Iako je Švajcarska poznata po svojim brojnim rekama, jezerima i glečerima, leto 2026. pokazuje da ni ova alpska zemlja nije imuna na posledice klimatskih promena. Zbog dugotrajnog nedostatka padavina i visokih temperatura, vlasti su u mnogim delovima zemlje podigle nivo upozorenja na sušu, dok su pojedine opštine već uvele ograničenja u potrošnji vode.
Prema podacima koje prenosi SWI swissinfo.ch, od 1. aprila do 28. juna širom Švajcarske palo je prosečno 185 milimetara kiše, što je približno upola manje od višegodišnjeg proseka. Zbog toga je Savezna vlada 25. juna podigla upozorenje na sušu na najviši nivo za veliki deo zemlje.
Kako navodi autor članka Luigi Jorio, “Švajcarska, uprkos svojim bezbrojnim rekama, jezerima i glečerima, nije imuna na sušu.” Klimatske promene dodatno povećavaju intenzitet i trajanje perioda nestašice vode, što ima posledice koje prevazilaze isušene rečne tokove i požutele livade.
Posledice daleko ozbiljnije nego što se čini
Suša ne pogađa samo poljoprivredu. Nedostatak vode utiče i na proizvodnju električne energije, saobraćaj, pa čak i na snabdevanje gorivom.
Tokom juna ove godine energetska kompanija Axpo bila je primorana da privremeno isključi dva nuklearna reaktora u elektrani Beznau, jer je temperatura reke Are dostigla oko 25 stepeni, što nije omogućavalo bezbedno hlađenje postrojenja u skladu sa ekološkim standardima.
Podseća se i da su tokom velikih suša 2018. i 2022. godine istorijski nizak vodostaj Rajne otežao plovidbu, zbog čega je Švajcarska morala da koristi svoje strateške rezerve naftnih derivata.
Švajcarska ulaže u sistem ranog upozorenja
Kako bi se bolje pripremila za sve češće sušne periode, Švajcarska je još 2025. godine uspostavila nacionalni sistem za praćenje i rano upozoravanje na sušu. Platforma objedinjuje meteorološke, hidrološke i satelitske podatke i omogućava praćenje padavina, vodostaja reka i nivoa jezera u realnom vremenu.
Meteorolog Vincent Humphrey ističe da je upravo zahvaljujući ovom sistemu moguće reagovati na vreme.
“Odlučili smo da preuzmemo rizik i upozorenja na sušu izdamo čak dve nedelje unapred.”
Takav pristup omogućava kantonima i opštinama da unapred planiraju mere zaštite i racionalno upravljanje vodnim resursima.
Jednostavne mere mogu napraviti veliku razliku
Jedan od primera dobre prakse dogodio se prošlog leta, kada je nivo Ciriškog jezera preventivno podignut za pet centimetara kako bi se povećale raspoložive rezerve vode u očekivanju mogućeg sušnog perioda. Ova jednostavna mera pokazala je da pravovremena priprema može značajno ublažiti posledice ekstremnih vremenskih uslova.
Do 2027. godine planirano je dodatno unapređenje sistema, uključujući nacionalnu mrežu senzora koji će meriti vlažnost zemljišta na različitim dubinama i omogućiti još preciznije prognoze.
Klimatske promene postaju nova realnost
Iako su lokalne padavine tokom jula privremeno ublažile stanje u pojedinim regionima, stručnjaci upozoravaju da one nisu dovoljne za trajno poboljšanje situacije. Sve češći toplotni talasi i duži sušni periodi potvrđuju da će upravljanje vodnim resursima postati jedan od najvećih izazova za Švajcarsku u narednim decenijama.
Izvor: SWI swissinfo.ch – Luigi Jorio, “Poca pioggia e ondate di caldo: la Svizzera in allerta siccità” (23. jul 2026).
Ambasada Švajcarske u Republici Srbiji od sredine jula posluje na novoj adresi – Mutapova 7, u neposrednoj blizini Hrama Svetog Save u Beogradu.
Kako je saopšteno iz Ambasade, preseljenje predstavlja važan korak u daljem razvoju diplomatskog predstavništva, jer će po prvi put svi zaposleni raditi u istom objektu. Time će se omogućiti efikasnija organizacija rada i još kvalitetnije obavljanje aktivnosti na unapređenju bilateralnih odnosa između Švajcarske i Srbije.
Nova zgrada ambasade nalazi se na atraktivnoj lokaciji u centru Beograda, u neposrednoj blizini jednog od najprepoznatljivijih simbola srpske prestonice – Hrama Svetog Save.
Povodom useljenja u nove prostorije, Ambasada je pokrenula i umetnički konkurs za uređenje enterijera. Cilj konkursa je da kroz odabrana umetnička dela predstavi i dodatno osnaži kulturnu razmenu između Švajcarske i Srbije, ističući bogate veze koje dve zemlje razvijaju na kulturnom, društvenom i institucionalnom planu.
Iz Ambasade poručuju da se raduju što će na novoj adresi nastaviti saradnju sa partnerima, institucijama i građanima Srbije, kao i daljem jačanju prijateljskih i bilateralnih odnosa između dve države.
Švajcarska i Srbija već dugi niz godina ostvaruju intenzivnu saradnju u oblastima ekonomije, obrazovanja, nauke, kulture i razvojne pomoći, dok značajan doprinos povezivanju dve zemlje daje i brojna srpska dijaspora koja živi i radi u Švajcarskoj.
