BEOGRAD — Izmene Zakona o visokom obrazovanju omogućiće brže priznavanje stranih diploma, kao i precizniji postupak oduzimanja dozvola za rad univerzitetima, izjavio je ministar prosvete Srđan Verbić.
On je naveo da izmene zakona predviđaju i obaveznog, bar jednog stranog, recenzenta za ocenu doktorske disertacije, kao i da se uvode master strukovne studije.
Ukoliko bude usvojen u predloženom obliku, Zakon će omogućiti našim povratnicima da lakše nostrifikuju diplomu, na šta se do sada veoma dugo čekalo, bilo da žele da nastave školovanje ili hoće ovde da se zaposle, rekao je Verbić na javnom slušanju o nacrtu izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju u Skupštini Srbije.
VRBAS — U seoskim naseljima širom Bačke ima na stotine praznih kuća koje se nude na prodaju po bagatelnim cenama, od četiri do sedam, osam hiljada evra. Mnoge su već uveliko zapuštene, ali ima ih i sasvim solidnog izgleda sa električnim, vodovodnim i telefonskim priključcima, prostranim dvorištima i okućnicama, tako reći odmah useljivih. Međutim, kupaca nema, ili su vrlo retki.
– Prema poslednjem popisu, u Ravnom Selu bilo je nešto više od hiljadu domaćinstava, a trenutno ima oko sto praznih kuća koje, čak ni za male pare, nikome ne trebaju. Naslednici nisu u mogućnosti da ih održavaju, ili to ne žele, tako da one brzo propadaju a često su i na meti vandala. Meštani nemaju nikakvih izgleda da se ovde zaposle, selo je postalo gotovo slepa ulica na rubu opština Vrbas i Bački Petrovac – vajka se sekretar Mesne zajednice Ravno Selo Aleksandar Stanojević, navodeći da se ovde pristojna kuća može kupiti po ceni jednog polovnog stranog automobila.
Istovetne priče čuli smo i u Kucuri, Ruskom Krsturu, Kruščiću, Liparu, Sivcu… Na desetine familija iz ovih a i drugih sela sa područja opština Vrbas i Kula odselilo se poslednjih godina u inostranstvo, najviše u Kanadu, Mađarsku i Slovačku. Koliko su opustela sela u ovom delu Bačke najbolje odslikava broj upisanih đaka prvaka koji je – saznajemo u školskoj upravi – ove godine i do tri puta manji nego krajem prošle decenije.
Igrom sudbine, u ovdašnjim seoskim naseljima u poslednje vreme trajno se udomljava sve više izbegličkih i prognanih porodica. Uz finansijsku podršku lokalnih samouprava i Komesarijata za izbeglice, a delom i vlastitim učešćem, kupuju i adaptiraju napuštene seoske kuće ili salaše, počinju da se bave zemljoradnjom i stočarstvom. Neki su se, poput Zorana Pavlovića, prognanika iz Prizrena, brzo privikli na paorski način života.
– Konkurisao sam prošle godine za pomoć za kupovinu kuće u Kucuri, što mi je odobreno, dobio potom i nešto kredita, pa evo s porodicom „pustio korene” ovde u bačkoj ravnici. Meštani su nas izuzetno lepo prihvatili, dobre su komšije, a selo je lepo uređeno – ulice i trotoari su asfaltirani, vodovodna, kanalizaciona i telefonska mreža dopiru do svakog dela sela. Blizu nam je Vrbas, a ni Novi Sad nije daleko. Kad nema druge, moramo biti zadovoljni – veli naš sagovornik.
Još pedesetak izbegličkih i prognanih familija, poput Pavlovića, dobilo je domove s okućnicama, ali to ni izbliza neće oživeti, bar ne zadugo, opustela bačka sela. Staračka i samačka domaćinstva nestaju, nekadašnja moćna seoska poljoprivredna dobra su privatizovana, veliki deo lokalnog stanovništva je ostao bez radnih mesta, mlađi svet odlazi u gradske sredine u potrazi za poslom, tako da su u selima ostali pretežno penzioneri i tek poneko veće porodično zemljoradničko gazdinstvo. A kako nam reče Jelena Besermenji, sekretar Mesne zajednice Kucura, čak ni na oglase vlasnika koji bi svoja seoska imanja, uglavnom nasleđena, izdali u zakup ili ustupili nekoj porodici na besplatno korišćenje – niko se ne javlja.
