Plaćena reklama

Predsednik Srbije stigao u Švajcarsku: Borimo se za bolje pozicioniranje Srbije u svetu

0
Foto: Instagram (@buducnostsrbijeav)

On je na svom Instagram nalogu objavio fotografiju iz idiličnog gradića Klostersa uz sledeći opis.

“Šestu godinu za redom borimo se za bolje pozicioniranje Srbije u svetu i dolazak novih investitora u našu Srbiju. Amerikanci zauzeli ceo Davos, mi smo smešteni u Klostersu, dvadesetak kilometara od kongresnog centra”, napisao je Vučić.

Vučić će prisustvovati ceremoniji zvaničnog otvaranja Foruma i izlaganju predsjednika Evropske komisije Ursule fon der Lajen, kao i skupu na kojem će se obratiti predsednik SAD Donald Tramp, saopšteno je iz pres-službe predsednika Srbije.

Na forumu svetskih ekonomskih lidera, Vučić će učestvovati na sesiji “Diplomatski dijalog o temi Zapadni Balkan”.

Planirano je i obraćanje Vučića na skupu pod nazivom “Generisanje rasta za Centralnu i Istočnu Evropu”.

Tokom dvodnevnog boravka u Davosu, Vučić će imati i niz bilateralnih susreta sa svetskim zvaničnicima, privrednicima i predstavnicima finansijskih institucija.

Preminuo Bata Živojinović

0

Legendarni glumac Velimir Bata Živojinović preminuo je sinoć u 22:45 sati u bolnici Sveti Sava u Beogradu, saznaju “Novosti”.

Koji dan pre vaskršnjih i prvomajskih praznika, zdravlje Bate Živojinovića naglo se pogoršalo. Upućen je u bolnicu “Sveti Sava”, gde su ga lekari ove bolnice, posle teškog moždanog udara, pre četiri godine, oporavili. Bio je pod svakodnevnim nadozorom lekarskog tima, piše ovaj list.

Pre ovog moždanog udara, Bati je 2006. oslabilo srce. Bila je to godina posle optužbi da mu je sin Miljko jedan od onih iz “stečajne mafije”.

Srčani, a potom moždani udar, pa gangrena koju je pokušavao da izleči na Kubi. Uz to, kako pišu Novosti, Živojinović se 2014. godine povredio na snimanju filma “Led”. To je, veruju lekari, “preseklo” dobijenu protivgangrenoznu terapiju. Bolest je napredovala – do ovih dana, kada je stručni tim kardiovaskularne bolnice “Dedinje”, uz saglasnost porodice, odlučio, krajem protekle nedelje, da Bati amputira deo leve noge i pokuša da mu produži život, prenose Novosti.

Živojinović je rođen 1933. godine. Glumio je u više od 280 filmova i televizijskih serija. Snimao je filmove na prostorima svih nekadašnjih republika SFRJ. Jedan je od najvećih glumaca srpske i jugoslovenske kinematografije, s velikim brojem glavnih uloga u filmovima. U filmu je debitovao 1955. godine u “Pesmi sa Kumbare”, Radoša Novakovića. U pozorištu je proveo samo nekoliko godina.

Njegovu karijeru obeležile su raznovrsne uloge, a najveći uspeh je postigao filmovima snimljenim tokom sedamdesetih. Film koji je obeležio njegovu karijeru, ne samo u zemlji, već i u Kini, gde je i do današnjih dana popularan, bio je “Valter brani Sarajevo” iz 1972. Svi pamte “Kozaru”, “Operaciju Beograd”, “Bitku na Neretvi”… Glumio je i u brojnim komedijama i serijama.

Bavio se i politikom, bio je član Saveza komunista Jugoslavije, prijatelj sa Josipom Brozom Titom, a  1990. ušao u SPS, a 2002. je izabran za potpredsednika te stranke. Bio je poslanik u pet saziva parlamenta.

Kandidovao se za predsednika Srbije 2002. godine, ispred SPS, kada je Slobodan Milošević, tada u Hagu, podržao, ipak, Vojislava Šešelja. Nakon vanrednih izbora 2003, povlači se iz politike.

