Švajcarska narodna banka (BNS) saopštila je da za 2025. godinu, na osnovu preliminarnih podataka, očekuje dobit iz poslovanja od oko 26 milijardi švajcarskih franaka. Na osnovu tog rezultata biće izvršena raspodela dobiti u ukupnom iznosu od 4 milijarde franaka u korist Švajcarske Konfederacije i kantona.
Prema saopštenju BNS-a, gubitak na pozicijama u stranim valutama iznosio je oko 9 milijardi franaka, dok je na zalihama zlata ostvarena plusvalencija od 36,3 milijarde franaka. Istovremeno, gubitak na pozicijama u švajcarskim francima iznosio je 0,9 milijardi franaka.
Iznos namenjen akumulaciji rezervi za monetarne rezerve iznosi 12,7 milijardi franaka. Uzimajući u obzir postojeću rezervu za buduće raspodele od 12,9 milijardi franaka, ostvarena je bilansna dobit od oko 26 milijardi franaka. Time su ispunjeni uslovi za isplatu dividende akcionarima u maksimalnom zakonom dozvoljenom iznosu od 15 franaka po akciji, kao i za raspodelu dobiti Konfederaciji i kantonima.
Ukupan iznos od 4 milijarde franaka biće raspodeljen u skladu sa sporazumom između Saveznog departmana za finansije i BNS-a od 29. januara 2021. godine – jedna trećina pripada Konfederaciji, dok će dve trećine biti dodeljene kantonima. Nakon ove raspodele, rezerva za buduće isplate iznosiće oko 22 milijarde franaka.
Detaljan izveštaj o poslovnom rezultatu sa konačnim podacima BNS će objaviti 2. marta 2026. godine, dok će Izveštaj o poslovanju biti dostupan 17. marta 2026. godine.
U gradu Martinjiju održana je zvanična komemoracija povodom tragičnog požara koji je nedavno pogodio mesto Kran-Montana, u kojem su povređena cetiri državljana Republike Srbije i tragično je nastradao Stefan Ivanović.
Republiku Srbiju na komemoraciji je predstavljao ambasador u Švajcarskoj Ivan Trifunović, koji je u ime države Srbije odao poštu stradalima i izrazio duboko saučešće porodicama žrtava i bio jedini član diplomatskog kora koji se u okviru zvaničnog programa obratio medijima.
Skupu su prisustvovali najviši predstavnici Švajcarske, predvođeni predsednikom Švajcarske Gi Parmelanom, kao i francuski predsednik Makron, italijanski predsednik Matarela, veliki vojvoda Luksemburga Anri i drugi zvaničnici. Prisutni su bili i brojni članovi diplomatskog kora, predstavnici međunarodnih organizacija, kao i verski i humanitarni lideri.
Na kraju ceremonije, u delu izdvojenom za obraćanje medijima, prisutnima se najpre obratila evropska komesarka za humanitarnu pomoć i upravljanje krizama Hađa Labib, nakon čega je govor održao ambasador Republike Srbije Ivan Trifunović, a potom i švajcarski ministar spoljnih poslova Ignasio Kasis.
Ambasador Trifunović je tom prilikom istakao:
„U ime naroda i Vlade Republike Srbije želim da izrazim najdublje saučešće porodicama svih žrtava tragičnih događaja u Kran-Montani. Ova tragedija je duboko pogodila Srbiju, naročito imajući u vidu da su među stradalima bili i državljani Srbije. Tuga koju osećamo ne poznaje granice i ujedinjuje naše narode u žalosti i saosećanju.
Posebnu počast želim da odam Stefanu Ivanoviću, koji je izgubio život pokušavajući herojski da spase druge. Njegova izuzetna hrabrost, nesebičnost i humanost predstavljaju najviše vrednosti kojima svi težimo. Njegova žrtva neće biti zaboravljena.
Želim da izrazim i iskrenu zahvalnost švajcarskim vlastima, službama hitne pomoći, spasilačkim ekipama, medicinskom osoblju i svim prvim responderima koji su u najtežim trenucima delovali profesionalno, predano i saosećajno. U ovim teškim vremenima, Srbija stoji u punoj solidarnosti sa Švajcarskom i sa svim porodicama pogođenim ovim ogromnim gubitkom.