Dok je većina poslanika podržala produženje misije SWISSCOY do 2029. godine, poslanici SVP-a otvorili su pitanje položaja Srba, ljudskih prava, bezbednosti i konkretnih rezultata međunarodnog prisustva na Kosovu i Metohiji.
Rasprava u Nacionalnom savetu Švajcarske o nastavku učešća švajcarske vojske u misiji KFOR na Kosovu i Metohiji dobila je širi politički značaj nakon što su poslanici Švajcarske narodne partije, SVP, otvorili pitanje položaja srpske zajednice, bezbednosti, ljudskih prava i konkretnih rezultata skoro tri decenije međunarodnog prisustva na terenu.
Povod za raspravu bio je predlog da se angažman švajcarskog kontingenta SWISSCOY u okviru međunarodne misije KFOR produži do kraja 2029. godine. Švajcarska učestvuje u KFOR-u od oktobra 1999. godine, a pravni osnov misije je Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, navodi Savezno veće Švajcarske. Prema istom izvoru, maksimalni broj švajcarskih vojnika u misiji trenutno iznosi 215, dok je vlada predložila produženje mandata do 2029. godine i mogućnost dodatnog povećanja kontingenta u slučaju pogoršanja bezbednosne situacije.
Rasprava je, međutim, izašla iz okvira tehničkog pitanja produženja mandata. Kako je objavila Ambasada Republike Srbije u Bernu, Nacionalni savet je 11. juna 2026. razmatrao predlog broj 25.093, a tokom debate su, pored bezbednosnih i vojnih aspekata, u fokus došla i pitanja položaja i ljudskih prava srpske zajednice na Kosovu i Metohiji.
SVP: Posle 27 godina međunarodnog prisustva mora se govoriti o konkretnim rezultatima
Poslanici SVP-a Christian Imark, Andreas Glarner i Roland Rino Büchel ukazali su, prema dostupnim izveštajima, na izveštaje o hapšenjima, pritiscima na srpsku zajednicu, oduzimanju imovine, problemima u upotrebi srpskog jezika, pristupu pravosuđu i položaju srpskih medija.
Njihova ključna poruka bila je da se pitanje stabilnosti na Kosovu ne može posmatrati odvojeno od položaja srpske zajednice. U tom smislu, poslanici su postavili pitanje koje konkretne mere su preduzete tokom gotovo tri decenije međunarodnog prisustva kako bi se rešili problemi sa kojima se Srbi suočavaju.
Prema izveštaju portala Kosovo Online, Christian Imark je tokom rasprave ukazao na “dugu listu kršenja ljudskih prava” srpske manjine i pitao da li je to pitanje razmatrano u nadležnoj komisiji, kao i kako se ocenjuje stanje ljudskih prava na Kosovu. U istom izveštaju navodi se da je Imark ministra odbrane Martina Pfistera pitao: „Posle 27 godina međunarodnog prisustva, koji se konkretni koraci preduzimaju da bi se sprečile takve nepravilnosti i kršenja prava?”
Roland Rino Büchel, prema istom izvoru, zatražio je da se rasprava ne zadrži na opštim ocenama, već da se jasno kaže šta je Švajcarska zaista učinila kako bi doprinela rešavanju problema. Andreas Glarner je, takođe, ocenio da samo “praćenje” stanja ljudskih prava nije dovoljno i zatražio konkretnije odgovore o tome šta se preduzima da bi se sprečilo uznemiravanje i pritisak na manjinske zajednice.
Ministar Pfister: Švajcarska deluje diplomatski i preko vojnika na terenu
Ministar odbrane Švajcarske Martin Pfister odgovorio je da Švajcarska deluje na dva nivoa. Prvi nivo je diplomatski, kroz napore za poboljšanje stanja ljudskih prava, dok je drugi nivo angažman vojnika na terenu u okviru KFOR-a. Prema izveštaju Kosovo Online, Pfister je naglasio da švajcarski vojnici ne nastupaju kao predstavnici albanske ili srpske strane, već sprovode mandat Ujedinjenih nacija, koji obuhvata bezbednost i zaštitu ljudskih prava.
Ovaj odgovor pokazuje da švajcarske vlasti nastavak misije vide kao deo šire strategije stabilizacije regiona, ali i kao instrument kojim se može doprineti zaštiti svih zajednica. Savezno veće je u svom obrazloženju navelo da je situacija na Kosovu trenutno mirna, ali i dalje “volatilna”, naročito na severu, gde su međuetničke tenzije i dalje izražene.
Savezna vlada je posebno podsetila da su teški bezbednosni incidenti tokom 2023. godine doveli do toga da NATO dva puta ojača prisustvo KFOR-a. Prema oceni švajcarske vlade, KFOR ostaje potreban dok se odnosi između Beograda i Prištine ne normalizuju.
Nacionalni savet podržao produženje misije, ali debata otvorila novu temu
Uprkos kritikama SVP-a, većina u Nacionalnom savetu podržala je produženje učešća Švajcarske u KFOR-u. Prema podacima Švajcarskog parlamenta, Nacionalni savet je 11. juna 2026. dao zeleno svetlo produženju angažmana do kraja 2029. godine sa 129 glasova za i 61 protiv, uz povećanje maksimalnog kontingenta SWISSCOY-a na 300 vojnika.
Odluka je dodatno potvrđena u daljem parlamentarnom postupku: Savet kantona je 16. juna 2026. prihvatio povećanje maksimalnog broja švajcarskih vojnika na 300, čime je sledio odluku Nacionalnog saveta.