ENGELBERG — Tragate za uzbudljivim mestima za podizanje adrenalina? Na nadmorskoj visini od čak 3.000 metara među masivima Alpa u Švajcarskoj zastaje dah i ledi se krv. Izgleda kao da lebdi iznad ponora dubokog 500 metara.
Ovaj najviši viseći most Evrope postoji svega dve godine, kada je izgrađen povodom stogodišnjice postojanja žičare Engelberg-Geršnialp. Materijal za most transportovan je žičarom, dok su neki delovi isporučeni helikopterom. Širok je svega tri metra i zove se “Titlis Cliff Walk”.
Kada je vedro sa mosta se mogu videti neki delovi Italije kao i glečeri na 460m dubine i što je najbitnije, sasvim je bezbedan iako tako ne izgleda!
CIRIH – Naučnici jedne švajcarske laboratorije napravili su najmanju naslovnicu časopisa na svetu, koristeći ultra minijaturno dleto kako bi stvorili tako malu sliku da bi njih 2.000 moglo da stane na zrncetu soli.
Koristeći tehnologiju sličnu 3D štampanju, švajcarski stručnjaci su u polimeru izgravirali sliku dve pande, veličine 11×14 mikrometara (milioniti deo metra), koja se u martu pojavila na naslovnici časopisa „National Geographic Kids“.
„Moja ideja je bila da učinim nešto poput rezbarenja kamena, ali da to bude u nano veličini“, rekao je Urs Derig, naučnik IBM u Švajcarskoj i jedan od pronalazača mašine.
Tokom graviranja, uređaj, koji nije veći od kućnog frižidera, koristi minijaturno dleto sa zagrevajućim silikonskim vrhom 100.000 puta manjim od vrha zarezane olovke.
Ova tehnologija bi mogla da se primenjuje u proizvodnji tranzistora, kao i u izradi bezbednosnih nano oznaka na novčanicama, pasošima i umetničkim delima kako bi se sprečilo njihovo falsifikovanje, istakli su istraživači.
Ove mašine, koje koštaju oko 500.000 evra komad, zasad se uglavnom koriste kao istraživački alat.
Mesec dana nakon Sarajevskog atentata, 23. jula 1914. Austro-ugarska monarhja je postavila srpskoj vladi ultimatum koji je britanski ministar inostranih poslova, ser Edvard Grej, okarakterisao kao „najteži ikada upućen jednoj državi od strane druge“.
Skoro mesec dana od atentata, austro-ugarski poslanik u Beogradu, baron Gizl od Gislingena, predao je Lazi Paču-u, zastupniku ministra inostranih dela Srbije, ultimatum koji je direktno prebacio odgovornost za atentat na Srbiju i postavio vladi veoma drske zahteve čije bi ispunjenje obesmislilo suverenitet Kraljevine Srbije.
Austro-Ugarska je ultimatumom od 23. jula 1914. zatražila od Srbije sledeće:
Da spreči izdavanje publikacija koja podstiču mržnju i neprijateljstvo prema Austro-Ugarskoj.
Da momentalno raspusti organizaciju Narodna odbrana, i da isto postpupi i sa drugim orgnizacijama koje učestvuju u propagandi protiv Austro-Ugarske.
Da iz javnog obrazovanja ukloni sve što bi moglo da služi ili služi za podsticanje propagande protiv Austro-Ugarske.
Da iz vojske i administracije uopšte ukloni sve oficire koji su krivi za propagandu protiv Austro-Ugarske, a imena tih oficira dostavila bi vlast Austro-Ugarske.
Da prihvati učešće austro-ugarskih organa vlasti u suzbijanju subverzivnih delatnosti protiv Austro-Ugarske na teritoriji Srbije.
Da preduzme sudski postupak protiv saučesnika Sarajevskog atentata koji su na srpskoj teritoriji, uz pomoć i uputstva austro-ugarskih organa.