Posebno mesto u sećanju zauzima Stefan Ivanović, mladić koji je tokom požara pokazao izuzetnu hrabrost i izgubio život spasavajući druge. Njemu u čast je dan ranije u Kran-Montani održana posebna komemoracija, kojoj su prisustvovali lokalni zvaničnici, predstavnici kantonalnih vlasti, građani, kao i članovi srpske i švajcarske zajednice.“
Skupovi u Martinjiju i Kran-Montani protekli su u znaku dostojanstva, solidarnosti i zajedničkog saosećanja, potvrđujući bliskost Srbije i Švajcarske u trenucima duboke tragedije.
U švajcarskom gradu Martinji održana je komemoracija žrtvama požara u baru u Kran Montani. Švajcarski predsednik Gi Parmelin na nacionalni Dan žalosti, poručio je da zemlja mora da izvuče pouke iz smrtonosnog požara u Kran-Montani. Vlasti kantona Vo najavile su hitne i strože mere bezbednosti, uključujući zabranu pirotehnike u barovima, restoranima i noćnim klubovima. Ministar spoljnih poslova Marko Đurić je, u ime Srbije, uputio poslednji pozdrav žrtvama novogodišnje tragedije. Dan žalosti je proglašen sutra u Ljigu povodom tragične smrti Stefana Ivanovića koji je stradao u požaru pokušavajući da spase ljude iz objekta zahvaćenog vatrom.
Komemoraciji je prisustvovao predsednik Švajcarske Gi Parmelin i državni vrh te države, kao i predstavnici iz više od 30 zemalja, među kojima i francuski predsednik Emanuel Makron, italijanski predsednik Serđo Matarela i drugi evropski zvaničnici, uglavnom iz zemalja čiji su državljani stradali u požaru.
Sva crkvena zvona u Švajcarskoj oglasila su se na početku komemoracije u 14 časova, a istovremeno je održan i minut ćutanja u celoj zemlji.
Komemoracija je prvobitno trebalo da se održi u crkvi u Kran-Montani, međutim, zbog lošeg vremena, premeštena je u Martinji, koji se takođe nalazi u kantonu Vale.
Program ceremonije sadržao je govore zvaničnika i prigodan muzički program..
U prestonici Bernu su zastave na svim vladinim zgradama spuštene na pola koplja. Kancelarija UN u Ženevi je takođe svoju zastavu spustila na pola koplja.
Ranije je u pismu naciji predsednik Gi Parmelin izrazio saučešće porodicama žrtava i naglasio da Švajcarska ima obavezu da spreči ponavljanje slične katastrofe.
„Dugujemo pogođenima, njihovim porodicama i voljenima poštovanje, sećanje i obavezu da učinimo sve što možemo kako bismo osigurali da se takva katastrofa ne ponovi“, naveo je švajcarski predsednik.
Parmelin je rekao da vlasti istražuju u kojoj meri su bezbednosni propisi bili zanemareni i da će odgovorni snositi posledice.
Takođe je odao priznanje svima koji su učestvovali u spasilačkim i humanitarnim naporima, ističući da nijedna zemlja ne može sama da se nosi sa takvom tragedijom.
Francuski predsedik Emanuel Makron, koji je prisutvovao komemoraciji, položio je venac u spomen na žrtve nastradale u požaru.
„U znak sećanja na žrtve požara u Kran-Montani, uključujući devet naših sunarodnika. Ožalošćenim porodicama, sa kojima delimo bol i tugu. Povređenima, kojima upućujemo naše bratske misli i solidarnost“, napisao je Emanuel Makron u posveti koju je podelio na svom nalogu na mreži X.
Debata o tragediji koja se dogodila u ugostiteljskom objektu Le Constellation u Crans-Montani proširila se i na federalni nivo. Nakon brojnih kritika medija, advokata žrtava i stručnjaka za komunikaciju, sada se i političari iz Berna uključuju u raspravu, pre svega oko odgovornosti lokalnih i kantonalnih vlasti, načina vođenja istrage i (ne)transparentne komunikacije sa javnošću.
