TIEFENCASTEL — Najmanje 11 osoba je danas povređeno, od kojih petoro teže, kada je zbog klizišta putnički voz iskočio iz šina u švajcarskim Alpima, saopštili su zvaničnici.
Do nesreće je došlo između gradova Tifenkastel i Solis u planinskoj oblasti, kada je klizište odnelo deo pruge između dva tunela. Jedan od vagona je mogao da se surva u provaliju, ali ga je drveće zadržalo.
U vozu je bilo oko 200 putnika, a prema nezvaničnim informacijama, bilo ih je „do deset u vagonima koji su iskočili iz šina“.
Kako saznajemo od Jonasa Martia, reportera Radio televizije švajcarske (RSI), sa lica mesta, među povređenim putnicima nema državljana Srbije. U incidentu je povređeno 9 putnika iz švajcarske, i po jedan državljanin Japana i Australije. Niko od povređenih putnika nije životno ugrožen.
„Svi putnici su sada na bezbednom“, rekao je portparol kantonalne policije.
Povređeni su helikopterima prebačeni u bolnice, dok su ostali putnici kompozicije peške krenuli ka drugom vozu.
Voz je putovao iz Sent Morica u Šir, a prema dostupnim informacijama, uzrok nesreće su obilne padavine koje su izazvale klizište na mestu na kojem tako nešto nije uobičajeno.
Portparol policijske stanice Danijel Cinzli istakao je za Blick.ch da se nesreća dogodila oko 13 sati po lokalnom vremenu, te da je teren veoma nepristupačan za spasilačke službe.
Oko mesta događaja lete spasilački helikopteri, pristigle su ekipe policije, hitne pomoći i vatrogasne službe.
Švajcarska železnica smatra se jednom od najbezbednijih i najefikasnijih na svetu, uprkos veoma zahtevnom terenu zemlje.
Ovakve nesreće su retke. Pre tri godine je turistički voz iskočio iz šina u Alpima na jugu zemlje i tada je jedna osoba poginula, a 42 su povredjene.
BEOGRAD — Sinoć se u Karađorđevoj ulici skupilo nekoliko građana koji su fotografisali ovo pravo umetničko delo. Beograđani su još jednom dokazali da su veoma talentovani.
Oni su grafitom ispod Brankovog mosta oslikali portret čuvenog glumca Robina Vilijamsa koji je preminuo u ponedeljak u svojoj 63. godini.
Sinoć se u Karađorđevoj ulici skupilo nekoliko građana koji su fotografisali ovo pravo umetničko delo.
Podsetimo, Robin Vilijams pronađen je mrtav u ponedeljak u svom stanu u Kaliforniji. Policija je potvrdila da je glumac pokušao da prereže vene, ali da se zatim obesio.
Vilijams je kasnih sedamdesetih i ranih osamdesetih prošlog veka imao problema s kokainom, a u avgustu 2006. prijavio se na lečenje jer je postao alkoholičar.
FRIBOURG – Košarkaška reprezentacija Švajcarske pobedila je favorita u gupi Rusiju 79 – 77, u kvalificajama za Evropsko prvenstvo 2015.
Rerezentacija Švajcarske je u kfalifikacionoj utakmici koju je juče odigrala u Fribourgu, ostvarila istorijsku pobedu nad reprezentacijom Rusije 79 – 77. Za reprezentaciju Švajcarske nastupio je i naš Dušan Mlađan koji je sa svojih 24 poena doprineo ovoj pobedi.
U gupi sa Švajcarskom i Rusijom nalaze se takođe i reprezentacija Italije sa kojom će švajcarci odmeriti snage već u narednoj utakmici sledeće nedelje.
Dušan Mlađan (Beograd, 16. novembar 1986) je švajcarski košarkaš srpskog porekla. Trenutno nastupa za Radnički Kragujevac. Sin je nekadašnjeg košarkaša Milana Mlađana.