Da momentalno uhapsi dve imenovane osobe koje su upletene u atentat po istrazi koju je preliminarno sprovela Austro-Ugarska.
Da efikasnim merama spreči nelegalni prenos oružja i eksploziva preko granice.
Da uputi Austro-Ugarskoj objašnjenja povodom izjava visokih srpskih zvaničnika u Srbiji i inostranstvu, koji su izrazili neprijateljstvo prema Austro-Ugarskoj.
Da bez odlaganja obavesti Austro-Ugarsku o ispunjavanju ovih obaveza.
Najsporniji zahtev Monarhije, pod brojem 6, podrazumevao je da Srbija pogazi svoj zakon o sudskom postupku u krivičnim delima tako što bi prepustila austro-ugarskim organima vlasti “ugušivanje prevratničkog pokreta protiv tritorijalnog integriteta Austrougarske monarhije”.
Dostojanstven odgovor srpske vlade na julski ultimatum
Dva dana je imala srpska kraljevska vlada da odgovori na teški julski ultimatum Austro-Ugarske 1915. godine. Odgovor je predao lično predsednik vlade, Nikola Pašić. Samo što se vratio u ured, stiglo je i pismo barona Gizla o prekidanju diplomatskih odnosa između dve države.
Odgovor srpske kraljevske vlade na austro-ugarski ultimatumnapisali su Stojan Protić i predsednik vlade Nikola Pašić, koji ga je lično uručio baronu Gizlu. Odgovor je okarakterisan kao krajnje popustljiv ali i dostojanstven jer srpska kraljevska vlada nije prihvatila učešće austrougarskih organa vlasti u suzbijanju subverzivnih delatnosti protiv Austro-Ugarske na teritoriji Srbije, ali je ipak ponudila arbitražu suda u Hagu ili komisije velikih sila za rešenje spornog zahteva u tački 6.
Međutim, Monarhija nije mislila tako, kao ni baron Gizl, kome je trebalo nešto manje od sat vremena da zaključi da Srbija nije dala povoljan odgovor i sa celim poslanstvom demonstrativno napusti Beograd i pređe u Zemun.
U odgovoru koji je razljuito barona Gizla i koji je povukao okidač Prvog svetskog rata, stajalo je:
Kraljevska srpska vlada se obavezuje u prvom redovnom sazivu Narodne skupštine uneti odredbu u zakon o štampi kojom se najstrože kazni izazivanje mržnje i prezrenje Monarhije, kao i svaki natpis kome je opšta težnja upravljena protiv teritorijalnog integriteta Austro-Ugarske. Ona prima na se da prilikom izmena ustavnih, koje su bliske, izvede izmenu i člana 22. Ustava tako, da se gorepomenute publikacije mogu i konfiskovati što sad ne može biti po kategoričnoj odredbi člana 22. Ustava.
Srpska vlada nema nikakvih dokaza, niti joj takve pruža nota carske i kraljevske vlade, da su „Narodna odbrana“ i druga slična društva učinili dosad ma kakvo krivično delo ove vrste u licu koga od svojih članova. Pa i ako to ne postoji, ipak će kraljevska srpska vlada izići na susret zahtevu carske i kraljevske vlade i raspustiće društvo „Narodnu odbranu“ i svako drugo koje bi radilo protiv Austro-Ugarske.
Srpska kraljevska vlada prima na sebe da ukloni odmah iz javne nastave sve što služi ili bi moglo poslužiti stvaranju propagande protiv Austro-Ugarske, a kad joj carska i kraljevska vlada pruži fakta i dokaza za to.
Srpska kraljevska vlada pristaje isto tako ukloniti iz vojske i administracije one oficire i činovnike, za koje bi srpska istraga pokazala da su krivi za dela koja idu prodiv integriteta teritorije Austro-Ugarske monarhije i očekuje da joj carska i kraljevska vlada saopši naknadno imena i radnje ili dela tih oficira i činovnika radi daljeg postupka.