Gradonačelnik Crans-Montane Nicolas Féraud odbacio je mogućnost ostavke tokom konferencije za medije održane u utorak. „Izabrani smo i ne želimo da napustimo brod“, poručio je Féraud, reagujući na sve glasnije zahteve za njegovim povlačenjem.
Međutim, neposredno pre konferencije postalo je poznato da opština između 2020. i 2025. godine nije sprovela zakonom propisane kontrole. Ta činjenica dodatno je pojačala talas kritika i otvorila pitanje političke i institucionalne odgovornosti.
Pozivi na ostavke i sa saveznog nivoa
U raspravu se uključio i poslanik Zeleno-liberalne stranke, Beat Flach, koji je na društvenoj mreži Bluesky napisao da bi „odgovorni državni savetnik, kao i gradonačelnik, trebalo da priznaju svoju odgovornost i odmah podnesu ostavke“.
Njegova izjava odnosi se na Stéphane Ganzer, državnog savetnika Kantona Valais zaduženog za Departman bezbednosti, institucija i sporta.
Sporna nezavisnost istrage
Slučaj je komentarisao i poslanik Švajcarske narodne stranke (UDC) Roland Rino Büchel, koji smatra da su zahtevi za ostavkama – barem u ovoj fazi – preuranjeni. Ipak, on oštro kritikuje način vođenja istrage, ističući da „trenutno nedostaje nezavisnost“ i da bi „valezansko tužilaštvo trebalo da prepusti slučaj“.
Büchel upozorava i na percepciju klijentelizma, navodeći da su Ganzer, gradonačelnik Féraud i javni tužilac Pilloud članovi iste stranke – PLR-a. „U inostranstvu, čak i u Italiji, postavljaju se pitanja kako je moguće da Švajcarska ne daje jasne informacije. Pominju se čak i paralele sa mafijaškim strukturama unutar države“, rekao je Büchel, zaključujući da bi istragu trebalo voditi van kantona.
Suprotna mišljenja pravnih stručnjaka
Sa takvim stavom se ne slaže Daniel Jositsch, profesor krivičnog prava i član Socijaldemokratske partije u Savetu država. On ističe da je „dužnost svakog javnog tužilaštva da vodi istragu nezavisno i bez spoljnog uticaja“, dodajući da se tužioci iz drugih kantona angažuju samo u izuzetnim situacijama – kada tužilaštvo treba da istražuje sopstvene članove. „Koliko mi je poznato, ovde to nije slučaj“, naglašava Jositsch.
Prema njegovim rečima, iako se radi o „nemerljivoj ljudskoj tragediji“, sam slučaj sa pravnog aspekta nije naročito složen.
Ostavke nisu stvar savezne politike
Umereniji ton zauzeo je poslanik stranke Centar, Martin Candinas, koji smatra da „nije na nacionalnim političarima da traže ostavke kantonalnih i opštinskih zvaničnika, naročito iz drugog kantona“. Ipak, on priznaje da konferencija za medije održana u utorak „nije bila nimalo uspešna“ i da je ostavila mnogo otvorenih pitanja.
Candinas zato poziva na „sveobuhvatnu istragu ove katastrofe“ uz „iskrenu i transparentnu komunikaciju“. „Opština Crans-Montana, Kanton Valais i cela Švajcarska to duguju žrtvama i njihovim porodicama“, poručio je.
Najčitaniji švajcarski dnevni list Blick objavio je potresnu priču o herojskoj žrtvi Stefana I. (31), pripadnika obezbeđenja koji je stradao tokom katastrofalnog požara u jednom baru u poznatom zimskom letovalištu Crans-Montana.
Prema pisanju lista Blick, tragedija se dogodila u noći kada je u prepunom baru izbio požar koji se munjevito proširio, izazvavši paniku i haos. U trenutku kada su mnogi pokušavali da pobegnu, Stefan je, umesto da spasi sebe, učinio suprotno – počeo je da izvodi goste iz zapaljenog objekta.
