Spor oko carina između Švajcarske i Sjedinjenih Država ušao je u novu fazu. Nakon višemesečnih pregovora, Vašington je pristao da kaznene carine na švajcarski izvoz smanji sa 39% na 15%, koliko plaćaju i proizvodi iz Evropske unije.
Međutim, kako otkrivaju SonntagsZeitung i NZZ am Sonntag, iza ovog „olakšanja“ stoji čitav paket dalekosežnih uslova – od bezbednosnih standarda za automobile, preko digitalnih taksi za Google, Metu i Amazon, do nove saradnje u oblasti naoružanja.
Od 39% na 15%: olakšanje za izvoz, ali ne i „besplatan ručak“
Prema objašnjenjima saveznog savetnika Gija Parmelena, dogovor sa SAD je formalno „deklaracija o namerama“, ali u praksi otvara put brzom smanjenju carina na 15%. Time švajcarski izvoznici ponovo dobijaju iste uslove kao konkurencija iz EU.
Najviše profitiraju ključne grane švajcarske industrije – satovi, farmacija, medicinska tehnika, mašinstvo i metaloprerađivačka industrija. Banke i analitičari očekuju da će niže carine ublažiti pritisak da se proizvodnja seli u EU ili direktno u Sjedinjene Države.
Istovremeno, u sporazum je ugrađen i politički osetljiv element: prema izjavi Parmelena, pojedine švajcarske kompanije planiraju da do kraja 2028. investiraju oko 200 milijardi dolara direktno u SAD.
Američki standardi za automobile: put za Cybertruck ka Švajcarskoj
Najzapadljiviji uslov odnosi se na automobilski sektor. Sjedinjene Države traže da Švajcarska prihvati američke standarde bezbednosti za vozila. Do sada su vozila proizvedena po američkim pravilima morala da se skupo prilagođavaju evropskim normama da bi dobila homologaciju u Švajcarskoj.
Prema pisanju SonntagsZeitung, to bi otvorilo tržište i za modele poput Teslinog Cybertruck-a, koji trenutno ne zadovoljava važeća švajcarska i evropska pravila.
Za kritičare, ovo je više od tehničkog pitanja: usvajanje američkih standarda vide kao prenošenje regulatornog uticaja Vašingtonu, uz potencijalno slabljenje evropskog okvira u kojem se Švajcarska tradicionalno kreće.
Bez digitalnog poreza za Google, Metu i Amazon
Drugi ključni uslov tiče se digitalnih giganata. Američka strana želi da se Švajcarska obaveže da neće uvoditi posebne digitalne takse na usluge kompanija kao što su Google, Meta ili Amazon – upravo u trenutku kada se u Bernu vodi rasprava o ovakvim porezima i o globalnim pravilima oporezivanja digitalne ekonomije.
Za SAD, pitanje digitalnih taksi je crvena linija: Vašington godinama nastoji da spreči pojedinačne države da dodatno oporezuju američke tehnološke gigante. Za Švajcarsku, međutim, to može značiti manje manevarskog prostora u poreskoj politici i u pregovorima na OECD nivou.
Više pristupa podacima i tržištu usluga
NZZ am Sonntag skreće pažnju na čitav niz dodatnih obaveza koje prate sporazum.
Prema ovim navodima, Švajcarska se obavezuje da:
- suzbija „trgovinske distorzije“ nastale državnim subvencijama ili delovanjem javnih preduzeća,
- otvori svoje tržište još šire za američke pružaoce usluga,
- olakša prekograničan protok podataka, što je naročito važno za tehnološki i finansijski sektor,
- pojača saradnju sa Sjedinjenim Državama u oblasti ekonomske bezbednosti, sankcija, kontrole izvoza i nadzora stranih investicija.
Ovi zahtevi idu znatno dalje od pukog smanjenja carina: oni zadiru u regulatornu autonomiju Švajcarske i u njen tradicionalno oprezan pristup deljenju podataka i ulogama države u privredi.
Patriot rakete kao deo šireg paketa
U pozadini carinskog dogovora stoji i vojna dimenzija. U okviru istog političkog paketa, Savezni savet razmatra kupovinu dodatne američke vojne opreme – pre svega sistema protivvazdušne odbrane Patriot srednjeg dometa ili dodatnih vođenih raketa.
Pojedini članovi parlamenta iz desnog centra i liberalnih krugova otvoreno pozdravljaju takav korak, uz argument da sadašnja PVO štiti samo deo švajcarske teritorije. Kritičari, međutim, upozoravaju da se vojni ugovori ne smeju vezivati uz trgovinske ustupke i da se time dodatno pojačava zavisnost od američke industrije naoružanja.
Kvote za američko meso i „neosetljive“ proizvode
Pored industrijskih proizvoda, Švajcarska je pristala i na dodatne ustupke u poljoprivredi, iako Bern naglašava da „osetljivi“ proizvodi ostaju zaštićeni. Dogovor predviđa carinski slobodne kvote za američku govedinu, meso bizona i živinu, uz zadržavanje postojećih zabrana, poput one za tzv. „chlor-chicken“.
Za švajcarske poljoprivrednike to znači pojačanu konkurenciju, ali i dalje pod strogim sanitarnim i kvalitativnim pravilima. Politička rasprava se već vodi oko toga da li će biti potrebno dodatno podržati domaću proizvodnju kroz nove programe pomoći.
Politika traži odgovore: da li je cena suviše visoka?
Iako privredne organizacije i izvoznici sporazum uglavnom pozdravljaju, političke reakcije su znatno suzdržanije. Desni blok u većini slučajeva hvali Parmelena i ističe da je izbegnut najgori scenario za industriju, dok socijaldemokrate i Zeleni upozoravaju na netransparentnost pregovora i na to da javnost tek sada saznaje pune zahteve Vašingtona.
Dodatnu debatu izaziva i činjenica da je američka strana javno objavila listu uslova, dok je Savezni savet u prvim saopštenjima govorio uglavnom o carinama i investicijama, uz mnogo manje naglaska na regulatorne i političke obaveze.
U Švajcarskoj se već postavlja pitanje da li će konačni, pravno obavezujući sporazum morati na referendum. To bi otvorilo mogućnost da građani direktno odluče da li je smanjenje carina vredno preuzetih obaveza.
Šta sve ovo znači za Švajcarsku i za naše ljude ovde?
Za švajcarsku ekonomiju – i time i za veliki broj ljudi sa naših prostora koji rade u industriji, logistici, IT-ju i uslugama – kratkoročna poruka je jasna: manje carine smanjuju rizik za izvoz i radna mesta.
Dugoročno, međutim, Švajcarska ulazi u znatno bliži i kompleksniji odnos sa Sjedinjenim Državama:
- deo proizvodnje će se, po svemu sudeći, premestiti preko Atlantika,
- američki standardi bi mogli da se još snažnije odraze na propise u oblastima od automobila do digitalnih usluga,
- politički prostor za samostalne odluke o porezima, subvencijama i regulativi biće uži.
Da li je to prihvatljiva cena za stabilnije trgovinske odnose – biće jedno od ključnih pitanja kojima će se Švajcarska, njeni građani i brojna dijaspora, baviti u mesecima koji dolaze.