Srpska kraljevska vlada mora priznati da joj nije jasan sav značaj i domašaj zahteva carske i kraljevske vlade da se Srbija obaveže primiti na svojoj teritoriji saradnju organa carske i kraljevske vlade, ali izjavljuje da će primiti saradnju koja bi odgovarala međunarodnom pravu i krivičnom sudskom postupku kao i dobrim susedskim odnosima.
Srpska kraljevska vlada, razume se po sebi, smatra za svoju dužnost otvoriti istragu protivu svih onih koji su ili koji bi bili eventualno umešani u zločin od 15. juna a nalazili bi se na teritoriji Kraljevine Srbije. Što se tiče učešća u toj istrazi, organa austro-ugarskih vlasti, koje bi carska i kraljevska vlada za to delegirala, srpska kraljevska vlada ne može primiti njihovo učešće, jer bi se time pogazio ustav i zakon o postupku sudskom u krivičnim delima. Međutim, u konkretnim slučajevima mogli bi se organi Austro-Ugarske upoznati sa rezultatima dotične istrage.
Srpska kraljevska vlada je odmah, još iste večeri, pritvorila majora Voju Tankosića, a za Milanom Ciganovićem, koji je austro-ugarski podanik i do 15. juna je bio zvaničnik (aspirant) Železničke direkcije, naređena je potera, jer se on do sada nije mogao pronaći. Moli se carska i kraljevska vlada da izvoli uobičajenim putem saopštiti što pre ostale sumnje dosadašnjom istragom u Sarajevu, radi daljeg postupka.
Srpska kraljevska vlada pojačaće i proširiće preduzete mere da se spreči nedopušteni prenos oružja i eksploziva preko granice. Po sebi se razume da će odmah narediti istragu i strogo kazniti pogranične činovnike na liniji Šabac-Loznica, što su se ogrešili o svoju dužnost i propustili krivce Sarajevskog zločina.
Srpska kraljevska vlada će rado dati objašnjenja odnosno izjava koje su njeni činovnici u zemlji i na strani posle atentata činili u intervjuima koji su, po tvrđenju carske i kraljevske vlade, bili neprijateljski prema Monarhiji, čim joj carska i kraljevska vlada ukaže na dotično mesto tih izjava i čim se utvrdi da su upotrebljeni izrazi zaista izrazi dotičnih činovnika – o čemu će se ona sama starati da pribavi dokaze i uverenje.
Što se tiče izvršenja mera, koje se u gornjim tačkama pominju, ukoliko to ovom notom nije učinjeno, srpska kraljevska vlada će odmah izveštavati carsku i kraljevsku vladu, čim se koja mera naredi i izvrši.
Nakon reakcije barona Gizla na odgovor, istog dana (25. jula) usledio je Manifest srpske vlade kojim se narod upoznaje sa situacijom i mogućnošću rata. A rat je sasvim izvesno kucao na vrata Kraljevine Srbije ali i gotovo celog sveta. Već sledeće večeri pali su prvi plutoni na Beograd.
BEOGRAD — U aprilu 2014. godine, svečano je osnovana Švajcarako – srpska privredna komora. Na svečanosti povodom osnivanja Švajcarsko-srpske privredne komore prisustvovali su predsednik Švajcarske Konfederacije Didije Burkhalter, kao i premijer Srbije Aleksandar Vučić. Premijer je istakao da će biti sprovedene dugo odlagane reforme, radi stvaranja privrednog ambijenta povoljnog za investiranje.
Srbija će postati bolje mesto za investiranje – biće promenjeni zakoni i sve barijere koje su kočile privatni biznis, rešavaćemo probleme sa kojima su suočene kompanije koje posluju u Srbiji. U narednim godinama očekujemo više švajcarskih investicija. Najvažnije je da od švajcarskih prijatelja naučimo kako da budemo odgovoran, ozbiljan i pouzdan partner, poručio je premijer.
Kako je rekao, nije ni ukusno ni umesno porediti švajcarsku i srpsku ekonomiju, “ali će, ako budemo vredni i znali da dinar ne pada sa neba, već da treba da se zaradi, i u Srbiji biti više uspeha“.
Poželevši privrednicima uspeh u radu, Vučić je ukazao da švajcarske kompanije u neku zemlju dolaze tek kada znaju da mogu da ostvare profit.
