Facebook Instagram RSS Twitter
Facebook Instagram RSS Twitter
Reklama

Švajcarski parlament prvi put otvorio pitanje položaja Srba na Kosovu i Metohiji

© SWISSCOY

Dok je većina poslanika podržala produženje misije SWISSCOY do 2029. godine, poslanici SVP-a otvorili su pitanje položaja Srba, ljudskih prava, bezbednosti i konkretnih rezultata međunarodnog prisustva na Kosovu i Metohiji.

Rasprava u Nacionalnom savetu Švajcarske o nastavku učešća švajcarske vojske u misiji KFOR na Kosovu i Metohiji dobila je širi politički značaj nakon što su poslanici Švajcarske narodne partije, SVP, otvorili pitanje položaja srpske zajednice, bezbednosti, ljudskih prava i konkretnih rezultata skoro tri decenije međunarodnog prisustva na terenu.

Povod za raspravu bio je predlog da se angažman švajcarskog kontingenta SWISSCOY u okviru međunarodne misije KFOR produži do kraja 2029. godine. Švajcarska učestvuje u KFOR-u od oktobra 1999. godine, a pravni osnov misije je Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, navodi Savezno veće Švajcarske. Prema istom izvoru, maksimalni broj švajcarskih vojnika u misiji trenutno iznosi 215, dok je vlada predložila produženje mandata do 2029. godine i mogućnost dodatnog povećanja kontingenta u slučaju pogoršanja bezbednosne situacije.

Rasprava je, međutim, izašla iz okvira tehničkog pitanja produženja mandata. Kako je objavila Ambasada Republike Srbije u Bernu, Nacionalni savet je 11. juna 2026. razmatrao predlog broj 25.093, a tokom debate su, pored bezbednosnih i vojnih aspekata, u fokus došla i pitanja položaja i ljudskih prava srpske zajednice na Kosovu i Metohiji.

SVP: Posle 27 godina međunarodnog prisustva mora se govoriti o konkretnim rezultatima

Poslanici SVP-a Christian Imark, Andreas Glarner i Roland Rino Büchel ukazali su, prema dostupnim izveštajima, na izveštaje o hapšenjima, pritiscima na srpsku zajednicu, oduzimanju imovine, problemima u upotrebi srpskog jezika, pristupu pravosuđu i položaju srpskih medija.

Njihova ključna poruka bila je da se pitanje stabilnosti na Kosovu ne može posmatrati odvojeno od položaja srpske zajednice. U tom smislu, poslanici su postavili pitanje koje konkretne mere su preduzete tokom gotovo tri decenije međunarodnog prisustva kako bi se rešili problemi sa kojima se Srbi suočavaju.

Prema izveštaju portala Kosovo Online, Christian Imark je tokom rasprave ukazao na “dugu listu kršenja ljudskih prava” srpske manjine i pitao da li je to pitanje razmatrano u nadležnoj komisiji, kao i kako se ocenjuje stanje ljudskih prava na Kosovu. U istom izveštaju navodi se da je Imark ministra odbrane Martina Pfistera pitao: „Posle 27 godina međunarodnog prisustva, koji se konkretni koraci preduzimaju da bi se sprečile takve nepravilnosti i kršenja prava?”

Roland Rino Büchel, prema istom izvoru, zatražio je da se rasprava ne zadrži na opštim ocenama, već da se jasno kaže šta je Švajcarska zaista učinila kako bi doprinela rešavanju problema. Andreas Glarner je, takođe, ocenio da samo “praćenje” stanja ljudskih prava nije dovoljno i zatražio konkretnije odgovore o tome šta se preduzima da bi se sprečilo uznemiravanje i pritisak na manjinske zajednice.

Ministar Pfister: Švajcarska deluje diplomatski i preko vojnika na terenu

Ministar odbrane Švajcarske Martin Pfister odgovorio je da Švajcarska deluje na dva nivoa. Prvi nivo je diplomatski, kroz napore za poboljšanje stanja ljudskih prava, dok je drugi nivo angažman vojnika na terenu u okviru KFOR-a. Prema izveštaju Kosovo Online, Pfister je naglasio da švajcarski vojnici ne nastupaju kao predstavnici albanske ili srpske strane, već sprovode mandat Ujedinjenih nacija, koji obuhvata bezbednost i zaštitu ljudskih prava.

Ovaj odgovor pokazuje da švajcarske vlasti nastavak misije vide kao deo šire strategije stabilizacije regiona, ali i kao instrument kojim se može doprineti zaštiti svih zajednica. Savezno veće je u svom obrazloženju navelo da je situacija na Kosovu trenutno mirna, ali i dalje “volatilna”, naročito na severu, gde su međuetničke tenzije i dalje izražene.

