Beograd, 8. maja 2013 - Pogled na poslanike u Skupstini Srbije. Poslanici Skupstine Srbije zapoceli su danas novu sednicu na kojoj ce kao o prvoj tacki dnevnog reda debatovati o predlozenom zakonu o zeleznici. FOTO TANJUG / SRDAN ILIC / tj
BEOGRAD — Odbor za dijasporu i Srbe u regionu Narodne skupštine Republike Srbije održao je četvrtu sednicu na kojoj je prevashodno razmatrano pitanje zbog čega još uvek nije formirana Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, pri Ministarstvu spoljnih poslova. Prema rečima sekretara Ministarstva spoljnih poslova Veljka Odalovića, razlozi za to su proceduralni, jer se čekala odluka Vlade kojom se uređuje rad Uprave, koja je tek nedavno doneta, a aktivnosti u vezi sa njenim formiranjem se privode kraju.
Članovi Odbora razgovarali su i o informacijama sa sastanka predsednika Odbora dr Janka Veselinovića sa članom Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Andreom Rigonijem i drugim aktivnostima Odbora u prethodnom periodu.
Sednici Odbora prisustvovala je i šefica Kancelarije za saradnju sa dijasporom Službe za poslove gradonačelnika Grada Niša Tamara Ćirić, koja je predstavila dosadašnje aktivnosti Kancelarije. Ona je istakla da je neophodno otvaranje kancelarija za saradnju sa dijasporom na lokalnom nivou, jer je rad jedinica lokalne samouprave usmeren na pružanje usluga njenim građanima, pa i građanima u dijaspori, i to na jako brz i efikasan način, s obzirom na to da ove kancelarije imaju direktan kontakt sa korisnicima, ličnim i elektronskim putem, a odgovaraju u roku od 48 sati na sve upite.
Smešteno na razmeđi dve prelepe srpske planine, Zlatibora i Tare, na brdu Mećavnik, etno selo Drvengrad izgrađeno je po zamisli filmskog režisera Emira Kusturice za potrebe snimanja njegovog filma “Život je čudo”. U svetu je poznato i kao “Kustendorf”, prelepa u parku prirode Mokra Gora, u kome živi svega 605 stanovnika, u opštini Užice.
Drvengrad je etno selo u obliku pravougaonika, čija duža osa na jednom kraju ima ulaznu kapiju, odakle polazi glavna ulica i prostire se do drugog kraja, gde se nalazi mala drvena pravoslavna crkva sa drvenim zvonikom.
Crkva je građena po ugledu na ruske crkve brvnare i posvećena je osnivačku srpske autokefalne crkve, Svetom Savi. U centru sela je trg popločan drvenom kockom i sečenim drvenim pragovima i okružen autentičnim brvnarama koje su prenete iz okolnih krajeva Srbije i Republike Srpske, u vidu skeleta i postavljene na kamene temelje.
Ulice u selu Drvengrad nose imena poznatih ličnosti iz sveta kulture i nauke. Glavna ulica nosi naziv srpskog nobelovca Iva Andrića, a postoje i ulice kubanskog revolucionara Ernesta Če Gevare, argentinskog fudbalera Dijega Maradone, srpskog glumca Miodraga Petrovića Čkalje, kao i svetski poznatih režisera Federika Felinija i Ingmara Bergmana. Jedna ulica nosi i ime jednog od najboljih tenisera na svetu, Novaka Đokovića.
Drvengrad ima galeriju slika, biblioteku, bioskop “Andergraund”, poslastičarnicu sa domaćim kolačima, restoran srpske tradicionalne kuhinje, prodavnicu suvenira toga kraja … Mistiku i fantaziju celog Drvengrada, koji liči na neki grad iz bajke, dodatno pojačavaju drvene ptice koje su postavljene na gornjem platou trga.
Stručni žiri briselske fondacije za arfitekturu “Filip Rotije” je 2005. godine Drvengrad proglasio najboljim arhitektonskim ostvarenjem u Evropi u protekle tri godine. Takođe, Drvengrad je dobio status grad-hotela sa četiri zvezdice (kao Sveti Stefan u Crnoj Gori).