Debitovao je u švajcarskom prvenstvu sa 17. godina u dresu Lugana, i već u prvoj sezoni je imao prosek od 18 poena po utakmici. Tokom 2005. bio je na probama u Ostendeu, Crvenoj zvezdi, Bjeloj ali je uspeo da potpiše ugovor sa italijanskim prvoligašem Udinama, gde je odigrao 11 utakmica.
U decembru 2006. odlazi u Ređo Kalabriju italijanskog drugoligaša i sa njima je odigrao 13 utakmica uz prosek od 9,6 poena. Narednu sezonu je počeo u dresu Varezea ali je za njih odigrao samo jedan meč i u januaru 2008. se vratio u Lugano Tajgerse. Tu je do kraja sezone odigrao 11 utakmica i imao 21 poen prosečno po meču. Naredne sezone je opet pokušavao u italijanskim klubovima Montegranaru i Rosetu ali nije uspeo da se nametne pa se opet vratio u Lugano. Naredne tri sezone je pružao sjajne partije u švajcarskoj ligi, i bio jedan od najboljih strelaca tamošnjeg šampionata. U sezoni 2012/13. imao je prosečno 20. poena po meču. U avgustu 2013. potpisao je ugovor sa Radničkim iz Kragujevca. Mlađan je standardan član košarkaške reprezentacije Švajcarske.
Pre nego što sa odmora u našoj zemlji krenete kući, ponesite sa sobom deo Srbije! Suveniri koje ovde možete kupiti zauvek će vas podsećati na provedene dane a možete ih i pokloniti dragoj osobi i njoj pokazati koliko je Srbija lepa i posebna. Od ručno rađenog nakita, liciderskih srca, zimnice srpskih domaćica, do slika, narodne nošnje, ili maketa spomenika iz svih krajeva zemlje – vaše je samo da izaberete koji su vam suveniri najlepši! Za šta god da se odlučite, ponećete sa sobom delić lepe, gostoprimljive i po mnogo čemu, jedinstvene zemlje.
Liciderska srca od davnina su bila znak pažnje i ljubavi. Njih su mladići poklanjali devojkama i tako pokazivali svoju naklonost. Danas, ovim poklonom možete oživeti stari običaj – poklonite ga nekome i pokažite koliko vam je do te osobe stalo. Liciderski kolači su najčešće u obliku srca, ali njima možete poslati i drugačije poruke – kupite potkovicu ili detelinu za sreću, kućicu za porodicu, konjiće, zvezdice ili cvetiće da obradujete najmlađe… Svi liciderski kolači su ukrašeni tradicionalnim srpskim bojama i šarama, a ručno ih rade majstori iz cele zemlje.
Srbija je poznata kao zemlja u kojoj se dobro jede! Specijaliteti ovdašnjih domaćica retko koga ostavljaju ravnodušnim, a ono što poslastice naše tradicionalne kuhinje čini posebnim su recepti po kojima se prave i koji su stari i po nekoliko vekova. Zbog toga je svaki zalogaj deo tradicije. Najukusniji suveniri mogu biti srpska zimnica – džemovi, slatko, ajvar ili neko tradicionalno piće iz ovih krajeva – rakija od šljiva ili vino. Posebno upakovani, ovi specijaliteti mogu biti i lep poklon.
Ako biste da iz Srbije ponesete nešto zaista autentično, raspitajte se gde možete da nabavite delove narodne nošnje koje i danas prave majstori starih zanata koji svoje veštine prenose sa generacije na generaciju. Šajkače, fesovi, kecelje, jeleci, čakšire i opanci, odavno su već opevani u srpskim narodnim pesmama. Vi se možete uveriti koliko zaista lepi i raznovrsni mogu biti. Od jednog do drugog kraja Srbije nailazićete na nošnje svih naroda koji žive na ovim prostorima! Videćete da je svaka na svoj način posebna.