Osnivanje Švajcarsko-srpske privredne komore u Beogradu izraz je poverenja u budućnost Srbije i doprinosi jačanju bilateralnih odnosa dve zemlje i naroda, rekao je predsednik i ministar spoljnih poslova Švajcarske Didije Burkhalter.
„Otvaranje komore je izraz poverenja u budućnost Srbije i
švajcarsko-srpskih veza i odražava uverenje privrednog sektora da će se sprovesti strukturne reforme. Privredna saradnja doprineće povećanju investicija i otvaranju novih radnih mesta u Srbiji“, naglasio je švajcarski zvaničnik i poručio da Švajcarska u potpunosti podržava Srbiju na putu evropskih integracija.
Srbija je u poslednjih 10 godina pet puta povećala izvoz u Švajcarsku, a osnivanje Švajcarsko-sprske privredne komore pozitivno će uticati na razvoj ekonomske saradnje dve zemlje, rekao je Željko Sertić, predsednik Provredne komore Srbije.
Pokrivenost uvoza izvozom sa 11 procenata povećana je na bezmalo 50 odsto, naveo je Sertić i zahvalio Švajcarskoj na dosadašnjoj pomoći Srbiji, koja je premašila 110 miliona evra, a najviše usmerena u energetski sektor, reformu državne uprave i pomoć lokalnoj samoupravi.
Sertić je poručio da Srbija može da se ugleda na Švajcarsku i kada je reč o bankarskom sistemu, infrastrukturi i regionalnom razvoju jer svaki region ima snažnu proizvodnju u različitim granama.
Otpravnik poslova Ambasade Švajcarske u Beogradu Jean-Luc Oesch naveo je da je Švajcarska među prvih deset investitora u Srbiji, ocenivši privredne odnose dve zemlje kao dobre sa ogromnim potencijalom za dalji razvoj. Sada je momenat za korenite promene i uveren sam da će Švajcarsko-srpska privredna komora pomoći da Srbija krene napred, istakao je švajcarski diplomata.
Ansgar Bornemann, regionalni direktor Nestlé Adriatic Foods objasnio je da je cilj komore da promovuše bilaterealne ekonomske odnose dve zemlje, prisustvo švajcarske privrede u Srbiji, povezuje privredenike. Osnivanje Švajcarsko-srpske privredne komore, inicirala je švajcarska poslovna zajednica u Srbiji.
U Srbiji posluje više od 150 kompanija iz Švajcarske. Robna razmena između Srbije i Švajcarske u 2013. godini zabeležila je rast od 18,6 odsto i dostigla je 316 miliona dolara. Vrednost srpskog izvoza lane je iznosila 104 miliona dolara dok je uvoz vredeo 211,9 miliona dolara. Pokrivenost uvoza izvozom dostigla je 49,1 odsto.
Skupu u Privrednoj komori Srbije prisustvovalo je oko 150 kompanija iz Švajcarske i više od 60 firmi iz Srbije.
BEOGRAD — Ambasador Švajcarske u Beogradu Žan Danijel Ruh predstavio je Strategiju švajcarske saradnje sa Republikom Srbijom za period 2014-2017 . Ambasador Ruh najavio je da će sredstva namenjena saradnji dve zemlje biti uvećana za 20 odsto i poručio da Švajcarska nastavlja da podržava evropski put Srbije.
Promociji je prisustvovala i državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Snežana Janković i tom prilikom poručila:
„Vaša ekselencijo ambasadore Ruh,
Dame i gospodo,
Dozvolite mi da na početku izrazim zadovoljstvo dinamikom kojom se odnosi i saradnja naše dve zemlje razvijaju. Ova dinamika je nesumnjivo rezultat duge tradicije naših prijateljskih odnosa. Sa Švajcarskom nas ne vezuju samo dobri politički i ekonomski odnosi, već i mnogobrojna srpska zajednica koja živi u Švajcarskoj i koja takođe predstavlja važan most saradnje.
Kontinuirano prisustvo Švajcarske u regionu kao investitora i davaoca razvojne pomoći, nedvosmisleno doprinosi stabilnosti i prosperitetu Zapadnog Balkana.