Drvengrad je i mesto održavanja međunarodnog festivala “Kustendorf“, čiji je osnivač Emir Kusturica, koji je zamišljen je kao mesto susreta mladih filmskih stvaralaca i studenata režije i afirmisanih svetskih reditelja i glumaca, ali muzičkih grupa.
Poseban događaj na festivalu predstavlja “sahranjivanje filmova” na Groblju loših filmova, a prve godine na tom mestu je završio film “Umri muški 4“ (Die Hard 4). Specijalni gosti Kustendorf filmskog festivala do sada su bili režiseri Nikita Mihalkov, Abas Kjarostami i Džim Džarmuš, kao i glumci Džoni Dep i Gael Garsija Bernal.
Boravak u etno selu Drvengrad možete upotpuniti i vožnjom Šarganskom osmicom, delom pruge uskog koloseka dužine od 12 kilometara na Mokroj gori. Avantura starim parnim vozom “Ćira” će vas odvesti kroz stenovite tesnace i visoke useke između Šargana i Mokre Gore, trasom na kojoj pruga pravi neobičnu putanju u vidu broja 8.
Gde se nalazi Drvengrad i kako do njega stići?
Park prirode Mokra Gora prostire se između Tare i Zlatibora na oko 210 kilometara od Beograda i 290 kilometara od Niša.
Do Mokre Gore i Drvengrada možete stići sopstvenim prevozom, autobusom i vozom.
Ukoliko na put krećete sopstvenim vozilom, iz pravca Beograda možete krenuti preko Obrenovca do Divčibara, a zatim preko Požege i Užica do Zlatibora. Dužina puta iznosi 210 kilometara.
Možete put Mokre Gore krenuti i autoputem Beograd-Niš uključujući se u pravcu Mladenovca preko Topole, Rudnika, Gornjeg Milanovca, Čačka do Užica i zatim ka Zlatiboru. Dužina ovog puta iznosi 220 kilometara.
Do same Mokre Gore i Drvengrada dolazite putem ka Višegradu iz pravca Bajine Bašte ili Užica.
Ukoliko se odlučite za autobuski prevoz postoje redovne linije koje voze do Užica i Zlatibora odakle ćete morati da presedate na liniju koja će vas odvesti do Mokre Gore.
Vozom možete doći do Užica a zatim autobusom do Drvengrada.
Kada ste već ovde, ne propustite…
Vožnju starim „Ćirom“ na pruzi Šarganska osmica između Šargana i Mokre Gore.
Posetu Zlatiboru i zlatiborskom kraju, kao i mestu Čajetina gde morate prisustvovati tradicionalnom manifestaciji “Pršutijada” i probati neke od domaćih specijaliteta pripremanih na osnovu dobro čuvanih recepata.
Ne propustite i posetu Tari i uživajte u lepotama jezera Zaovine.
Ukoliko želite malo avanturističkog provoda posetite neverovatan biser Užičkog kraja – Stopića pećinu.
BEOGRAD — Izmene Zakona o visokom obrazovanju omogućiće brže priznavanje stranih diploma, kao i precizniji postupak oduzimanja dozvola za rad univerzitetima, izjavio je ministar prosvete Srđan Verbić.
On je naveo da izmene zakona predviđaju i obaveznog, bar jednog stranog, recenzenta za ocenu doktorske disertacije, kao i da se uvode master strukovne studije.
Ukoliko bude usvojen u predloženom obliku, Zakon će omogućiti našim povratnicima da lakše nostrifikuju diplomu, na šta se do sada veoma dugo čekalo, bilo da žele da nastave školovanje ili hoće ovde da se zaposle, rekao je Verbić na javnom slušanju o nacrtu izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju u Skupštini Srbije.
