Reklama

Švajcarske banke naglo podižu kamate na hipoteke

0

Mnoge švajcarske banke značajno povećavaju kamate za hipoteke sa fiksnom kamatnom stopom. Jedino Narodna banka Švajcarske (SNB) još nije podigla svoju kamatnu stopu.

Stambeni krediti u Švjacarskoj postaju sve skuplji. Nekoliko banaka je početkom ove nedelje povećalo cene hipoteka sa fiksnom kamatnom stopom.

Kamatne stope na petogodišnju hipoteku kod Luzerner Kantonalbanke porasle su sa 0,19 procenata na 1,4 posto. Dok sedmogodišnja hipoteka sa fiksnom kamatnom stopom sada iznosi 1,51 procenata umesto 1,4 posto.

Hipotekarne kamatne stope su značajno porasle od početka 2021

Isti je trend i kod ostalih banaka. Na primer Raiffeisenbank naplaćuje 1,84 procenata za hipoteku s fiksnom kamatnom stopom na rok od deset godina, Credit Suisse 1,77, a Zürcher Kantonalbank 1,7 procenata. Ovaj porast je značajan, kako pokazuje studija Moneyland-a: Početkom 2021. godine hipoteka na 10 godina koštala je 1,1 procenata.

Za sada se čini da Narodna banka Švajcarske (SNB) još ne prilagođava svoju ključnu kamatnu stopu aktuelnoj situaciji i za sada je ostavlja na minus 0,75 procenata. Međutim, Credit Suisse očekuje da će SNB u narednoj godini dva puta povećati svoju ključnu kamatnu stopu – za ukupno 0,5 procenata.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i uključite se u našu Telegram zajednicu.

 

 

Kako iznajmiti stan u Švajcarskoj

0

Većina ljudi u Švajcarskoj živi u iznajmljenim stanovima, ali uprkos tome, pronalaženje stana u Švajcarskoj nije uvek jednostavno. Ponuda stanova je ograničena a stanarine su prilično visoke. To je naročito izraženo u većim gradovima pa je dobro stanove potražiti ili na periferiji većih radova ili u manjim gradovima (oni su dobro povezani javim prevozom tako da udaljenost od nekog većeg grada ne predstavlja nikakv problem). Nije neuobičajeno da se za stanarinu izdvaja jedna četvrtina ili čak jedna trećina plate.

Traženje stana

Najjednostavnije je stan potražiti na internetu na nekom od sajtova za oglase ili na nekom od portala agencija za nekretnine na kojima takođe možete besplatno napraviti korisnički nalog, i uneti sve kriterijume (veličinu, spartnost, udaljenost, budžet i sl) i onda će vam agenti za nekretnine slati aktuelne ponude koje ispunjavaju vaše kriterijume.

Osim putem interneta, o ponudi stanova možete se informisati i u dnevnoj štampi. Proverite i regionalne i nacionalne novine kao i sajtove tih novina. Neki vlasnici oglašavaju svoje stanove i na oglasnim tablama u tržnim centrima ili na drugim mestima (npr. opštine ili pošte). Takođe, mnogi stanovi nisu javno oglašeni pa je korisno raspitati se i kod rodbine ili poznanika.

Saveti za traženje stana:

  •    kriterijume za traženje (cena, lokacija i sl) ne treba postaviti previše usko da vam se ne bi desilo da vam izmaknu neki interesantni stanovi samo ulicu dalje
  •    često za jedan stan ima mnogo zainteresovanih, pa je preporučeno da istovremeno konkurišete i za druge stanove
  •    budite oprezni sa 0900 bojefima telefona! Postoje neki beskrupulozni agenti koji imaju visoke provizije čak i ako vam ne pronađu stan!

Razgledanje stana

Kada ste pronašli oglas koji vas zanima, stupite u kontakt sa vlasnikom ili agentom dogovorite termin za razgledanje stana što je pre moguće. Prilikom razgledanja stana postavite sebi ova pitanja:

  •    Lokacija i kako možete da stingete do posla? Da li možete da putujete javnim prevozom ili vam je potreban auto?
  •    Da li u blizini postoji škola, obdanište ili jaslice (u koliko vam je to potrebno)?
  •    Da li deca mogu da se sigurno igraju napolju (u koliko imate malu decu)?
  •    Da li je bučno noću?
  •    Koliko su udaljene prodavnice i marketi?

Mnogi vlasnici stanova unajmljuju agencije da im upravljaju nekretninama i obavezama u vezi nekretnina. U tom slučaju agencija je zadužena za kontakt sa stanarima i za sva pitanja u vezi stana. Mnogi stanovi su u vlasništvu stambenih zadruga. Stanari su obično članovi zadruga i imaju posebna prava i obaveze.

Iznajmljivanje stana

Da bi ste se upustili u traženje stana, bitno je da već živite i radite u Švacarskoj (i da ste primili treću platu). Do tog momenta verovatno ste živeli kod rođaka ili prijatelja ili ste delili sa nekim stan odnosno iznajmljivali sobu u stanu.

Konkurisanje za stan

Ukoliko ste našli stan koji vam odgovara i želite da konkurišete za njega, većina agenata će tražiti da popunite formular za prijavu. Moraćete da unesete vaše ime i prezime, datum rođenja, bračni status, broj i starost dece, kućne ljubimce, zanimanje, naziv poslodavca ali i podatke o visini ličnih pirmanja, polisu osiguranja imovine domaćinstva (Hausratversicherung) i polisu lične odgovornosti (Hafrpflichtversicherung) kao i potrvdu iz opštine iz koje se vidi da ne postoje dugovanja (Betreibungsregister). Ova potvrda se izdaje kod nadležne službe za prinudnu naplatu u opštini (Betreibungsamt). Ovim dokazujete da ste u mogućnosti da plaćate ugovorenu zakupninu tj. kiriju.

Vlasnici stanova uglavnom očekuju da imate odnosno pribavite polisu osiguranja imovine domaćinstva (Hausratversicherung) i polisu lične odgovornosti (Hafrpflichtversicherung). Ova osiguranja pokrivaju štete nastale u slučaju požara, poplave, krađe, polomljenog stakla i sl. U kantonima Nidwalden, Glarus, Vaud, Freiburg i Jura osiguranje imovine domaćinstva je obavezno.