Preminuo knez Aleksandar Karađorđević

0

Aleksandar Karađorđević, sin kneza namesnika Pavla i kneginje Olge Karađorđević, rođen je 13. avgusta 1924. godine u Vajtlodžu u Velikoj Britaniji.

Čukununuk vožda Karađorđa, potomak je i ruske carske loze Romanova, kneževske loze Demidova, kao i grčkih danskih kraljeva i kneževa. Prema porodičnom pravilniku kraljevskog doma od 1930. godine, nosio je titulu knez od Jugoslavije.

Školovao se u Itonu. Učestvovao je u Drugom svetskom ratu kao pilot dobrovoljac RAF-a.

Bio je potpredsednik Upravnog odbora Zapadnoevropske eparhije Srpske pravoslavne crkve, obnovitelj Viteškog reda Zmaja i pokrovitelj Centra za istraživanje pravoslavnog monarhizma.

Knez Aleksandar Karađorđević biće sahranjen u porodičnoj grobnici na Oplencu, piše u saopštenju.

Održana komemoracija srebreničkim žrtvama. Napadnut Premijer Srbije

0
© AP Photo/Marko Drobnjakovic

U Potočarima je održana komemoracija povodom 20. godišnjice zločina u Srebrenici u prisustvu više od 50 hiljada ljudi i 80 delegacija iz inostranstva.

Komemoracija je počela oko 11 h izvođenjem himne Bosne i Hercegovine. Prisutnima se prvi obratio načelnik opštine Srebrenica, Ćamil Duraković, nakon čega je usledilo obraćanje zvanica.

Danas je u Bosni i Hercegovini proglašen Dan žalosti, a i zastave na zgradi delegacije EU u BiH postavljene su na pola koplja.

Godišnjica genocida u Srebrenici u kojoj je trebalo da bude obeleženo 2 decenije od zločina u Srebrenici pala je u senku napada na Aleksandra Vučića.

On je napadnut nakon što je položio cvet ispred Memorijalnog spomenika i krenuo ka izlazu.

Delegacija na čelu sa Vučićem napustila je Srebrenicu. Jedna osoba uhapšena zbog napada na srpsku delegaciju, javlja RTS.

Kako su naveli iz delegacije, Vučić je pogođen kamenom u lice i polomljene su mu naočare. Pojedinci iz mase su nasrtali na obezbeđenje srpske delegacije u pokušaju da dođu do Vučića i tom prilikom je došlo do fizičkog obračuna s članovima obezbeđenja.

Dobrodošli na Serbinfo.ch

0

Pred vama se nalazi novi sajt informativnog portala na srpskom jeziku u švajcarskoj.

Na prvi pogled najuočljiviji je naravno dizajn. Izgled portala sa velikim delom započinje našu novu ideju koju smo razvijali od perioda kada smo pokrenuli prvu verziji portala Serbinfo.ch.

Jednostavna, a funkcionalna estetika sada je deo i našeg web iskustva, što je smer u kom ćemo se dalje kretati. Ova, druga verzija portala Serbinfo.ch predstavlja temelje praksi koju ćemo probati da sprovedemo u budućnosti.
Umesto velikih promena između kojih prolazi puno vremena, pokušaćemo da pravimo manje promene koje neće dugo čekati jedna na drugu. Drugim rečima, menjaćemo manje, ali češće.
Na taj način bolje ćemo komunicirati planove i promene, ali i biti fleksibilniji da nešto promenimo ili prilagodimo onome što dobijemo od vas kao povratne informacije.

Kada je upotrebljivost u pitanju, fokusirali smo se na dve stvari: davanja prvih informacijama građanima našeg porekla koji već žive u švajcarskoj i onima koji planiraju da se dosele na teritoriju švajcarske konfederacije, i sa druge strane objavljivanje najnovijih, najinteresantnijih i aktuelnih vesti iz švajcarske na srpskom jeziku. Iz tog razloga početna stranica, kao i svaka stranica kategorija, bogate su sadržajima koji vam pružaju osnovne informacije o životu u švajcarskoj, i koje su u isto vreme propraćene aktuelnim vestima na tu temu.
Sadržaj se lakše uočava i nalazi, dok su strane na kojima čitate ili gledate sadržaj “rasterećenije”, sa više relevantnih članaka koje možete odmah otvoriti sa njih.