VRBAS — U seoskim naseljima širom Bačke ima na stotine praznih kuća koje se nude na prodaju po bagatelnim cenama, od četiri do sedam, osam hiljada evra. Mnoge su već uveliko zapuštene, ali ima ih i sasvim solidnog izgleda sa električnim, vodovodnim i telefonskim priključcima, prostranim dvorištima i okućnicama, tako reći odmah useljivih. Međutim, kupaca nema, ili su vrlo retki.
– Prema poslednjem popisu, u Ravnom Selu bilo je nešto više od hiljadu domaćinstava, a trenutno ima oko sto praznih kuća koje, čak ni za male pare, nikome ne trebaju. Naslednici nisu u mogućnosti da ih održavaju, ili to ne žele, tako da one brzo propadaju a često su i na meti vandala. Meštani nemaju nikakvih izgleda da se ovde zaposle, selo je postalo gotovo slepa ulica na rubu opština Vrbas i Bački Petrovac – vajka se sekretar Mesne zajednice Ravno Selo Aleksandar Stanojević, navodeći da se ovde pristojna kuća može kupiti po ceni jednog polovnog stranog automobila.
Istovetne priče čuli smo i u Kucuri, Ruskom Krsturu, Kruščiću, Liparu, Sivcu… Na desetine familija iz ovih a i drugih sela sa područja opština Vrbas i Kula odselilo se poslednjih godina u inostranstvo, najviše u Kanadu, Mađarsku i Slovačku. Koliko su opustela sela u ovom delu Bačke najbolje odslikava broj upisanih đaka prvaka koji je – saznajemo u školskoj upravi – ove godine i do tri puta manji nego krajem prošle decenije.
Igrom sudbine, u ovdašnjim seoskim naseljima u poslednje vreme trajno se udomljava sve više izbegličkih i prognanih porodica. Uz finansijsku podršku lokalnih samouprava i Komesarijata za izbeglice, a delom i vlastitim učešćem, kupuju i adaptiraju napuštene seoske kuće ili salaše, počinju da se bave zemljoradnjom i stočarstvom. Neki su se, poput Zorana Pavlovića, prognanika iz Prizrena, brzo privikli na paorski način života.
– Konkurisao sam prošle godine za pomoć za kupovinu kuće u Kucuri, što mi je odobreno, dobio potom i nešto kredita, pa evo s porodicom „pustio korene” ovde u bačkoj ravnici. Meštani su nas izuzetno lepo prihvatili, dobre su komšije, a selo je lepo uređeno – ulice i trotoari su asfaltirani, vodovodna, kanalizaciona i telefonska mreža dopiru do svakog dela sela. Blizu nam je Vrbas, a ni Novi Sad nije daleko. Kad nema druge, moramo biti zadovoljni – veli naš sagovornik.
Još pedesetak izbegličkih i prognanih familija, poput Pavlovića, dobilo je domove s okućnicama, ali to ni izbliza neće oživeti, bar ne zadugo, opustela bačka sela. Staračka i samačka domaćinstva nestaju, nekadašnja moćna seoska poljoprivredna dobra su privatizovana, veliki deo lokalnog stanovništva je ostao bez radnih mesta, mlađi svet odlazi u gradske sredine u potrazi za poslom, tako da su u selima ostali pretežno penzioneri i tek poneko veće porodično zemljoradničko gazdinstvo. A kako nam reče Jelena Besermenji, sekretar Mesne zajednice Kucura, čak ni na oglase vlasnika koji bi svoja seoska imanja, uglavnom nasleđena, izdali u zakup ili ustupili nekoj porodici na besplatno korišćenje – niko se ne javlja.
ENGELBERG — Tragate za uzbudljivim mestima za podizanje adrenalina? Na nadmorskoj visini od čak 3.000 metara među masivima Alpa u Švajcarskoj zastaje dah i ledi se krv. Izgleda kao da lebdi iznad ponora dubokog 500 metara.
Ovaj najviši viseći most Evrope postoji svega dve godine, kada je izgrađen povodom stogodišnjice postojanja žičare Engelberg-Geršnialp. Materijal za most transportovan je žičarom, dok su neki delovi isporučeni helikopterom. Širok je svega tri metra i zove se “Titlis Cliff Walk”.
