Tradicionalno švajcarsko pevanje uvršteno je na Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva.
Jodlovanje, tradicionalni švajcarski način pevanja, zvanično je postalo deo nematerijalne kulturne baštine čovečanstva. U ranim jutarnjim satima u četvrtak, Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO) uvrstila je ovu helvetsku tradiciju na svoju Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa, čiji je cilj očuvanje kulturnih praksi koje se ne ogledaju u građevinama ili predmetima, već u znanju, zajedničkim običajima i društvenim interakcijama.
Smatrano „emblematskim pevanjem Švajcarske“, jodlovanje obuhvata veliki broj različitih umetničkih izraza i duboko je ukorenjeno u stanovništvu, navodi se u kandidacionom dosijeu koji je Konfederacija pripremila zajedno sa stručnjacima iz oblasti vokalne umetnosti i predala UNESCO-u 2024. godine. U Švajcarskoj danas postoji više od 12.000 jodlera, okupljenih u 711 priznatih grupa Saveza švajcarskih jodlera.
Ova vokalna disciplina zasniva se na naizmeničnom korišćenju grudnog glasa i falseta, uz upotrebu slogova bez značenja, često povezanih sa lokalnim dijalektima. Jodlovanje je čvrsto ukorenjeno u svakodnevnom životu: može se izvoditi solo, u manjim grupama ili u horu, a ponekad je praćeno instrumentima poput harmonike. Snažan i prodoran zvuk ovog pevanja čest je na koncertima, festivalima i takmičenjima, gde izvođači često nose tradicionalne regionalne nošnje.
Prema navodima Saveznog zavoda za kulturu (UFC), jodlovanje se praktikuje i van tradicionalnih udruženja i horova. Ne radi se samo o nasleđu prošlosti – brojni savremeni umetnici danas eksperimentišu sa jodlom, „što potvrđuje živost tradicije koja se stalno razvija“, ističe UFC.
Jodlovanje kao izraz pripadnosti i kulturnog identiteta
Hektor Hercig, generalni sekretar Švajcarskog saveza jodlera, ocenio je uvrštavanje na UNESCO listu kao „divan znak priznanja“. „Ovo je potvrda osećaja pripadnosti, strasti i kulturnog identiteta koji generacijama oblikuju jodlovanje u Švajcarskoj“, izjavio je on.
Jodlovanje nije ograničeno samo na Švajcarsku – rasprostranjeno je i u Bavarskoj i Austriji, gde su ga sredinom 19. veka uveli tirolski pevački ansambli. Osim toga, praktikuje se i u centralnoj Africi, severnoj Evropi i Gruziji. Gruzijsko polifono pevanje već je uvršteno na UNESCO listu nematerijalne kulturne baštine još 2008. godine.
Poreklo jodlovanja – „emocionalno pevanje“?
„Postoji oko sedam različitih teorija o poreklu jodlovanja“, objašnjava Nadja Res, profesorka i rukovodilac odseka za narodnu muziku i jodlovanje na Univerzitetu u Lucernu. „Moja omiljena teorija je ona emocionalna, prema kojoj je jodlovanje nastalo kao izraz osećanja.“
Na UNESCO listi nematerijalne kulturne baštine već se nalaze i druge švajcarske tradicije: Festa vinogradara (2016), Karneval u Bazelu (2017), upravljanje rizikom od lavina (2018, zajedno s Austrijom), procesije Velike sedmice u Mendriziju (2019), veštine u mehanici i umetnosti izrade satova (2020, zajedno s Francuskom) i alpska sezona ispaše (2023). Ove godine toj listi pridružilo se i jodlovanje, dok se švajcarski grafički i tipografski dizajn još uvek nalazi na indikativnoj listi.