Dok je većina poslanika podržala produženje misije SWISSCOY do 2029. godine, poslanici SVP-a otvorili su pitanje položaja Srba, ljudskih prava, bezbednosti i konkretnih rezultata međunarodnog prisustva na Kosovu i Metohiji.

Rasprava u Nacionalnom savetu Švajcarske o nastavku učešća švajcarske vojske u misiji KFOR na Kosovu i Metohiji dobila je širi politički značaj nakon što su poslanici Švajcarske narodne partije, SVP, otvorili pitanje položaja srpske zajednice, bezbednosti, ljudskih prava i konkretnih rezultata skoro tri decenije međunarodnog prisustva na terenu.

Povod za raspravu bio je predlog da se angažman švajcarskog kontingenta SWISSCOY u okviru međunarodne misije KFOR produži do kraja 2029. godine. Švajcarska učestvuje u KFOR-u od oktobra 1999. godine, a pravni osnov misije je Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, navodi Savezno veće Švajcarske. Prema istom izvoru, maksimalni broj švajcarskih vojnika u misiji trenutno iznosi 215, dok je vlada predložila produženje mandata do 2029. godine i mogućnost dodatnog povećanja kontingenta u slučaju pogoršanja bezbednosne situacije.

Rasprava je, međutim, izašla iz okvira tehničkog pitanja produženja mandata. Kako je objavila Ambasada Republike Srbije u Bernu, Nacionalni savet je 11. juna 2026. razmatrao predlog broj 25.093, a tokom debate su, pored bezbednosnih i vojnih aspekata, u fokus došla i pitanja položaja i ljudskih prava srpske zajednice na Kosovu i Metohiji.

SVP: Posle 27 godina međunarodnog prisustva mora se govoriti o konkretnim rezultatima

Poslanici SVP-a Christian Imark, Andreas Glarner i Roland Rino Büchel ukazali su, prema dostupnim izveštajima, na izveštaje o hapšenjima, pritiscima na srpsku zajednicu, oduzimanju imovine, problemima u upotrebi srpskog jezika, pristupu pravosuđu i položaju srpskih medija.

Njihova ključna poruka bila je da se pitanje stabilnosti na Kosovu ne može posmatrati odvojeno od položaja srpske zajednice. U tom smislu, poslanici su postavili pitanje koje konkretne mere su preduzete tokom gotovo tri decenije međunarodnog prisustva kako bi se rešili problemi sa kojima se Srbi suočavaju.

Prema izveštaju portala Kosovo Online, Christian Imark je tokom rasprave ukazao na “dugu listu kršenja ljudskih prava” srpske manjine i pitao da li je to pitanje razmatrano u nadležnoj komisiji, kao i kako se ocenjuje stanje ljudskih prava na Kosovu. U istom izveštaju navodi se da je Imark ministra odbrane Martina Pfistera pitao: „Posle 27 godina međunarodnog prisustva, koji se konkretni koraci preduzimaju da bi se sprečile takve nepravilnosti i kršenja prava?”

Roland Rino Büchel, prema istom izvoru, zatražio je da se rasprava ne zadrži na opštim ocenama, već da se jasno kaže šta je Švajcarska zaista učinila kako bi doprinela rešavanju problema. Andreas Glarner je, takođe, ocenio da samo “praćenje” stanja ljudskih prava nije dovoljno i zatražio konkretnije odgovore o tome šta se preduzima da bi se sprečilo uznemiravanje i pritisak na manjinske zajednice.

Ministar Pfister: Švajcarska deluje diplomatski i preko vojnika na terenu

Ministar odbrane Švajcarske Martin Pfister odgovorio je da Švajcarska deluje na dva nivoa. Prvi nivo je diplomatski, kroz napore za poboljšanje stanja ljudskih prava, dok je drugi nivo angažman vojnika na terenu u okviru KFOR-a. Prema izveštaju Kosovo Online, Pfister je naglasio da švajcarski vojnici ne nastupaju kao predstavnici albanske ili srpske strane, već sprovode mandat Ujedinjenih nacija, koji obuhvata bezbednost i zaštitu ljudskih prava.