Ugovor o zakupu stana

Sa stanarima vlasnici stana zaključuju obično pismeni ugovor o iznajmljivanju (zakupu). Takođe, zakon prepoznaje i ugmeni dogovor kao ugovor, međutim takav vid ugovora se ne preporučuje. Kod ugovora o zakupu primeđuju se prava i dužnosti Obligacionog prava (Obligationenrecht). Svojim potpisom vlasnik stana i podstanar se obavezuju na poštovanje ugovora. Zbog toga je veoma važno da ste dobro razumeli sve odredbe ugovora pre potpisivanja. Uz ugovor o zakupu, u većini slučajeva, dodaju se i opšti uslovi kao i kućni red.

U pojedinim kantonima (npr. Uri, Nidwalden, Zug, Freiburg, Neuenburg, Genf i Waadt) vlasnik mora uz ugovor da priložiti i formular kojim informiše podstanara na koji način može da se suprotstavi u slučaju povećanja cene zakupnine.

Zakupac stana dužam je da obavesti vlasnika stana u koliko stupi u brak, razvede se ili u koliko se neka druga osoba useli u stan.

Depozit

Radi obezbeđenja stanodavca da će stanari plaćati kiriju ili eventualu štetu na stanu koju, od podstanara se obično traži da unapred plate određeni depozit tj. kauciju (tzv. Depot ili Kaution). Depozit maksimalno može da iznosi tri mesečne zakupnine i uplaćuje se na poseban račun u banci koji se vodi na ime podstanara (ali on nema prao da raspolažete tim novcem). Nakon isteka ugovora ili nakon raskida ugovora o zakupu odnosno nakon iseljenja zakupac dobija nazad svoj depozit sa pripadajućom kamatom.

U slučaju da stan uzimate u najam od udruženja za izgradnju stanova (Wohnbaugenossenschaften) podstanar ne plaća kauciju, već mora da postane član udruženja tako što će kupiti udeo u udruženju odnosno uplatiti određen iznos na ime članarine udruđenja i ovaj iznos može biti mnogo veći od tri mesečne kirije, i može mu biti vraćen nakon napuštanja stana.

Useljenje

Kao zakupac stana imate pravo da se uselite u čist i upotrebljiv stan. Pre uselenja vrši se primopredaja stana. Vlasnik stana i budući podstanar zajedno proveravaju stanje u kom se stan nalazi i pismeno konstatuju u zapisniku eventualne nedostatke koje su uočili (čak i sitne). Ovim dokumentom zakupci se osiguravaju od toga da ne bi morali da nadoknade [tete koje su nanešene pre njihovog ulaska u stan. Zapisnik (Mängelliste, Wohnungsabnahmeprotokoll)koji sačinite prilikom useljenja kasnije služi kao osnova za primopredaju stana nakon iseljenja. U koliko niste primetili neke nedostatke prilikom primopredaje, možete ih vlasniku prijaviti preporučenim pismom deset dana nakon useljenja. Nedostatke obavezno uslikajte ili snimite mobilnim telefonom. U koliko kao podstanar preuzmete neke predmete (zavese, podne obloge i sl) od prethodnog stanara, nakon iselenja morate ih ukloniti o svom trošku. Nakon uselenja imate rok od dve nedelje da se prijavite u novoj opštini.

U koliko želite da napravite neke izmene u stanu (npr. da obojite zidove, postavite ili promenite tepihe ili podne obloge, instalirate veš mašinu ili mašinu za pranje sudova) morate dobiti pismeno odobrenje od vlasnika stana.

Oštećenja u stanu

Vremenom stan i stvari u stanu postaju stariji i znaci upotrebe vide se u izvesnoj meri. Važno je da sa predmetima i uređajima u stanu postupate pažljivo. U koliko imate pitanja u vezi uređaja ili opreme (mašina za pranje ili sušenje veša, grejanje, klimatizacija i sl) najbolje je da se obratite domaru zgrade ili vlasniku. Manja oštećenja ili čišćenje do vrednosti od CHF 150 poput novog creva za tuš, filtera na aspiratoru ili držača za sapun stanari moraju platiti sami.

Prilikom većih oštećenja (kvar na grejanju, kvar mašine za pranje veša) odmah obavestite domara ili vlasnika. Ukoliko vlasnik ništa ne preduzima, podstanar treba da ga još jednom pismeno obavesti, najbolje preporučenom poštom. U koliko nastupe veće štete za koje stanar nije odgovoran, vlasnik stana snosi troškove opravke. Ukoliko prilikom radova na renoviranju ili održavanju stana jedan deo stana nije upotrebljiv, podstanar može da zahteva smanjenje kirije za taj period. Takođe zbog npr. buke sa susednog gradilišta imate pravo na umanjenje kirije sve dok se ne otklone te otežavajuće okolnosti.

Sa druge strane, ako podstanar prouzrokuje neku veću štetu, on mora (makar delimično) preuzezi troškove saniranja. Za takve slučajeve potrebno je imati osiguranje od privatne odgovornosti (Hafrpflichtversicherung), a kada se tako nešto desi što pre prijavite slučaj svom osiguranju.

Preseljenje

Preseljenje je uvek skuplje nego što se misli. Tipično Švajcarsko domaćinstvo troši u proseku CHF 700 godišnje na troškove preseljenja. Detaljno planiranje selidbe može da uštedi mnogo novca ali i živaca. Bez obzira da li angažujete neku firmu za preselenje ili se sami selite, zakažite selidbu kada vam najviše odgovara. Takođe, niste dužni da napustite stan do kraja isteka roka, čak i ako vlasnik stana želi da kreči stan ili vrši veće popravke.

Formalnosti:

  •    Morate se odjaviti kod Einwohnerkontrolle lično, pismeno ili putem interneta
  •    Morate prijaviti iseljenje elektropreduzeću, vodovodu, distribuciji gasa, telekomunikacionoj kompaniji
  •    Pobrinite se da blagovremeno promenite adresu na bitnim mestima (napravite sebi listu kako ne bi ste nešto propustili)

Plaćanje stanarine – kirije

Visina stanarine tj. kirije navedena je u ugovoru o zakupu. Podstanari je plaćaju unapred, najčešće krajem meseca za naredni mesec. Stanarina se najčešće sastoji iz neto stanarine i zajedničkih troškova kao što su grejanje, topla voda, čišćenja i rasvete zajedničkog prostora i sl (Nebenkosten). Visina kirije nesme značajno da odstupa od proseka u okolini. U Švajcarskoj, kirije zu vezane za kamatne stope pa u koliko one rastu, rastu i kirije.