U tom kontekstu želela bih da izrazim zadovoljstvo i zahvalnost što je, u skladu sa višegodišnjom politikom pomoći regionu Zapadnog Balkana, Švajcarska odobrila novi ciklus projekata pomoći Srbiji, kao i sredstva za njihovu realizaciju.
Spremnost Švajcarske da nastavi sa konkretnim merama na ovom planu dobrodošla je, budući da će novi projekti biti usmereni na energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije, ekonomski razvoj, socijalnu inkluziju i dobro upravljanje, što su oblasti kojima Srbija takođe pridaje veliki značaj.
Srbija će nastaviti da sarađuje sa Švajcarskom na sprovođenju Strategije u periodu 2014-2017. Očekujem da će ciljevi definisani u skladu sa našim potrebama u predviđenim rokovima biti i ostvareni.
Svesni smo da izazovi sa kojima se susrećete nisu mali i zanemarljivi, i zato posebno cenimo vašu podršku Srbiji, koja nije deklarativna, već iskrena i konkretna.
Na kraju želela bih da izrazim uverenje da će konsekutivno predsedavanje Švajcarske i Srbije OEBS, 2014. i 2015. godine, dodatno ojačati naše bilateralne odnose i značajno doprineti ciljevima Organizacije.“
Ambasador Ruh najavio je da će sredstva namenjena saradnji dve zemlje biti uvećana za 20 odsto i poručio da Švajcarska nastavlja da podržava evropski put Srbije.
BAZEL — Savezni administrativni sud (TAF) odbio je žalbu fudbalera Srbije Veljka Simića. Viši sud odbio je žalbu koju je podneo FK Bazel, protiv odluke Savezne kancelarije za migracije (UFM) da odobri njegov boravak u švajcarskoj.
Uprkos pozitivnom mišljenju o radu Kancelarije za rad, grada Bazela, Viši sud odbio je izdavanje radne dozvole Veljku Simiću, koji uprkos ogromnom talentu, nije igrao na visokom ni ukupno jednu godinu.
U presudi je navedenu da, Viši sud potvrđuje ovu odluku, dodajući tome da fudbaler ne ispunjava uslove predviđene zakonom o strancima, i članove zakona koji se odnose na profesionalne fudbalere između 18 i 21 godine.
Sud nije bio spreman za presedan i vrlo jasno stavio do znanja zašto Simić neće zaigrati za švajcarskog prvaka. Naime, istaknuto je da ovaj igrač tokom proteklih godinu dana igrao u drugoj kategoriji Bazela, ali da nije pokazao “izuzetan kvalitet”, a takođe je istaknut status Crvene zvezde:
“Najbolje vreme njegovog bivšeg kluba bilo je tokom bivše Jugoslavije, dakle pre mnogo vremena“.
Veljko Simić je samo 2012. igrao dva puta prvoj ligi Srbije. Činjenica da je on kao najmlađi profesionalni igrač potpisao ugovor sa beogradskom Crvenom zvezdom, nenadoknađuje njegov nedstatak profesionalnog fudbaslkog iskustva koji, koji je jedan od kriterijuma u Zakonu o profesionalnim igračima u švajcarskoj.
Devetneastogodišnji fudbaler je u februaru 2013. godine, potpisao profesionalni ugovor na pet godina. I ostali evropski klubovi bili su zainteresovani za talentovanog igrača, kao na primer, holandski Ajaks i italijanski Juventus.
LUGANO — Večeras počinje “Estival Jazz”, najvažniji muzički događaj na jugu Švajcarske. Festival je uvek vodi računa o odabiru umetnika, i tome može zahvaliti njegov prestiž i velika popularnost. Navešćemo samo neke od veikih imena koji su do sada učestvovali na festivalu: Miles Davis, Keith Jarrett, Ray Charles, Bobby McFerrin, BB King, Khaled, Miriam Makeba i mnogi drugi.