Savezna vlada je posebno podsetila da su teški bezbednosni incidenti tokom 2023. godine doveli do toga da NATO dva puta ojača prisustvo KFOR-a. Prema oceni švajcarske vlade, KFOR ostaje potreban dok se odnosi između Beograda i Prištine ne normalizuju.

Nacionalni savet podržao produženje misije, ali debata otvorila novu temu

Uprkos kritikama SVP-a, većina u Nacionalnom savetu podržala je produženje učešća Švajcarske u KFOR-u. Prema podacima Švajcarskog parlamenta, Nacionalni savet je 11. juna 2026. dao zeleno svetlo produženju angažmana do kraja 2029. godine sa 129 glasova za i 61 protiv, uz povećanje maksimalnog kontingenta SWISSCOY-a na 300 vojnika.

Odluka je dodatno potvrđena u daljem parlamentarnom postupku: Savet kantona je 16. juna 2026. prihvatio povećanje maksimalnog broja švajcarskih vojnika na 300, čime je sledio odluku Nacionalnog saveta.

Zvanično obrazloženje većine bilo je da situacija u regionu Zapadnog Balkana ostaje nestabilna i da je prisustvo KFOR-a i dalje potrebno. U parlamentarnoj dokumentaciji navodi se da Švajcarska, kroz ovaj angažman, doprinosi miru i stabilnosti Zapadnog Balkana, ali i sopstvenoj bezbednosti, imajući u vidu veze Švajcarske sa regionom i broj ljudi poreklom iz jugoistočne Evrope koji žive u toj zemlji.

Blick: “Kosovski konflikt seže do Berna”

Švajcarski dnevni list Blick objavio je tekst pod naslovom „Kosovski konflikt seže do Berna”, ukazujući da se rasprava o SWISSCOY-u nije vodila samo kao pitanje vojne politike, već i kao pitanje odnosa prema sukobu između Beograda i Prištine. Blick navodi da je Nacionalni savet produžio angažman Swisscoy-a do 2029. godine i da bi švajcarski kontingent mogao da bude povećan sa 215 na maksimalno 300 vojnika.

U istom tekstu Blick piše da je jedino SVP nastupio jedinstveno protiv inostranog angažmana, navodeći visoke troškove i stav da bi, posle 27 godina, lokalne vlasti trebalo da preuzmu veću odgovornost. List posebno ističe da je Christian Imark tokom debate ukazao na navodne povrede ljudskih prava srpske manjine.

Blick je preneo i izjavu ambasadora Srbije u Bernu Ivana Trifunovića, koji je ocenio da se položaj srpske zajednice pogoršao od dolaska aktuelne vlade u Prištini. Prema Blicku, Trifunović je rekao: „Od stupanja na dužnost sadašnje vlade pod Aljbinom Kurtijem, situacija se znatno pogoršala.”

List je, s druge strane, preneo i stav kosovskog ambasadora Mentora Latifija, koji je odbacio tvrdnje Beograda i ocenio da je nastavak prisustva NATO-a posledica politike Srbije. Blick tako prikazuje da se ista parlamentarna odluka u Bernu tumači kroz dve potpuno različite političke perspektive.

Weltwoche i NZZ: Tema dobila prostor u vodećim švajcarskim medijima

Pored Blicka, o raspravi su izveštavali i Die Weltwoche i Neue Zürcher Zeitung – NZZ. Weltwoche je tekst naslovio kao „prekretnicu ka realističnijoj debati o Kosovu”, naglašavajući da je prvi put u švajcarskom parlamentu tematizovan položaj Srba na Kosovu. NZZ je, prema naslovu objavljenog teksta, temu obradio kroz širi politički ugao: odluku Nacionalnog saveta o povećanju mirovnog kontingenta i aktivnosti Srbije u Bernu uoči rasprave.

Važno je da su ova tri medija — Weltwoche, NZZ i Blick — temu predstavila iz različitih uglova. Weltwoche je naglasio politički značaj otvaranja pitanja položaja Srba. NZZ je fokus stavio na švajcarsku bezbednosnu politiku i diplomatsko delovanje Srbije. Blick je temu predstavio kroz napetost između produženja vojne misije, lobiranja i međusobnih optužbi Beograda i Prištine.

Za srpsku zajednicu u Švajcarskoj posebno je značajno to što se pitanje Srba na Kosovu i Metohiji više ne pojavljuje samo u diplomatskim saopštenjima ili regionalnim medijima, već i u centralnoj političkoj raspravi u Bernu i u vodećim švajcarskim medijima.

Zašto je ova rasprava važna za srpsku zajednicu

Politički značaj ove rasprave ne leži samo u samoj odluci o produženju misije KFOR. Ta odluka je, prema očekivanjima, dobila podršku većine. Mnogo je značajnije to što je tokom debate prvi put jasno otvoreno pitanje: šta međunarodno prisustvo konkretno čini za zaštitu srpske zajednice na Kosovu i Metohiji?

