Corriere del Ticino: Religioznost, jezik, hrana – uspešna integracija

15. фебруар 2026.

Screenshot 2026-02-15 at 13.39.08 — ©PABLO GIANINAZZI/TI-PRESS’

Srpska zajednica u Tićinu, savršeno integrisana, sačuvala je istinski „balkanski“ duh: vesela je, strastvena, voli igre i sport, religiozna kao što to samo pravoslavni hrišćani umeju da budu, sa onim evocirajućim obredima na staroslovenskom, pomalo kao tridentska misa kod katolika. Ukratko, sve je vrlo i iskreno „slovensko“. To predstavlja veliki kulturni doprinos i osećanja za naš kraj. Kada se slušaju usmena kazivanja jednog tićinskog Srbina, atmosfera odmah postaje ona obavijajuća koju prenose sveće, žute voštane sveće koje se pale ispred ikonostasa. Kakvo čudo!

„Da, mi smo takvi – kaže nam Marija Stojadinović, već dvadeset godina u Tićinu. Lepota naše zajednice, koja je već stigla do četvrte generacije, jeste u tome što je veoma dobro integrisana, a istovremeno čuva višestolećne tradicije. Srbi u Tićinu rade u svim sektorima: u zdravstvu, ja sam i sama porodični lekar, u građevinarstvu, zanatstvu, trgovini i ugostiteljstvu, kao moj muž do nedavno. Drugi rade u banci ili u opštini.“ Zapravo, prvi dolasci Srba u Tićino bili su znatno pre ratova devedesetih godina. Integracija je bila spora, ali uspešna. Većina Srba u Tićinu danas ima državljanstvo. „Moji srpsko-tićineski pacijenti stariji od 60 godina, priča Marija, traže od mene da im objasnim njihove patologije na srpskom, ali mladi žele da im govorim samo na italijanskom. Potpuno su integrisani. Za mene je put bio malo teži: došla sam ovde sa 27 godina, morala sam tek da naučim italijanski jezik, da mi se diplome medicine priznaju u Lozani… Ali sve je prošlo dobro: uvek sam bila prihvaćena i priznata, nikada nisam imala ni najblaži slučaj diskriminacije.“

Marija nam daje i jedan detalj koji otkriva određenu društvenu tendenciju: „U poslednje vreme, svadbe na koje me pozivaju su mešovite. Naravno, radi se o građanskim ceremonijama, ali nakon njih slede velika slavlja u Srbiji, uvek u avgustu.“ Tendencija, međutim, među mladima srpsko-tićineskog porekla, jeste da se u Srbiju vraćaju ređe nego njihovi roditelji. Svakako, privlačnost velikih pravoslavnih verskih praznika ipak se oseća, bar nekoliko puta godišnje. A za to je i Tićino dobro organizovano.

„Imamo dve crkve – objašnjava nam otac Marko Knežević, sveštenik srpske pravoslavne zajednice u Tićinu. Glavna, koju delimo sa katolicima, jeste crkva Svetog Jovana u Belinzoni, gde služimo tri liturgije mesečno, plus one radnim danima kada je praznik nekog sveca. Zatim je tu Sveti Roko u Luganu, jedna liturgija mesečno, isključivo iz organizacionih razloga. Ukupno je uključeno hiljadu srpsko-tićinskih porodica. Ali među vernicima imamo i Ruse, Ukrajince, Rumune, Bugare, Makedonce i švajcarske pravoslavce.“ Srpsko-pravoslavna zajednica u Tićinu je, između ostalog, član Radne zajednice hrišćanskih crkava u Kantonu Tićino (CLCCT). U svakom slučaju, procenjuje se da srpska zajednica u Tićinu broji do deset hiljada ljudi. U crkvi u Belinzoni, jednom mesečno, održavaju se časovi veronauke za decu i odrasle. Uz odobrenje katolika, tamo je postavljen značajan ikonostas poznatog umetnika Gorana Jovića. „Voleli bismo da organizujemo – kaže otac Marko – i druge inicijative posvećene umetnosti.“

Tu je i pitanje srpskog doprinosa tićinskoj kulturi. Udruženja kao što su Sveti Sava u Belinzoni, Desanka Maksimović u Luganu, sportski FK Drina, kao i organizovana Serbinfo Vladimira Miletića, obezbeđuju niz informacija i pre svega događaja i večeri, od muzičkih do književnih, pa sve do sočnih gastronomskih, koji uspevaju da uključe i oduševe čak i najtradicionalnije Tićineze. Što se tiče kulturne razmene među kantonima, dovoljno je reći da su prošle subote u Tićinu bile delegacije srpskih zajednica iz Ciriha, Soloturna i Cuga.

Razgovor vodio: Tomi Kapelini
Corriere del Ticino, 14.02.2026

Film Luke Popadića “Pravi Švajcarci” o integraciji u uniformi

23. јануар 2024.

Tri švajcarska oficira, Saâd, Thuruban i Andrija, ključni su likovi u dokumentarnom filmu Luke Popadića „Pravi Švajcarci“. Njihove priče postavljaju pitanje identiteta i lojalnosti.