Sa uvek prisutnim entuzijazmom festival je i ove godine pripremio bogat muzički program sastavljen od najboljih muzičara, koja svetska muzička scena može da ponudi. Istorijski događaj tako postaje ponovo protagonista muzičkog leta u našem regionu. Koji sa svojim uzbudljivim programom, na zadovoljstvo svih ljubitelja džeza, se vraća istraživanju bogatog sveta svetske muzike.
Svi koncerti su besplatni i na otvorenom.
Program “Estival Jazz” Lugano 2014:
10. jul
Gregory Porter
Joe Colombo, Vic Vergeat, Andrea Bignasca
Morcheeba
11. jul
Sun Ra Centennial Dream Arkestra
Sinead O’Connor – The Vishnu Room
Snarky Puppy & Special Guests – feat. N’Dambi, Malika Tirolien, Shayna Steele, Magda Giannikou
12. jul
SMUM Big Band – „The Summer Swing“ – conductor Gabriele Comeglio featuring Massimo Lopez, Simona Bencini, Claudio Taddei, Caterina Comeglio – 20 Years Celebration Concert
LiV WARFIELD featuring The NPG Hornz
Youssou N’Dour & Le Super Etoile de Dakar
Veliki rat koji je, osim evropskih, angažovao i niz vanevropskih zemalja, nije otpočeo zbog atentata u Sarajevu, kaže dr Ščepanjski, ističući da su ka njemu stremile, još pre krize izazvane sarajevskim atentatom, i Austrougarska i, pre svega, Nemačka. Prema njegovim rečima, to bi se moglo opisati kao kratkovidi pad u ratni entuzijazam, nasuprot zdravom razumu i uprkos unutrašnjim problemima u multietničkoj monarhiji. Stremljenja Nemačke su proisticala iz ogromnih aspiracija elita te prilično mlade države koja je sebi želela da obezbedi poziciju u prvom planu u centru Evrope i mogućnost političko-privredne ekspanzije na njen jugoistočni deo ka Maloj Aziji i Bliskom Istoku i osigura status kolonijalne imperije. Austrougarska je još pre odbacivanja jedne tačke ultimatuma od strane Srbije dobila od Nemačke uveravanja da će sa njom sarađivati u agresiji prema Srbiji, ističe Ščepanjski.
„Kada je početkom 20. veka Evropa podeljena na dva tabora – Antantu i Centralne sile, Nemačka je shvatila da će u roku od nekoliko godina prevaga Antante postati isuviše velika, i da će se eventualni budući rat dva bloka okončati nemačkim porazom. Kao rezultat takvog razmišljanja, nemački komandanti su počeli da insistiraju na izvođenju preventivnog napada, dok je Nemačka, kako su procenili, još imala šansu da pobedi u ratu koji su smatrali neminovnim. Atentat u Sarajevu i odlučnost Austrougarske koja je želela da Srbiju išiba, slomi i uništi, predstavljali su priliku za izazivanje sukoba. U Nemačkoj, još pre leta 1914, mesecima su vladali ratno raspoloženje i duh militarizma“ – navodi dr Ščepanjski.
U Austriji, prema rečima našeg sagovornika, perspektiva vođenja rata protiv Srbije i Antante do juna i jula 1914. još nije bila tako naglašena. Međutim, pripremalo se deklarisanje, zajedno sa Nemačkom, da je korisno izbijanje oružane konfrontacije, kaže Ščepanjski. On objašnjava da pri tom misli na izjavu posle susreta načelnika generalštabova dve države maja 1914. godine u Karlovim Varima, koja je imala za posledicu da su „ljudi išli u rat kao na svadbu“. Osim toga, dodaje, vladalo je opšte verovanje da ratna naprezanja neće dugo trajati i da se neće razviti u globalni sukob. Ultimatum Austrougarske je bio konstruisan tako da bi Srbija morala da ga odbije, čime bi Austrougarska i Nemačka dobile izgovor za rat.