Do sada se švajcarska rasprava o KFOR-u uglavnom vodila kroz tri teme: bezbednost regiona, troškovi misije i uloga švajcarske vojske u inostranstvu. Ovoga puta u debatu je ušla i četvrta tema — prava i bezbednost Srba.

To je važno iz najmanje tri razloga.

Prvo, švajcarski parlament je mesto gde se odlučuje o mandatu i obimu švajcarskog učešća u KFOR-u. Ako poslanici traže konkretne odgovore o stanju srpske zajednice, to pitanje postaje deo zvaničnog političkog procesa.

Drugo, Švajcarska ima brojnu zajednicu ljudi poreklom sa prostora bivše Jugoslavije, pa stabilnost Zapadnog Balkana nije samo spoljnopolitičko pitanje, već i unutrašnje društveno pitanje za Švajcarsku. Parlamentarna komisija je ranije navela da u Švajcarskoj živi oko 500.000 ljudi sa korenima u jugoistočnoj Evropi, uključujući više od 150.000 osoba kosovskog porekla.

Treće, otvaranje ove teme u švajcarskom parlamentu daje prostor da se o položaju Srba govori institucionalno, a ne samo kroz povremene političke izjave ili reakcije nakon incidenata.

KFOR ostaje, ali pitanja ostaju otvorena

Produženjem mandata do 2029. godine Švajcarska je poslala poruku da smatra da bezbednosna situacija na Kosovu i Metohiji još nije dovoljno stabilna da bi se međunarodno vojno prisustvo smanjilo ili ukinulo. Istovremeno, rasprava u Nacionalnom savetu pokazala je da deo poslanika smatra da samo prisustvo međunarodnih snaga nije dovoljno ako se ne postave jasna pitanja o rezultatima tog prisustva.

Upravo tu se nalazi najvažniji politički zaključak ove debate. Ako međunarodna zajednica ostaje na Kosovu i Metohiji gotovo tri decenije, onda se mora govoriti ne samo o održavanju mira, već i o tome da li se garantuju prava, bezbednost, jezik, imovina, pravosuđe i sloboda medija za sve zajednice, uključujući i srpsku.

Za srpsku zajednicu, ova rasprava predstavlja važan iskorak: pitanje njihovog položaja prvi put je jasno otvoreno u parlamentu jedne neutralne evropske države koja je već decenijama prisutna u KFOR-u.

Redakcija Serbinfo

Sve snažnija parlamentarna saradnja Srbije i Švajcarske

Na radnom ručku u organizaciji Ambasade Republike Srbije članovi Grupe razgovarali su o rezultatima posete predsednika Švajcarske Srbiji, daljem unapređenju parlamentarne saradnje i položaju srpske zajednice na Kosovu i Metohiji.

Ambasada Republike Srbije organizovala je 9. juna 2026. godine radni ručak za Parlamentarnu grupu prijateljstva Švajcarska–Srbija.

Prisutna su bila tri člana Veća kantona i jedanaest članova Nacionalnog veća, uključujući kopredsednike Grupe Kristijana Imarka i Sibel Arslan, koja je ujedno i predsednica Spoljnopolitičkog odbora Nacionalnog veća.

Parlamentarna grupa prijateljstva Švajcarska – Srbija nastavila je da raste, povećavši broj svojih članova sa 17, koliko ih je imala u decembru prošle godine, na sadašnja 23 člana. Time je postala peta po veličini parlamentarna grupa prijateljstva u Saveznom parlamentu Švajcarske, što svedoči o sve većem interesovanju za jačanje bilateralnih odnosa između Švajcarske i Srbije.

Razgovor je bio posvećen dvema glavnim temama: uspešnoj poseti švajcarskog predsednika Gija Parmelana Srbiji u aprilu i aktuelnoj situaciji na Kosovu i Metohiji, posebno u svetlu predstojećeg glasanja u Nacionalnom veću o produženju mandata SWISSCOY-a, švajcarskog kontingenta u okviru KFOR-a.

Nakon uvodnog obraćanja sekretara Grupe, Bojana Stojanovića, kopredsednik Kristijan Imark preneo je svoje utiske sa posete Beogradu krajem prošle godine i upoznao članove sa predstojećim aktivnostima i prioritetima Parlamentarne grupe prijateljstva usmerenim na dalje jačanje odnosa između Švajcarske i Srbije.

Ambasador Ivan Trifunović informisao je prisutne o poseti predsednika Parmelana Srbiji, naglasivši njene veoma pozitivne rezultate i srdačnu atmosferu.