Originalno je filmski stvaralac Luka Popadić iz Badena planirao da snimi obimni dokumentarni film pod nazivom „Die grosse Übung“ o Švajcarskoj vojsci. Tokom svojih mnogobrojnih putovanja u inostranstvo i pažljivog posmatranja drugih vojski, Popadić je prepoznao osnovnu prilagodljivost i elastičnost Švajcarske vojske: „Pri odlučivanju o temi dokumentarnog filma, krećete u potragu. Tokom svog školovanja za režiju filma u inostranstvu, polako mi se kristalizovala želja da se fokusiram na temu migracija u Švajcarskoj vojsci.“

Period od 2009. do 2014. godine značajno je oblikovao ovog Švajcarca srpskog porekla, kada se vratio u zemlju svojih roditelja i završio osnovne i master studije iz filmske režije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. „U tom periodu svog života suočio sam se sa pitanjima o svojim korenima i iznenada shvatio da sam mnogo čvršće ukorenjen u Švajcarskoj nego što sam to pretpostavljao“, priseća se filmski stvaralac o svom životu.

Na raznim filmskim festivalima od Kine do Berlina, gotovo mu je neverovatno često postavljano isto pitanje: Kako je moguće služiti u Švajcarskoj vojsci a poreklom ste Srbin? Ovo pitanje je jednostavno zabavljalo Popadića s jedne strane, a sa druge strane inspirisalo ga je na ključnu ideju za svoj dokumentarni film: „Secondos“, kako se nazivaju deca migranata u Švajcarskoj, trebali bi biti glavni protagonisti. Na kraju, “Velika vežba” (Die grosse Übung) je postao “Pravi Švajcarci” (Echte Schweizer).

Međutim, u Švajcarskoj je potraga za sponzorima za njegov najnoviji projekat bila teža nego što je očekivao, a talas predrasuda i skepse udario je na rođenog Badenera. Popadić zaključuje: „U švajcarskoj filmskoj industriji ima mnogo ljudi koji su protiv vojske, to su mi jasno stavljali do znanja.“ Stoga je bilo znatno teže nego što se prvobitno mislilo obezbediti finansiranje za dokumentarni film. Pritisak je s vremenom postajao sve veći: „Nikada nisam želeo naljutiti nikoga u filmskoj industriji“, kaže 43-godišnji filmski stvaralac. Na kraju su potrebna sredstva bila prikupljena i projekat „Pravi Švajcarci“ je mogao početi.

Švajcarska vojska se ističe svojim vojnim sistemom. Samo oko pet odsto vojnika služi profesionalno ili za određeno vreme. Svi ostali pripadnici vojske su vojni obveznici koji se regrutuju u dobu od 18 do 34 godine, dok su pozivi za oficirske i specijalne pozicije mogući do 50. godine. Vreme službe u vojsci proteže se kroz obuku jedinice. Iz tog razloga, Popadić opisuje naše oružane snage kao narodnu vojsku: „Kvalitet naše vojske odražava snagu našeg naroda – koliko smo dobri kao narod, toliko je dobra i naša vojska; i baš koliko smo loši kao narod, to se takođe vidi i u našoj vojsci.“ Osim toga, Badener zadovoljno primećuje, da je Švajcarska vojska kada je reč o integraciji migranata u svojim redovima krenula dobrom stazom i pokazala se izuzetno prilagodljivom. „Vojska ne pravi razlike na osnovu religije; svako se tretira jednako, bez obzira da li je hrišćanin, musliman ili budista“, ističe filmski stvaralac. „Možda kulturna razmena traje malo duže, jer Švajcarska, zbog svoje unutrašnje pozicije, za različite procese zahteva vreme. Ipak, kao zemlja, nalazimo se na dobrom putu“, zaključuje Popadić pozitivan bilans.

Tokom godina nastao je impresivan dokument vremena o Saâdu, Thurubanu i Andriji, švajcarskim građanima s tuniskim, šri lankanskim i srpskim korenima. „Na početku su tri glavna protagonista, svi oficiri Švajcarske vojske, bili prilično skeptični. Osećala se određena rezervisanost“, seća se Popadić početka. Prednost dokumentarnog filma, kako kaže reditelj, leži u tome što se može pratiti ljude tokom dužeg vremenskog perioda i s osećajem osvojiti njihovo poverenje. „Dodatna prednost bila je ta što nisam bio samo filmski stvaralac, već i sam oficir Švajcarske vojske.“