Zvanično obrazloženje većine bilo je da situacija u regionu Zapadnog Balkana ostaje nestabilna i da je prisustvo KFOR-a i dalje potrebno. U parlamentarnoj dokumentaciji navodi se da Švajcarska, kroz ovaj angažman, doprinosi miru i stabilnosti Zapadnog Balkana, ali i sopstvenoj bezbednosti, imajući u vidu veze Švajcarske sa regionom i broj ljudi poreklom iz jugoistočne Evrope koji žive u toj zemlji.
Blick: “Kosovski konflikt seže do Berna”
Švajcarski dnevni list Blick objavio je tekst pod naslovom „Kosovski konflikt seže do Berna”, ukazujući da se rasprava o SWISSCOY-u nije vodila samo kao pitanje vojne politike, već i kao pitanje odnosa prema sukobu između Beograda i Prištine. Blick navodi da je Nacionalni savet produžio angažman Swisscoy-a do 2029. godine i da bi švajcarski kontingent mogao da bude povećan sa 215 na maksimalno 300 vojnika.
U istom tekstu Blick piše da je jedino SVP nastupio jedinstveno protiv inostranog angažmana, navodeći visoke troškove i stav da bi, posle 27 godina, lokalne vlasti trebalo da preuzmu veću odgovornost. List posebno ističe da je Christian Imark tokom debate ukazao na navodne povrede ljudskih prava srpske manjine.
Blick je preneo i izjavu ambasadora Srbije u Bernu Ivana Trifunovića, koji je ocenio da se položaj srpske zajednice pogoršao od dolaska aktuelne vlade u Prištini. Prema Blicku, Trifunović je rekao: „Od stupanja na dužnost sadašnje vlade pod Aljbinom Kurtijem, situacija se znatno pogoršala.”
List je, s druge strane, preneo i stav kosovskog ambasadora Mentora Latifija, koji je odbacio tvrdnje Beograda i ocenio da je nastavak prisustva NATO-a posledica politike Srbije. Blick tako prikazuje da se ista parlamentarna odluka u Bernu tumači kroz dve potpuno različite političke perspektive.
Weltwoche i NZZ: Tema dobila prostor u vodećim švajcarskim medijima
Pored Blicka, o raspravi su izveštavali i Die Weltwoche i Neue Zürcher Zeitung – NZZ. Weltwoche je tekst naslovio kao „prekretnicu ka realističnijoj debati o Kosovu”, naglašavajući da je prvi put u švajcarskom parlamentu tematizovan položaj Srba na Kosovu. NZZ je, prema naslovu objavljenog teksta, temu obradio kroz širi politički ugao: odluku Nacionalnog saveta o povećanju mirovnog kontingenta i aktivnosti Srbije u Bernu uoči rasprave.
Važno je da su ova tri medija — Weltwoche, NZZ i Blick — temu predstavila iz različitih uglova. Weltwoche je naglasio politički značaj otvaranja pitanja položaja Srba. NZZ je fokus stavio na švajcarsku bezbednosnu politiku i diplomatsko delovanje Srbije. Blick je temu predstavio kroz napetost između produženja vojne misije, lobiranja i međusobnih optužbi Beograda i Prištine.
Za srpsku zajednicu u Švajcarskoj posebno je značajno to što se pitanje Srba na Kosovu i Metohiji više ne pojavljuje samo u diplomatskim saopštenjima ili regionalnim medijima, već i u centralnoj političkoj raspravi u Bernu i u vodećim švajcarskim medijima.
Zašto je ova rasprava važna za srpsku zajednicu
Politički značaj ove rasprave ne leži samo u samoj odluci o produženju misije KFOR. Ta odluka je, prema očekivanjima, dobila podršku većine. Mnogo je značajnije to što je tokom debate prvi put jasno otvoreno pitanje: šta međunarodno prisustvo konkretno čini za zaštitu srpske zajednice na Kosovu i Metohiji?
Do sada se švajcarska rasprava o KFOR-u uglavnom vodila kroz tri teme: bezbednost regiona, troškovi misije i uloga švajcarske vojske u inostranstvu. Ovoga puta u debatu je ušla i četvrta tema — prava i bezbednost Srba.
To je važno iz najmanje tri razloga.
Prvo, švajcarski parlament je mesto gde se odlučuje o mandatu i obimu švajcarskog učešća u KFOR-u. Ako poslanici traže konkretne odgovore o stanju srpske zajednice, to pitanje postaje deo zvaničnog političkog procesa.
Drugo, Švajcarska ima brojnu zajednicu ljudi poreklom sa prostora bivše Jugoslavije, pa stabilnost Zapadnog Balkana nije samo spoljnopolitičko pitanje, već i unutrašnje društveno pitanje za Švajcarsku. Parlamentarna komisija je ranije navela da u Švajcarskoj živi oko 500.000 ljudi sa korenima u jugoistočnoj Evropi, uključujući više od 150.000 osoba kosovskog porekla.
Treće, otvaranje ove teme u švajcarskom parlamentu daje prostor da se o položaju Srba govori institucionalno, a ne samo kroz povremene političke izjave ili reakcije nakon incidenata.