Među konkretnim rezultatima izdvajaju se potpisivanje sporazuma o švajcarskoj podršci inovacijama u Srbiji preko Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC) za period 2026–2029. godine, u vrednosti od 90 miliona švajcarskih franaka, načelni dogovor o pokretanju bilateralnog dijaloga o ljudskim pravima, kao i obnovljena posvećenost ubrzanju primene dualnog obrazovanja u Srbiji, po uzoru na švajcarski model.

Značajan deo programa bio je posvećen položaju i ljudskim pravima srpske zajednice na Kosovu i Metohiji.

Jovana Radosavljević sa Kosova i Metohije svedočila je o kršenjima ljudskih prava srpske manjine. Jedan švajcarsko-srpski privrednik takođe je izneo zabrinjavajući slučaj svog rođaka koji je bio proizvoljno uhapšen od strane specijalne policije u Prištini i zlostavljan tokom pritvora, što je dovelo do naglog pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja.

Oboje govornika izrazili su zahvalnost švajcarskoj Vladi na naporima koje ulaže kako bi pomogla, ali su istovremeno apelovali na snažniji pritisak na vlasti u Prištini kako bi se zaustavila kršenja ljudskih prava i obezbedili bezbednost, dostojanstvo i ravnopravan tretman srpske zajednice i drugih nevećinskih zajednica.

Sastanak je zaključen razgovorom o predstojećoj poseti švajcarskih parlamentaraca Beogradu u oktobru, koja će predstavljati još jednu važnu priliku za dalje jačanje parlamentarnog dijaloga i odnosa između Srbije i Švajcarske.

Izložba fotografija „Ranjivi i zaboravljeni ljudi“ otvorena u Cirihu

U galeriji „KUNSThouse H3o“ u Cirihu, 4. juna 2026. godine svečano je otvorena izložba „Ranjivi i zaboravljeni ljudi – od Kosova i Metohije do Južne Afrike i Bliskog istoka“.

Otvaranju izložbe prisustvovao je veliki broj zvanica iz diplomatskog kora, privrednog i poslovnog sektora, predstavnici kulturnih i umetničkih institucija, kao i brojni pripadnici srpske dijaspore u Švajcarskoj. Među prisutnima bili su ambasador Republike Srbije u Švajcarskoj Ivan Trifunović, direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Arno Gujon, kao i autorka izložbe, južnoafrička fotografkinja Ketrin Kuper.

Obraćajući se prisutnima u galeriji „KUNSThouse H3o“, Arno Gujon je naglasio da izložba ima za cilj da međunarodnoj publici približi svakodnevnu stvarnost Srba na Kosovu i Metohiji i izazove sa kojima se suočavaju u očuvanju svog identiteta, kulturnog i verskog nasleđa. Ukazao je i na sličnosti između položaja srpske zajednice na Kosovu i Metohiji i stradanja hrišćanskih zajednica na Bliskom istoku.

„Događaji na Kosovu i Metohiji odvijaju se u srcu Evrope, svega nekoliko sati od Ciriha, Pariza ili Brisela. Naša misija nije da govorimo o političkim pitanjima ili međunarodnom pravu, već da kroz ljudske priče, emocije i svakodnevni život porodica koje tamo žive prikažemo stvarnost koja često ostaje nevidljiva široj javnosti“, istakao je Gujon.

Autorka izložbe Ketrin Kuper rekla je da svojim fotografskim radom nastoji da dokumentuje živote ljudi koji su zbog svoje vere ili porekla izloženi progonu, diskriminaciji i društvenoj izolaciji. Prema njenim rečima, fotografija predstavlja način da se sačuvaju njihova svedočenja, ali i da se pokaže snaga zajednica koje uprkos brojnim izazovima uspevaju da očuvaju svoj identitet, tradiciju i dostojanstvo.

Izložba donosi izbor fotografija iz više autorkinih ciklusa posvećenih zajednicama pogođenim sukobima, raseljavanjem i društvenom marginalizacijom. Posebno mesto zauzimaju radovi nastali tokom njenih boravaka na Kosovu i Metohiji 2016. i 2025. godine, koji dokumentuju svakodnevni život srpskog stanovništva u enklavama i izazove sa kojima se ono suočava. Posetioci su imali priliku da vide i fotografije nastale u regionima subsaharske Afrike, uključujući Zimbabve i Mozambik, kao i na Bliskom istoku, u Siriji i Iraku.

Kustoskinja izložbe Ida Sinkević istakla je da fotografije Ketrin Kuper nose snažnu humanu poruku, podsećajući da iza statistika, političkih analiza i medijskih izveštaja stoje stvarni ljudi sa svojim životnim pričama, imenima i identitetima.