Ako već razgledate narodnu nošnju, preporučujemo da pogledate i nakit sa motivima iz srpske tradicije. Uz ručno ređene minđuše, ogrlice i narukvice, koji mogu biti savršeni pokloni ili suveniri, na trenutak ćete se osetiti kao srednjevekovne princeze ili dvorske dame.
Posebnosti najvećih gradova u Srbiji, kao i najpoznatijih istorijskih lokaliteta možete pronaći na mnogobrojnim magnetima i bukmarkerima, u snežnim kuglana, maketama ili minijaturama. Tu su i stari narodni instrumenti – frule, gusle ili dvojnice koje vam mogu pomoći da i kada budete daleko, čujete zvuke Srbije.
Svaki od ovih predmeta nosi sa sobom deo priče vašeg boravka u našoj zemlji. Sve što ponesete sa sobom kući, pomoći će da ovu priču nikada ne zaboravite.
Sasvim običan dan u Švajcarskoj. Železnička stanica. Buka vozova koji odlaze i dolaze, gužva na peronima. Bankarski službenici užurbano se kreću ka svojim kancelarijama i pripremaju se za početak još jednog radnog dana. Turisti radoznalo okreću glave i kreću ka svojim planiranim turističkim atrakcijama i istraživanju zemlje. Tinejdžeri u hip-hop fazonu, sa kačketima okrenutim na suprotnu stranu i farmerkama koje su prevelike. Sve to u blizini grupe vojnika u borbenoj opremi, sa puškama preko ramena.
Ovo nije Izrael. Nije naređena opšta mobilizacija. Ovo je Švajcarska, jedan sasvim normalan dan u sasvim normalnoj nedelji.
Razmislite, koja vam zemlja prva padne na pamet, a da je više naoružana od Amerike. U ovoj oblasti, Švajcarska je na vrhu međunarodne liste. Švajcarska nije Divlji zapad, i obično mirne ulice njenih velikih gradova, noću se ne pretvaraju u Čikago 30-ih godina, međutim, prisustvo vojnika na železničkoj stanici ima svoje korene u dve osobenosti švajcarskog sistema odbrane.
Većina vojnika, kako bi mi to nazvali, „svoj dug otadžbini“ ne daju u jednom roku, već u nekoliko rokova koji nakon osnovne vojne obuke, traju po tri nedelje. Zanimljivost je to što u peridu između dva roka vojne službe, oni svoju opremu, uključujući i vatreno oružje, drže kod kuće. Ideja je da u slučaju vanrednog stanja, država, odmah na raspolaganju ima veliki broj vojnika.
Teško je, u ovo vreme, zamisliti takvu vojnu pretnju koja bi opravdavala ovakvu vrstu mobilizacije, ali tradicija čuvanja vojne opreme kod kuće je ostala. Značajna promena u odnosu na prošlost je to da vojska više ne daje municiju za svoje vojnike, osim ako nisu na odsluženju vojnog roka.
Zanimljivo je i to da se u Švajcarskoj, vežbe gađanja ne održavaju samo tokom osnovne obuke ili na redovnim vežbama nakon toga, već svake godine ti vojnici koji su i dalje u aktivnoj vojnoj službi moraju da idu u streljane i rade „obavezne vežbe gađanja“, što podrazumeva mete na udaljenosti od 300 metara. Zato uopšte i ne iznenađuje što se ova obaveza, za neke ljude pretvorila u pravi sport. Streljački klubovi u nekim selima postali su deo tradicionalnih lokalnih aktivnosti kao što su hor ili gimnastički klub. Tako da sada postoji veliki broj klubova „karabinjera“, „musketara“, kao i „vojnika naoružanih istorijskim oružjem“. To sve dovodi do toga da za jednog turistu ne treba da bude ništa čudno ako vidi nekog civila, pa i tinejdžera koji ima više od 16 godina, sa jurišnom puškom na ramenu, koji se vraća iz neke od mnogobrojnih streljana. U Švajcarskoj iznenađenje nije samo vizuelno, može vam se desiti da u toku letnje, popodnevne šetnje prirodom, idilu prekine eksplozija iz obližnje streljane.