KFOR ostaje, ali pitanja ostaju otvorena
Produženjem mandata do 2029. godine Švajcarska je poslala poruku da smatra da bezbednosna situacija na Kosovu i Metohiji još nije dovoljno stabilna da bi se međunarodno vojno prisustvo smanjilo ili ukinulo. Istovremeno, rasprava u Nacionalnom savetu pokazala je da deo poslanika smatra da samo prisustvo međunarodnih snaga nije dovoljno ako se ne postave jasna pitanja o rezultatima tog prisustva.
Upravo tu se nalazi najvažniji politički zaključak ove debate. Ako međunarodna zajednica ostaje na Kosovu i Metohiji gotovo tri decenije, onda se mora govoriti ne samo o održavanju mira, već i o tome da li se garantuju prava, bezbednost, jezik, imovina, pravosuđe i sloboda medija za sve zajednice, uključujući i srpsku.
Za srpsku zajednicu, ova rasprava predstavlja važan iskorak: pitanje njihovog položaja prvi put je jasno otvoreno u parlamentu jedne neutralne evropske države koja je već decenijama prisutna u KFOR-u.
Na radnom ručku u organizaciji Ambasade Republike Srbije članovi Grupe razgovarali su o rezultatima posete predsednika Švajcarske Srbiji, daljem unapređenju parlamentarne saradnje i položaju srpske zajednice na Kosovu i Metohiji.
Ambasada Republike Srbije organizovala je 9. juna 2026. godine radni ručak za Parlamentarnu grupu prijateljstva Švajcarska–Srbija.
Prisutna su bila tri člana Veća kantona i jedanaest članova Nacionalnog veća, uključujući kopredsednike Grupe Kristijana Imarka i Sibel Arslan, koja je ujedno i predsednica Spoljnopolitičkog odbora Nacionalnog veća.
Parlamentarna grupa prijateljstva Švajcarska – Srbija nastavila je da raste, povećavši broj svojih članova sa 17, koliko ih je imala u decembru prošle godine, na sadašnja 23 člana. Time je postala peta po veličini parlamentarna grupa prijateljstva u Saveznom parlamentu Švajcarske, što svedoči o sve većem interesovanju za jačanje bilateralnih odnosa između Švajcarske i Srbije.
Razgovor je bio posvećen dvema glavnim temama: uspešnoj poseti švajcarskog predsednika Gija Parmelana Srbiji u aprilu i aktuelnoj situaciji na Kosovu i Metohiji, posebno u svetlu predstojećeg glasanja u Nacionalnom veću o produženju mandata SWISSCOY-a, švajcarskog kontingenta u okviru KFOR-a.
Nakon uvodnog obraćanja sekretara Grupe, Bojana Stojanovića, kopredsednik Kristijan Imark preneo je svoje utiske sa posete Beogradu krajem prošle godine i upoznao članove sa predstojećim aktivnostima i prioritetima Parlamentarne grupe prijateljstva usmerenim na dalje jačanje odnosa između Švajcarske i Srbije.
Ambasador Ivan Trifunović informisao je prisutne o poseti predsednika Parmelana Srbiji, naglasivši njene veoma pozitivne rezultate i srdačnu atmosferu.
Među konkretnim rezultatima izdvajaju se potpisivanje sporazuma o švajcarskoj podršci inovacijama u Srbiji preko Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC) za period 2026–2029. godine, u vrednosti od 90 miliona švajcarskih franaka, načelni dogovor o pokretanju bilateralnog dijaloga o ljudskim pravima, kao i obnovljena posvećenost ubrzanju primene dualnog obrazovanja u Srbiji, po uzoru na švajcarski model.
Značajan deo programa bio je posvećen položaju i ljudskim pravima srpske zajednice na Kosovu i Metohiji.
Jovana Radosavljević sa Kosova i Metohije svedočila je o kršenjima ljudskih prava srpske manjine. Jedan švajcarsko-srpski privrednik takođe je izneo zabrinjavajući slučaj svog rođaka koji je bio proizvoljno uhapšen od strane specijalne policije u Prištini i zlostavljan tokom pritvora, što je dovelo do naglog pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja.
Oboje govornika izrazili su zahvalnost švajcarskoj Vladi na naporima koje ulaže kako bi pomogla, ali su istovremeno apelovali na snažniji pritisak na vlasti u Prištini kako bi se zaustavila kršenja ljudskih prava i obezbedili bezbednost, dostojanstvo i ravnopravan tretman srpske zajednice i drugih nevećinskih zajednica.
Sastanak je zaključen razgovorom o predstojećoj poseti švajcarskih parlamentaraca Beogradu u oktobru, koja će predstavljati još jednu važnu priliku za dalje jačanje parlamentarnog dijaloga i odnosa između Srbije i Švajcarske.
U galeriji „KUNSThouse H3o“ u Cirihu, 4. juna 2026. godine svečano je otvorena izložba „Ranjivi i zaboravljeni ljudi – od Kosova i Metohije do Južne Afrike i Bliskog istoka“.
Otvaranju izložbe prisustvovao je veliki broj zvanica iz diplomatskog kora, privrednog i poslovnog sektora, predstavnici kulturnih i umetničkih institucija, kao i brojni pripadnici srpske dijaspore u Švajcarskoj. Među prisutnima bili su ambasador Republike Srbije u Švajcarskoj Ivan Trifunović, direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Arno Gujon, kao i autorka izložbe, južnoafrička fotografkinja Ketrin Kuper.