Na pitanje da li Švajcarskoj zaista treba vojska radi odbrane zemlje, filmski stvaralac odlučno odgovara: „Da, potrebna nam je vojska koja je čvrsto ukorenjena u narodu. Upravo to je razlikuje od profesionalne vojske.“ Vojska ukorenjena u narodu kroz obaveznu službu stvara tesnu vezu između vojske i društva u Švajcarskoj, angažujući građane različitog porekla da služe određeno vreme. Nasuprot tome, profesionalne vojske se oslanjaju na dobrovoljne vojnike, što dovodi do specifičnijih struktura i odnosa sa društvom. Profesionalne vojske često su specijalizovane, dok ukorenjena vojska podstiče širu društvenu integraciju i uključuje više vojnih obveznika na određeno vreme. Za filmskog stvaratelja Luku Popadića jedna stvar je neosporna: „Imamo najbolju vojsku na svetu, ako je mera kvaliteta njena demokratska legitimitacija.“ Sa ovim jasnim uverenjem, njegov rad u dokumentarnom filmu otkriva duboku povezanost građana s vojskom. Jer, za Saâda, Thurubana i Andriju, njihove priče su fascinantno ogledalo dužnosti, identiteta i predanosti svojoj zemlji. Jedan od tri glavna protagonista, Thuruban Thuchchathanan, 33 godine, izražava nadu da će dokumentrni film imati društvenu vrednost. Želi da posluži kao prozor kako bi pružila raznolike uvide u Švajcarsku. Takođe se nada da će dokumentarni film doprineti smanjenju nepoverenja, jačanju poverenja između „Secondosa“ i „Urschweizera“ i podsticanju rasprava – posebno u dijaspori.

Luka Popadić

Dela Luke Popadića, rođenog 1980. u Badenu, odražavaju podjednako raznolik i iznenađujući opseg kao i njegov životni put. Kao Švajcarac sa srpskim korenima, vratio se 2009. u rodnu zemlju svojih roditelja i uspešno završio master studije filmske režije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 2014. godine. Pre nego što se posvetio režiranju svojih filmova, sticao je iskustvo kao asistent režije u Čikagu i Berlinu. „Pravi Švajcarci“ označava njegov debi kao dokumentarnog filma nakon niza nagrađivanih kratkih filmova.

Tekst: Hermann Lienhard
Prevod na srpski: Vladimir Miletić

Sport i Muzika – Susret kultura i festa za sve

13. септембар 2023.

Dva događaja Fondacije Federica Spitzer u okviru projekta „Most između Balkana i Tićina“, 14. i 16. septembra u Belinzoni.

Fondacija Federica Spitzer, čiji je cilj sećanje na genocid i prevencija i prevazilaženje rasnih i kulturnih sukoba, promoviše projekat „Most između Balkana i Ticina“. Raspad bivše Jugoslavije i ratni zločini koji su se dogodili tokom devedesetih godina na Balkanu izazvali su veliki broj izbeglica i migranata, uključujući i Švajcarsku i Ticino. Priča o tom nedavnom egzodusu, čije rane još nisu potpuno zacelile, i stvarna posvećenost italijanskog dela Švajcarske u prihvatanju tih porodica različitih etničkih pozadina i sa različitim, ali jednako tragičnim iskustvima, zaslužuje da bude ispričana.

Ova inicijativa Fondacije Spitzer, podržana od strane Kancelarije za integraciju stranaca u okviru Sekretarijata za institucije kantona Tićino, daje glas svedocima i naglašava značaj prisustva porodica iz Balkana koje su sada postale neizostavan deo društvene i ekonomske strukture mnogih opština. Tokom rata, Ticino se ozbiljno angažovao u prihvatanju izbeglica, a i kasnije, tokom ranih 2000-ih godina, uložen je veliki napor u procesu integracije, zahvaljujući angažovanju brojnih organizacija civilnog društva i sportskih udruženja, uz podršku Kantona i, ne manje važno, Komisije za integraciju stranaca i borbu protiv rasizma.

Prvi događaj ovog novog projekta održan je 3. maja u Lokarnu, gde je predstavljena studija o balčanskoj dijaspori u italijanskoj Švajcarskoj „Most između Balkana i Ticina“, koju je priredio Pietro Montorfani, a prikazan je i razgovaran film-svedočanstvo Fisnika Maxwille pod nazivom „Unutarnja zemlja“.
Sada Fondacija Federica Spitzer nudi dva događaja u Belinzoni. U središtu oba događaja će biti prvo pogled na svet sporta, oblast u kojoj su mnogi stanovnici Tićina poreklom sa Balkana postigli vrhunske rezultate. Na terenima fudbalskim i košarkaškim terenima, mladi sa balkanskim korenima započinju svoj put: sportski put i put pozitivne integracije za sve. Ovo su uspešne priče koje zaslužuju da budu ispričane.

Prvi susret u Belinzoni je u četvrtak, 14. septembra u 18.30 sati u Sali Gradskog veća Belinzona (Sala del Consiglio Comunale di Bellinzona). Nakon pozdrava Marini Carobbio Guscetti, državne savetnice i direktorke DECS-a, i Fulvia Pecatija, člana Upravnog odbora Fondacije Spitzer, novinar Giacomo Moccetti, odgovoran za Sport TV RSI, moderiraće okrugli sto sa učešćem Mijata Marića (bivšeg fudbalskog igrača i sportskog rukovodioca), Dušana Mlađana (kosarkaša, bivšeg švajcarskog reprezentativca), Emme Mecić (srebrne medalje na poslednjim paraolimpijskim svetskim prvenstvima u plivanju), Omara Puzića (hokejaša, člana bosanske reprezentacije do 18 godina), Davida Stojanova (fudbalskog igrača) i Ardiana Suli (boksera, švajcarskog super teškaškog šampiona).