U koliko vlasnik stana želi da podigne i iznos kirije zbog rasta kamatne stope ili zbog značajnijeg unapređenja stana, mora o tome obavestiti stanare pismenim putem. U koliko stanari smatraju da je povećanje kirije neopravdano, imaju rok od 30 dana da se žale pismenim putem lokalnom organu za posredovanje u konfliktu (Schlichtungsbehörde). Takođe, pravila za povećanje kirije za socijalne stanove koje država subvencioniše su drugačaija.

Ukoliko se kamatne stope smanje, i iznos kirije bi trebalo da se smanji. Kao zakupci stana imate pravo da tražite smanjenje kirije. Pošaljite svoj zahtev vlasniku stana u pisanoj formi preporučenom poštom.

Poteškoće u plaćanju stanarine – kirije

U slučaju finansijskih problema i nemogućnošću da plaćate stanarinu, uspostavite blagovremeno kontakt sa vlasnikom stana kao i sa socijalnom službom u vašoj opštini. U koliko je stanarina kasno plaćena ili uopšte nije plaćena, vlasnik može nakon opomene raskinuti ugovor o najmu i zahtevati od podstanara da se iseli iz stana. U koliko stanodavac i podstanar ne mogu sami da reše problem, može da pomogne organ za posredovanje u konfliktima (Schlichtungsbehörde) kao neutralna ustanova koja se bavi ovim problemima.

Zajednički Život

Preduslov za dobar zajednički život u zgradi (ili u ulici) je da stanari imaju obzira jedni prema drugima i da se drže odeđenih pravila:

Noćni mir

Po pravilu traje o 22 časa do 7 časova narednog dana a podnevni mir traje od 12 do 13 časova. U to vreme važi pravilo da se ne obavljaju bučne aktivnosti a da se TV ili muzički uređaji utišaju tako da se čuju samo u vašoj sobi. Nedeljom i praznicima takođe treba izbegavati buku. U kolio organizujete neku proslavu najbolje je da to najavite svojim komšijama.

Zajedniče prostorije

Ulaz, stepenište, vešernica, podrum stoje na raspolaganju svim stanarima. Važno je da zajedničke prostorije ne zakrčite svojim stvarima i da vodite računa o čistoći. U mnogim zgradama je posebno regulisano ko kada ima pravo na upotrebu vešernice.

Pušenje

U mnogim zgradama pušenje je zabranjeno na stepeništu, u liftu i u ostalim zajedničkim prostorijama. Takođe postoje stanovi koji se izdaju samo nepušačima. Domaće životinje poput pasa i mačaka nisu dozvoljene u svim stanovima (navedeno je u ugovoru o zakupu).

U koliko dođe do nerešivih konflikata između suseda zbog buke ili nereda) mogu kontaktirati domara ili vlasnika stana.

Iseljenje

Ugovor o zakupu stana može biti otkazan (raskinut) kako od strane podstanara tako i od stane vlasnika stana. U oba slučaja strane se moraju pridržavati rokova za raskid koji su navedeni u ugovoru. Minimalni rok za raskid ugovora iznosi 3 meseca.

Kada napuštate stan mora te ga vratiti u stanju u kom ste ga i zatekli odnosno preuzeli. Stan morate detaljno očistiti i kompletno isprazniti. Ne zaboravite da ispraznite i podrum i potkrovlje. U koliko je potrebno tepisi i druge podne obloge bi trebalo da budu očišćeni od strane specijalizovane firme. Stanari moraju da poprave svu štetu koja ne spada u normalno habanje pre izlaska. U koliko niste sigurni šta trebate da popravite kontaktirajte domara ili vlasnika.

U koliko ste izvršili renoviranje stana (tepisi, zavese, bojenje zidova i sl) morate imati pismeni dogovor sa vlasnikom stana ili sa novim stanarima da oni prihvataju renoviranje.

Otkaz od strane podstanara

U koliko vi kao podstanar otkazujete, to morate učiniti pismenim putem, preporučenim pismom. Bračni partneri imaju jednaka prava tako da je otkaz stana važeći samo ako ga potpišu oba bračna partnera.

Prevremeno iseljenje

U koliko podstanar želi da napusti stan pre roka predviđenog ugovorom, može vlasniku stana predložiti osobu koja je spremna da taj ugovor odnosno stan preuzme. Vlasnik stana ima rok od mesec dana da proveri da li je osoba koja je predložena ispunjava uslove da preuzme stan i plaća zakup. Ukoliko to nije slučaj, sadašnji podstanar mora da plaća kiriju do ugovorom predviđenog roka za iseljenje. U slučaju prevremenog iseljenja posavetujte se sa udruženjem podstanara (Mieterverband).

Otkaz od strane vlasnika stana

Ako stanodavac daje otkaz, on mora obavezno koristiti zvanični formular. Kada otkaz vrši bračnom paru – mora poslati otkazni formular svakom od bračnih partnera posebno (u posebnom preporučenom pismu). Vlasnik stana može kratkoročno otkazati npr. kada kirija nije plaćena. Nakon dobijanja otkaza, stanari imaju pravo da se žale kod organa za posredovanje u konfliktu (Schlichtungsbehörde) u roku od 30 dana.

Primopredaja stana prilikom izlaska

Dogovorite sastanak sa vašim vlasnikom barem mesec dana pre izlaska iz stana. Zajedno sa njim izvršite pregled stanja stana i zabeležite sve nedostatke ili štetu (čak i on koji su zanemarljivi). Zajedno se dogovorite koje odgovoran za troškove popravke. Bitno je da razumete šta je odlučeno pošto vaš potpis na tom dokumentu označava da se slažete sa mogćim troškovima tih popravki. Budite pažljivi da ne platite popravke koje nisu vaša odgovornost. Izbegnite potencijalna neslaganja sa izveštajem o primopredaji koji se napravili kada ste se uselili u stan. Pažljivo uporedite oba izveštaja i usaglasite se ko je odgovoran za nedostatke ili nastalu štetu i ko treba da to sanira. Ne potpisujte izveštaj ako se ne slažete. Ukoliko se osećate nesigurno, možete zatražiti pomoć od predstavnika Švajcarske asocijacije stanara (Mieterverbands).