Kada je vedro sa mosta se mogu videti neki delovi Italije kao i glečeri na 460m dubine i što je najbitnije, sasvim je bezbedan iako tako ne izgleda!
CIRIH – Naučnici jedne švajcarske laboratorije napravili su najmanju naslovnicu časopisa na svetu, koristeći ultra minijaturno dleto kako bi stvorili tako malu sliku da bi njih 2.000 moglo da stane na zrncetu soli.
Koristeći tehnologiju sličnu 3D štampanju, švajcarski stručnjaci su u polimeru izgravirali sliku dve pande, veličine 11×14 mikrometara (milioniti deo metra), koja se u martu pojavila na naslovnici časopisa „National Geographic Kids“.
„Moja ideja je bila da učinim nešto poput rezbarenja kamena, ali da to bude u nano veličini“, rekao je Urs Derig, naučnik IBM u Švajcarskoj i jedan od pronalazača mašine.
Tokom graviranja, uređaj, koji nije veći od kućnog frižidera, koristi minijaturno dleto sa zagrevajućim silikonskim vrhom 100.000 puta manjim od vrha zarezane olovke.
Ova tehnologija bi mogla da se primenjuje u proizvodnji tranzistora, kao i u izradi bezbednosnih nano oznaka na novčanicama, pasošima i umetničkim delima kako bi se sprečilo njihovo falsifikovanje, istakli su istraživači.
Ove mašine, koje koštaju oko 500.000 evra komad, zasad se uglavnom koriste kao istraživački alat.
Mesec dana nakon Sarajevskog atentata, 23. jula 1914. Austro-ugarska monarhja je postavila srpskoj vladi ultimatum koji je britanski ministar inostranih poslova, ser Edvard Grej, okarakterisao kao „najteži ikada upućen jednoj državi od strane druge“.
Skoro mesec dana od atentata, austro-ugarski poslanik u Beogradu, baron Gizl od Gislingena, predao je Lazi Paču-u, zastupniku ministra inostranih dela Srbije, ultimatum koji je direktno prebacio odgovornost za atentat na Srbiju i postavio vladi veoma drske zahteve čije bi ispunjenje obesmislilo suverenitet Kraljevine Srbije.
Austro-Ugarska je ultimatumom od 23. jula 1914. zatražila od Srbije sledeće:
Da spreči izdavanje publikacija koja podstiču mržnju i neprijateljstvo prema Austro-Ugarskoj.
Da momentalno raspusti organizaciju Narodna odbrana, i da isto postpupi i sa drugim orgnizacijama koje učestvuju u propagandi protiv Austro-Ugarske.
Da iz javnog obrazovanja ukloni sve što bi moglo da služi ili služi za podsticanje propagande protiv Austro-Ugarske.
Da iz vojske i administracije uopšte ukloni sve oficire koji su krivi za propagandu protiv Austro-Ugarske, a imena tih oficira dostavila bi vlast Austro-Ugarske.
Da prihvati učešće austro-ugarskih organa vlasti u suzbijanju subverzivnih delatnosti protiv Austro-Ugarske na teritoriji Srbije.
Da preduzme sudski postupak protiv saučesnika Sarajevskog atentata koji su na srpskoj teritoriji, uz pomoć i uputstva austro-ugarskih organa.
Da momentalno uhapsi dve imenovane osobe koje su upletene u atentat po istrazi koju je preliminarno sprovela Austro-Ugarska.
Da efikasnim merama spreči nelegalni prenos oružja i eksploziva preko granice.
Da uputi Austro-Ugarskoj objašnjenja povodom izjava visokih srpskih zvaničnika u Srbiji i inostranstvu, koji su izrazili neprijateljstvo prema Austro-Ugarskoj.
Da bez odlaganja obavesti Austro-Ugarsku o ispunjavanju ovih obaveza.