Obraćajući se prisutnima u galeriji „KUNSThouse H3o“, Arno Gujon je naglasio da izložba ima za cilj da međunarodnoj publici približi svakodnevnu stvarnost Srba na Kosovu i Metohiji i izazove sa kojima se suočavaju u očuvanju svog identiteta, kulturnog i verskog nasleđa. Ukazao je i na sličnosti između položaja srpske zajednice na Kosovu i Metohiji i stradanja hrišćanskih zajednica na Bliskom istoku.
„Događaji na Kosovu i Metohiji odvijaju se u srcu Evrope, svega nekoliko sati od Ciriha, Pariza ili Brisela. Naša misija nije da govorimo o političkim pitanjima ili međunarodnom pravu, već da kroz ljudske priče, emocije i svakodnevni život porodica koje tamo žive prikažemo stvarnost koja često ostaje nevidljiva široj javnosti“, istakao je Gujon.
Autorka izložbe Ketrin Kuper rekla je da svojim fotografskim radom nastoji da dokumentuje živote ljudi koji su zbog svoje vere ili porekla izloženi progonu, diskriminaciji i društvenoj izolaciji. Prema njenim rečima, fotografija predstavlja način da se sačuvaju njihova svedočenja, ali i da se pokaže snaga zajednica koje uprkos brojnim izazovima uspevaju da očuvaju svoj identitet, tradiciju i dostojanstvo.
Izložba donosi izbor fotografija iz više autorkinih ciklusa posvećenih zajednicama pogođenim sukobima, raseljavanjem i društvenom marginalizacijom. Posebno mesto zauzimaju radovi nastali tokom njenih boravaka na Kosovu i Metohiji 2016. i 2025. godine, koji dokumentuju svakodnevni život srpskog stanovništva u enklavama i izazove sa kojima se ono suočava. Posetioci su imali priliku da vide i fotografije nastale u regionima subsaharske Afrike, uključujući Zimbabve i Mozambik, kao i na Bliskom istoku, u Siriji i Iraku.
Kustoskinja izložbe Ida Sinkević istakla je da fotografije Ketrin Kuper nose snažnu humanu poruku, podsećajući da iza statistika, političkih analiza i medijskih izveštaja stoje stvarni ljudi sa svojim životnim pričama, imenima i identitetima.
Izložba „Ranjivi i zaboravljeni ljudi“ poziva publiku da iza političkih narativa i brojki prepozna ljudsku dimenziju savremenih kriza. Kroz pažljivo zabeležene prizore sa Kosova i Metohije, iz Afrike i sa Bliskog istoka, autorka otvara prostor za razumevanje univerzalnih tema ugroženosti, opstanka i ljudskog dostojanstva, dajući glas zajednicama čije priče često ostaju na marginama savremenog sveta.
Veliko interesovanje publike i brojne pozitivne reakcije prisutnih još jednom su potvrdili značaj kulturnih događaja koji kroz umetnost podstiču dijalog, međusobno razumevanje i očuvanje kolektivnog sećanja.
U vremenu kada svakodnevne vesti brzo smenjuju jedna drugu, a ljudske tragedije neretko ostaju u senci globalnih događaja, izložba „Verletzliche und vergessene Menschen“ („Ranjivi i zaboravljeni ljudi“) podseća na važnost empatije, sećanja i ljudskog dostojanstva. Izložba, predstavljena kroz platformuMySwitzerland, donosi snažnu vizuelnu priču o ljudima koji žive na marginama društva.
Centralni deo postavke čine fotografije britanske fotografkinje Katharine Cooper, nastale tokom njenog boravka na Kosovu i Metohiji 2016. godine. U crno-beloj tehnici, umetnica dokumentuje svakodnevni život zajednica koje su često zanemarene i zaboravljene – ljudi pogođenih siromaštvom, izolacijom, ratnim posledicama i društvenom nevidljivošću. Fotografije ne prikazuju samo patnju, već i dostojanstvo, tišinu i snagu običnih ljudi koji uprkos teškim okolnostima nastavljaju da žive.
Posebna vrednost ove izložbe leži u njenoj univerzalnoj poruci. Iako su fotografije nastale na Balkanu, teme koje obrađuju prevazilaze granice regiona. Ranljivost, društvena isključenost i zaborav prisutni su u mnogim delovima sveta – od Afrike do Bliskog istoka, što izložba takođe simbolično prikazuje. Posetioci su pozvani da zastanu, pogledaju ljude na fotografijama u oči i razmisle o tome koliko lako savremeno društvo okreće glavu od onih kojima je pomoć najpotrebnija.
Vizuelni stil fotografija dodatno pojačava emotivni utisak. Crno-bela tehnika uklanja sve suvišne detalje i fokus stavlja na emocije, izraze lica i atmosferu. Time svaka fotografija postaje više od dokumenta – ona postaje svedočanstvo jednog vremena i jednog života.
Izložba „Ranljivi i zaboravljeni ljudi“ nije samo umetnički događaj, već i društveni apel. Ona podseća da iza statistika, političkih rasprava i medijskih naslova postoje stvarni ljudi, sa svojim pričama, strahovima i nadama. Upravo zbog toga ovakvi projekti imaju važnu ulogu u savremenom društvu – da probude saosećanje i podstaknu dijalog o humanosti i odgovornosti prema drugima.
U Švajcarskoj se sve intenzivnije vodi debata o ograničavanju rasta broja stanovnika, a posebno je zanimljivo da ni među ljudima sa migrantskim poreklom ne postoji jedinstven stav o ovom pitanju.