S druge strane, sve je veći broj zloupotrebe te ogromne količine vatrenog oružja, koja se nalazi na „kućnom čuvanju“ kod skoro svih punoletnih građana Švajcarske. Prema zvaničnoj statistici, ovo oružje ima centralnu ulogu u porodičnim konfliktima, gde kroz ubistva i samoubistva oko 300 ljudi svake godine bude ubijeno.
Kako bi sprečili i smanjili taj procenat, pre četiri godine pokrenuta je inicijativa koja bi uvela stroža pravila za posedovanje oružja, veću kontrolu, kao i sveobuhvatnu bazu podataka sa sistemom za izdavanje dozvola. Inicijativa koja je pokrenuta od strane široke koalicije nevladinih organizacija, sindikata, verskih zajednica, pacifista i partija levog centra, rezultirala je održavanjem referenduma u februaru ove godine, na kome su građani Švajcarske odlučivali o tome, da li vatreno oružje, u toku i nakon vojne službe treba držati kod kuće.
Oni koji su protiv zabrane čuvanja vojnog oružja u kući, kao najbitnije argumente navodili su tradiciju, ličnu sigurnost i nacionalnu bezbednost, ističući da prisustvo ovog oružja kod kuće, između ostalog, preventivno deluje na kriminalce, tako da kada bi se toga odrekli, indirektno bi im dali „odrešene ruke“.
S druge strane, zagovornici ideje uklanjanja vatrenog oružja iz kuća, navode da bi to smanjilo broj ubistava u Švajcarskoj i da je to najbitnije, tako da se ne mogu porediti ljudski životi sa tradicijom, jer tu nema takmičenja.
Na kraju, glasači su na referendumu odbacili inicijativu. Konačni rezultati su pokazali da je 56 odsto glasača bilo protiv inicijative koja je tražila zabranu. Većina kantona je glasala protiv inicijative, podrška je došla samo od strane nekoliko, uglavnom gradskih regiona, uključujući Ženevu, Bazel i Cirih. Opozicija je bila najjača u ruralnim područjima, u istočnoj i centralnoj Švajcarskoj, kao i u južnom kantonu Tićino koji se nalazi u italijanskom govornom području.
Nema sumnje da oružja ima mnogo u Švajcarskoj, ali tačan broj nije poznat. Procenjuje se da oko dva miliona komada vatrenog oružja može da bude u opticaju. Razlog za ovaj ogroman broj objašnjava činjenica da vojnici drže oružje čak i posle završetka aktivne vojne službe, kako bi održavali i uvežbavali svoju veštinu pucanja.
Na broj vojnih pušaka raznih modela, možemo dodati i ostala vatrena oružja koja su u vlasništvu lovaca, sportskih strelaca i privatnih kolekcionara. Oni oružje često čuvaju kod kuće, na potkrovlju, u podrumu, ili skriveno u ormarima, međutim, neki vlasnici ponosno ih prikazuju držeći ih u svojim dnevnim sobama na policama ili pored kamina.
Beograd — Ukoliko bi sutra bio održan referendum s pitanjem „Da li podržavate učlanjenje Srbije u EU?“, 46 odsto građana Srbije glasalo bi za to.
Istraživanje vladine Kancelarije za evropske integracije je pokazalo da bi 19 odsto građana bilo protiv toga, 20 odsto ne bi glasalo, a da 15 procenata njih ne zna šta bi odgovorilo.
U odnosu na istraživanje iz decembra 2013. godine, podrška, ali i procenat onih koji se protive članstvu Srbije u EU, beleže pad, navodi se u saopštenju Kancelarije.