Dva dana kasnije, u subotu 16. septembra od 17.00 sati, u Pokrivenom tržnom centru u Đubjasku (Mercato Coperto di Giubiasco), održaće se velika zabava za sve. Nakon pozdrava gradonačelnika Belinzona Marija Brande, kantonalne delegatkinje za integraciju stranaca Michela Trisconi i predsednika Fondacije Spitzer Morena Bernasconija, zabavu će obogatiti folklorni ansambli balkanskih zajednica prisutnih u Ticinu i muzički nastupi grupe No Limit, DJ Nicka i DJ Tolića. Takođe će biti prilike da se proba tipična balkanska hrana.

Ova dva događaja su organizovana u saradnji sa Službom za integraciju stranaca grada Belinzona i podržana su od strane PIC-a (Programa za kantonalnu integraciju) i firmi Regazzi, Generali, Output i MTEL Switzerland.

Vaše mišljene o migraciji, integraciji i pripadnosti u Švajcarskoj

3. јун 2023.

Ono što mnogi od nas imaju zajedničko je da su nas ove tri teme svakako bavile tokom našeg svakodnevnog života u Švajcarskoj. Verovatno ćemo takođe naći konsenzus kada kažemo da imigrantska strana nije adekvatno istražena i konceptualizirana.

Iz tog razloga, Center for governance and culture in Europe na Univerzitetu St. Gallen (HSG) sada istražuje iskustva ljudi koji su došli u Švajcarsku iz zemalja Zapadnog Balkana između 1960. i 1999. godine. Srpska zajednica takođe igra važnu ulogu u istraživanju.

Šta znači graditi život u novoj zemlji? Šta znači „stići“ za osobu koja je emigrirala? Kako bivši migrantski radnici i izbeglice opisuju svoja iskustva s migracijom i dolaskom u Švajcarsku? U sklopu studije obavljeni su intervjui sa više od 50 ljudi koji su svoje mesto u Švajcarskoj našli kroz najrazličitije priče. Iz intervjua nastao je upitnik koji bi trebao sada popuniti veći broj ljudi. Na kraju projekta biće objavljena knjiga o glasu imigranata, koji do sada nije dovoljno proučen i vidljiv.

Učešćem u anonimnoj anketi i vi možete dati svoj doprinos, da se čuje glas doseljenika srpskog porijekla:

Upitnik na nemačkom jeziku: https://lnkd.in/eC8DuS-z

Upitnik na našem jeziku: https://lnkd.in/eQUqrmUA

Detalji o studiji

Studiju vodi dr. Sandra King-Savić u okviru postdoktorskih iztraživanja za Centar za upravljanje i kulturu u Europi. Njen fokus je na migraciji, etnografiji, društvenim promenama te jugoistočnoj i srednjoj Europi. Dodatne informacije o njoj i prethodnim studijama koje su već objavljeni možete pronaći na: https://www.alexandria.unisg.ch/entities/person/Sandra_King-Savic/publications

SRF “Mini zwei Dihei” — Deca između dve kulture i dve domovine

17. фебруар 2021.

Dva jezika, dve kulture, dve domovine. Ovo je svakodnevnica za veliki broj dece koja žive u Švajcarskoj, između ostalih i za Merisu iz Srbije.

U dečijem programu “Mini zwei Dihei” na kanalu SRF, redovno se prikazuju kratki portreti u kojima deca, koja vode poreklo iz neke druge zemlje, opisuju svoj život u Švajcarskoj.

Ove sezone prikazana je i epizoda sa Merisom iz Srbije.

Trećini dece koja živi u Švajcarskoj odrastanje sa dva jezika i dve kluture je svakodnovnica. U ovom programu SRF prikazuje kako deca doživljavaju i žive kulturnu raznolikost kod kuće i zašto im je zanimljivo što imaju dve domovine.

Epizode sa decom iz drugih država dostupne su na aplikaciji YouTube Kids “SRF Kids”

Kantonalne kancelarije za migraciju

18. јун 2020.

TiPress_282939 — Foto: Ti-Press / Samuel Golay

Kantonalne kancelarije za migracije i kancelarije za tržište rada.

AG – Kanton Aargau

Amt für Migration und Integration Kanton Aargau (MIKA)
Bahnhofstrasse 88
Postfach
5001 Aarau
Tel.: +41 62 835 18 60
Fax: +41 62 835 18 38
Internet

AI – Kanton Appenzell Innerrhoden

Verwaltungspolizei
Amt für Ausländerfragen
Marktgasse 2
9050 Appenzell
Tel.: +41 71 788 95 21
Fax: +41 71 788 95 29
Internet (Verwaltungspolizei)
Internet (Amt für Ausländerfragen)

Arbeitsamt
Marktgasse 2
9050 Appenzell
Tel.: +41 71 788 96 61
Fax: +41 71 788 96 69
Internet