Prema pisanju SRF, inicijativa poznata kao „Švajcarska od 10 miliona“ izaziva različite reakcije upravo među onima koji imaju lično iskustvo migracije.
Jedan od sagovornika u tekstu, Mihajlo Mrakić, čiji su roditelji iz Bosne došli u Švajcarsku tokom ratnih 1990-ih, smatra da današnja migraciona politika ide predaleko. On ukazuje na pritisak koji rast stanovništva stvara na infrastrukturu, stanovanje i kvalitet života.
S druge strane, mnogi građani sa migrantskim poreklom protive se ovoj inicijativi, naglašavajući da je upravo migracija jedan od ključnih faktora ekonomskog razvoja Švajcarske. Oni upozoravaju i na hroničan nedostatak radne snage u pojedinim sektorima.
O čemu je reč?
Inicijativu za ograničavanje broja stanovnika pokrenula je SVP, sa ciljem da broj stanovnika Švajcarske ne pređe 10 miliona do 2050. godine. U slučaju da se ta granica dostigne, predviđene su strože mere za kontrolu imigracije, uključujući i potencijalno preispitivanje sporazuma sa Evropskom unijom o slobodnom kretanju ljudi.
Podeljeno društvo
Kako navodi SRF, ova tema dodatno osvetljava širu društvenu podelu u zemlji. Dok jedni vide rast populacije kao pretnju stabilnosti i kvalitetu života, drugi ga smatraju nužnim za ekonomski opstanak i razvoj.
Posebno je značajno to što poreklo ne određuje politički stav – među migrantima se mogu naći i zagovornici i protivnici ograničavanja imigracije.
Debata o „Švajcarskoj od 10 miliona“ pokazuje da su pitanja migracije i identiteta složenija nego što se često pretpostavlja. Lična iskustva, ekonomski interesi i društveni kontekst igraju ključnu ulogu u formiranju stavova – bez obzira na poreklo.
U intervjuu za švajcarski Blick, predsednik Srbije Aleksandar Vučić otvorio je niz tema – od ekonomskog razvoja i plata do odnosa sa Zapadom i uloge dijaspore. Ipak, najveću pažnju javnosti privukla je njegova poruka o Srbima koji žive u Švajcarskoj.
„Trebalo bi da pokušamo da vratimo Srbe iz Švajcarske“, izjavio je Vučić u razgovoru za ovaj list.
Kako navodi Blick, ova izjava dolazi u trenutku kada Srbija već godinama beleži odlazak radne snage, dok istovremeno pokušava da ojača ekonomiju i privuče investicije.
Švajcarska je jedna od ključnih zemalja kada je reč o srpskoj dijaspori – desetine hiljada ljudi poreklom iz Srbije tamo žive i rade, često uz stabilne prihode i visok životni standard. Upravo zbog toga, pitanje njihovog eventualnog povratka nosi i političku i ekonomsku težinu.
Vučić je u intervjuu naglasio da povratak nije moguć bez konkretnih promena u Srbiji. Kako prenosi Blick, predsednik je poručio:
„Moramo da ponudimo bolje uslove, veće plate i sigurniju budućnost.“
On je ukazao da država radi na jačanju ekonomije, ali i da je potrebno vreme kako bi razlika u standardu u odnosu na Zapad bila smanjena.
Iako poruka o povratku Srba iz Švajcarske ima snažan simbolički značaj, Blick ukazuje da je njena realizacija neizvesna.
Mnogi pripadnici dijaspore već su duboko integrisani u švajcarsko društvo, imaju stabilne poslove i uređene životne uslove. Zbog toga analitičari ističu da bi za masovniji povratak bile potrebne dugoročne i konkretne reforme u Srbiji.
Portal Serbinfo prenosi u celosti intervju ambasadora Srbije u Švajcarskoj koji je objavio N1. U razgovoru se ambasador osvrnuo na aktuelne teme, uključujući slučaj nadstrešnice i pitanja korupcije, dajući širi kontekst i stavove zvaničnog Beograda o ovim pitanjima.
Ambasador Srbije u Švajcarskoj Ivan Trifunović istakao je da ostaje pri stavu da je u slučaju nadstrešnice bila zastupljena korupcija, jer „ona nije pala sama od sebe“ ali je takođe dodao da tom slučaju nije pristupljeno na adekavatan način. „Potrebno je pustiti državne organe da rade svoj posao“, kako on kaže.
Upitan kako komentariše to što je tokom posete predsednika Švajcarske jedna od tema bila pomoć u oblasti ljudskih prava, Trifunović navodi da su ljudska prava jedan od stubova švajcarske spoljne politike.
„Njihova strategija, koja je javna, navodi da su ljudska prava jedan od stubova spoljne politike i nije začuđujuće da je pokrenuto i to pitanje. Ono što odlikuje Švajcarsku jeste da to rade bilateralno i recipročno. Oni imaju takve ugovore o saradnji sa mnogim zemljama sveta, pa to nije iznenađujuće“, rekao je Trifunović.
Govoreći o tome kako se u Švajcarskoj gleda na dešavanja u Srbiji, on je naveo da Srbija nije česta tema u švajcarskim medijima.
Trifunović se osvrnuo se i na svoj intervju za švajcarski javni servis, u kojem je govorio o padu nadstrešnice u Novom Sadu i u kome je naveo da je bilo „nekompetentnosti, nemara i moguće korupcije“.