Izložba „Ranjivi i zaboravljeni ljudi“ poziva publiku da iza političkih narativa i brojki prepozna ljudsku dimenziju savremenih kriza. Kroz pažljivo zabeležene prizore sa Kosova i Metohije, iz Afrike i sa Bliskog istoka, autorka otvara prostor za razumevanje univerzalnih tema ugroženosti, opstanka i ljudskog dostojanstva, dajući glas zajednicama čije priče često ostaju na marginama savremenog sveta.

Veliko interesovanje publike i brojne pozitivne reakcije prisutnih još jednom su potvrdili značaj kulturnih događaja koji kroz umetnost podstiču dijalog, međusobno razumevanje i očuvanje kolektivnog sećanja.

„Ranjivi i zaboravljeni ljudi“ – izložba koja daje glas onima koje svet često ne vidi

U vremenu kada svakodnevne vesti brzo smenjuju jedna drugu, a ljudske tragedije neretko ostaju u senci globalnih događaja, izložba „Verletzliche und vergessene Menschen“ („Ranjivi i zaboravljeni ljudi“) podseća na važnost empatije, sećanja i ljudskog dostojanstva. Izložba, predstavljena kroz platformu  MySwitzerland, donosi snažnu vizuelnu priču o ljudima koji žive na marginama društva.

Centralni deo postavke čine fotografije britanske fotografkinje Katharine Cooper, nastale tokom njenog boravka na Kosovu i Metohiji 2016. godine. U crno-beloj tehnici, umetnica dokumentuje svakodnevni život zajednica koje su često zanemarene i zaboravljene – ljudi pogođenih siromaštvom, izolacijom, ratnim posledicama i društvenom nevidljivošću. Fotografije ne prikazuju samo patnju, već i dostojanstvo, tišinu i snagu običnih ljudi koji uprkos teškim okolnostima nastavljaju da žive.

Posebna vrednost ove izložbe leži u njenoj univerzalnoj poruci. Iako su fotografije nastale na Balkanu, teme koje obrađuju prevazilaze granice regiona. Ranljivost, društvena isključenost i zaborav prisutni su u mnogim delovima sveta – od Afrike do Bliskog istoka, što izložba takođe simbolično prikazuje. Posetioci su pozvani da zastanu, pogledaju ljude na fotografijama u oči i razmisle o tome koliko lako savremeno društvo okreće glavu od onih kojima je pomoć najpotrebnija.

Vizuelni stil fotografija dodatno pojačava emotivni utisak. Crno-bela tehnika uklanja sve suvišne detalje i fokus stavlja na emocije, izraze lica i atmosferu. Time svaka fotografija postaje više od dokumenta – ona postaje svedočanstvo jednog vremena i jednog života.

Izložba „Ranljivi i zaboravljeni ljudi“ nije samo umetnički događaj, već i društveni apel. Ona podseća da iza statistika, političkih rasprava i medijskih naslova postoje stvarni ljudi, sa svojim pričama, strahovima i nadama. Upravo zbog toga ovakvi projekti imaju važnu ulogu u savremenom društvu – da probude saosećanje i podstaknu dijalog o humanosti i odgovornosti prema drugima.

Migranti u Švajcarskoj podeljeni oko inicijative o ograničenju stanovništva

Screenshot

U Švajcarskoj se sve intenzivnije vodi debata o ograničavanju rasta broja stanovnika, a posebno je zanimljivo da ni među ljudima sa migrantskim poreklom ne postoji jedinstven stav o ovom pitanju.

Prema pisanju SRF, inicijativa poznata kao „Švajcarska od 10 miliona“ izaziva različite reakcije upravo među onima koji imaju lično iskustvo migracije.

Jedan od sagovornika u tekstu, Mihajlo Mrakić, čiji su roditelji iz Bosne došli u Švajcarsku tokom ratnih 1990-ih, smatra da današnja migraciona politika ide predaleko. On ukazuje na pritisak koji rast stanovništva stvara na infrastrukturu, stanovanje i kvalitet života.

S druge strane, mnogi građani sa migrantskim poreklom protive se ovoj inicijativi, naglašavajući da je upravo migracija jedan od ključnih faktora ekonomskog razvoja Švajcarske. Oni upozoravaju i na hroničan nedostatak radne snage u pojedinim sektorima.

O čemu je reč?

Inicijativu za ograničavanje broja stanovnika pokrenula je SVP, sa ciljem da broj stanovnika Švajcarske ne pređe 10 miliona do 2050. godine. U slučaju da se ta granica dostigne, predviđene su strože mere za kontrolu imigracije, uključujući i potencijalno preispitivanje sporazuma sa Evropskom unijom o slobodnom kretanju ljudi.

Podeljeno društvo

Kako navodi SRF, ova tema dodatno osvetljava širu društvenu podelu u zemlji. Dok jedni vide rast populacije kao pretnju stabilnosti i kvalitetu života, drugi ga smatraju nužnim za ekonomski opstanak i razvoj.

