim imenima“.
„Za Gazu bi razoružanje Hamasa moglo biti uspešno samo ako je deo sveobuhvatnog političkog dogovora“, piše NZZ, dodajući da bi to zahtevalo i dugotrajno međunarodno prisustvo, „možda čak i decenijama“.
Izvor: Neue Zürcher Zeitung (NZZ), Berlin – autor Marco Seliger