Integrisane su društvene mreže, na prvom mestu Facebook i Twitter, funkcije koje vam omogućavaju da komentarišite vesti, tekstove, informacije, i naravno delite sadržaj sa vašim prijateljima na društvenim mrežama.

Na kraju, ali ne i najmanje važno, portal Serbinfo.ch je sada responsive. To znači da će se portal sada prilagoditi gotovo svakom ekranu na kom ga otvorite, od mobilnog telefona, preko tableta, do računara. Sav sadržaj je tu, samo će se rasporediti u skladu sa uređajem na kome se nalazi.

Ovim putem vas pozivamo da se aktivno uključite u kreiranju sadržaja portala, šaljući nam sugestije informacije, fotografije i komentare.

Uz zahvalnost što ste tu, pažljivo slušamo u potrazi za povratnim informacijama koje će nam pomoći da Serbinfo.ch bude još bolji za sve nas.

Duboko verujemo da smo odabrali pravi put i nadamo se da će Serbinfo.ch postati deo vaše svakodnevnice.

U ime tima Serbinfo.ch, sve najbolje,

Vladimir Miletić
Direktor projekta Serbinfo.ch

Ko da plaća za strance?

0

LISTAL — Švajcarske socijaldemokrate žele da usvojenu inicijativu za ograničenje masovnog doseljavanja u zemlju sprovedu kroz unutrašnjo-političke reforme i kompatibilno bilateralnim ugovorima sa drugim državama. Ova partija je prošlog vikenda na kongresu u Listalu usvojila inicijalni dokument kojim se i privreda obavezuje u pogledu doseljavanja stranaca.

Krajem juna se partijski vrh SP-a nije složio sa doseljeničkim kontingentima, kako je to zahtevano u pomenutoj inicijativi. Umesto toga, oni su bili za paket unutrašnje-političkih reformi koje bi usmerile doseljavanje stranaca. On podrazumeva, primera radi, ofanzivu u oblasti obrazovanja u zdravstvenoj branši kako bi se smanjila zavisnost od strane radne snage, antidamping mere, više kontrole zarada i slično.

Sporna tačka je bio predloženi integracioni fond, iz kojeg bi se pokrivali troškovi za poslovnu i jezičku integraciju strane radne snage. Razlike su nastale po pitanju da li ove mere treba da se finansiraju iz jednog integracionog fonda ili iz budžeta? Dok su jedni bili za to da ovaj lonac puni privreda generalno ili određene branše, pošto oni realno najviše profitiraju od stručne migracije, delegati podmlatka JuSo i iz Voa i St. Galena odbili su ovakve namete za poslodavce.

Vrh partije je zagovarao takvo finansiranje, naročito za firme sa stranom radnom snagom, čime bi se usmerila migracija i izvukao profit iz toga. Međutim, čak i modifikovana verzija integracionog fonda je bez milosti precrtana iz dokumenta, piše “Blik”.

Time je frustracija zbog izglasavanja za ograničenje masovnog doseljavanja u ovoj partiji i dalje prisutna, konstatuje ovaj list. Neki smatraju da će ova tema morati iznova da dođe na red za nekoliko godina. Kako je rekla poslanica Suzane Lojteneger-Oberholcer, Švajcarska je već danas bliže povezana sa EU nego neke njene članice, a vezivanjem franka za evro je praktično već u zoni evra.

“Ne” za Ekopop inicijativu

Socijaldemokrate su u Listalu već pripremile parole za tri naredna referenduma: delegati su odlučili da jednoglasno kažu “ne” Ekopop inicijativi (ograničenje godišnjeg doseljavanja na 0,2 odsto stanovništva), još jedno “ne” je za inicijativu SV-a “Spasite švajcarsko zlato” (da se rezerve vrate u zemlju i da Nacionalna banka drži najmanje 20 odsto zlata), a jasno “da” socijaldemokrate daju za ukidanje paušalnog oporezivanja.