„Ovo što sam rekao za korupciju, to je nešto što je očigledno. Šesnaest ljudi je izgubilo život. Neko je za to odgovoran, nije ona pala sama od sebe. Pratio sam po svetu gde se takve stvari dešavaju. Ono što sam primetio jeste da je to iskorišćeno. Ljudi imaju opravdan bes što se to desilo i imaju mnogo drugih pritužbi, i onda je to bio okidač da nezadovoljstvo proključa. Ali nije pristupljeno tome na zdravorazumski način. Prvo pitanje treba da bude: kako da sprečimo da se tako nešto ponovo desi, šta nije urađeno kako treba, ko je kriv“, kazao je Trifunović.
Na pitanje da li građani imaju pravo da izraze nezadovoljstvo i traže odgovornost, Trifunović je odgovorio da je u takvim slučajevima važno ne žuriti sa zaključcima.
„U ovakvim slučajevima je mudro da se ne žuri sa zaključcima i treba dozvoliti organima da rade svoj posao. Ne možemo da očekujemo da će neko za mesec dana doći do zaključka ko je kriv“, naveo je.
„Ne možemo reći da je Srbija superkoruptivna zemlja“
Trifunović navodi da stvari treba posmatrati u odnosu na širi kontekst, te da su zbog toga poređenja sa sličnim tragedijama koje su se dogodile u drugim zemljama, „opravdana“.
„To je nešto što Amerikanci zovu „grading on the curve“. Ne možete đake da procenjujete po apsolutnom kriterijumu, nego u odnosu na druge đake“, rekao je.
Kako je naveo, i pitanje korupcije treba analizirati objektivno.
„Kada su me pitali za stepen korupcije, nisam rekao da ga nema, niti da ga ima. Rekao sam da smo u sredini. Hajde da vidimo koje su to nijanse sive. Ne možemo reći da je Srbija superkoruptivna zemlja poput Venecuele. Treba objektivno da se pogleda. Treba iskorenjivati korupciju, ali treba videti i gde stojimo. Šta god da se desi, dobro ili loše, treba da se uporedi. Ne možemo da očekujemo da Srbija raste 10 odsto ako sve zemlje rastu jedan odsto, ili da očekujemo da cveta ekonomija ako je kriza u svetu“, kazao je.
Na pitanje o novom Indeksu slobode medija, koji je objavljen juče i po kojem je Srbije lošija za 45 mesta, Trifunović je rekao da ne smatra da su ti indeksi kredibilni.
„Bitno je da se gleda koji su to izvori koji donose ocene. Lično meni oni (Reporteri bez granica) nisu kredibilni“, istako je.
Na konstataciju da je Srbija zabeležila drastičan pad, Trifunović je naveo:
„Pretpostavljam da ima i drugih izvora koji nas drugačije planiraju, ali gledam šta se dešava na terenu. Ono što sam ja čuo jeste da je najveći prigovor to što se vašoj televiziji ne daje nacionalna frekvencija, što je sasvim legitiman prigovor. Ali ipak mislim da stotine hiljada ljudi i uprkos tome gleda vašu televiziju. Oni ljudi koji žele da dođu do alternativnih izvora informacija, oni će doći“, rekao je.
O medijima u Srbiji
Govoreći o javnom servisu i drugim medijima, naveo je da ne prati dovoljno domaće medije da bi mogao detaljno da ih komentariše.
„Što se tiče državne televizije, moram da priznam da ne mogu mnogo da komentarišem, jer ne gledam našu televiziju toliko. Sada sam u Švajcarskoj. Ja sam u tom intervjuu rekao da „government mediji“ nisu čisti, da ne izveštavaju fantastično. I sa jedne i sa druge strane se potencira ono što odgovara toj strani“, kazao je.
Na pitanje koja bi „strana“ bila televizija N1, Trifunović je odgovorio:
„Vi zastupate više opoziciju, neki drugi narativ. Vi imate vašu priču, a državni mediji koji su naklonjeni vlasti imaju drugu priču. To je kao CNN i Fox. Mediji zato sve više gube objektivnost i zaista je sve manje medija koji to imaju. Ne možete više kao pre da dobijete kompletnu sliku. Ja čitam sve medije“, naveo je.
Upitan da li su u takvim medijskim uslovima mogući fer izbori, Trifunović misli da jesu.
„Mislim da su mogući, jer imate i medije koji su kritični prema vlastima. Mislim da je to manji tehnički problem. Baš bih voleo da vidim ko su ti ljudi koji ne mogu da dođu do informacija koje vi plasirate. Verovatno 95 odsto ljudi može da dođe do informacija ako želi da ih čuje. Vidim šta može da se nađe na internetu“, rekao je.
„Debata može da se vodi i preko medija“
Trifunović je naveo da postoji mogućnost da se čuju različite strane u različitim medijima, zbog čega veruje da debata u Srbiji postoji.
„Debata u smislu da možete da čujete i jednu i drugu stranu. Možete da otvorite medij blizak vlastima i N1. To nije uživo debata, ali vidim da je tokom izbora bilo debata između raznih političkih kandidata. Debata može da se vodi i preko medija, nešto kaže predsednik, a nešto iz opozicije, i to je neka debata. Građani mogu da donesu svoj sud“, kazao je.
Komentarišući izjave u Skupštini Srbije u kojima je N1 nazvan „terorističkim propagandnim smećem“, Trifunović je rekao da takve izjave apsolutno osuđuje, ali je dodao da osuđuje i uvrede na račun predsednika Srbije.