AR – Kanton Appenzell Ausserrhoden

Amt für Inneres
Abteilung Migration
Landsgemeindeplatz 2
Postfach 162
9043 Trogen
Tel.: +41 71 343 63 33
Fax: +41 71 343 63 39
Internet

Amt für Wirtschaft und Arbeit
Regierungsgebäude
9102 Herisau
Tel.: +41 71 353 61 11
Fax: +41 71 353 63 69
Internet

BE – Kanton Bern / Canton de Berne

Amt für Bevölkerungsdienste des Kantons Bern
Ostermundigenstrasse 99B
3006 Bern
Tel.: +41 31 633 53 15
Fax: +41 31 633 42 40
Internet

Stadt Bern

Einwohnerdienste, Migration und Fremdenpolizei der Stadt Bern
Postfach
3001 Bern
Tel.: +41 31 321 53 00
Fax: +41 31 321 52 09
Internet

Stadt Thun

Einwohnerdienste der Stadt Thun
Hofstettenstrasse 14
Thunerhof
Postfach 145
3602 Thun
Tel.: +41 33 225 82 49
Fax: +41 33 225 82 44
Internet

Amt für Wirtschaft
Laupenstrasse 22
3008 Bern
Tel.: +41 31 633 58 10
Fax: +41 31 633 58 02
Internet

Stadt Biel / Ville de Bienne

Einwohner- und Spezialdienste
Bereich Migration
Neuengasse 28
Postfach 1120
2501 Biel/Bienne
Tel.: +41 32 326 12 25
Fax: +41 32 326 12 91
Internet

BL – Kanton Basel-Landschaft

Amt für Migration und Bürgerrecht
Parkstrasse 3
Postfach 72
4402 Frenkendorf
Tel.: +41 61 552 51 61
Fax: +41 61 921 04 24
Internet

Amt für Industrie, Gewerbe und Arbeit
Bahnhofstrasse 32
4133 Pratteln
Tel.: +41 61 552 77 77
Fax: +41 61 552 77 88
Internet

BS – Kanton Basel-Stadt

Bevölkerungsdienste und Migration
Migrationsamt
Spiegelgasse 12
4001 Basel
Tel.: +41 61 267 71 71
Fax: +41 61 267 70 80
Internet

Amt für Wirtschaft und Arbeit (AWA)
Utengasse 36
Postfach
4005 Basel
Tel.: +41 61 267 87 87
Internet

FL – Fürstentum Liechtenstein

Ausländer- und Passamt
Städtle 38
FL-9490 Vaduz
Tel.: +423 236 61 41
Fax: +423 236 61 66
Internet

Amt für Volkswirtschaft
Gerberweg 5
FL-9490 Vaduz
Tel.: +423 236 68 71
Fax: +423 236 68 89
Internet

FR – Canton de Fribourg / Kanton Freiburg

Service de la population et des migrants
Route d’Englisberg 9-11
1763 Granges-Paccot
tél. : +41 26 305 14 92
fax : +41 26 305 50 23
Internet

Service de la population et des migrants
Section main d’œuvre étrangère
Route d’Englisberg 11
1763 Granges-Paccot
tél .: +41 26 305 24 86
fax : +41 26 305 24 82
Internet

GE – Canton de Genève

Office cantonal de la population et des migrations
88, Route de Chancy
Case postale 2652
1211 Genève 2

Central d’appels service étrangers
tél. : +41 22 546 46 03
fax : +41 22 546 48 10
Internet

Office cantonal de l’inspection et des relations du travail
Service de la main-d’œuvre étrangère
5, rue David-Dufour
Case postale 64
1211 Genève 8
tél. : +41 22 388 74 00
fax : +41 22 388 74 11
Internet

GL – Kanton Glarus

Abteilung Migration
Postgasse 29
8750 Glarus
Tel.: +41 55 646 68 90
Fax: +41 55 646 68 91
Internet

Inspektorat Arbeitsmarkt
Zwinglistrasse 6
8750 Glarus
Tel.: +41 55 646 66 92
Internet

GR – Kanton Graubünden

Amt für Migration und Zivilrecht
Fremdenpolizei / Asyl und Rückkehr
Karlihof 4
7001 Chur
Tel.: +41 81 257 30 01
Fax: +41 81 257 21 46
Internet

Amt für Industrie, Gewerbe und Arbeit
Grabenstrasse 9
7000 Chur
Tel.: +41 81 257 23 46
Fax: +41 81 257 21 73
Internet

Amt für Migration und Zivilrecht
Bürgerrecht und Zivilrecht/Integration
Engadinstrasse 24
7001 Chur
Tel.: +41 81 257 26 32
Internet

JU – Canton du Jura

Service de la population (Spop)
1, rue du 24-Septembre
2800 Delémont
tél. : +41 32 420 56 80
fax : +41 32 420 56 81
Internet

Service de l’économie et de l’emploi
Main-d’œuvre étrangère
Rue de la Jeunesse 1
2800 Delémont
tél. : +41 32 420 52 10
fax : +41 32 420 52 11
Internet

LU – Kanton Luzern

Amt für Migration
Fruttstrasse 15
6002 Luzern
Tel.: +41 41 228 77 80
Fax: +41 41 210 15 87
Internet