„Reakcija Srbije na rat koji su joj spremile Austrougarska i Nemačka, mada ga je objavila samo Austrougarska, bila je sledeća: „Austrija je nama objavila rat. To je njen kraj. Bog će nam dati pobedu.“ Tako je rekao predsednik srpske vlade Nikola Pašić u Nišu kada mu je uručena austrougarska objava srpskog rata“ – podseća Ščepanjski, napominjući da se narednog dana oglasio i prestolonaslednik Aleksandar I Karađorđević, koji je, saopštavajući tu vest, pozvao Srbe da budu složni i hrabri i istakao da je Srbija radila sve što je mogla da živi u prijateljstvu sa susednom carevinom.
„Sve to nije pomoglo, jer je monarhija, nepravedno, prebacila krivicu za sarajevski atentat na Srbiju. Takvo optuživanje jedne nezavisne države za tuđe krivice jedinstveno je u istoriji Evrope. Stoga prestolonaslednik, teška srca, svestan svih teškoća i opasnosti, poziva svoje hrabre i drage Srbe pod srpsku trobojku, s uverenjem da će oni, u ovoj prilici, pokazati da su dostojni svojih slavnih predaka“ – navodi Ščepanjski.
Našeg sagovornika smo pitali i zašto se posle sto godina pokušava da se odgovornost za izbijanje Prvog svetskog rata prebaci na Srbiju. Uz napomenu da odgovor nije lak, on iznosi mišljenje da Nemačka sada kreira novu politiku u oblasti istorijskog pamćenja, nastojeći da ojača svoju poziciju u svetu. S tim ciljem pokušava da se što više oslobodi odgovornosti za ratove, ne samo za Prvi, već i za Drugi svetski rat, ističe naš sagovornik. On ukazuje na sličnost situacije u kojoj se našla Srbija 1914. sa položajem Poljske uoči Drugog svetskog rata, o čemu je govorio i na međunarodnoj naučnoj konferenciji u Beogradu posvećenoj Srbima u Prvom svetskom ratu.
„Posle perioda opuštanja, pa čak i dobrosusedskih poljsko-nemačkih odnosa, koji je trajao od potpisivanja poljsko-nemačke deklaracije o nekorišćenju nasilja januara 1934. do početka 1939. godine, na proleće te godine došlo je do njihovog sloma. Poljska je bila pritiskana od strane nacističke Nemačke, između ostalog po pitanju Gdanjska, tada slobodnog grada, kao i eksteritorijalnog koridora od Nemačke do istočne Pruske koji je trebalo da preseče poljsko primorje. Period od marta do maja 1939 je za poljsko-nemačke odnose bio kritičan trenutak. Posle njega odnosi te dve države, zbog odlučnog „ne“ na nemačke zahteve, pogoršali su se. Poljska se oslonila na savez sa Velikom Britanijom. Nemačka je, pak, učvrstila dobre odnose sa Sovjetskim Savezom“ – navodi Ščepanjski, podsećajući na sklapanje pakta Ribentrop – Molotov, 23. avgusta 1939. godine i invaziju Nemačke 1. septembra iste godine na Poljsku, posle čega su Velika Britanija i Francuska 3. septembra objavile rat Nemačkoj. Tako je počeo Drugi svetski rat.
U nemačkim novinama, kao i u TV emisijama postoje pokušaji da se „objasni“ da krivica za Drugi svetski rat nije samo na hitlerovskoj Nemačkoj, odnosno nastoji se da se kao odgovorni označe pojedini agresivni nemački političari, ali i neki koji su sarađivali sa Nemačkom, među kojima se navode Poljaci, Srbi, Ukrajinci i drugi, što je potpuno pogrešno shvatanje istorije, kaže dr Vojćeh Ščepanjski.
Da spreči izdavanje publikacija koja podstiču mržnju i neprijateljstvo prema Austro-Ugarskoj.
Odgovor srpske kraljevske vlade na austro-ugarski ultimatumnapisali su Stojan Protić i predsednik vlade Nikola Pašić, koji ga je lično uručio baronu Gizlu. Odgovor je okarakterisan kao krajnje popustljiv ali i dostojanstven jer srpska kraljevska vlada nije prihvatila učešće austrougarskih organa vlasti u suzbijanju subverzivnih delatnosti protiv Austro-Ugarske na teritoriji Srbije, ali je ipak ponudila arbitražu suda u Hagu ili komisije velikih sila za rešenje spornog zahteva u tački 6.