Nivo pada podrške od pet odsto spada u redovne oscilacije koje se javljaju od početka sprovođenja istraživanja, odnosno od 2002. godine, a kako je saopšteno, rezultat su okolnosti i događaja pre svega na međunarodnoj političkoj sceni u trenutku istraživanja.
Kako se dodaje, procenat onih koji se protive učlanjenju Srbije u EU bitno je niži nego prethodnih godina.
Istraživanje je pokazalo da i dalje veliki broj građana, 67 odsto, smatra da bi reforme neophodne za ulazak Srbije u EU trebalo sprovoditi i da ne predstavljaju uslov za članstvo, već zbog dobrobiti građana i stvaranja bolje uređene Srbije.
Najviše građana, 58 odsto, borbu protiv korupcije, koja najviše utiče na njihov svakodnevni život, svrstava među najznačajnije reforme, dok su na drugom i na trećem mestu po važnosti – reforma zdravstvenog sistema za 41 odsto i bolja zaštita ljudskih prava za 37 odsto ispitanika.
Slede reforma pravosuđa s 29 odsto, unapređenje obrazovnog sistema s 29, poboljšanje poljopoprivredne proizvodnje s 25, zaštita potrošača sa 16 i zaštita životne sredine s 15 procenata.
Najveći broj građana, 61 odsto, smatra da bi probleme Beograda i Prištine trebalo rešavati, nezavisno od toga da li to traži EU, a dve trećine njih podržavaju opredeljenost Vlade Srbije za nastavak dijaloga o normalizaciji odnosa i spremnosti da se saradnjom i dijalogom dođe do održivih rešenja.
Ispitanici kažu da bi članstvo u EU za 35 odsto njih bila dobra stvar, 22 odsto smatra da je to loše, a 43 odsto misli da to nije ni dobra ni loša stvar.
Ipak, kako je saopšteno, za najveći broj građana, njih 47 odsto, članstvo u EU i dalje predstavlja put ka boljoj budućnosti mladih, više mogućnosti za zapošljavanje (36 odsto), kao i mogućnost za slobodnije kretanje u granicama EU (36 odsto).
U istraživanju je zabeležen i manji procenat onih koji strahuju od gubitka nacionalnog identiteta i kulture i sve manje upotrebe srpskog jezika.
Kad je reč o bespovratnoj razvojnoj pomoći Srbiji, dodaje se u saopštenju, građani nemaju jasnu sliku o tome ko su najveći donatori Srbije u poslednjih 13 godina.
Kako se navodi, zvanični podaci pokazuju da od 2000. do 2013. godine, EU i njene države članice, s više od tri i po milijarde evra doniranih sredstava, predstavljaju najveće donatore, čime su znatno doprineli razvoju Srbije.
Istraživanje javnog mnjenja „Evropska orijentacija građana Srbije – trendovi“, Kancelarija za evropske integracije sprovela je krajem juna, a anketa je rađena prema standardu Evrobarometra i u njoj je učestvovalo 1.015 ispitanika starijih od 18 godina.
Kancelarija za evropske integracije od 2002. godine redovno sprovodi istraživanje javnog mnjenja kako bi se sagledala procena građana koji su njihovi interesi i kako vide budućnost koju očekuju za sebe i svoju porodicu.
BAZEL — Nebojša Bugarski, mladi muzičar iz Bazela, virtuoz je na violončelu. U Švajcarsku je došao 1993. iz Ljubljane, gde je proveo osam godina, a postdiplomske studije je završio u Bazelu i u Bernu.
– Muzika je oduvek igrala veliku ulogu u mom životu. Nekako sam od samog početka znao da će mi ona biti životno opredeljenje, a to je sviranje na violončelu. Umetnicima nije lako u današnje vreme, a posebno svirati instrument, vežbati, trajati, želeti više, raditi na sebi i usavršavati se. Ponosan sam na brojne nagrade sa takmičenja, uspešne studije, zatim potvrde od afirmisanih umetnika da je to kako ja radim dobro – kaže Nebojša i dodaje:
Najvažnije je da me je podržavao moj profesor Ivan Poparić. Kod njega sam i završio muzičku školu 1995. godine, a studije sam nastavio u Ljubljani u klasi Miloša Mlejnika.