WAS Wirtschaft Arbeit Soziales
wira Luzern
Bürgenstrasse 12
Postfach 3439
6002 Luzern
Tel.: +41 41 228 68 88
Fax: +41 41 228 69 35
Internet

NE – Canton de Neuchâtel

Service des migrations
Rue de Tivoli 28
Case postale 1
2002 Neuchâtel
tél. : +41 32 889 63 10
fax : +41 32 889 98 23
Internet

Service des migrations
Office de la main-d’œuvre
Rue de Tivoli 28
Case postale 1
2002 Neuchâtel
tél. : +41 32 889 63 10
fax : +41 32 889 62 70
Internet

NW – Kanton Nidwalden

Amt für Justiz
Migration
Kreuzstrasse 2
Postfach 1242
6371 Stans
Tel.: +41 41 618 44 90 / +41 41 618 44 91
Fax: +41 41 618 44 87

Arbeitsamt
Stansstaderstrasse 54
Postfach 1251
6371 Stans
Tel.: +41 41 618 76 54
Fax: +41 41 618 76 58
Internet

OW – Kanton Obwalden

Amt für Migration
Verwaltungsgebäude
St. Antonistrasse 4
Postfach 1149
6061 Sarnen
Tel.: +41 41 666 66 70
Fax: +41 41 666 66 75
Internet

Amt für Arbeit
Verwaltungsgebäude
St. Antonistrasse 4
Postfach 1149
6061 Sarnen
Tel.: +41 41 666 63 33
Fax: +41 41 660 11 49
Internet

SG – Kanton St. Gallen

Migrationsamt
Oberer Graben 38
9001 St. Gallen
Tel.: +41 58 229 31 11
Fax: +41 58 229 46 08
Internet

Amt für Wirtschaft und Arbeit
Davidstrasse 35
9001 St. Gallen
Tel.: +41 58 229 48 38
Fax: +41 58 229 47 80
Internet

Migrationsamt
Ausweisstelle
Oberer Graben 32
9001 St. Gallen
Tel.: +41 58 229 36 31
Fax: +41 58 229 46 08
Internet

SH – Kanton Schaffhausen

Migrationsamt und Passbüro
Verwaltungsgebäude Mühlental
Mühlentalstrasse 105
8200 Schaffhausen
Tel.: +41 52 632 74 76
Fax: +41 52 632 78 23
Internet

Kantonales Arbeitsamt
Mühlentalstr. 105
8200 Schaffhausen
Tel.: +41 52 632 72 62
Fax: +41 52 632 77 23
Internet

SO – Kanton Solothurn

Migrationsamt
Ambassadorenhof
Riedholzplatz 3
4509 Solothurn
Tel.: +41 32 627 28 37
Internet

Amt für Wirtschaft und Arbeit
Untere Sternengasse 2
4509 Solothurn
Tel.: +41 32 627 94 11
Internet

SZ – Kanton Schwyz

Amt für Migration (AFM)
Steistegstrasse 13
Postfach 454
6431 Schwyz
Tel.: +41 41 819 22 68
Fax: +41 41 819 22 79
Internet

Amt für Arbeit
Lückenstrasse 8
Postfach 1181
6431 Schwyz
Tel.: +41 41 819 16 26
Fax: +41 41 819 16 29
Internet

TG – Kanton Thurgau

Migrationsamt des Kantons Thurgau
Multiplex 1
Langfeldstrasse 53 A
8510 Frauenfeld
Tel.: +41 58 345 67 67
Fax: +41 58 345 67 68
Internet

Amt für Wirtschaft und Arbeit
Rechtsdienst und Entscheide / Ausländische Arbeitskräfte
Verwaltungsgebäude
Promenade
8510 Frauenfeld
Tel.: +41 58 345 54 13 / +41 58 345 54 14
Fax: +41 58 345 54 01
Internet

TI – Cantone Ticino

Sezione della popolazione
Ufficio della migrazione
Quartiere Piazza
Via Lugano 4
6500 Bellinzona
tel.: +41 91 814 55 00
fax: +41 91 814 55 09
Internet

Ufficio per la sorveglianza del mercato del lavoro
Viale Stefano Franscini 17
6501 Bellinzona
tel.: +41 91 814 37 91
fax: +41 91 814 47 86
Internet

UR – Kanton Uri

Amt für Arbeit und Migration
Abteilung Migration
Klausenstrasse 4
6460 Altdorf
Tel.: +41 41 875 22 44
Fax: +41 41 875 27 92
Internet

Amt für Arbeit und Migration
Klausenstrasse 4
6460 Altdorf
Tel.: +41 41 875 24 04
Fax: +41 41 875 24 37

VD – Canton de Vaud

Service de la population
Avenue de Beaulieu 19
Case postale
1014 Lausanne
tél. : +41 21 316 46 46
fax : +41 21 316 46 45
Internet

Ville de Lausanne

Service du contrôle des habitants
Rue du Port-Franc 18
Case postale 5354
1002 Lausanne
tél. : +41 21 315 31 33
Internet