Kako navodi Blick, svedoci opisuju da je Stefan više puta ulazio u bar zahvaćen vatrom, pomažući ljudima da pronađu izlaz. Nakon što je već spasao više gostiju, odlučio je da se još jednom vrati unutra kako bi proverio da li je neko ostao zarobljen. Taj poslednji povratak bio je koban – Stefan se više nije vratio.
Jedna od preživelih gošći, čije svedočenje prenosi Blick, izjavila je da se Stefan ponašao „kao pravi heroj“, bez imalo oklevanja, potpuno svestan opasnosti. Njegova hrabrost ostavila je snažan utisak na sve koji su te noći uspeli da se spasu.
Blick dalje piše da je porodica stradalog mladića dugo gajila nadu da je preživeo, naročito jer je njegov mobilni telefon još neko vreme bio dostupan nakon nesreće. Nažalost, kasnije je potvrđeno da je Stefan izgubio život u požaru.
U tragediji u Crans-Montani, kako navodi švajcarski dnevnik, stradalo je oko 40 osoba, dok je više od stotinu povređeno, a identifikacija žrtava trajala je danima. Istraga o uzrocima požara je u toku.
Priča o Stefanu I., kako zaključuje Blick, ostaje snažan podsetnik na ljudsku hrabrost i nesebičnost – čak i u najstrašnijim trenucima.
U Kran-Montani je tiho i tužno. Srbi iz ovog dela Švajcarske su se ujedinili i pokušavaju jedni drugima da pomognu. Povređena srpska deca su prošla mahom sa opekotinama ruku i šaka, a i dalje se traga za Stefanom Ivanovićem koji je prema tvrdnjama očevidaca bio heroj ove tragedije jer je od prvog trenutka počeo da evakuiše decu iz požarom zahvaćene diskoteke.
Srpski privrednik i vlasnik više restorana u Kran-Montani Aco Kalajdžić u razgovoru za Internet portal RTS kaže da je Stefan Ivanović, prema svedočenju očevidaca – postupio kao pravi heroj.
„To je momak iz okoline Valjeva. On je radio kao obezbeđenje, bio je na vratima i puštao tu omladinu u bar. Međutim, kada su mu prvi gosti rekli šta se događa, da je vatra, on je ušao i izgurao nekoliko dece i onda se ponovo vraćao i u tom spasavanju se nekako zaglavio. Mnogo dobro ga je opisala jedna Francuskinja koja je izašla odmah kada se zapalilo. Upozorila ga je i odmah je ušao. Herojski je postupio. Nadam se da nije platio životom. Znam ga lično, znam mu roditelje. Eto, on je spasavajući ostale, nadam se da nije istina, platio glavom“, emotivno priča Kalajdžić.
Kada je reč o srpskoj deci koja su povređena, Kalajdžić kaže da jedan od njih živi na 20 kilometara od Kran-Montane, a da je drugi momak iz ovog odmarališta gde živi sa roditeljima.
Tragedija je ujedinila Srbe u ovom delu Švajcarske.
„Dosta smo se solidarisali. Ima dosta naše dece koja su bila tu okolo. Imam prijatelje čija su deca bila tu, ali su izašli 15 minuta ranije, tek da promene bar, srećom. Sada smo svi tu, zovemo se, raspitujemo se treba li nekome neka pomoć“, objašnjava Kalajdžić.
Kao još jednog heroja ističe Srpkinju iz okoline Bijeljine koja radi kao dobrovoljni vatrogasac.
„Zvao sam je da je podržim. Ona je videla svu tu decu koja su izgorela. Iznosila je i žive i mrtve. I stvarno smo se svi sjedinili da pomognemo kome treba pomoć“, rekao je Kalajdžić.
Trenutnu situaciju u ovom švajcarskom zimskom odmaralištu opisuje kao „mnogo tužnu“.
„Svet se ućutao, svi su se zatvorili u sebe. Idemo tamo, nosimo cveće, palimo sveće, međutim, ambijent je jako tužan“, objašnjava Kalajdžić.
Navodi da i dalje ljudi odlaze na mesto tragedije kako bi odali počast nastradalima u tragediji.
„Ne znamo sami kako da se ponašamo, šta da kome kažemo. Gledamo se nemo. Situacija je mnogo komplikovana i mnogo tužna i žalosna. Mislim da niko nema reči da kaže tim ljudima. Poznajem par ljudi koji su izgubili svoje. Ne znaš šta da im kažeš, koju reč utehe“, kaže Kalajdžić.