M.M.B

Srbi s tri kontinenta uče srpski preko „Skajpa“

0

NIŠ — Milena (13) i Jovan (11) koji čitavog života žive u norveškom gradu Bergenu, zajedno su sa još 23 mladih iz dijaspore dobili priliku da uče srpski jezik preko „Skajpa“, zahvaljujući časovima koje im drže studenti niškog Filozofskog fakulteta.

Na ovaj besplatni tromesečni kurs srpskog jezika prijavilo se šezdesetak Srba iz dijaspore, a izabrano je 25 njih iz Sjedinjenih Američkih Država, Grčke, Velike Britanije, Nemačke, Francuske, Mađarske, Kanade, Češke, Italije, Austrije, Španije, ali i Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Pre početka projekta, svi prijavljeni su testirani kako bi se utvrdio početni nivo znanja i gradivo prilagodilo svakom polazniku ponaosob. Za mentore su odabrani apsolventi srpskog jezika i master studenti filologije i svakom od njih je dodeljen po jedan ili dvoje učenika.

Od tada se učenici i njihovi nastavnici sastaju u virtuelnom okruženju dva puta nedeljno po 45 minuta. Kako kaže jedan od studenata-mentora Aleksandar Novaković, na svakom času su gramatika, pravopis i književnost podjednako zastupljeni. Kurs, kako kaže, podrazumeva usmenu konverzaciju na srpskom jeziku u realnom vremenu preko „Skajpa“, kao i proveru znanja iz pravopisa i gramatike, koja se odvija tako što učenici svoje domaće zadatke šalju mentorima preko elektronske pošte.

Šef kancelarije za saradnju sa dijasporom Tamara Ćirić navodi da je ovakav način učenja jezika za sada pokazao dobre rezultate.

Cilj ovog projekta je, kako učenje jezika, tako i održavanje kontakta sa dijasporom. Videli smo do sada da na ovaj način može da se uči i istorija, i geografija, i drugi predmeti. Dijaspora je, sudeći prema utiscima, ovaj projekat odlično prihvatila – kaže Ćirić.

Da je ovakav način učenja delotvoran, potvrđuju i Milena i Jovan iz Norveške, koji su novinarima preko „Skajpa“ rekli da im “onlajn” učenje srpskog jezika znači pre svega da bi mogli da komuniciraju sa familijom i prijateljima u Srbiji.

Mi dolazimo svake godine kod rodbine u Nišu i Beogradu, i zato želimo što bolje da usavršimo jezik. Već sad se oseća pomak u našem znanju i očekujemo da će do kraja kursa naše poznavanje srpskog biti još bolje – kaže Milena.

Nakon završenog kursa, kako kažu na Filozofskom fakultetu, biće obavljena evaluacija projekta, nakon čega će se videti koliko su polaznici kursa zadovoljni samom “onlajn” nastavom, predavačima i postignutim rezultatima, što će, kako kažu, omogućiti da se napravi plan za buduće projekte ovog tipa.

Projekat sprovode Filozofski fakultet i Kancelarija za saradnju sa dijasporom, u saradnji sa Kancelarijom za mlade Grada Niša i OCD “Proaktiv”.

Posle četiri godine, u Beogradu održana Parada ponosa

0

BEOGRAD – Parada ponosa završena je šetnjom pripadnika LGBT populacije i građana koji ih podržavaju i obraćanjem organizatora i učesnika, a predstavnici stranih ambasada poručili su da je ovo istorijski dan i da Srbija šalje snažnu, pozitivnu poruku da se u zemlji poštuju ljudska prava i da nema mesta za govor mržnje.

Šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport je, obraćajući se učesnicima Parade ponosa ispred Skupštine grada Beograda, rekao da šetnja u okviru Parade ponosa predstavlja bitan korak u zaštiti osnovnih ljudskih prava u Srbiji.

„Reč je o osnovnim pravima u kojima bi trebalo da uživaju svi građani, uključujući i LGBT zajednicu“, rekao je Devenport i dodao da mu je drago što je došlo do ove, kako je naglasio, sjajne šetnje.

[/quote_box_right]On je naveo da je održavanja šetnje snažna poruka svima, pa i onima koji žele da koriste govor mržnje ili prete nasiljem da to nije prihvatljivo u Srbiji.
„Ovo je novi početak kad je reč o efikasnoj borbi protiv diskriminacije“, istakao je Devenport, koji je zahvalio ministru unutrašnjih poslova Nebojši Stefanoviću na tome što je obezbeđeno održavanje parade bez incidenata.

Prisutnima se obratio i ambasador Norveške Ragnar Kamsvag koji je poručio da je ovo dobar dan za različitost, demokratiju, toleranciju i za Srbiju.

Istakavši da je važno što su podršku održavanju Parade pružile i parlamentarne stranke, a vlada omogućila da se ona dogodi, Devenport je čestitao pripadnicima LGBT populacije na uspešnoj šetnji.

Ambasador Holandije Loren Stokvis poručio je da njegova država uvek podržava LGBT zajednicu u Srbiji, istakavši da će im Holandija biti partner u budućnosti.
„Ovo je dobar dan za toleranciju, demokratiju i budućnost. Prajd-normalno“, rekao je ambasador, ističući ovogodišnji slogan Parade ponosa.

Članica Evropskog parlamenta Teri Rentke rekla je da održavanje Prajda istorijski dan, ali da je tek prvi korak u ostvarivanju prava LGBT zajednice.
„Ovim danom neće biti izbrisana diskriminacija prema pripadnicima LGBT. Ostanite aktivni i kažite da se za ovo borimo zajedno“, poručila je ona.

Okupljenima su se obratili i ambasadorka UN u Srbiji Irena Vojackova-Solorano i član nemačkog parlamenta Volker Bek, kao i LGBT aktivisti iz zemalja u regionu koju su ocenila da je održavanje Prajda veliki i zančajn korak ne samo za Srbiju, već i za regionu dodajući da vlade u pojedinim država treba da se ugledaju na srpsku vladu i policiju koja je omogućila održavanje te manifestacije.