Posebno je značajno to što poreklo ne određuje politički stav – među migrantima se mogu naći i zagovornici i protivnici ograničavanja imigracije.

Debata o „Švajcarskoj od 10 miliona“ pokazuje da su pitanja migracije i identiteta složenija nego što se često pretpostavlja. Lična iskustva, ekonomski interesi i društveni kontekst igraju ključnu ulogu u formiranju stavova – bez obzira na poreklo.

https://www.srf.ch/news/gesellschaft/10-millionen-schweiz-migrationshintergrund-und-trotzdem-uneins-ueber-die-initiative

 

Poseta predsednika Švajcarske Srbiji: Novi impuls za saradnju i politički dijalog

Predsednik Švajcarske Konfederacije Gi Parmelan boravio je u dvodnevnoj zvaničnoj poseti Srbiji, što predstavlja važan diplomatski događaj i dodatni podsticaj unapređenju odnosa između dve zemlje. Ova poseta je posebno značajna jer je reč o prvoj poseti švajcarskog predsednika Srbiji nakon čak 18 godina. 

Tokom boravka u Beogradu, Parmelana je ugostio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, uz svečani doček ispred Palate Srbija i državne počasti. Nakon sastanka „tet-a-tet“ i razgovora delegacija, lideri su potpisali Sporazum o švajcarsko-srpskom programu inovacija, koji ima za cilj jačanje saradnje u oblastima tehnologije, veštačke inteligencije i ekonomskog razvoja. 

Jačanje ekonomskih i političkih veza

Predsednik Vučić istakao je da je Švajcarska jedan od najvažnijih investitora u Srbiji i naglasio da je trgovinska razmena između dve zemlje značajno povećana u prethodnim godinama. Poseban značaj dat je i velikoj srpskoj dijaspori u Švajcarskoj, koja predstavlja most između dva naroda. 

U fokusu razgovora bili su i dalji pravci saradnje, uključujući IT sektor, inovacije, dualno obrazovanje i razvoj privrede. Prisustvo predstavnika velikih švajcarskih kompanija tokom posete dodatno ukazuje na interes za nova ulaganja i projekte u Srbiji. 

Političke poruke i regionalna stabilnost

Pored ekonomskih tema, razgovarano je i o važnim političkim pitanjima, uključujući evropski put Srbije i stabilnost regiona Zapadnog Balkana. Predsednik Švajcarske naglasio je značaj dijaloga i ponudio mogućnost posredovanja u rešavanju sporova, uključujući odnose između Beograda i Prištine. 

Švajcarska je, kako je istaknuto, spremna da svojim iskustvom doprinese jačanju poverenja i stabilnosti u regionu, što dodatno potvrđuje njenu aktivnu ulogu u međunarodnoj saradnji. 

Simbolika i budući koraci

Poseta je realizovana u godini kada Srbija i Švajcarska obeležavaju 110 godina diplomatskih odnosa, što joj daje dodatnu simboličku težinu. Tokom boravka, Parmelan je obišao i Naučno-tehnološki park u Beogradu, kao i pojedine kompanije, a potvrđeno je i učešće Švajcarske na izložbi EXPO 2027 u Beogradu. 

Dvodnevna poseta završena je ispraćajem na Aerodromu „Nikola Tesla“, uz ocenu da je susret dao snažan impuls daljem razvoju političkih i ekonomskih odnosa dve zemlje. 

Poseta predsednika Švajcarske Srbiji ocenjena je kao istorijska i važan korak ka produbljivanju bilateralne saradnje. Fokus na inovacijama, ekonomiji i političkom dijalogu ukazuje na nameru obe države da u narednom periodu dodatno ojačaju partnerstvo i zajednički rade na stabilnosti i razvoju regiona.

„24 heures“ o poseti predsednika Švajcarske Srbiji

Švajcarski list „24 heures“ izveštava o predstojećoj poseti predsednika Švajcarske Konfederacije Gi Parmelana Republici Srbiji, koja će biti realizovana 28. aprila i predstavlja važnu prekretnicu u bilateralnim odnosima dve zemlje.

Poseta se realizuje u godini kada Srbija i Švajcarska obeležavaju 110 godina diplomatskih odnosa i dodatno potvrđuje visok nivo saradnje, posebno u oblasti ekonomije, gde je Srbija najznačajniji trgovinski partner Švajcarske u regionu zapadnog Balkana. Očekuje se da će tokom posete biti razmotreni dalji koraci za ekonomskog povezivanja, kao i novi program saradnje sa Srbijom za period 2026–2029.