B. Božin

Posle četiri godine, u Beogradu održana Parada ponosa

0

BEOGRAD – Parada ponosa završena je šetnjom pripadnika LGBT populacije i građana koji ih podržavaju i obraćanjem organizatora i učesnika, a predstavnici stranih ambasada poručili su da je ovo istorijski dan i da Srbija šalje snažnu, pozitivnu poruku da se u zemlji poštuju ljudska prava i da nema mesta za govor mržnje.

Šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport je, obraćajući se učesnicima Parade ponosa ispred Skupštine grada Beograda, rekao da šetnja u okviru Parade ponosa predstavlja bitan korak u zaštiti osnovnih ljudskih prava u Srbiji.

“Reč je o osnovnim pravima u kojima bi trebalo da uživaju svi građani, uključujući i LGBT zajednicu”, rekao je Devenport i dodao da mu je drago što je došlo do ove, kako je naglasio, sjajne šetnje.

[/quote_box_right]On je naveo da je održavanja šetnje snažna poruka svima, pa i onima koji žele da koriste govor mržnje ili prete nasiljem da to nije prihvatljivo u Srbiji.
“Ovo je novi početak kad je reč o efikasnoj borbi protiv diskriminacije”, istakao je Devenport, koji je zahvalio ministru unutrašnjih poslova Nebojši Stefanoviću na tome što je obezbeđeno održavanje parade bez incidenata.

Prisutnima se obratio i ambasador Norveške Ragnar Kamsvag koji je poručio da je ovo dobar dan za različitost, demokratiju, toleranciju i za Srbiju.

Istakavši da je važno što su podršku održavanju Parade pružile i parlamentarne stranke, a vlada omogućila da se ona dogodi, Devenport je čestitao pripadnicima LGBT populacije na uspešnoj šetnji.

Ambasador Holandije Loren Stokvis poručio je da njegova država uvek podržava LGBT zajednicu u Srbiji, istakavši da će im Holandija biti partner u budućnosti.
“Ovo je dobar dan za toleranciju, demokratiju i budućnost. Prajd-normalno”, rekao je ambasador, ističući ovogodišnji slogan Parade ponosa.

Članica Evropskog parlamenta Teri Rentke rekla je da održavanje Prajda istorijski dan, ali da je tek prvi korak u ostvarivanju prava LGBT zajednice.
“Ovim danom neće biti izbrisana diskriminacija prema pripadnicima LGBT. Ostanite aktivni i kažite da se za ovo borimo zajedno”, poručila je ona.

Okupljenima su se obratili i ambasadorka UN u Srbiji Irena Vojackova-Solorano i član nemačkog parlamenta Volker Bek, kao i LGBT aktivisti iz zemalja u regionu koju su ocenila da je održavanje Prajda veliki i zančajn korak ne samo za Srbiju, već i za regionu dodajući da vlade u pojedinim država treba da se ugledaju na srpsku vladu i policiju koja je omogućila održavanje te manifestacije.

Swisscoy, na Kosovu do kraja 2017

0

BERN — Swisscoy ostaće prisutan na teritoriji Kosova najmanje do kraja 2017. Nakon Državnog saveta i Savet kantona Švajcarke je jednoglasno odobrio produženje švajcarske misije u okviru multinaconalnih snaga za održavanje mira (KFOR).

“Ispunavanje ovih obaveza je važno za stabilnost regiona i u interesu unutrašnje bezbednosti Švajcarske” istakao je u ime pripremne komisije, Isidor Baumann (PPD)

Teoretski Bern može da stavi tačku na ovu misiju kad god poželi. Do sada 5400 švajcarskih vojnika, koji su se dobrovoljno prijavili za odlazak na Kosovo, učestvovalo je u ovoj misiji.

Prema rečima ministra odbrane Ueli Maurer, ne treba se očekivati povlačenje iz msije u narednim godinama. Sitacija je stabilnija, naročito na jugu zemlje, ali nasilje i kriminal su i dalje prisutni na severu.

Od 2002. godine, švajcarski vojnici mogu da budu naoružani zbog samodbrane. Maksimum švajcarskog kontignta biće povećan sa 220 na 235 vojnika. Savet može godišnje povećati ovaj broj do samo 60 jedinica, umesto sadašnjih 80.

POSLEDNJE VESTI