Nadležni još utvrđuju uzroke tragedije, a Kalajdžić kaže da i dalje nema zvaničnog saopštenja kako je došlo do požara.
„Prijatelj mi je komandant vatrogasaca koji su gasili požar. Razmenili smo sinoć par reči. Objasnio mi je da niko neće da dâ neku prognozu. Sudeći po pričama te dece koja su bila tu i koja su sve videla, plafon se zapalio. S obzirom da su to bila deca mlađa od 20 godina oni su to možda shvatili kao igru. Nije bio niko stariji da reaguje, da ih evakuiše“, navodi Kalajdžić.
Dodaje da u svemu ima dosta „fatalnosti“.
„Sada ćemo tražiti odgovorne, ima verovatno krivaca, ali najveći krivac je fatalnost da se to tako izdešavalo, da je neko hteo da bude tako ne bi mogao to izrežirati“, uveren je.
Dodaje da se nezvanično priča da je sve počelo paljenjem vatrometa.
„Jedan konobar je podigao konobaricu koja je imala tu svećicu ili petardu. Zapalila se ta akustična pena na plafonu. To svi pričaju i to je sada poluoficijelno. Istraga će pokazati šta je u pitanju“, ističe Kalajdžić.
Ambasada Republike Srbije u Švajcarskoj obaveštava građane Republike Srbije da je, povodom tragičnog požara koji se dogodio u skijaškom centru Kran-Montana (Crans-Montana) tokom novogodišnje proslave, otvorena komunikacija sa nadležnim organima Švajcarske Konfederacije radi pribavljanja relevantnih informacija.
Pozivaju se svi građani Republike Srbije koji smatraju da su oni lično, ili njihovi članovi porodice i bliži srodnici, pogođeni ovom nesrećom, bilo da je reč o eventualno povređenim, nestalim ili stradalim licima, da se bez odlaganja obrate nadležnim diplomatsko-konzularnim predstavništvima Republike Srbije u Švajcarskoj radi pružanja pomoći i dobijanja informacija.
Građani se mogu obratiti:
Ambasadi Republike Srbije u Bernu
Telefon: (+41) 031 / 352-63-53
Generalnom konzulatu Republike Srbije u Cirihu
Telefon: (+41) 079 / 40 34 525
Takođe, nadležni organi Kantona Valis/Vale (Wallis/Valais) uspostavili su poseban kontakt-telefon namenjen pružanju informacija porodicama stradalih, povređenih ili nestalih lica:
Informativna linija Kantona Valis/Vale za članove porodica i bliže srodnike
Ambasada Republike Srbije u Švajcarskoj ostaje u stalnom kontaktu sa švajcarskim vlastima i nastaviće da pruža svu neophodnu konzularnu pomoć građanima Republike Srbije u skladu sa svojim nadležnostima.
Kosovo ulazi u novi izborni ciklus u duboko podeljenoj i institucionalno blokiranoj političkoj situaciji. Od parlamentarnih izbora održanih 9. februara 2025. godine nije formirana nova vlada, a politička scena u Prištini već gotovo godinu dana nalazi se u ćorsokaku. Vanredni parlamentarni izbori zakazani su za 28. decembar, datum koji, prema oceni autora, otvara brojna pitanja o stvarnim namerama, legitimnosti i mogućim posledicama tog izbornog procesa.
Autor teksta ističe da datum izbora nije izabran slučajno. Kraj decembra je period kada se veliki broj građana Kosova koji žive u inostranstvu – pre svega u Švajcarskoj – tradicionalno vraća u zavičaj zbog praznika. Time kosovska dijaspora dobija potencijalno presudnu ulogu u formiranju nove vlade. Na prethodnim izborima više od 10.000 birača doputovalo je iz Švajcarske kako bi glasalo, dok se ovog puta, zbog prazničnog termina, očekuje znatno veći odziv.
