Plaćena reklama

EU: Ništa od putovanja za godišnji odmor?

0
© pixabay

Ako odmora nakon pandemije koronavirusa i bude, verovatno će biti u lokalnim okvirima. Ministri turizma Evropske unije nemaju vremenski plan za oživljavanje putovanja.

Kada i kako će granice ponovo biti otvorene za putnički saobraćaj, trenutno niko ne može sa sigurnošću da kaže, smatra parlamentarni državni sekretar Tomas Barajs, koji je u nemačkom Mnistarstvu privrede zadužen za turizam. „Malo je verovatno da će nemački turisti na leto putovati u Španiju ili Grčku“, ocenjuje Barajs. Izglednije je da će Nemci ove godine ostati u svojoj zemlji ili u svom regionu. „I tu ima lepih destinacija“.

Ekonomska situacija u turističkoj industriji nije katastrofalna samo u južnoj Evropi, oko Sredozemnog mora, već i u Nemačkoj. Turistička industrija ove godine računa sa smanjenjem rezervacija za paket aranžmane i do 70 odsto. Najteže bi mogle da budu pogođene kompanije koje organizuju krstarenja, kojima bi obim posla mogao da oslabi i do 90 odsto, procenjuje Evropska komisija u Briselu.

Hrvatski ministar unutrašnjih poslova Davor Božinović, nakon video-konferencije sa koleginicama i kolegama, najavio je da će se veoma oprezno pristupiti otvaranju granica unutar EU, kao i njenih spoljnih granica. „Svi smo složni da pre svega moramo da sprečimo nove talase infekcija“. Konkretne vremenske planove nije naveo.

Očekuju se veliki gubici

U Evropskoj uniji 10 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) ostvaruje turistička industrija. U pojedinim zemljama, poput Grkče ili Malte, udeo te industrsije u BDP-u iznosi 20 do 25 procenata.

Prema podacima Evropske komisije, Španija od turizma godišnje zaradi oko 145 milijardi evra, nemački hoteli i turističke agencije oko 240 milijardi evra. na „izvornom tržištu“ Nemačke, odakle dolazi veliki broj turista, šteta je čak i veća nego na klasičnim „ciljnim tržištima“, poput Španije ili Italije.

Kada će putovanja biti moguća?

Gari Kapeli, ministar turizma Hrvatske, zemlje koja trenutno predsedava EU, izrazio je očekivanje da će severni Evropljani tokom letnje sezone i pored pandemije putovati na jug, što bi bila neka vrsta evropske solidarnosti. „Potreban nam je zajednički plan za obnovu turizma“, kazao je Kapeli. On je dodao i da je potreban zajednički zdravstveni koncept i da bi tada svim putnicima i organizatorima mogla da se izda neka vrsta „korona-zdravstvenog pasoša“.

Ministarka turizma Malte, Julija Faruđa Porteli, traži zajedničke EU-standarde kada je reč o zdravstvenoj zaštiti u hotelima, restoranima, avionima i na plažama. „Postoje rizici, ali na njih moramo da odgovorimo“, istakla je Faruđa Porteli na ministarskom sastanku.

Ostale vlade su pritom uzdržanije i idu svojim putem. Austrija recimo svoje hotele ponovo otvara 29. maja, ali oni bi trebalo da primaju samo goste iz susednih zemalja i, po mogućstvu, iz regiona u kojima je stopa infekcija mala. Austrijski kancelar Sebastijan Kurc predlaže da Austrijanci svoje letnje odmore, u ovoj vanrednoj korona-godini, provedu u svojoj zemlji.

Pleksiglas i koridori

Hotelijeri i vlasnici plaža u Italiji razvijaju neobične koncepte kako bi budućim gostima obezbedili neophodnu distancu. Na plažama bi tako trebalo da se postave pregradne ploče od pleksiglasa, hoteli bi trebalo samo na pola da budu popunjeni, u hotelskim restorinama da se služi samo jedno jelo, a razmak između stolova da bude dva metra.

Grčka razmišlja i o nekoj vrsti turističkog koridora iz zapadne Evrope. Putnici koji imaju potvrdu da su zdravi ulazili bi u specijalne avione i dolazili u proverena turistička odmarališta u kojima nema korone, opisao je koncept grčki ministar turizma Karis Teokaris.

U Belgiji se razmišlja o ulaznicama za plaže. Neki drugi ministri turizma predlažu odmore u unutrašnjosti zemlje, kako bi se hoteli i plaže rasteretili.