Nebojša kaže da je nastupao po Evropi, Kini, Emiratima, Japanu i Meksiku. Snimio je više CD-ova sa solo i kamernom muzikom. Snimak Bočherini čelo koncerta sa Cameratom Vivaldi izašao je u produkciji Camera Magna 2002. godine. „Southeast meets Southwest“ (kompozicije za čelo i gitaru) je objavio 2011. godine kod kanadske firme Dobermann-Yppan.
– Trenutno ne razmišljam o povratku u Srbiju, mada čujem da se i tamo stvari menjaju nabolje. Lepo mi je u Bazelu – kaže Nebojša.
Prošle godine mu je objavljen CD sa ansamblom Fiacorda (Betoven Septet) kod američkog Centaur Records.
Sarađivao je sa kompozitorima Dušanom Bogdanovićem, Ivanom Jevtićem, Ivom Petrićem, Marcelom Nisinmanom, Jürgi Wyttenbach, Helenom Winkelmann, Munkdyung Park i mnogim drugima.
Na pitanje ima li nešto što bi menjao u Švajcarskoj kad je njegovo zanimanje u pitanju, Nebojša kaže:
U ovoj zemlji mnogo novca odlazi na nepotrebne restauracije infrastrukture i apsolutno bespotrebnu novogradnju. Taj novac bih rađe uložio u kulturne projekte.
Dan državnosti švajcarske, slavi se svakog 1. avgusta, kao sećanje na dan rođenja švajcarske konfederacije.
Švajcarska je nastala kao konfederacija 1. avgusta 1291, iz “večitog saveza” tri prakantona Uri, Švic i Untervalden, posle zakletve na livadi Ritli, i od tada je stalno proširivana pristupanjem novih kantona.
Ugovor kojim je osnovan ovaj savez-konfederacija na nemačkom nosi ime Bundesbrief, a prevodi se kao „Federalna povelja“, što ukazuje na to da je karakter ovog saveza već tada bio ozbiljniji i trajniji. Otuda se ovaj savez naziva i Večitim savezom.
Cilj formiranja je, slično grčkim konfederalnim tvorevinama poput Ahajskog saveza, bio vojno-odbrambeni, jer su Habzburzi predstavljali stalnu pretnju ovim teritorijama.
BUSNANGU/TG — Malo švajcarsko selo u Busnangu u kantonu Turgau biće upisano zlatnim slovima u istoriji srpske železnice, jer već u oktobru ove godine iz fabrike Štadler stižu prvi vozovi u Srbiju, a zatim će do kraja 2015. pristizati brzi, moderni motorni vozovi koji su namenjeni prigradskom i regionalnom saobraćaju, ukupno 21 voz tipa flirt. Biće to brzi, svetli, prostrani vozovi u kojima će putovanje biti uživanje.
Tačno posle godinu dana, pošto su Dragoljub Simonović, generalni direktor Železnica Srbije, i Petre Jenelten, potpredsednik kompanije Štadler, potpisali ugovor vredan 99 miliona evra, biće realizovan srpski san o lepšoj, boljoj i udobnijoj železnici.
Rudolf Kvetan, šef prodaje za Istočnu Evropu, kaže da će vozovi biti prilagođeni vremenskim uslovima od minus 25 do plus 45 stepeni. To je samo jedan u nizu dobijenih podataka o budućim srpskim vozovima, kao i da će se kretati 120 kilometara na sat, mada mogu da razviju i veće brzine, te da su najnovija generacija četvorodelnih niskopodnih garnitura u upotrebi u Švajcarskoj, Nemačkoj, Rusiji, Francuskoj, Italiji i drugim zemljama, i da je Srbija 15. zemlja koja će dobiti ove moderne vozove.