Service d’emploi
Rue Caroline 11
1014 Lausanne
tél. : +41 21 316 61 04
fax : +41 21 316 60 36
Internet

VS – Canton du Valais / Kanton Wallis

Service cantonal de la population et des migrations
Avenue de la Gare 39
Case postale 405
1950 Sion
tél. : +41 27 606 55 52 / +41 27 606 55 53
fax : +41 27 606 55 54
Internet

Section commerce, patentes et main-d’œuvre
Avenue du Midi 7
Case postale 478
1951 Sion
tél. : +41 27 606 73 10
Internet

ZG – Kanton Zug

Amt für Migration (AFM)
Aabachstrasse 1
Postfach
6301 Zug
Tel.: +41 41 728 50 50
Fax: +41 41 728 50 59
Internet

Volkswirtschaftsdirektion
Amt für Wirtschaft und Arbeit
Aabachstrasse 5
Postfach
6301 Zug
Tel.: +41 41 728 55 20
Fax: +41 41 728 55 29
Internet

ZH – Kanton Zürich

Migrationsamt des Kantons Zürich
Berninastrasse 45
Postfach
8090 Zürich
Tel.: +41 43 259 88 00
Fax: +41 43 259 88 10
Internet

Amt für Wirtschaft und Arbeit (AWA)
Walchestrasse 19
Postfach
8090 Zürich
Tel.: +41 43 259 26 26
Fax: +41 43 259 49 24
Internet

Poslednja promena 06.07.2020

Naturalizacija u Švajcarskoj povećava godišnji prihode za više od 5000 franaka

6. децембар 2019.

TiPress_178931 — foto: © Ti-Press / Samuel Golay

Oni koji se odluče za švajcarsko državljanstvo videće da će im se godišnji prihodi povećati u proseku za 5000 franaka u narednih 15 godina. Ovo je rezultat istraživanja koje je sporveo Federalni tehnološki institut u Cirihu (ETH), uzimajući u obzir radnike koji su pre dobijanja švajcarskog državljanstva imali pasoš neke od zemalja bivše Jugoslavije i Turske.

“Sticanje državljanstva deluje kao katalizator integracije”, izjavljuje u današnjem saopštenju ETH-a, Dominik Hangartner, profesor političke analize i koautor studije, koja je sporvedena u saradnji sa Univerzitetom Stanford. Hangartner ističe da su pozitivni efekti veći sa malim platama i marginalizovanim grupama.

Da bi isključili druge faktore koji bi doveli do povećanje prihoda, studija je prikupila podatke iz 46 opština u nemačkom delu Švajcarske, gde se o naturalizaciji odlučivalo tajnim glasanjem do 2003. godine. Pažnja je bila usmerena na zahteve za naturalizaciju koji su prihvaćeni ili odbačeni zbog malog razloga. Uz pomoć centralne kancelarije AVS-a, zarade su upoređivane u godinama pre i posle odluke o državljanstvu.

Na povećanje prihoda nisu imali uticaja, pol, poreklo ili primanja pre naturalizacije. “Naša studija pokazuje da naturalizacija promoviše dugoročnu ekonomsku integraciju”. “Što ranije osoba postane švajcarski državljanin, to su veći pozitivni efekti na integraciju i prihod”, zaključuje Hangartner.

U kojim slučajevima se može izgubiti švajcarsko državljanstvo

30. новембар 2018.

Zakon predviđa nekoliko slučajeve u kojima švajcarske vlasti mogu poništiti ili oduzeti švajcarsko državljanstvo.

Švajcarski pasoš nije večan. Švajcarski državljanin može izgubiti državljanstvo na različite načine, koji su navedeni u Švajcarskom zakonu o državljanstvu. Evo par primera koji mogu da dovedu do toga da se ostane bez švajcarskog državljanstva.

Dobrovoljni odlazak

Svi švajcarski iseljenici koji žive van švajcarske i imaju dvojno državljanstvo mogu se dobrovoljno odreći njihovog švajcarskog državljanstva. Da bi to učinili moraju dobrovoljno podneti zahtev za prestanak državljanstva švajcarske u nadležnom konzulatu ili ambasadi.

Prekoračenje rokova za prijavu

Dete čiji su roditelji švajcarski državljani, a rođeno je u inostranstvu i poseduje drugo državljanstvo, automatski gubi pravo na švajcarsko državljanstvo nakon što napuni 25. godina. Osim u slučaju kada se pismeno obrati švajcarskim vlastima izjavom da želi da zadrži švajcarsko državljanstvo. Ako je rok za prijavu prekaročen, osoba ima deset godina vremena da podnese zahtev za vraćanje državljanstva.

Poništenje

Državljanstvo se može poništiti do osam godina nakon dobijanja državljanstva. Državni sekretarijat za migracije (SEM), može pokrenuti ovaj postupak ako je osoba podnela lažne izjave ili skrivene materijalne činjenice u cilju dobijanja državljanstva. To znači da je neko dobrovoljno davao lažne izjave i informacije vlastima, na primer u slučajevima venčanja iz interesa. Svake godine Državni sekretarijat za migracije (SEM) poništi pedesetak naturalizacija. Ukoloko se neka osoba nakon dobijanja šavajcarskog, odrekla svog starog državljanstva, mora pokušati da ga povrati, u suprotnom ostaje bez iakavog državljanstva – apolide. U slučajevima poništenja, novi zahtev za naturalizaciju može se podneti nakon dve godine.