Najsporniji zahtev Monarhije, pod brojem 6, podrazumevao je da Srbija pogazi svoj zakon o sudskom postupku u krivičnim delima tako što bi prepustila austro-ugarskim organima vlasti “ugušivanje prevratničkog pokreta protiv tritorijalnog integriteta Austrougarske monarhije”.
Dostojanstven odgovor srpske vlade na julski ultimatum
Dva dana je imala srpska kraljevska vlada da odgovori na teški julski ultimatum Austro-Ugarske 1915. godine. Odgovor je predao lično predsednik vlade, Nikola Pašić. Samo što se vratio u ured, stiglo je i pismo barona Gizla o prekidanju diplomatskih odnosa između dve države.
Odgovor srpske kraljevske vlade na austro-ugarski ultimatumnapisali su Stojan Protić i predsednik vlade Nikola Pašić, koji ga je lično uručio baronu Gizlu. Odgovor je okarakterisan kao krajnje popustljiv ali i dostojanstven jer srpska kraljevska vlada nije prihvatila učešće austrougarskih organa vlasti u suzbijanju subverzivnih delatnosti protiv Austro-Ugarske na teritoriji Srbije, ali je ipak ponudila arbitražu suda u Hagu ili komisije velikih sila za rešenje spornog zahteva u tački 6.
Međutim, Monarhija nije mislila tako, kao ni baron Gizl, kome je trebalo nešto manje od sat vremena da zaključi da Srbija nije dala povoljan odgovor i sa celim poslanstvom demonstrativno napusti Beograd i pređe u Zemun.
U odgovoru koji je razljuito barona Gizla i koji je povukao okidač Prvog svetskog rata, stajalo je:
Kraljevska srpska vlada se obavezuje u prvom redovnom sazivu Narodne skupštine uneti odredbu u zakon o štampi kojom se najstrože kazni izazivanje mržnje i prezrenje Monarhije, kao i svaki natpis kome je opšta težnja upravljena protiv teritorijalnog integriteta Austro-Ugarske. Ona prima na se da prilikom izmena ustavnih, koje su bliske, izvede izmenu i člana 22. Ustava tako, da se gorepomenute publikacije mogu i konfiskovati što sad ne može biti po kategoričnoj odredbi člana 22. Ustava.
Srpska vlada nema nikakvih dokaza, niti joj takve pruža nota carske i kraljevske vlade, da su „Narodna odbrana“ i druga slična društva učinili dosad ma kakvo krivično delo ove vrste u licu koga od svojih članova. Pa i ako to ne postoji, ipak će kraljevska srpska vlada izići na susret zahtevu carske i kraljevske vlade i raspustiće društvo „Narodnu odbranu“ i svako drugo koje bi radilo protiv Austro-Ugarske.
Srpska kraljevska vlada prima na sebe da ukloni odmah iz javne nastave sve što služi ili bi moglo poslužiti stvaranju propagande protiv Austro-Ugarske, a kad joj carska i kraljevska vlada pruži fakta i dokaza za to.
Srpska kraljevska vlada pristaje isto tako ukloniti iz vojske i administracije one oficire i činovnike, za koje bi srpska istraga pokazala da su krivi za dela koja idu prodiv integriteta teritorije Austro-Ugarske monarhije i očekuje da joj carska i kraljevska vlada saopši naknadno imena i radnje ili dela tih oficira i činovnika radi daljeg postupka.
Srpska kraljevska vlada mora priznati da joj nije jasan sav značaj i domašaj zahteva carske i kraljevske vlade da se Srbija obaveže primiti na svojoj teritoriji saradnju organa carske i kraljevske vlade, ali izjavljuje da će primiti saradnju koja bi odgovarala međunarodnom pravu i krivičnom sudskom postupku kao i dobrim susedskim odnosima.