Međutim, još uvek se ne zna kada će nadležni ministri unutrašnjih poslova EU predstaviti usaglašen plan o otvaranju granica za turiste. Službenici u Evropskoj komisiji, koji bi trebalo da izrade smernice za turistički saobraćaj su uzdržani. Najpre bi svaka zemlja trebalo da ukine uvedena ograničenja, onda bi putovanja u susedne regione bila moguća. Nakon toga bi bila moguća putovanja u susedne zemlje, a tek onda i unutarevropski vazdušni saobraćaj.

Potpuno je nejasno kada će opet biti moguća turistička putovanja u Aziju, SAD i druge delove sveta.

Poverenje turista

A na kraju onda dolaze turisti koji bi sve to trebalo da dožive kao opuštanje i odmor. Pitanje je da li će oni uopšte biti spremni za odmor na plaži iza pleksiglasa, bez žurki u barovima, sporta ili razgledanja znamenitosti u grupama? Marija Frontera, predsednica udruženja hotelijera Fehm sa španskog ostrva Majorka, smatra da je sada pre svega važno dati turistima osećaj sigurnosti.

„Ne radi se o tome da se što pre postigne situacija kakva je bila pre krize, već da se ostvari potrebna bezbednost. Moramo turistima da vratimo poverenje i ne smemo da dozvolimo nikakve greške. Destinacije koje će prve imati situaciju pod kontrolom će biti u prednosti kada jednoga dana sve ponove krene“, izjavila je Marija Frontera za Mallorca-Magazin“.

Svetska turistička organizacija – agencija Ujedinjenih nacija, procenjuje da 96 odsto svih turističkih destinacija u svetu, za vreme korona-pandemije, neće biti dostupna. Generalni sekretar te organizacije, Zurab Polikašivli, koji je prisustvao sastanku ministara EU, poziva da se što pre ukinu ograničenja.

„Ova kriza nam je pokazala snagu prekogranične solidarnosti. Ali samo lepe reči neće spasiti milione radnih mesta ljudima koji su radili u turističkom sektoru“, ističe Polikašivli i traži veću pomoć za obnovu. „Zahtevamo da se pomogne turizmu, kako bi on mogao da bude lider u obnovi privrede.“

Srbija konačno u „Mišelinovom“ vodiču

0

Premijerno na 42 Sajmu turizma predstavljen je turistički vodič uglednog „Mišelina“ čiji su inspektori tokom jeseni boravili u Srbiji.

– „Mišelinovi“ inspektori su došli na naš poziv i sugerisali smo im mesta koja bi trebali da posete, ali je i za nas iznenađenje šta su uvrstili u bedeker, jer na njih niko ne može da utiče – kaže Marija Labović, direktor Turističke organizacije Srbije.

Vodič će biti promovisan na Beogradskom sajmu, a u Francuskoj će početi promocija tek od proleća. U prodaji će se naći od aprila.

Vodič je na francuskom, obuhvata Beograd i Novi Sad, kao i mesta u okolini na koja turisti mogu da odu na izlet.

Inspektori su inkognito putovali tokom jeseni, obilazili turistička mesta i prema svom utisku davali ocene.

Tako su, recimo, najviše ocene (čak 3*) dobili Narodni muzej i Hram Svetog Save. Zanimljivo je i da su bolje ocenjeni Knez Mihajlova, Beogradska tvrđava i Zemun od Dedinja, Dorćola i Neimara.

Istakli su i nekoliko kafana, a posebno su im bili zanimljivi „Kafana SFRJ“ i „Salon 1905“ u Beogradu na vodi. U Novom Sadu su ih oduševile „Pivnica“ i „Fiš&zeleniš“. Ove ocene ne treba mešati sa zvezdicama koje se dodeljuju restoranima.

Dopao im se sladoled u „Crnoj ovci“, knedle u „Ferdinandu“ i atmosfera u „Jazz bašti“. Posebno su istakli zelene JKP Gradske pijace Zemunska i Kalenić.

 

 

Na Šarganskoj osmici kao na Alpima

0

– Was ist das? Us-ti-pci? Cvarki? Mmmm – skupio je tri prsta Tomas Burdih, pa ih poljubio odobravajući zalogaj, a onda ga zalio sa jedan „sljivovic“.

A pogled mu na koloseku! Tamo je, upravo čekajući Tomasa i njegovu grupu, da ih povuče padinama Šargana, pištala i purnjala lokomotiva. Četvoro Švajcaraca, koji su zakupili voz van reda vožnje, želeći da sami proputuju uskokolosečnom prugom koja ih je navela u Srbiju, kroz crn oblak koji ispusti parnjača, uđe u drvene vagone.