Deset razloga zašto bi obavezno trebalo posetiti Srbiju

0

Ljudi

Devojke izgledaju kao Viktorijini anđeli, a niskih muškaraca skoro i da nema.Ukoliko mislite da ćete naići na hipstere, varate se! Ta kategorija u Srbiji ne postoji. Ljudi s nemarnim frizurama u džemperima koje kao da im je plela baba u ovoj zemlji su beskućnici. Na ulici skoro da i nema gojaznih, jer im genetika, ma koliko da jedu i piju, jednostavno ne dozvoljava da se ugoje. To je srpska realnost.

Hrana

Ukratko – od prefinjene gastronomske ponude do brze hrane, Srbija je zemlja u kojoj markice s niskim procentom masnoće skoro i da ne postoje.Srbija je za hranu ono što je Kina za matematiku. Ovdašnji hamburgeri, takozvane pljeskavice, ne mogu da se porede s onim Mek Donaldsovim. To je verovatno i jedina zemlja na svetu u kojoj su GMO proizvodi prognani s rafova. Naposletku, nemate drugog izbora nego da volite zemlju u kojoj kad odete u pekaru, jogurt uz pecivo ne dobijate kao umak, već kao pravo piće!

Kultura

Ako se pitate gde je nestala sva ona gostoljubivost kod Francuza, otkriću vam tajnu – otišla je u Srbiju! Ovde nikad nećete ostati gladni i nikad od vas, kao na Zapadu, neće tražiti da na zabavu ponesete klopu. Naprotiv, čak će vamnakon zabave spakovati sve ono što niste uspeli da pojedete. I dok na Zapadu vlada princip “manje je više”, u Srbiji vlada pravilo “manje je uvredljivo, a više još uvek nije dovoljno”.

Pristupačnost

Iako je deo Evrope, u Srbiji je i dalje na snazi domaća valuta – dinar, a cene su za zapadne džepove više nego povoljne. Dovoljno je da vam napomenem dadobar apartman s prostranom spavaćom sobom blizu centra košta oko 260 australijskih dolara, pivo je svega dva australijska dolara, a gurmanska pljeskavica – dolar više. U suštini, cene su takve da je dovoljno jeftino da možete da uživate, ali ne u onom smislu u kojem biste Srbiju nazvali “zemljom Trećeg sveta”. Beograd vam dođe kao mesto u kojem možete da se zabavite kao u Parizu s budžetom koji biste poneli u Bangkok.

Noćni život

U Srbiji je sve otvoreno 24 časa, a aktivno učešće u noćnom životu smatra se jednom od najvažnijih stavki! Plastično opisani, noćni izlasci u Beogradu su vam poput Fejsbuka koji je oživeo! Svi su dostupni u svako doba noći i dana, a javno konzumiranje alkohola, plovidba po rekama i izležavanje na gradskim plažama, nešto je što se nikako ne propušta! Ukratko, Beograd bi bio savršena destinacija za snimanje nastavka filma “Mamurluk u Vegasu”.

Festivali

“Beer fest” vam je kao nemački “Oktoberfest”, samo s mnogo jeftinijim pivom, daleko više živih svirki i manje Nemaca! Exit festival, proglašen za najbolji u Evropi ove godine, spoj je rustičnog i mističnog ambijenta Petrovaradinske tvrđave i najvećih imena svetske muzičke scene. To vam je nešto kao kada biste čuveni australijski festival “Big Day Out” smestili u ambijent serije “Igra prestola”. I tu je, naravno, Sabor trubača u Guči! Znam da se zvuk trube na Zapadu vezuje za dosadne paradne duvačke orkestre ili muziku uz koju se ljubeći se zabavljaju babe i dede dok im zubi stoje u čašama. Guča je nešto sasvim drugo! To je festival tokom kojeg mesto od 2.000 duša otvara svoje kapije za 500.000 ljudi koji uživaju u potocima alkohola, najrazličitijim vrstama mesa i neverovatnim improvizacijama na romskoj trubi! U pravoj erupciji frivolnosti Romi će vas demantovati, a vi ćete zauzvrat da ih častite dok ne svane zora.

Glavni grad – Beograd

Da kojim slučajem Njujork i Pariz imaju dete ljubavi koje je nasledilo kul stav od prvog i otmenost od drugog grada, onda bi to bio – Beograd. Naravno, mora se uzeti i u obzir da su ga zbog ljubomornog Londona dali na usvajanje, a da je papire o usvajanju potpisala Srbija. To je grad u kojem se najzgodniji i najlepši ljudi voze gradskim saobraćajem, te se nemojte začuditi ukoliko se za šipku u busu do vas dohvati devojka koja izgleda kao da jeslovenska rođaka Adrijane Lime. U bukvalnom prevodu, srpska prestonica označava “beli grad”, ako tome dodamo da se momak koji vas na carini pušta da prođete kroz kapije grada najverovatnije zove Petar, neće vam biti čudno ako dodam da je Beograd “raj na zemlji”. Amin.

Sport

U Srbiji je sport način života! Samo ovde možete naići na teniske i košakaške terene smeštene među zidine tvrđave stare 1.500 godina.Zbog toga nije teško američke turiste ubediti da su Srbi savladali Osmanlije u basketu “tri na tri”. Odavde su potekli svetski i evropski prvaci u košarci, vaterpolu, fudbalu, tenisu… Da ne pominjem da su brojem košarkaških medalja ostavili sve takmace kilometrima iza. Ako hoćete da se bavite sportom, da ga pratite ili samo da se kladite, Srbija je pravo mesto za vas!