Oduzimanje

Zakon previđa mogućnost da se oduzme državljanstvo onome ko ima dvojno državljanstvo, ako ponašanje te osobe izaziva ozbiljnu štetu interesima ili ugledu Švajcarske. To su ekstremni slučajevi u kojima su osobe krive za špijunažu, diplomatsku izdaju, terorizam, ekstremizam, organizovani kriminal, genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine. Oduzimanje državljanstva se može primeniti i u slučajevima ako neka osoba trajno ugrožava dobre odnose Švajcarske sa stranom državom. Mera se može preduzeti samo ako je lice osuđeno za jedan od gore navedenih prekršaja i samo ako ima drugo državljanstvo.

Od stupanja na snagu ovog zakona 1953. godine, Švajcarska nije nikada oduzela državljanstvo osobi sa dvojnim državljanstvom. Međutim, između 1940. godine i 1952. godine, državljanstvo je oduzeto 86 puta. Jedan od poslednjih slučajeva se desio 1945. godine je jedanom stanovniku kantona Obvaldo koji je bio bilzak nacistima u Nemačkoj.

Da li su “ić” kandidati diskriminisani?

29. јануар 2018.

Da li su kandidati sa prezimenima koji nisu tipčno Švajcarska diskriminisani od strane birača? Studija koju su sproveli Nenad Stojanović i Lea Portman (Lea Portmann) u šest opština u Cirihu, na Opštinskim izborima 2014. godine, pokazala je da postoji “blagi, negativni efekat, ali ipak značajan i ponekad odlučujući”. Do ovog zaključka došli su zahvaljujući mogućnosti “precrtavanja” neželjenih kandidata koju birači imaju.

Kandidati su se suočili sa većim poteškoćama na listama desnice i desnog centra (UDC/SVP i PLR). Ova pojava je prisutna i na listi PPD, dok je situacija mnogo bolja na listama levice, ma da i ona nije “imuna”.

“Teže je otkriti da li ovaj fenomen postoji i u drugim zemljama, jer je Švajcarska jedina zemlja u kojoj je moguće izdvojiti imena”, objašnjava Stojanović. “Iz tog razloga Švajcarski slučaj je veoma interesantan i sutudija je objavljenja i u Američkom časopisu Political Behaviour”.

Tićino je poseban slučaj, jer na opštinskim izbirima nije moguće “precrtati” ime kandidata. Ova metoda, primenjena u studiji, ne može se primeniti u Kantonu Tićino: “U principu, u poređenju sa drugim kantonima, kandidati u Tićinu imaju veću šansu da se odupru eventualnoj diskriminaciji od strane birača, ali se to može negativno odraziti na ukupan rezultat stranke – ističe Stojanović.

Ovo istraživanje u slučaju Opštinskih izbora u Cirihu je uvod u studiju koja će biti rađena na uzorcima Federalnih izbora 2015. godine.

Od 2018. teže do Švajcarskog pasoša

4. јануар 2018.

Od ove godine biće teže dobiti Švajcarski pasoš. Prema novom Zakonu o državljanstvu (LCit), državljanstvo Švajcarske mogu dobiti samo one osobe koje imaju dozvolu boravka u Švajcarskoj (viza C), žive na teritoriji Konfederacije najmanje deset godina i dobro su integrisani.

Na primer, ko želi da postane Švajcarski državljanin moraće da polaže da zna da se izražava na jednom od nacionalnih jezika, ne samo usmeno, već i pisanim putem. Biće tražen A2 (osnovni nivo) za pisani i B1 (srednji nivo) za usmeni, u skladu sa vrednostima utvrđenim u Zajedničkom evropskom referentnom okviru. Poznavanje jezika će se utvrđivati na ispitu.

Stranci čiji je maternji jezik jedan od nacionalnih jezika neće morati polagati jezički ispit. Isto važi i za one koji su pohađali pet godina neke škole u Švajcarskoj ili u zemljama u kojima se govori neki od nacionalnih jezika (Italija, Nemačka, Francuska).

Prema dosadašnjoj praksi svako ko je živeo u Švajcarskoj 12 godina mogao je da se prijavi za dobijanje Švajcarskog državljanstva. Od januara 2018. godine to će moći da učine samo oni sa C vizom, ali je dužina neophodnog boravka u Švajcarskoj smanjena na 10 godina.

Državljanstvo neće moći dobiti lica koja su koristila socijalnu pomoć u prethodne tri godine od podnošenja zahteva. Izuzetci su predviđeni za one koji su nadoknadili primljeni novac i za one koji su na školovanju. Kao i do sada, kandidati za naturalizaciju moraju imati “čist” sudski dosije.

12 3 Stranica 1 od ukupno 3