Ovaj odgovor pokazuje da švajcarske vlasti nastavak misije vide kao deo šire strategije stabilizacije regiona, ali i kao instrument kojim se može doprineti zaštiti svih zajednica. Savezno veće je u svom obrazloženju navelo da je situacija na Kosovu trenutno mirna, ali i dalje “volatilna”, naročito na severu, gde su međuetničke tenzije i dalje izražene.

Savezna vlada je posebno podsetila da su teški bezbednosni incidenti tokom 2023. godine doveli do toga da NATO dva puta ojača prisustvo KFOR-a. Prema oceni švajcarske vlade, KFOR ostaje potreban dok se odnosi između Beograda i Prištine ne normalizuju.

Nacionalni savet podržao produženje misije, ali debata otvorila novu temu

Uprkos kritikama SVP-a, većina u Nacionalnom savetu podržala je produženje učešća Švajcarske u KFOR-u. Prema podacima Švajcarskog parlamenta, Nacionalni savet je 11. juna 2026. dao zeleno svetlo produženju angažmana do kraja 2029. godine sa 129 glasova za i 61 protiv, uz povećanje maksimalnog kontingenta SWISSCOY-a na 300 vojnika.

Odluka je dodatno potvrđena u daljem parlamentarnom postupku: Savet kantona je 16. juna 2026. prihvatio povećanje maksimalnog broja švajcarskih vojnika na 300, čime je sledio odluku Nacionalnog saveta.

Zvanično obrazloženje većine bilo je da situacija u regionu Zapadnog Balkana ostaje nestabilna i da je prisustvo KFOR-a i dalje potrebno. U parlamentarnoj dokumentaciji navodi se da Švajcarska, kroz ovaj angažman, doprinosi miru i stabilnosti Zapadnog Balkana, ali i sopstvenoj bezbednosti, imajući u vidu veze Švajcarske sa regionom i broj ljudi poreklom iz jugoistočne Evrope koji žive u toj zemlji.

Blick: “Kosovski konflikt seže do Berna”

Švajcarski dnevni list Blick objavio je tekst pod naslovom „Kosovski konflikt seže do Berna”, ukazujući da se rasprava o SWISSCOY-u nije vodila samo kao pitanje vojne politike, već i kao pitanje odnosa prema sukobu između Beograda i Prištine. Blick navodi da je Nacionalni savet produžio angažman Swisscoy-a do 2029. godine i da bi švajcarski kontingent mogao da bude povećan sa 215 na maksimalno 300 vojnika.

U istom tekstu Blick piše da je jedino SVP nastupio jedinstveno protiv inostranog angažmana, navodeći visoke troškove i stav da bi, posle 27 godina, lokalne vlasti trebalo da preuzmu veću odgovornost. List posebno ističe da je Christian Imark tokom debate ukazao na navodne povrede ljudskih prava srpske manjine.

Blick je preneo i izjavu ambasadora Srbije u Bernu Ivana Trifunovića, koji je ocenio da se položaj srpske zajednice pogoršao od dolaska aktuelne vlade u Prištini. Prema Blicku, Trifunović je rekao: „Od stupanja na dužnost sadašnje vlade pod Aljbinom Kurtijem, situacija se znatno pogoršala.”

List je, s druge strane, preneo i stav kosovskog ambasadora Mentora Latifija, koji je odbacio tvrdnje Beograda i ocenio da je nastavak prisustva NATO-a posledica politike Srbije. Blick tako prikazuje da se ista parlamentarna odluka u Bernu tumači kroz dve potpuno različite političke perspektive.