Istorija

Ovo je jedina zemlja za koju doslovno važi ona da ima “siromašnu ekonomiju i bogatu istoriju”. Srbi su bili više bitaka od Ramba i jedina su zemlja čija se zastava (pored američke) vijorila nad Belom kućom. Srbija je odgovorna za izvoz reči “vampir” i svih onih malina u kojima uživate. Dakle, ako ste fan sage “Sumrak” i volite da jedete tortu od malina, onda nema boljeg mesta za vas od Srbije. Uzmite pritom u obzir i da je iznedrila ljude poputNikole Tesle, bez kojeg ne bi bilo ni struje, ni  grupe AC/DC, Ajnštajnovu suprugu Milevu, ali i Novaka Đokovića, Anu Ivanović i Nemanju Vidića…

Priroda

Verujete li da postoji zemlja kroz koju protiču reke iz kojih može da se pije voda? Srbija ima više prirodnih lepota nego što možete da zamislite. Više od 30 odsto zemlje prekriveno je gustim šumama. Srbija ima pet nacionalnih parkova, 22 prirodna rezervata, rafting ture, kaskadne vodopade, brze reke i uprkos onome što ste čuli u čuvenoj pesmi američke grupe TLC, ovde zaista možete “istovremeno i da jurite vodopade i držite se reka i jezera“.

Srbija je zemlja u kojoj se većina građana preziva na “ić” i u kojoj prirodne lepote prevazilaze samo gostoljubivost i srdačnost njenih žitelja.

(The Daily Male: All Aboard the Balkan Express! 10 Reasons to Set Off on a Serbian Adventure! – Stefan Popovic, prevod na srpski, Telegraf.rs)

Kuma Srbima i Albankama više od 50 puta

0

REKOVAC — Zahvaljujući ženi iz sela Bare sklopljeno više od 50 brakova Srba i Albanki. Do sada nije bilo nezadovoljnih. Mnogi me zovu da ih venčam, ponosna je Ana Jovanović.

Za oko četiri i po godine, koliko Ana Jovanović (43), iz sela Bare kod Rekovca, posreduje između Srba i Albanki, sklopljeno je više od 50 mešovitih brakova. Ana, koja je u rodnoj Kosovskoj Mitrovici rasla uz Albance, i tečno govori njihov jezik, sasvim je slučajno počela da se bavi ovim poslom – posredujući, kao prevodilac, između Albanke koju je dovela neka druga provodadžika, i momka koji je za nju bio zainteresovan.

Kad su se se ovo dvoje venčali i drugi momci su poželeli da se ožene.

Povedem nekoliko momaka iz Srbije, i obilazimo zainteresovane devojke. Njih ima mnogo, jer ogroman broj mladih Albanaca odlazi u inostranstvo da radi, tamo se i ožene zbog papira, pa devojke nemaju mnogo izgleda za udaju. Onda krenemo od jedne do druge, od Skadra do Tirane, dok se ne desi da „proradi hemija“ sa obe strane – priča Ana, koja je glavni jemac da je momak pošten, iz dobre kuće, da će devojci biti dobro s njim. Sledeći korak preduzima devojčina familija, koja dolazi u Srbiju, kako bi videla kome daje ćerku.

Tako su mlade Albanke udomljene sve do Kruševca i Kraljeva. Od levačkih sela, ima ih u Preveštu, Šljivici, Kruševici, Kaleniću, Dragovu, Bogalincu, Loćiki, Sekuriču, Kolaru.

Mnogi me traže i za kumu. Devojka i momak moraju biti sličnih godina. Njihovi najbliži ne postavljaju mnogo uslova, najčešće samo traže da devojka ne gladuje i da je niko ne maltretira – objašnjava Ana.

Njenu priču potvrđuje Fatmira Filipović, koja je došla iz Tirane, kako bi se udala za Dragutina iz sela Šljivice. Sada imaju dve ćerke, Fabiolu i Nataliju.

Lepo sam se uklopila ovde, dopada mi se što imam više slobode. Srpski sam naučila za tri meseca – kaže Fatmira.

Ana Jovanović je ne samo jedina provodadžika u rekovačkoj opštini, već i jedina žena radio-amater. Članica je kluba u Portugaliji, a ovaj je hobi počela da neguje za vreme bombardovanja. Sa radio-amaterima iz celog sveta komunicira na engleskom, a uz to govori i turski.

J. Ćirić

Despotov grad ispunjen čarobnim zvucima „Resava world music festival“

0

DESPOTOVAC — Varljivo leto u Despotovcu, u živopisnom predelu Srbije, prva dva dana na početku avgusta, donelo je nov muzički festival pod nazivom „Resava world music festival“. Pripreme su tekle brzo, a organizatori Opština Despotovac, Centar za kulturu „Sveti Stefan despot Srpski“, Turističko – sportska organizacija i Udruženje gradjana „ Nasleđe“, potrudili su se da sve protekne u najboljem redu. Međutim može se reći da je ideja potekla od muzičara Dušana Stojadinovića i Aleksandra Stojića koji su želeli da prirede kulturni dogadjaj koji će promovisati takozvanu „ world“ muziku i upoznati publiku ovog kraja sa malo drugačijim zvukom od onog koji su navikli da slušaju svakodnevno preko radio aparata, a ideju festivala podržala je i Zorica Simonović iz Srpskog – kulturnog Udruženja „ Desanka Maksimović“ iz Lugana.

Prvog dana festivala, organizatori su strahovali da li će festival biti održan zbog kiše koja je ujutru padala. Ali ipak u popodnevnim časovima vreme se razvedrilo i na letnjoj sceni kod stare fazanerije počeo je muzički spektakl. Publici 10574482_331242897043938_7331386331112186465_nsu se prve večeri predstavile grupe „ Balcan lovers“ i „ Tu combo“, iz Švajcarske, „ Electronic Dj- s“ iz Jagodine i virtuoz na fruli Bora Dugić, koji je podržao ideju festivala, ističući da je frula jako bitna, jer se danas u njoj može pronaći izgubljena tradicija, što se mora usaditi mladjim generacijama sklonijim ka nekim drugim vrstama muzike.