Srpska kraljevska vlada, razume se po sebi, smatra za svoju dužnost otvoriti istragu protivu svih onih koji su ili koji bi bili eventualno umešani u zločin od 15. juna a nalazili bi se na teritoriji Kraljevine Srbije. Što se tiče učešća u toj istrazi, organa austro-ugarskih vlasti, koje bi carska i kraljevska vlada za to delegirala, srpska kraljevska vlada ne može primiti njihovo učešće, jer bi se time pogazio ustav i zakon o postupku sudskom u krivičnim delima. Međutim, u konkretnim slučajevima mogli bi se organi Austro-Ugarske upoznati sa rezultatima dotične istrage.
Srpska kraljevska vlada je odmah, još iste večeri, pritvorila majora Voju Tankosića, a za Milanom Ciganovićem, koji je austro-ugarski podanik i do 15. juna je bio zvaničnik (aspirant) Železničke direkcije, naređena je potera, jer se on do sada nije mogao pronaći. Moli se carska i kraljevska vlada da izvoli uobičajenim putem saopštiti što pre ostale sumnje dosadašnjom istragom u Sarajevu, radi daljeg postupka.
Srpska kraljevska vlada pojačaće i proširiće preduzete mere da se spreči nedopušteni prenos oružja i eksploziva preko granice. Po sebi se razume da će odmah narediti istragu i strogo kazniti pogranične činovnike na liniji Šabac-Loznica, što su se ogrešili o svoju dužnost i propustili krivce Sarajevskog zločina.
Srpska kraljevska vlada će rado dati objašnjenja odnosno izjava koje su njeni činovnici u zemlji i na strani posle atentata činili u intervjuima koji su, po tvrđenju carske i kraljevske vlade, bili neprijateljski prema Monarhiji, čim joj carska i kraljevska vlada ukaže na dotično mesto tih izjava i čim se utvrdi da su upotrebljeni izrazi zaista izrazi dotičnih činovnika – o čemu će se ona sama starati da pribavi dokaze i uverenje.
Što se tiče izvršenja mera, koje se u gornjim tačkama pominju, ukoliko to ovom notom nije učinjeno, srpska kraljevska vlada će odmah izveštavati carsku i kraljevsku vladu, čim se koja mera naredi i izvrši.
Nakon reakcije barona Gizla na odgovor, istog dana (25. jula) usledio je Manifest srpske vlade kojim se narod upoznaje sa situacijom i mogućnošću rata. A rat je sasvim izvesno kucao na vrata Kraljevine Srbije ali i gotovo celog sveta. Već sledeće večeri pali su prvi plutoni na Beograd.
BEOGRAD — U aprilu 2014. godine, svečano je osnovana Švajcarako – srpska privredna komora. Na svečanosti povodom osnivanja Švajcarsko-srpske privredne komore prisustvovali su predsednik Švajcarske Konfederacije Didije Burkhalter, kao i premijer Srbije Aleksandar Vučić. Premijer je istakao da će biti sprovedene dugo odlagane reforme, radi stvaranja privrednog ambijenta povoljnog za investiranje.
Srbija će postati bolje mesto za investiranje – biće promenjeni zakoni i sve barijere koje su kočile privatni biznis, rešavaćemo probleme sa kojima su suočene kompanije koje posluju u Srbiji. U narednim godinama očekujemo više švajcarskih investicija. Najvažnije je da od švajcarskih prijatelja naučimo kako da budemo odgovoran, ozbiljan i pouzdan partner, poručio je premijer.
Kako je rekao, nije ni ukusno ni umesno porediti švajcarsku i srpsku ekonomiju, “ali će, ako budemo vredni i znali da dinar ne pada sa neba, već da treba da se zaradi, i u Srbiji biti više uspeha“.
Poželevši privrednicima uspeh u radu, Vučić je ukazao da švajcarske kompanije u neku zemlju dolaze tek kada znaju da mogu da ostvare profit.
Osnivanje Švajcarsko-srpske privredne komore u Beogradu izraz je poverenja u budućnost Srbije i doprinosi jačanju bilateralnih odnosa dve zemlje i naroda, rekao je predsednik i ministar spoljnih poslova Švajcarske Didije Burkhalter.