– Ljubitelji smo pruga uskog koloseka i vozova na parnu vuču. Takvih je puno u našoj zemlji. Obilazili smo slične atrakcije u Mađarskoj, Rumuniji, Austriji, sad smo došli u Srbiju da vidimo ovo fantastično graditeljsko rešenje – pričala nam je pre nego što se u voz ukrcala Barbara Simen, jedina žena u grupi znatiželjnika iz Švajcarske.

Dobro su proučili istoriju i posebnost mokrogorske pruge. Znaju da je građena početkom prošlog veka, da je spajala Beograd sa Dubrovnikom preko Sarajeva, da su „osmicom“ kojom se voz dva puta provlači kroz istu tačku savladana šarganska brda. Poznato im je da je u Mokroj Gori i etno-selo Emira Kusturice.

– Kao dečak sam se zaljubio u železnicu. Maštao sam da budem mašinovođa. Punih 20 godina radio sam kao mašinovođa spuštajući i penjući vozove uz i niz Alpe. Ostvario sam svoj životni san, sada sam penzioner, putujem i uživam u vozovima na starim prugama – priča nam Tomas Budrih.

Osim vožnje „Šarganskom osmicom“, „nikakva druga posla“ u Srbiji nemaju. Jedino što nisu znali je da je Srbija, tako rekoše, ništa manje lepša nego Švajcarska. Pomalo im i beše čudno što zakup voza na parni pogon, na ovako atraktivnom terenu, košta samo 120.000 dinara.

Jedino što su zahtevali od domaćina je da „ćira“ stane na tri atraktivne lokacije kako bi prugu, voz, „osmicu“, prirodu, Šargan, Srbiju, ovekovečili.

– Trebalo je da dođe nas 20, ali su ostali odustali, jer na vreme nismo dobili potvrdu da će nam obezbediti parnjaču. Nas četvoro se nismo pokolebali. Srećni idemo odavde – pričao nam je Til Puc pre nego što se sa prijateljima zaputio da obrne krug dug 15 kilometara.

Vladimir Lojanica

SWISS – Uspostavlja redovan avio saobraćaj iz Niša

0

Nacionalna švajcarska aviokompanija SWISS uspostavlja redovan aviosaobraćaj na relaciji Niš – Cirih – Niš.

Od 2.aprila avioni Swiss-a leteće dva puta nedeljno svakog petka i nedelje.

Kupovinu karata moguće je izvršiti putem sajta swiss.com ili u turističkim agencijama koje se bave prodajom avio- karata.
Aviokompanija SWISS vršiće redovan avio-saobraćaj na pomenutoj relaciji avionima tipa A320 i CS1.

Podsećanja radi –u proteklih trideset godina više puta vršen je aviosaobraćaj ka Cirihu. Najveći broj redovnih letova realizovan je od 2004.godine do 2006.godine kada je se do Ciriha letelo Jat Airways-om i Montenegro Ailines-om. Poslednji redovni let imao je JAT 2009.godine.

Uloga i značaj aviosaobraćaja na razvoj privrede su od izuzetne važnosti. Usposatvljanje svake redovne aviolinije pruža se mogućnost lakšeg i bržeg povezivanja čime se stvaraju uslovi za razvoj privrede , posebno razvoj turizma kao grane tercijalnog sektora privrede.

Sa aerodoroma Konstantin Veliki u Nišu poručuju da će uložiti maksimalne napore kako bi u predstojecem periodu postigli još bolje rezultate.

Morcote izabrano za najlepše mesto u Švajcarskoj

0

Švajcarska ima mnogo lepih gradova i sela, ali jedno se izdvojilo i osvojilo titulu najlepšeg mesta u Švajcarskoj za 2016. godinu. To je Morkote, malo mesto na jugu Švajcarske smešteno na samom jezeru Ćerezijo (Ceresio), koje je u svoje vreme bilo najvažnija luka. Danas njegova interesantna arhitektura sa ukrašenim fasadama čine Morcote biserom ovog dela Švajcarske.

Ono što ostavlja bez daha u ovom malom mestu je pre svega gracioznost arhitekture. Mocote čine neke od najlepših zgrada sa kraja srednjeg veka, građene u XVI i XVII veku sa prelepim umetničkim detaljima. Ukoliko ste u prilici da obiđete ovo mesto treba videti Casa Tettamanti, čija fasada datira iz XVI veka, kuća Strecia di Ruggia sa gotskim prozorom, Palata Franchi konstruisana 1483. godine sa dekoracijama iz šesnaestog veka, kao i kuća Ruggia e Isella u renesansnom stilu na čijoj su fasadi prisutni i liberty motivi. Tu su i mnogi verski objekti vredni pomena, kao crkva Svete Marije del Sasso (Santa Maria del Sasso) iz perioda renesanse koja dominira mestom, sa dugim stepeništem od preko 400 stepenika. Takođe, oratorijum Svetog Antuna Padovskog (Sant’Antonio da Padova), srednjovekovna crkva posvećena Svetom Antoniju Igumanu (Sant’Antonio Abate) kao i monumentalno groblje podignuto sredinom 19. veka. Drevni zamak Morcote čija je izgradnja počela 1200. godine na ruševinama drevne kule, čiji su temelji vidljivi i danas.