Drugog dana festivala, publici je ponudjen još kvalitetniji program. Ujutru je u Despotovcu gostovala emisija „ Žikina Šarenica“ u kojoj su predstavljeni kulturni, turistički i ekonomski potencijali opštine, festival, a u emisiji su nastupila Kulturno – umetnička društva iz Sladaje i Resavice. Gde je društvo iz Sladaje predstavilo igre iz Gornje Resave u autentičnoj nošnji. Nakon emisije, posle sastanka predstavnika društava i defilea svih učesnika, na trgu ispod spomenika despota Stefana Lazarevića igrama iz Vladičinog hana, KUD-a „ Branislav Nušić“ iz Resavice počeo je folklorni program. Na sceni su se svojim igrama i pesmama pedstavili i AKUD VTŠ „ Novi Beograd“ na čelu sa velikim poznavaocem narodne igre, gospodinom Vojinom Jovanovićem, KUD „ Javor“ iz Sladaje, KUD „ Radost“ iz Beograda, grupa„ Sanvila“ iz Beograda, KUDŽ „ Konstantin“ iz Niša i KUD „ Plažane“ iz Plažana, čiji su najmladji članovi dva puta predstavili igre iz šumadije na zahtev publike. Pored folklora, publiku su svojim fantastičnim glasovima oduševile sestre Maja i Marijana Radivojević iz Niša. Na kraju je predsednik SO Despotovca Vladan Milošević pozdravio je sve goste i poželeo da manifestacija nastavi da traje i dalje, svi učesnici su dobili zahvalnice.

Po završetku folklornog dela programa nastavio se muzički deo kod stare fazanerije, gde su nastupili „Hipnagoga slike“ iz Pančeva, Jovan Maljoković i Balkan salsa bend, Stoiks i Dule Resavac sa gošćom Danicom Krstić i grupa „Dj dafter“ iz Jagodine. Zabava je trajala do kasno u noć.

„Organizatori festivala zahvaljuju svim učesnicima na izuzetno kvalitetnom programu. Danas je u Despotovcu srpska mladost pokazala svu lepotu srpske kulture i tradicije, hvala opštini i sponzorima. Vidimo se na sledećem festivalu“, stoji na fejsbuk profilu manifestacije.

Festival je probio led, ljudima su se dopali drugačiji zvuci i muzika od one koju svakodnevno slušaju, uživali su i zabavili se. Pošto je prvi festival, sitnice se mogu oprostiti. Ukoliko niste znali gde naredne godine provesti godišnji odmor, tamo gde je najlepše, u domovini, u slavnu Resavu, uz najlepše zvuke dobro osmišljenog programa Resava festa.

Marko Mirković
dopisnik Serbinfo.ch iz centralne Srbije

Milica Radivojević: Druga generacija stranaca i problemi integracije

0

Problem integracije stranaca u Ticinu je oduvek bio prisutan. Proteklih godina pokušavano je sa raznim programima, od strane Kantona, ali i na Nacionalnom nivou, međutim problem se nije rešavao u celosti.

Dolaze nove generacije, koje se školuju na teritoriji Švajcarske, ali njihove porodice imaju problem sa adaptacijom i nemaju utisak da im je Švajcarska otadžbina. Sa ovakom realnošću, koliko je moguće da se druga i treća generacija stranaca integriše u Švajcarsko društvo, prihvatajući da su deo kulture i života Konfederacije? Jednostavno pitanje na koje nema odgovora.

Živimo u jednom stereotipnom socijalnom miljeu, u kome je stranac često nepoželjan, a u nekim situacijama je i krivac za pojedine socijalne probleme.
Sigurno da takva realnost ne pomaže olakšavanje integracije, nego naprotiv pruža se utisak odaljavanja i odbacivanja. Fenomen koji se teško može kontrolisati, pogotovo kad je stranaca puno, ili kako bi najkritičniji rekli, previše.

Vraćajući se korak u nazad, šta precizno znači integracija?
Ako bi gledali termin u generalnom smislu, dolazimo do zaključka da su “integrisane” osobe koje perfektno govore zvanični jezik i poštuju običaje i tradiciju mesta u kome se nalaze. Posmatrajući iz tog ugla možemo konstatovati da su deca stranaca, svojim rođenjem, i pohađanjem Švajcarskoh škola, samim tim automatski integrisani.
Međutim ukoliko fenomen posmatramo malo bliže, moramo da priznamo da druga generacija živi u “getu”. Odgovornost ne leži ni u državi ni u porodicama stranaca.
Teška je situacija kada te već od osnovne škole kategorišu po tome koje prezime nosiš: ne profesori, nego ostali učenici koji čuju svaki dan reč “slavi” – imenica koja je često praćena sa pogrdnim pridevima. Takvi događaji se manifestuju u svakodnevnom životu stranaca, pa čak i kod onih malobrojnih koji se po svaku cenu trude da negiraju drugu polovinu sopstvenog identiteta.

Koncept identiteta trebao bi da služi kao kulturno bogastvo, ali je često “kamen oko vrata” pogotovo za one koji imaju dva. Teško je odlučiti na kojoj strani biti, mada mislim da i ne treba donositi radikalne odluke jer nema potrebe za tim. Živeti u jednoj zemlji, ali poštovati običaje i kulturu zemlje porekla, je idealna kombinacija da bi se obogatili svoje znanje i kulturu. Ne može se poštovati kultura jedne države, ako se ne poznaje ili ne poštuje kultura zemlje porekla.

Bitnu ulogu u svemu tome igra i porodica. Planirana i namerna edukacija sa ciljem da udaljava ljude od integracije, fenomen koji je često prisutan u nekim porodicama, može jako loše uticati na prihvatanje “drugačijeg“.
Sa druge strane, ko ima potrebu da se integriše – što je i dužnost i obaveza osobe koja je odlučila da živi ovde – mora shvatiti da je integracija proces koji ide mnogo dalje od pričati dobro jedan od nacionalnih jezika, i da integracija sigurno nije jednostavan i brz proces.



Udruženje Srpskih pesnika u Švajcarskoj promovisalo knjigu

0

DIBENDORF — Održana je promocija prve knjige Snežane Petrović „Za san daleko“, koja je izmamila aplauze prisutnih ljubitelja lepe reči.

Prisutne je pozdravio Milisav Đurić, aktuelni predsednik Udruženja srpskih pisaca Švajcarske, u prelepoj sali Srpskog kulturnog društva. A potom je veče poezije otvorila Snežana pesmom „Reč“, što se lepo složilo sa rečju magistra Živka Markovića, istoričara književnosti.

Marković je kazao da je u pitanju „zbirka intimne lirike koja ima sve atribute nadrastanja stvarnosti jer u sebi nosi snagu talenta i imaginacije, a ne puko preslikavanje stvarnosti“. On je čitalačkoj publici odgonetnuo pesnikinjin noseći stih „San je u snu sanjao tebe“.