„Otvaranje komore je izraz poverenja u budućnost Srbije i
švajcarsko-srpskih veza i odražava uverenje privrednog sektora da će se sprovesti strukturne reforme. Privredna saradnja doprineće povećanju investicija i otvaranju novih radnih mesta u Srbiji“, naglasio je švajcarski zvaničnik i poručio da Švajcarska u potpunosti podržava Srbiju na putu evropskih integracija.
Srbija je u poslednjih 10 godina pet puta povećala izvoz u Švajcarsku, a osnivanje Švajcarsko-sprske privredne komore pozitivno će uticati na razvoj ekonomske saradnje dve zemlje, rekao je Željko Sertić, predsednik Provredne komore Srbije.
Pokrivenost uvoza izvozom sa 11 procenata povećana je na bezmalo 50 odsto, naveo je Sertić i zahvalio Švajcarskoj na dosadašnjoj pomoći Srbiji, koja je premašila 110 miliona evra, a najviše usmerena u energetski sektor, reformu državne uprave i pomoć lokalnoj samoupravi.
Sertić je poručio da Srbija može da se ugleda na Švajcarsku i kada je reč o bankarskom sistemu, infrastrukturi i regionalnom razvoju jer svaki region ima snažnu proizvodnju u različitim granama.
Otpravnik poslova Ambasade Švajcarske u Beogradu Jean-Luc Oesch naveo je da je Švajcarska među prvih deset investitora u Srbiji, ocenivši privredne odnose dve zemlje kao dobre sa ogromnim potencijalom za dalji razvoj. Sada je momenat za korenite promene i uveren sam da će Švajcarsko-srpska privredna komora pomoći da Srbija krene napred, istakao je švajcarski diplomata.
Ansgar Bornemann, regionalni direktor Nestlé Adriatic Foods objasnio je da je cilj komore da promovuše bilaterealne ekonomske odnose dve zemlje, prisustvo švajcarske privrede u Srbiji, povezuje privredenike. Osnivanje Švajcarsko-srpske privredne komore, inicirala je švajcarska poslovna zajednica u Srbiji.
U Srbiji posluje više od 150 kompanija iz Švajcarske. Robna razmena između Srbije i Švajcarske u 2013. godini zabeležila je rast od 18,6 odsto i dostigla je 316 miliona dolara. Vrednost srpskog izvoza lane je iznosila 104 miliona dolara dok je uvoz vredeo 211,9 miliona dolara. Pokrivenost uvoza izvozom dostigla je 49,1 odsto.
Skupu u Privrednoj komori Srbije prisustvovalo je oko 150 kompanija iz Švajcarske i više od 60 firmi iz Srbije.
BEOGRAD — Ambasador Švajcarske u Beogradu Žan Danijel Ruh predstavio je Strategiju švajcarske saradnje sa Republikom Srbijom za period 2014-2017 . Ambasador Ruh najavio je da će sredstva namenjena saradnji dve zemlje biti uvećana za 20 odsto i poručio da Švajcarska nastavlja da podržava evropski put Srbije.
Promociji je prisustvovala i državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Snežana Janković i tom prilikom poručila:
„Vaša ekselencijo ambasadore Ruh,
Dame i gospodo,
Dozvolite mi da na početku izrazim zadovoljstvo dinamikom kojom se odnosi i saradnja naše dve zemlje razvijaju. Ova dinamika je nesumnjivo rezultat duge tradicije naših prijateljskih odnosa. Sa Švajcarskom nas ne vezuju samo dobri politički i ekonomski odnosi, već i mnogobrojna srpska zajednica koja živi u Švajcarskoj i koja takođe predstavlja važan most saradnje.
Kontinuirano prisustvo Švajcarske u regionu kao investitora i davaoca razvojne pomoći, nedvosmisleno doprinosi stabilnosti i prosperitetu Zapadnog Balkana.
U tom kontekstu želela bih da izrazim zadovoljstvo i zahvalnost što je, u skladu sa višegodišnjom politikom pomoći regionu Zapadnog Balkana, Švajcarska odobrila novi ciklus projekata pomoći Srbiji, kao i sredstva za njihovu realizaciju.