U Švajcarskoj danas živi oko 300.000 Albanaca poreklom sa Kosova, a pokret Vetëvendosje i njegov lider Albin Kurti već godinama uživaju snažnu podršku u toj zajednici. Da mobilizacija dijaspore nije spontana, pokazuje i Kurtijev nedavni boravak u Švajcarskoj. On je 13. decembra, svega dve nedelje pred izbore, nastupio u Cirihu, gde je dočekan ovacijama, što je, prema oceni autora, bio jasan deo predizborne kampanje usmerene ka dijaspori.
Švajcarsko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da tom prilikom nisu bili planirani sastanci sa zvaničnim predstavnicima Konfederacije, čime je dodatno naglašeno da je reč o političkom nastupu namenjenom isključivo kosovskoj dijaspori. Time se, kako se navodi u tekstu, ponovo briše granica između unutrašnje politike Kosova i neutralnog statusa zemlje domaćina – Švajcarske.
Politička aktivacija kosovske dijaspore u Švajcarskoj traje godinama. Vetëvendosje raspolaže razgranatom mrežom struktura među kosovskim Albancima, a povremeno se na tim skupovima pojavljuju i švajcarski političari ideološki bliskih stranaka. Posebno se izdvaja događaj iz januara 2023. godine, kada je Albin Kurti, u prisustvu bivše švajcarske ministarke spoljnih poslova, javno izrazio podršku švajcarskim socijaldemokratama. Taj slučaj je, prema autoru, otvorio pitanje gde prestaje sloboda političkog izražavanja, a gde počinje nedozvoljen uticaj stranih političkih lidera na unutrašnju politiku druge države.
Dok se jedna politička strana oslanja na stotine hiljada glasova iz dijaspore, srpska zajednica na Kosovu, kako se navodi u tekstu, nalazi se u gotovo bezizlaznoj situaciji. Centralna izborna komisija pokušala je da zabrani učešće Srpske liste na izborima, što bi u praksi značilo potpunu političku eliminaciju Srba iz institucionalnog života. Tek nakon snažnih reakcija ambasada Sjedinjenih Američkih Država i Nemačke u Prištini, izborno žalbeno telo poništilo je tu odluku.
Istovremeno, bezbednosna situacija za Srbe na Kosovu nastavlja da se pogoršava. Napadi se ne odnose samo na političku sferu, već sve češće pogađaju duhovno i kulturno nasleđe. Zabeleženi su brojni upadi u crkve Srpske pravoslavne crkve, skrnavljenja i vandalizam, uključujući grafite sa verski ekstremističkim porukama. Autor navodi i pokušaje prisvajanja srpskih pravoslavnih svetinja kroz stvaranje takozvane „Pravoslavne crkve Kosova“.
Posledice su, kako se ističe, vidljive: nesigurnost, strah i institucionalna izolacija ubrzavaju iseljavanje Srba. Prema demografskim procenama i navodima lokalnih zajednica, broj Srba na Kosovu i Metohiji smanjen je za oko 20 odsto od dolaska Aljbina Kurtija na vlast, što se vremenski poklapa sa porastom pritisaka i nasilja.
Autor zaključuje da ova pitanja ne bi smela da ostave ravnodušnom švajcarsku javnost. Švajcarska je dom velikoj kosovskoj dijaspori, ali i značajnoj srpskoj zajednici, a istovremeno je prisutna na terenu kroz svoje učešće u KFOR misiji. Stabilnost Kosova, legitimnost izbora i položaj manjina nisu, kako se navodi, apstraktna balkanska pitanja, već teme koje direktno dotiču i interese Švajcarske.
Izbori zakazani za 28. decembar, prema oceni autora, prevazilaze okvir redovne smene vlasti. Oni predstavljaju test ne samo za Aljbina Kurtija, već i za ideju multietničkog društva – kao i za Švajcarsku, iz koje će desetine hiljada ljudi doputovati kako bi odlučivali o vlasti u strateški važnom regionu.
U Australiji su društvene mreže zabranjene za mlađe od 16 godina, a slična mera mogla bi u budućnosti biti razmatrana i u Švajcarskoj. Savezna savetnica Elisabeth Baume-Schneider izjavila je da je otvorena za uvođenje takvog ograničenja i u Švajcarskoj, ističući da društvo ima odgovornost da zaštiti decu od opasnosti digitalnog sveta.