Ambasador Republike Srbije u Švajcarskoj Ivan Trifunović istakao je da su odnosi dve zemlje „veoma dobri na svim nivoima“, naglasivši da „više elemenata približava Srbiju i Švajcarsku, što možda nije očigledno na prvi pogled“. On je takođe ukazao na zajedničke interese u očuvanju stabilnosti i dijaloga u Evropi.

Poseta ima i širi politički značaj, imajući u vidu ulogu Švajcarske u regionu, uključujući i njeno angažovanje u okviru KFOR-a na Kosovu i Metohiji. Istovremeno, ona predstavlja dodatni korak u daljem jačanju sveukupnih odnosa i partnerstva između Republike Srbije i Švajcarske Konfederacije.

Link ka članku:
https://www.24heures.ch/serbie-parmelin-effectue-une-visite-presidentie…

Švajcarska sigurna u snabdevanju energentima uprkos ratu u Iranu

Iako je rat u Iranu izazvao ozbiljne poremećaje na globalnom tržištu nafte i gasa, snabdevanje Švajcarske ovim energentima za sada ostaje stabilno i sigurno, navodi se u analizi portala Swissinfo. 

Sukob na Bliskom istoku doveo je do rasta cena i napetosti u transportu energenata, posebno zbog značaja regiona za svetske tokove nafte. Međutim, stručnjaci ističu da Švajcarska nije direktno zavisna od tog područja, što joj daje određenu sigurnost u kriznim situacijama. 

Švajcarska nema sopstvene izvore nafte i gasa, ali je njen sistem snabdevanja dobro diverzifikovan. Nafta se u zemlju doprema uglavnom iz različitih regiona sveta preko rafinerija u susednim državama, dok se gas uvozi putem evropske mreže gasovoda, pre svega iz zapadne i severne Evrope. 

Ovakva struktura znači da prekidi u jednom regionu, poput Bliskog istoka, ne dovode automatski do nestašica u Švajcarskoj.

Tržište stabilno, ali cene rastu

Iako količine energenata trenutno nisu ugrožene, rat u Iranu utiče na rast cena. Cena nafte je već značajno porasla, što se odražava i na gorivo u Evropi i Švajcarskoj. 

Stručne organizacije u Švajcarskoj naglašavaju da na tržištu ima dovoljno zaliha i da nema neposredne opasnosti od nestašica, ali upozoravaju da bi produženi sukob mogao dodatno povećati troškove energije. 

Važan faktor stabilnosti su i obavezne rezerve nafte i derivata koje Švajcarska održava. Ove zalihe mogu pokriti potrošnju tokom određenog perioda u slučaju ozbiljnijih poremećaja, čime se dodatno smanjuje rizik za privredu i stanovništvo. 

Iako globalna situacija ostaje neizvesna, Švajcarska zahvaljujući diversifikovanom snabdevanju i strateškim rezervama trenutno ne mora da brine o nestašici nafte i gasa. Glavni efekat rata u Iranu za sada se najviše oseća kroz rast cena energenata, a ne kroz fizički nedostatak resursa.

Tradicija i integracija: 28. Smotra srpskog folklora kao most kultura u Švajcarskoj

Foto: Hugo Event Production
Više od 2000 posetilaca, stotine mladih igračica i igrača, kao i folklorni ansambli iz cele Švajcarske, pretvorili su u subotu uveče gradsku halu u Dietikonu u živo mesto okupljanja srpske zajednice. 28. Smotra srpskog folklora u Švajcarskoj još jednom je pokazala koliko je srpska dijaspora snažno ukorenjena u društvenom i kulturnom životu zemlje.

Manifestaciju je otvorio domaćin i organizator večeri, predsednik Saveza srpskog folklora u Švajcarskoj, Nenad Milenković. U svom pozdravnom govoru zahvalio je brojnim folklornim društvima, volonterima i publici na podršci ovoj manifestaciji koja već skoro tri decenije okuplja srpska kulturna društva iz svih delova Švajcarske. Odlična organizacija i veliko interesovanje publike još jednom su potvrdili značaj njegovog dugogodišnjeg angažmana u očuvanju srpske tradicije u dijaspori.

Posebnu težinu ovogodišnjem događaju dalo je prisustvo predstavnika švajcarske politike. Po prvi put je jedna poslanica Nacionalnog saveta prisustvovala Smotri i obratila se publici – što predstavlja posebno priznanje srpskoj zajednici i njenoj ulozi u švajcarskom društvu.

Savezna poslanica Tereza Šlepfer (SVP) u svom obraćanju istakla je značaj tradicionalne švajcarske neutralnosti u vremenu rastućih međunarodnih tenzija. Stabilnost, politička pouzdanost i društvena kohezija, naglasila je, predstavljaju ključne vrednosti koje već decenijama oblikuju Švajcarsku.

