Posle skoro 6 godina zakašnjenja od predviđenog roka, sledeće nedelje ulazi u opticaj, nova novčanica od 50 franaka, prva iz nove serije predviđene od strane Naronde banke Švajcarske. Novčanica ostaje zelene boje, ali je dimenzijama nešto manja od prethodne. “Stare” novčanice takođe ostaju u opticaju do sledećeg obaveštenja Narodne banke švajcarske.

Projekat novih novčanica započet je 2005. godine, a prvo izdavanje za 2010. godinu, da bi nakon toga bilo odloženo za 2012. godinu, a nakon toga odloženo na neodređeno vreme.

Proizvodnja novčanica poverena je ciriškom Orell Füssli, koji više od 100 godina radi za Narodnu banku Švajcarske. Sa tehničke strane sama izrada novčenice je pravi izazov, novčanica je napravljena od providne plastične folije u koju su ubačena dva tanka lista papira, neka vrsta sendviča. Na ovaj način je omogućeno stvaranje “prozora” sa sigurnosnim elementom, kao jedan od sigurnosnih elemenata koji je jako težak za reprodukciju.

Tema koja je izabrana za ilustraciju nove novčanice je “Švajcarska otvorena prema svetu”. Priprema i rad su povereni ciriškom dizajneru Manueli Pfrunder (Manuela Pfrunder) koja je 2005. godine osvojila durgu nagradu na konkursu za idejno rešenje.

Nove dimenzije novčanica su takođe dovele do nekih interesantnih činjenica, pa tako u “bezbednosnoj kutiji” koja može da se iznajmi za cenu od 55 franaka godišnje, do sada je moglo da stane ekvivalent novčanica u vrednosti od 6,7 miliona franaka, dok je sada sa novim dimenzijama, taj kapacitet povećan na još 1000 dodatnih novčanica, tačnije milion franaka više.

Narodna banka Švajcarske će nastaviti sa polu-godišnjim ili godišnjim izdavanjem novih novčanica, tako da će u proleće 2017. godine izaći ona od 20 franaka. Cilj je da se sa serijom završi 2019. godine.

Kako su nekada izgledale novčanice u Švajcarskoj

U poslednjih šesdeset godina, emitovano je više serija novčanica koje su puštene u opticaj od strane Narodne banke Švajcarske . Oni malo strariji se sigurno sećaju onih koje su puštene u opticaj 1956. i 1957. godine i koje su ostale u opticaju do maja 1980 godine.

Nakon toga puštene su u opticaj nove novčanice, kojih se i većina naših ljudi dobro seća, a to su one koje su bile aktuelne od 1976. godine do 2000.

Istorija švajcarskih novčanica poznaje i one koje nisu nikada bile puštene u opticaj, a to je specijalna serija koja je bila pripremljena od strane Narodne banke 1984. godine ali samo kao rezerva. Likovi na novčanicama su bili isti kao i na tada aktuelnima, ali samo sa drugačijim portretima.

Ovaj proizvođač čokolade tvrdi da se njihova čokolada neće topiti ni na temperaturi do 38 stepeni Celzijusa.

Vest se proširila kao požar po industriji čokolade. Velika topivost čokolade najveća je prepreka globalnom širenju velikih proizvođača.

Glavna tržišta za čokoladu, zapadne razvijene ekonomije Severne Amerike i Evrope zasićena su, a širenje u jugoistočnu Aziju, Afriku i na Bliski Istok gde je najveća mogućnost rasta, ograničava klima.

Na tim tržištima nema dovoljno klimatizovanih trgovina, slatkiši se tradicionalno prodaju na otvorenom i moraju biti otporni na velike vrućine, a čokolada je toliko topiva da je i transport rizičan i veoma spor.

Ako je kompanija Beri Kalebo zaista izumila čokoladu koja može da izdrži 38 stepeni, 4 stepena više od postojećih varijanti, ekspanzija bi mogla da počne.

Ovaj “izum” bi moglo iz osnova da promeni pravila igre jer bi se uklonio niz prepreka, rekao je za Fajnenšl Tajms direktor jedne kompanije.

Američki proizvođač Herši još je početkom 90-tih američkim vojnicima u Zalivskom ratu slao “tropske čokolade” otporne na visoke temperature, ove godine zapadni proizvođači su poprilično pojačali istraživanja na tom području.

Najveći proizvođač hrane i pića na svetu, švajcarski Nestle, tvrdi da već ima tehnologiju za proizvodnju čokolade otporne na visoke temperature i da će prve takve proizvode na tržište pustiti u roku od tri godine.

Herši tvrdi da je uspešno testirao novu generaciju takvih čokolada s poboljšanim ukusom i da će ih pustiti na odabrana tržišta iduće godine.

Beri Kalebo, koji svoje proizvode od čokolade prodaju isključivo prehrambenoj industriji i restoranima, nije otkrio ko su mu potencijalni klijenti za novi izum. Kažu da su čokoladu razvijali i testirali u izuzetno vrućem i vlažnoj okolini Singapura a deo istraživanja odrađen je u Belgiji.