Vozovi za Srbiju će biti u bojama srpske zastave. Inženjer Kadi Kajralah ukazuje na elemente koji će uticati na komfor, ulazi će biti prilagođeni i hendikepiranim osobama, unutra vagona biće dovoljno prostora za sedenje (464 putnika), za stajanje (230), prostrani toaleti, sistem za informisanje, čak i prostor za aparat za kafu.
Među radnicima u ovoj poznatoj fabrici vozova rade i naši ljudi. Jedan od njih je i Ivan Stanković, mladi poslovođa koji radi u susednom Vinterturu, gde se liju obrtna postolja (osnova voza), a koji je desna ruka šefu pogona Jirgenu Cošu.
– U Štadleru je zaposleno 1.700 radnika – kaže generalni sekretar Tim Bušele.
Promocija u Berlinu
Svečana promocija prvog srpskog voza biće u septembru na Sajmu železnica u Berlinu. Hoćemo da budućim poslovnim partnerima predstavimo upravo ono što spremamo za Srbiju. Ima puno razloga da verujemo u uspešnost poduhvata, želimo da se širimo na Balkan – rekao je na kraju razgovora Peter Špuler, direktor i vlasnik ove fabrike i ustvrdio: „Za nas ne postoji nemoguće.“
Dokumentarni film
Novinarke iz Beograda Branislava Džunov i Vesna Nešović smimiće polučasovni dokumentarni film o fabrici gde se prave vozovi za Srbiju. Film će biti emitovan na mreži regionalnih i lokalnih TV stanica, upravo tamo gde će vozovi i biti korišćeni.
Beograd, 8. maja 2013 - Pogled na poslanike u Skupstini Srbije. Poslanici Skupstine Srbije zapoceli su danas novu sednicu na kojoj ce kao o prvoj tacki dnevnog reda debatovati o predlozenom zakonu o zeleznici. FOTO TANJUG / SRDAN ILIC / tj
BEOGRAD — Odbor za dijasporu i Srbe u regionu Narodne skupštine Republike Srbije održao je četvrtu sednicu na kojoj je prevashodno razmatrano pitanje zbog čega još uvek nije formirana Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, pri Ministarstvu spoljnih poslova. Prema rečima sekretara Ministarstva spoljnih poslova Veljka Odalovića, razlozi za to su proceduralni, jer se čekala odluka Vlade kojom se uređuje rad Uprave, koja je tek nedavno doneta, a aktivnosti u vezi sa njenim formiranjem se privode kraju.
Članovi Odbora razgovarali su i o informacijama sa sastanka predsednika Odbora dr Janka Veselinovića sa članom Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Andreom Rigonijem i drugim aktivnostima Odbora u prethodnom periodu.
Sednici Odbora prisustvovala je i šefica Kancelarije za saradnju sa dijasporom Službe za poslove gradonačelnika Grada Niša Tamara Ćirić, koja je predstavila dosadašnje aktivnosti Kancelarije. Ona je istakla da je neophodno otvaranje kancelarija za saradnju sa dijasporom na lokalnom nivou, jer je rad jedinica lokalne samouprave usmeren na pružanje usluga njenim građanima, pa i građanima u dijaspori, i to na jako brz i efikasan način, s obzirom na to da ove kancelarije imaju direktan kontakt sa korisnicima, ličnim i elektronskim putem, a odgovaraju u roku od 48 sati na sve upite.
Većina vojnika, kako bi mi to nazvali, „svoj dug otadžbini“ ne daju u jednom roku, već u nekoliko rokova koji nakon osnovne vojne obuke, traju po tri nedelje. Zanimljivost je to što u peridu između dva roka vojne službe, oni svoju opremu, uključujući i vatreno oružje, drže kod kuće. Ideja je da u slučaju vanrednog stanja, država, odmah na raspolaganju ima veliki broj vojnika.