Ona je ujedno podsetila i na značajan jubilej koji se obeležava ove godine: 110 godina diplomatskih odnosa između Srbije i Švajcarske. Srpska zajednica u Švajcarskoj, istakla je Šlepfer, predstavlja važan most između ove dve zemlje.

Govoreći o integraciji, naglasila je da Srbi u Švajcarskoj predstavljaju primer uspešne integracije – angažovani u privrednom životu, aktivni u udruženjima i u svakodnevnom društvenom životu, dok istovremeno neguju svoje kulturne korene.

Nakon njenog obraćanja, generalni konzul Republike Srbije u Cirihu, Mihajlo Šaulić, zvanično je najavio performanse. U svom govoru istakao je ulogu folklornih društava koja već decenijama okupljaju mlade generacije i kroz igru, muziku i zajedništvo čuvaju kulturno nasleđe srpskog naroda u dijaspori.

U centru večeri bili su nastupi ansambala. Ukupno 14 folklornih grupa iz cele Švajcarske predstavilo je igre iz različitih krajeva Srbije i Balkana – od juga Srbije i niškog kraja, preko Srema, pa sve do tradicija istočne Srbije. Bogato izvezene nošnje, precizne koreografije i energija mladih igrača pokazali su koliko se sa posvećenošću neguje ova tradicija.

Smotra je, međutim, mnogo više od scenskog programa. Ona je ujedno i veliki društveni susret na kojem se porodice, prijatelji i podržavaoci okupljaju iz svih delova Švajcarske. Zastave, pesma i oduševljenje publike stvorili su atmosferu koja je mestimično podsećala na veliko sportsko takmičenje.

Upravo ta povezanost tradicije, zajedništva i savremenog života u Švajcarskoj daje ovoj manifestaciji poseban značaj. Smotra srpskog folklora pokazuje da kulturni identitet i uspešna integracija nisu u suprotnosti – naprotiv, mogu se međusobno jačati.

Veče u Dietikonu tako je još jednom postalo vidljiv dokaz da je srpska zajednica dobro integrisan i aktivan deo švajcarskog društva – zajednica koja čuva svoje kulturne korene i istovremeno aktivno učestvuje u životu zemlje u kojoj živi.

Rezultati federalnih glasanja u Švajcarskoj: građani odbili smanjenje RTV takse, podržali individualno oporezivanje i zaštitu gotovine

archivio tipress

Na saveznim glasanima održanim 8. marta 2026. godine, građani Švajcarske odlučivali su o četiri važne teme: o smanjenju radio-televizijske pretplate, o uvođenju individualnog oporezivanja, o zaštiti gotovog novca i o fondu za klimu. Rezultati su pokazali da su birači odbili smanjenje RTV takse i klimatski fond, dok su podržali promene u poreskom sistemu i ustavnu zaštitu gotovine. 

Jedna od najpraćenijih tema bila je inicijativa za smanjenje radio-televizijske pretplate za javni servis SSR. Građani su ovu inicijativu odbili, pa pretplata neće biti smanjena sa sadašnjih 335 na 200 švajcarskih franaka. Protiv smanjenja izjasnilo se 61,9 odsto birača.

Važna promena dogodila se u poreskoj politici. Švajcarci su podržali Savezni zakon o individualnom oporezivanju, što Swissinfo opisuje kao istorijsku odluku i veliku prekretnicu u poreskom sistemu zemlje. Ovim se otvara put novom modelu oporezivanja bračnih parova i domaćinstava, umesto dosadašnjeg sistema koji je često bio predmet političkih rasprava. 

Građani su takođe jasno podržali očuvanje gotovine. Protivpredlog kojim se garantuje dostupnost gotovog novca u zemlji usvojen je sa više od 73 odsto glasova, čime gotovina dobija dodatnu institucionalnu i ustavnu zaštitu u Švajcarskoj. 

S druge strane, inicijativa za klimatski fond nije prošla. Većina birača odbila je predlog da se za zaštitu klime i prirode izdvaja do jedan odsto bruto domaćeg proizvoda Švajcarske. Iako klimatske promene ostaju među važnim brigama stanovništva, Swissinfo navodi da većina građana trenutno nije spremna da podrži veća finansijska izdvajanja za ekološku tranziciju. 

Ishod glasanja pokazuje da su birači u Švajcarskoj ovog puta dali prednost finansijskoj opreznosti i institucionalnoj stabilnosti. Odbijeno je smanjenje RTV takse i dodatno ulaganje u klimatski fond, ali su istovremeno podržane reforme koje menjaju poreski sistem i štite gotov novac kao važan deo svakodnevnog života.

123...71Stranica 1 od ukupno 71

POSLEDNJE VESTI

© Copyright 2014-2025 SERBINFO - All rights reserved.