Prema Markovićevom mišljenju, najbolja pesma u ovoj zbirci je „U mom oku“, koja se ističe snažnim osećanjem koje kroz nju struji, svakim nervom.

Nakon prikaza knjige, autorka je čitala svoje pesme, a pridružili su joj se i članovi Udruženja srpskih pisaca koji su govorili po jednu svoju pesmu. Sve vreme je na gitari pratio Viktor Đurić.

Kolege
Iz Udruženja Srpskih pesnika u Švajcarskoj bili su prisutni: Milisav Đurić, Sava Ilić, Violeta Aleksić, Biljana Mihailović, Radoje Regojević, Ivana Prlina, Silvana Perić, Željko Knežević, Snežana Milanović, Milka Volker i drugi.

„Zaveštanje“ u septembru
Udruženje Srpskih pesnika u Švajcarskoj organizuje Promociju „Zaveštanja 2014“ 27. septembra 2014. godine u sali Srpskog kulturnog društva u Dibendorfu. Gosti će biti pesnici iz cele Evrope.

Veče je začinio svojim predivnim glasom, bez mikrofona, mladi bogoslov iz Srbije Stefan Dragićević, student druge godine teologije, koji je otpevao jednu liturgijsku pesmu i poznatu pesmu o staroj luli, za koju smo saznali da ju je spevao poznati srpski vladika Nikanor Grujić, u drugoj polovini 19. veka, a danas je ona starogradska pesma.

Ž. Marković

Studenti: Vraćamo se ako bude bolje

0

BEOGRAD — Srpski studenti koji studiraju u inostranstvu su željni znanja, a većini je cilj da se vrati u Srbiju i stečeno znanje primeni, ali ako se za to stvore uslovi.

Međutim, kako kažu, iako im je cilj da se vrate u Srbiju, često se suočavaju sa problemom da u matici ne mogu da nađu posao niti da se adekvatno usavršavaju.

Na poboljšanju stanja zato radi i medjunarodna, neprofitna, nevladina i apolitična organizacija koju su osnovali srpski studenti 1997. godine – Organizacija srpskih studenata u inostranstvu (OS SI), čiji je cilj da okupi srpske studente u inostranstvu, omogući im lakši povratak u zemlju i promoviše Srbiju u svetu.

Jedan od studenata koji je na master studijama u SAD, Uroš Marković iz Niša, kaže da u Americi živi od 2009. godine, da je tamo završio četvrtu godinu srednje škole, a da je zatim ostao na studijama.

“Završio sam četvrti razred srednje škole u Pitsburgu, a zatim sam upisao fakultet, manju privatnu školu u Pensilvaniji“, rekao je Marković Tanjugu, dodajući da je ostao na studijama u Americi zato što je želeo da studira mehaničko inžinjerstvo, čega u Srbiji, kako je naveo, nema.

Navodeći da je zahvaljujući sportu, vaterpolu koji je trenirao, otišao u Amerku, on kaže da mu je najteže bilo da se sa 18 godina odvoji od porodice i prijatelja.

I dok se vremenom taj problem smanjio, ističe da su finansijski problemi uvek tu iako je dobio stipendiju.

“Moji roditelji su platili. Nije bilo jeftino, ali isplatilo se. Dobio sam skoro punu stipendiju na fakultetu. Diplomirao sam pre par mesec dana i sada sam upisao master“, kaže Marković, dodajući da je škola dosta skupa, da je bio na razmeni studenata, kao i da je tokom boravka na fakultetu saznao za olakšice – studenstke poslove, osiguranje, jeftinije prodavnice.

Kaže i da mu je cilj da se posle par godina vrati u Srbiju, i to na jug, naravno, ako ima posla.

“Ako mogu da napredujem vratiću se. To je moj cilj. Medjutim, trenutno ta opcija ne postoji. Imam dve godine na masteru, videćemo da li će se neke stvari promeniti“, kaže Marković, koji je koordinator za niški tim, odnosnu južnu Srbiju pri OS SI.

Jedan od onih koji se vratio u Srbiju je Nikola Stanković iz Užica, koji je nakon završenih osnovnih studija u Beogradu, master u oblasti zaštite životne sredine završio u Nemačkoj.

Kaže da je u Srbiji našao posao, a da je u Nemačku otišao zato što je u oblasti koja ga zanima ta zemlja napredna.

“Bio sam 2008. godine deo programa ‘Dobrodošli u Nemacku’ Evropskog pokreta u Srbiji i tada sam upoznao nemački sistem i mogućnost studiranja“, objašnjava Stanković i dodaje da je na studije otišao tako što je dobio stipendiju pokrajne Bavarske, a u okviru internacionalnog programa.

Navodeći da nije imao bilo kakvih problema, pa čak ni finansijskih, on dodaje da je u Nemačkoj sve dobro organizovano.

On je rekao i da je član OS SI, čiji je smisao povezivanje studenata iz Srbije koji studiraju u inostranstvu.

“To je velika šansa da se upoznaju problemi koje možete da imate prilikom odlaska na studiranje“, rekao je Stanković.

Prema njegovim rečima, organizacija OS SI pokušava da reši probleme vezane i za nostrifikaciju diploma sa kojima se susreću srpski studenti prilikom povratka u zemlju.

Jedan od članova OS SI je i Aleksandar Kostić koji se rodio i školovao u Švajcarskoj.

Za OS SI je kaže čuo preko najboljeg druga. “Mislili smo da je to dobra ideja za Švajcarsku pa smo osnovali lokalni ogranak“, rekao je Kostić, dodajući da se organizaciji najvise pridružilo “dijasporaca“, ali i da ima sve više studenata iz Srbije.

Kao problem on navodi finansije, jer je u Švajcarskoj skup život.

O povratku u Srbiju razmišlja i kaže da ima sentimentalnu želju da živi u Srbiji, ali da sve zavisi od situacije. ‘Ako će ići na bolje više njih će se vraćati, ali ako ostane ovako, teško“, zaključio je Kostić.

Srpski studenti iz inostranstva okupili su se večeras na svečanom prijemu organizovanom tokom „Letnje OS SIlacije 2014“, koja se održava svakih šest meseci, kada je najveći broj članova u Srbiji.

POSLEDNJE VESTI