BEOGRAD — Poslanici Skupštine Srbije usvojili su Izmene Zakona o visokom obrazovanju, koja bi, pored ostalog, trebalo bi da reši probleme koji su se pojavili u praksi prilikom upisa poslednje godine studija. Kraći rokovi priznavanja stranih diploma, koji treba da vrate stručnjake iz inostranstva, obavezan repozitorijum doktorskih disertacija, produženje roka „starim“ studentima za završetak školovanja – najvažnija su rešenja u Izmenama Zakona o visokom obrazovanju.
Usvojenim i zmenama razdvojeno je priznavanje stranih visokoškolskih diploma radi zapošljavanja u Srbiji (profesionalno priznavanje) od onog u kojem strani student želi da nastavi školovanje na našim fakultetima (akademsko priznavanje).
Priznavanje u slučaju nastavka školovanja ostaje u nadležnosti fakulteta i univerziteta, koji donose rešenje u roku od 60 dana od dana prijema urednog zahteva.
I kod profesionalnog priznavanja posao treba da bude olakšan, ali će celu proceduru od univerziteta, koja je do sada trajala mesecima i kandidati su često odustajali, preuzeti Ministarstvo prosvete, odnosno ENIK/NARIK centar.
Izmene Zakona predviđaju da se priznaje nivo stečenog znanja, odnosno neće se upoređivati studijski program stranog fakulteta sa studijskim programima u zemlji.
Diploma radi zapošljavanja biće priznata u roku od 90 dana od dana prijema zahteva, detaljno se preciziraju postupci akreditacije i izdavanja dozvole za rad fakultetima, a dozvola za rad važi pet godina nakon obavljene akreditacije i njenim istekom, ako ustanova ne podnese novi zahtev za obnovu akreditacije, Ministarstvo je obavezno da u roku od tri dana donese rešenje kojim se zabranjuje rad. To znači gašenje fakulteta ako svi studijski programi ostanu bez dozvole za rad. Izmene predviđaju da se o zahtevu za akreditaciju mora rešiti u roku od 12 meseci od podnošenja. Do sada je rok bio nedefinisan, davalo se upozorenje, što je produžavalo postupak.
Ukoliko Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta (KAPK) za godinu dana ne reši o zahtevu, Nacionalni savet za visoko obrazovanje može da raspusti deo ili celu komisiju, što znači da više nema odugovlačenja ovog postupka. Nacionalni savet može poništiti odluku KAPK i u drugostepenom postupku odobriti studijski program, odnosno doneti konačnu odluku, jedno je o predloženih rešenja iako je o ovoj izmeni bilo i ideja da Savet ne može doneti konačnu odluku.
Izmene Zakona predviđaju podizanje kvaliteta doktorskih studija, pa se za univerzitete, kako državne tako i privatne, uvodi obaveza da formiraju javno pristupačne repozitorijume doktorskih disertacija.
Takođe, repozitorijume će imati i Ministarstvo prosvete, a ukoliko bude usvojen predlog, najmanje jedan recenzent na doktroskim studijama mora da bude sa strane visokoškolske ustanove. Izmenama je učinjen ustupak i „starim“ studentima, koji su studije započeli po prebolonjskim programima. Za njih je produžen rok da do kraja 2015/16. godine završe studije.
Zakon predviđa i da se iz budzeta finansiraju studenti koji su u prethodnoj godini ostvarili najmanje 48 ESPB bodova, a dopune se odnose i na veću zaštitu podataka o ličnosti, veću transparentnost visokoškolskih institucija u domenu finansiranja, određivanja školarina.
Kome se obratiti
Vrednovanje stranog studijskog programa radi zapošljavanja vrši Nacionalni centar za priznavanje stranih visokoškolskih isprava (u daljem tekstu: ENIC/NARIC centar), kao unutrašnja organizaciona jedinica Ministarstva.
Priznavanje strane visokoškolske isprave radi nastavka obrazovanja u sistemu visokog obrazovanja (u daljem tekstu: akademsko priznavanje) sprovodi samostalna visokoškolska ustanova, po prethodno izvršenom vrednovanju stranog studijskog programa, odnosno dela studijskog programa.