Weltwoche i NZZ: Tema dobila prostor u vodećim švajcarskim medijima

Pored Blicka, o raspravi su izveštavali i Die Weltwoche i Neue Zürcher Zeitung – NZZ. Weltwoche je tekst naslovio kao „prekretnicu ka realističnijoj debati o Kosovu”, naglašavajući da je prvi put u švajcarskom parlamentu tematizovan položaj Srba na Kosovu. NZZ je, prema naslovu objavljenog teksta, temu obradio kroz širi politički ugao: odluku Nacionalnog saveta o povećanju mirovnog kontingenta i aktivnosti Srbije u Bernu uoči rasprave.

Važno je da su ova tri medija — Weltwoche, NZZ i Blick — temu predstavila iz različitih uglova. Weltwoche je naglasio politički značaj otvaranja pitanja položaja Srba. NZZ je fokus stavio na švajcarsku bezbednosnu politiku i diplomatsko delovanje Srbije. Blick je temu predstavio kroz napetost između produženja vojne misije, lobiranja i međusobnih optužbi Beograda i Prištine.

Za srpsku zajednicu u Švajcarskoj posebno je značajno to što se pitanje Srba na Kosovu i Metohiji više ne pojavljuje samo u diplomatskim saopštenjima ili regionalnim medijima, već i u centralnoj političkoj raspravi u Bernu i u vodećim švajcarskim medijima.

Zašto je ova rasprava važna za srpsku zajednicu

Politički značaj ove rasprave ne leži samo u samoj odluci o produženju misije KFOR. Ta odluka je, prema očekivanjima, dobila podršku većine. Mnogo je značajnije to što je tokom debate prvi put jasno otvoreno pitanje: šta međunarodno prisustvo konkretno čini za zaštitu srpske zajednice na Kosovu i Metohiji?

Do sada se švajcarska rasprava o KFOR-u uglavnom vodila kroz tri teme: bezbednost regiona, troškovi misije i uloga švajcarske vojske u inostranstvu. Ovoga puta u debatu je ušla i četvrta tema — prava i bezbednost Srba.

To je važno iz najmanje tri razloga.

Prvo, švajcarski parlament je mesto gde se odlučuje o mandatu i obimu švajcarskog učešća u KFOR-u. Ako poslanici traže konkretne odgovore o stanju srpske zajednice, to pitanje postaje deo zvaničnog političkog procesa.

Drugo, Švajcarska ima brojnu zajednicu ljudi poreklom sa prostora bivše Jugoslavije, pa stabilnost Zapadnog Balkana nije samo spoljnopolitičko pitanje, već i unutrašnje društveno pitanje za Švajcarsku. Parlamentarna komisija je ranije navela da u Švajcarskoj živi oko 500.000 ljudi sa korenima u jugoistočnoj Evropi, uključujući više od 150.000 osoba kosovskog porekla.

Treće, otvaranje ove teme u švajcarskom parlamentu daje prostor da se o položaju Srba govori institucionalno, a ne samo kroz povremene političke izjave ili reakcije nakon incidenata.

KFOR ostaje, ali pitanja ostaju otvorena

Produženjem mandata do 2029. godine Švajcarska je poslala poruku da smatra da bezbednosna situacija na Kosovu i Metohiji još nije dovoljno stabilna da bi se međunarodno vojno prisustvo smanjilo ili ukinulo. Istovremeno, rasprava u Nacionalnom savetu pokazala je da deo poslanika smatra da samo prisustvo međunarodnih snaga nije dovoljno ako se ne postave jasna pitanja o rezultatima tog prisustva.

Upravo tu se nalazi najvažniji politički zaključak ove debate. Ako međunarodna zajednica ostaje na Kosovu i Metohiji gotovo tri decenije, onda se mora govoriti ne samo o održavanju mira, već i o tome da li se garantuju prava, bezbednost, jezik, imovina, pravosuđe i sloboda medija za sve zajednice, uključujući i srpsku.

Za srpsku zajednicu, ova rasprava predstavlja važan iskorak: pitanje njihovog položaja prvi put je jasno otvoreno u parlamentu jedne neutralne evropske države koja je već decenijama prisutna u KFOR-u.

Redakcija Serbinfo