U Australija je zabrana stupila na snagu 10. decembra. Već sedmicu dana pre zvanične primene, kompanija Meta počela je da blokira stotine hiljada naloga adolescenata na svojim platformama Instagram, Facebook i Threads. Reč je o presedanu čiji je cilj zaštita mladih od negativnih posledica korišćenja društvenih mreža.
Kako je Baume-Šnajder izjavila u intervjuu za list SonntagsBlick, rasprava koja se vodi u Australiji i Evropskoj uniji je od velikog značaja i trebalo bi da se otvori i u Švajcarska. Međutim, pre donošenja konkretnih mera, potrebno je jasno definisati šta bi tačno trebalo ograničiti: da li samu upotrebu društvenih mreža od strane dece, širenje opasnih sadržaja ili algoritme koji ciljano iskorišćavaju ranjivost mladih.
Savezna savetnica je naglasila da će se ovo pitanje u Švajcarskoj razmatrati tokom naredne godine, a u pripremi je i poseban izveštaj. Takođe je istakla da odgovornost ne sme biti isključivo na roditeljima i državi, već i na samim platformama. Prema njenim rečima, one moraju preuzeti veću odgovornost za sadržaje koje deca i mladi konzumiraju.
U tom kontekstu, trenutno je u fazi javne rasprave novi savezni zakon o komunikacionim platformama, čiji je cilj jačanje prava korisnika u digitalnom prostoru, kao i obavezivanje velikih tehnoloških kompanija na veću transparentnost i korektnost u poslovanju.
U planinske krajeve se ide obučeno sa stilom, ali se odeća za boravak u prirodi sve češće nosi i na gradskim ulicama. U Cirihu je potražnja porasla za čak 300%.
U Švajcarskoj se prodaje natprosečno velika količina outdoor odeće. Ono što je posebno zanimljivo jeste činjenica da se planinska odeća sve više nosi i u svakodnevnim gradskim prilikama.
O tome piše list Tages-Anzeiger. U pojedinim gradovima potražnja za trekking i planinskom garderobom naglo je porasla: u Cirihu je, na primer, zabeležen skok od čak 300% u odnosu na prethodnu godinu.
Šta Švajcarci najradije kupuju – Ciriški dnevnik se, iznoseći podatke o ovom fenomenu, poziva na najvećeg modnog prodavca u zemlji – Zalando, koji je napravio pregled modnih trendova za 2025. godinu. Šta Švajcarci i Švajcarkinje najviše vole da kupuju? Patike sa tankim đonom i privesci za torbe beleže najveći rast prodaje. Ipak, i planinska odeća ostvaruje veoma dobre rezultate. Razlozi? „Blizina planina pogoduje ovom trendu. Osim toga, Švajcarci provode mnogo vremena na otvorenom, a 75 odsto stanovništva se redovno bavi sportom, najčešće u prirodi.“
U proseku 580 franaka potrošnje – Ovaj trend potvrđuju i podaci Saveznog zavoda za statistiku, prema kojima su „Švajcarci 2020. godine u proseku potrošili 580 franaka na planinsku i trekking odeću“.
Slučaj Ciriha – A šta stoji iza naglog rasta u Cirihu? Portparol Zalandа objašnjava za Tages-Anzeiger da „jednostavno sve više ljudi ide na planinarenje“. Posebno je među mladima porastao interes za trekking odeću. „Neki sebi postavljaju ambiciozne ciljeve na planinskim vrhovima, dok drugi ostavljaju telefon u rancu. Ključna reč je ‘soft hiking’, odnosno svesno i opušteno planinarenje.“
Planinska odeća u gradu: fenomen zvan Gorpcore – Ovaj trend pokazuje da su „outdoor komadi poput planinarskih cipela i jakni za sve sezone sve popularniji i u svakodnevnoj gradskoj upotrebi“. Ova pojava naziva se Gorpcore i, kako je objašnjeno ciriškom listu, nastala je tokom perioda pandemije koronavirusa, kada je priroda obećavala beg i ravnotežu, a mnogi su se počeli oblačiti praktičnije.