Spremnost Švajcarske da nastavi sa konkretnim merama na ovom planu dobrodošla je, budući da će novi projekti biti usmereni na energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije, ekonomski razvoj, socijalnu inkluziju i dobro upravljanje, što su oblasti kojima Srbija takođe pridaje veliki značaj.
Srbija će nastaviti da sarađuje sa Švajcarskom na sprovođenju Strategije u periodu 2014-2017. Očekujem da će ciljevi definisani u skladu sa našim potrebama u predviđenim rokovima biti i ostvareni.
Svesni smo da izazovi sa kojima se susrećete nisu mali i zanemarljivi, i zato posebno cenimo vašu podršku Srbiji, koja nije deklarativna, već iskrena i konkretna.
Na kraju želela bih da izrazim uverenje da će konsekutivno predsedavanje Švajcarske i Srbije OEBS, 2014. i 2015. godine, dodatno ojačati naše bilateralne odnose i značajno doprineti ciljevima Organizacije.“
Ambasador Ruh najavio je da će sredstva namenjena saradnji dve zemlje biti uvećana za 20 odsto i poručio da Švajcarska nastavlja da podržava evropski put Srbije.
BAZEL — Savezni administrativni sud (TAF) odbio je žalbu fudbalera Srbije Veljka Simića. Viši sud odbio je žalbu koju je podneo FK Bazel, protiv odluke Savezne kancelarije za migracije (UFM) da odobri njegov boravak u švajcarskoj.
Uprkos pozitivnom mišljenju o radu Kancelarije za rad, grada Bazela, Viši sud odbio je izdavanje radne dozvole Veljku Simiću, koji uprkos ogromnom talentu, nije igrao na visokom ni ukupno jednu godinu.
U presudi je navedenu da, Viši sud potvrđuje ovu odluku, dodajući tome da fudbaler ne ispunjava uslove predviđene zakonom o strancima, i članove zakona koji se odnose na profesionalne fudbalere između 18 i 21 godine.
Sud nije bio spreman za presedan i vrlo jasno stavio do znanja zašto Simić neće zaigrati za švajcarskog prvaka. Naime, istaknuto je da ovaj igrač tokom proteklih godinu dana igrao u drugoj kategoriji Bazela, ali da nije pokazao “izuzetan kvalitet”, a takođe je istaknut status Crvene zvezde:
“Najbolje vreme njegovog bivšeg kluba bilo je tokom bivše Jugoslavije, dakle pre mnogo vremena“.
Veljko Simić je samo 2012. igrao dva puta prvoj ligi Srbije. Činjenica da je on kao najmlađi profesionalni igrač potpisao ugovor sa beogradskom Crvenom zvezdom, nenadoknađuje njegov nedstatak profesionalnog fudbaslkog iskustva koji, koji je jedan od kriterijuma u Zakonu o profesionalnim igračima u švajcarskoj.
Devetneastogodišnji fudbaler je u februaru 2013. godine, potpisao profesionalni ugovor na pet godina. I ostali evropski klubovi bili su zainteresovani za talentovanog igrača, kao na primer, holandski Ajaks i italijanski Juventus.
Da spreči izdavanje publikacija koja podstiču mržnju i neprijateljstvo prema Austro-Ugarskoj.
Odgovor srpske kraljevske vlade na austro-ugarski ultimatumnapisali su Stojan Protić i predsednik vlade Nikola Pašić, koji ga je lično uručio baronu Gizlu. Odgovor je okarakterisan kao krajnje popustljiv ali i dostojanstven jer srpska kraljevska vlada nije prihvatila učešće austrougarskih organa vlasti u suzbijanju subverzivnih delatnosti protiv Austro-Ugarske na teritoriji Srbije, ali je ipak ponudila arbitražu suda u Hagu ili komisije velikih sila za rešenje spornog zahteva u tački 6.
