Serbinfo.ch

Skoro jedan od stotinu, što znači oko 70.000 do 80.000 hiljada osoba u Švajcarskoj, boluju od epilepsije – procjenjuje se da se među njima nalazi oko 2.100 osoba kojima je, srpski, hrvatski ili bosanski jezik maternji.

Dve trećine njih živi bez napada zahvaljujući lekovima, dok se kod jedne trećine epilepsija teško leči. Nasuprot i dalje rasprostranjenjim predrasudama, epilepsija ja neurološka bolest, nije duševna bolest. Ona se retko nasledjuje i ne ispoljava se uvek u obliku dramatičnih napada.

Šta je epilepsija?

Epilepsija je hronična neurološka bolest koja se pre svega manifestuje ponavljanim i nepredvidivim epizodama prekida normalne funkcije mozga. Ove epizode predstavljaju epileptičke napade. Prepoznavanje epileptičkog napada je osnova postavljanja dijagnoze epilepsije.

Pod epileptičkim napadom se podrazumeva prolazna pojava simptoma i/ili znakova, koji su posledica nenormalne, prekomerne ili hipersinhrone aktivnosti neurona u mozgu. Termin napad u sebi sadrži odrednice: paroksizmalnost (naglost), iznenadnost (neočekivanost), tranzitornost (prolaznost) i kratkotrajnost.  Prosečno trajanje Epi napada je oko jedan minut.

Tipičan toničko-klonički napad retko traje duže od pet minuta. Duže trajanje od pet minuta, obično ukoliko se ne prekine upotrebom medikamenata, traje trideset ili više minuta i tada to nazivamo epileptički status. Epileptički status je ozbiljan zdravstveni problem i  može ugroziti život pacijenta.

Klinička slika

I pored kratotrajnosti, epileptički napadi iscrpe i izmore bolesnika, zbog čega se naknadno satima i danima oporavljaju. Paroksizmalnost (naglost) i postiktalni umor su karakteristike koje su najupadljivije povezane sa epileptičkim napadom. Umor jedino ne prati apsanse (kratkotrajne napade gde dolazi samo do prolazne odsutnosti – izmenjenog stanja svesti). Klinička slika epileptičkog napada zavisi od lokacije početka napada u kori velikog mozga, puteva propagacije (širenja), zrelosti mozga, ciklusa budnosti – spavanja, medikacije i mnogih drugih faktora.

Bilo koji simptom se može javiti kao simptom epileptičkog napada. Neki simptomi se javljaju značajno učestalije kao: pomućenje ili gubitak svesti, konvulzije, mioklonizmi, ritmički treptaji očnih kapaka, epigastrička aura (nelagodnost, mučnina, grč u pregledu sredine gornjeg dela trbuha) i dr.

Ponekad su epileptički napadi ograničeni na veoma mali deo moždane kore i simptomi mogu biti krajnje nespecifični i neobični, pa je teško klinički postaviti dijagnozu epilepsije. Tada osnovne odrednice napada ( prolaznost, povremenost, naglost i neočekivanost), mogu nam uz dijagnostičku proceduru pomoći u postavljanju dijagnoze. Epileptički napadi mogu da obuhvate izmenu senzorijuma (čulnu interpretaciju okoline), senzibiliteta (osetljivosti na spoljne draži), motorike, svesti, pamćenja, ponašanja, kognicije (intelektualnog funkcionisanja), emocionalnih i autonomnih funkcija. Neki prateći znaci, kao što su jak ugriz jezika, pražnjenje mokraćne bešike, cijanoza, prelom kostiju, teža nagnječenja tkiva i opekotine se po pravilu javljaju kod epileptičkih napada, a ređe kod napada druge prirode. Ukoliko se navedene karakteristične pojave za epileptični napad jave tokom spavanja, mala je verovatnoća da se radi o bilo čemu drugom sem o epileptičnom napadu. Takođe, mioklonus koji se javlja posle naglog buđenja i prethodnog nedovoljnog spavanja je po pravilu epileptički.

Uzroci epilepsije

Epileptički napadi mogu biti spontani (neprovocirani) i simptomatski (provocirani). Spontane (neprovocirane) komicijalne napade često nazivamo i idiopatskim, jer su etiopatogenetski za sada nedefinisani. Simptomatski(provocirani) napadi su nastali povremenim delovanjem sistemskih, metaboličkih, toksičnih i drugih štetnih faktora koji deluju epileptogeno (visoka febrilnost, hipoglikemija, hipoksija, alkohol, nespavanje i dr.), ili se javljaju u sklopu akutno nastalih lezija mozga (moždani udar, meningitis, encefalitis, trauma…). Prevelike doze nekih lekova mogu da pogoršaju postojeću epilepsiju ili provociraju epileptičke napade kod osoba koje ne boluju od epilepsije (antidepresivi, antipsihotici, oralni hipoglikemici, aminofilin, narkotici, analgetici, simpatikomimetici, izonijazid, derivati penicilina, hinoloni, novokain, halotan i dr.).

Lečenje epilepsije

Savremena antiepileptička terapija može značajno da smanji učestalost epileptičkih napada, a ponekad da dovede do dugotrajnih, čak i doživotnih remisija, što je moguće postići pored upotrebe lekova – antiepileptika, i specifičnim ciljanim neurohirurškim intervencijama. Kod bolesnika sa izolovanim, spontanim napadom i urednim EEG nalazom, obično se antiepileptična terapija odlaže da bi posmatranjem tokom nekoliko meseci zaključili da li se radi o izolovanom epileptičkom napadu ili hroničnoj epilepsiji.

Švajcarska Liga za borbu protiv epilepsije nudi odabrane informacije na srpskom jeziku. Flajeri se mogu lako odštampati na 4 A4 lista.

Ukoliko želite možete ih besplatno naručiti. Pošiljke sa flajerima je moguće naručiti besplatno samo za područje Švajcarske.