On se osvrnuo i na odnose koje predsedniku Srbije Aleksandar Vučić ima sa zvaničnicima i rekao da stoji pri tome da je on „odgovoran državnik“.
„U principu, neću se složiti sa svim što predsednik kaže, ne podržavam nijednu partiju. Međutim, kada sam rekao da je odgovoran državnik, posmatram ono što vidim. Video sam kako se švajcarski predsednik ophodio sa našim predsednikom. Vidim da je predsednik uspeo da stvori drugačiju sliku kod senatora, kongresmena. Pričam ono što vidim. Imao sam priliku dva-tri puta da vidim kako primaju Vučića, a vidim i u novinama da ga svetski lideri poštuju, da je rado viđen gost. A vi pominjete neke poslanike Evropskog parlamenta, to je jedna grupica ljudi čiji je politički domet manji nego nekog predsednika Francuske. Ne želim da umanjujem ničiji značaj, ali tako je“, rekao je Trifunović.
Na pitanje o sve oštrijim izveštajima Evropske komisije o Srbiji i stanju na evropskom putu, Trifunović je rekao da je „za tango potrebno dvoje“.
„Želeo bih da prevlada civilizovaniji način diskursa“
„Postoji i ona izreka, rekli bismo: za tango je potrebno dvoje. U Evropskoj uniji je došlo do zamora od proširenja i nisam siguran koliko je ta volja za primanje drugih država stvarna. Činjenica je takođe da mi imamo dva problema. Jedan je Kosovo, ne treba da se lažemo. Oni žele da se to reši. Drugi problem je što nismo uveli sankcije Rusiji, za šta postoje jaki razlozi“, naveo je.
On je dodao da je čitao izveštaje Evropske komisije i da u njima postoje ocene koje imaju osnova.
„Video sam te izveštaje koje je pisala Evropska komisija. Sigurno je da postoje neki elementi koji su nezadovoljavajući. Sigurno je da delom njihove procene imaju osnova, ali, koliko vidim, to ima i nekog efekta, neki pravosudni zakoni se revidiraju“, rekao je.
Na kraju je poručio da bi voleo da u javnom prostoru prevlada civilizovaniji način razgovora.
„Želeo bih da prevlada civilizovaniji način diskursa i da pokušamo da radimo na stvarima koje su u zajedničkom interesu. Moramo da pokušamo da nađemo zajednički jezik i da merimo stvari prema rezultatima i hladne glave“, zaključio je Trifunović.
Predsednik Švajcarske Konfederacije Gi Parmelan boravio je u dvodnevnoj zvaničnoj poseti Srbiji, što predstavlja važan diplomatski događaj i dodatni podsticaj unapređenju odnosa između dve zemlje. Ova poseta je posebno značajna jer je reč o prvoj poseti švajcarskog predsednika Srbiji nakon čak 18 godina.
Tokom boravka u Beogradu, Parmelana je ugostio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, uz svečani doček ispred Palate Srbija i državne počasti. Nakon sastanka „tet-a-tet“ i razgovora delegacija, lideri su potpisali Sporazum o švajcarsko-srpskom programu inovacija, koji ima za cilj jačanje saradnje u oblastima tehnologije, veštačke inteligencije i ekonomskog razvoja.
Jačanje ekonomskih i političkih veza
Predsednik Vučić istakao je da je Švajcarska jedan od najvažnijih investitora u Srbiji i naglasio da je trgovinska razmena između dve zemlje značajno povećana u prethodnim godinama. Poseban značaj dat je i velikoj srpskoj dijaspori u Švajcarskoj, koja predstavlja most između dva naroda.
U fokusu razgovora bili su i dalji pravci saradnje, uključujući IT sektor, inovacije, dualno obrazovanje i razvoj privrede. Prisustvo predstavnika velikih švajcarskih kompanija tokom posete dodatno ukazuje na interes za nova ulaganja i projekte u Srbiji.
Političke poruke i regionalna stabilnost
Pored ekonomskih tema, razgovarano je i o važnim političkim pitanjima, uključujući evropski put Srbije i stabilnost regiona Zapadnog Balkana. Predsednik Švajcarske naglasio je značaj dijaloga i ponudio mogućnost posredovanja u rešavanju sporova, uključujući odnose između Beograda i Prištine.
Švajcarska je, kako je istaknuto, spremna da svojim iskustvom doprinese jačanju poverenja i stabilnosti u regionu, što dodatno potvrđuje njenu aktivnu ulogu u međunarodnoj saradnji.
Simbolika i budući koraci
Poseta je realizovana u godini kada Srbija i Švajcarska obeležavaju 110 godina diplomatskih odnosa, što joj daje dodatnu simboličku težinu. Tokom boravka, Parmelan je obišao i Naučno-tehnološki park u Beogradu, kao i pojedine kompanije, a potvrđeno je i učešće Švajcarske na izložbi EXPO 2027 u Beogradu.
Dvodnevna poseta završena je ispraćajem na Aerodromu „Nikola Tesla“, uz ocenu da je susret dao snažan impuls daljem razvoju političkih i ekonomskih odnosa dve zemlje.
Poseta predsednika Švajcarske Srbiji ocenjena je kao istorijska i važan korak ka produbljivanju bilateralne saradnje. Fokus na inovacijama, ekonomiji i političkom dijalogu ukazuje na nameru obe države da u narednom periodu dodatno ojačaju partnerstvo i zajednički rade na stabilnosti i razvoju regiona.