Ne bi trebalo propustiti ni Park Šerer (Parco Scherrer), jedinstveni park gde je na pravi način napravljena veza između umetnosti i prirode. Pored mnogobrojnih biljaka različitog porekla, od palmi do čempresa i limuna, nalaze se i umetnička dela različitih epoha i mnogobrojnih zemalja.

Šetnja duž jezera od Morcote do Kapetanovog tornja (Torre del Capitano) iz 1249. godine, može vas naterati na mali predah u jednom od mnogobrojnih kafića i restorana sa neverovatnim scenografijama, i pružiti priliku da uživate u ovom malom mestu.

kraljevic_morcote_serbinfo
Ristorante Barcaioli

Jedan od ugostiteljskih objekata koji se nalazi u centru ovog mesta, na samoj obali jezera je i restoran Barcaioli, koji već dugi niz godina uspešno vodi porodica Kraljević poreklom iz Rutevca kod Aleksinca. U toploj i gostoljubivoj atmosferi ovog restorana pored tipične lokalne kuhinje, možete da probate i specijalitet kuće, rižoto koji se servira direktno iz forme parmezana. Ukoliko ste ipak nostalgični, na jelovniku možete naći i jela sa naših prostora, kao na primer punjene paprike.

Morcote se nalazi samo 14 kilometara od Lugana. Iz Milana se može doći autoputem A9 pravac San Gottardo ili A8 prema Varese – Stabio, a nakon toga izlaz Melide i nastaviti uz jezero dok ne dođete do Morcote. Odmah na ulazu se nalazi veliki parking gde možete ostaviti auto, a dalji obilazak nastaviti pešice.

Švajcarska paprena za turiste

0
Foto: Thinkstock.com

To pokazuje nova studija Svetskog ekonomskog foruma (WEF).

Svake dve godine ova organizacija istražuje konkurentnost u turističkoj branši prateći seriju pokazatelja, od infrastrukture do higijene, preko cena ili ekoloških aspekata, piše švajcarski list 24 sata.

Kako se navodi, Švajcarska se dobro plasira po većini kriterijuma, tako da i pored toga što je i dalje najskuplja za strane turiste, zauzima šesto mesto među turistički najkonkurentnijim zemljama, posle Španije, Francuske, Nemačke, SAD-a i Velike Britanije.

Prema studiji WEF-a, Švajcarska raspolaže odličnom infrastrukturom, kako opštom, tako i turističkom, a koristi i prednosti dobrog gografskog položaja i prelepih planinskih pejzaža. Što se tiče ekologije i održivog razvoja, ta zemlja zauzima vodeću poziciju u svetu, dodaje se u istraživanju.

Ono što urušava konkurentnost Švajcarske u turističkoj ponudi jesu restriktivni vizni režim i visoke cene. Takođe, prema oceni istraživača, Švajcarska bi trebalo da proširi svoj turistički sadržaj na sektor zabave, uz tradicionalnu orijentaciju ka „prirodnom“ turizmu.

#MySerbia | Turistička organizacija Srbije

0

Na poziv Turističke organizacije Srbije, četvoro poznatih turističkih blogera i svetskih putnika posetiće Srbiju u periodu od 22. jula do 4. avgusta. Njima će se pridružiti i  četvoro mladih blogera iz Srbije koji će biti njihovi neformalni domaćini tokom posete Srbiji. Svi oni će, tokom svojih putovanja, koristeći svoje blogove i naloge na društvenim mrežama, deliti utiske, fotografije, video zapise i preporuke za putovanja po Srbiji pod heštegom #MySerbia.

Koristeći hešteg #MySerbia na Instagramu, Tviteru ili Fejsbuku podeli fotografije i informacije o svojim omiljenim mestima i aktivnostima u Srbiji i preporučiti ih turistima. Najzanimljivije objave naći će se na sajtu my.serbia.travel, kao i na stranicama TOS na društvenim mrežama, rame uz rame sa objavama blogera.

Po završetku kampanje, blogeri će zajedno izabrati četvoro autora najinspirativnijih objava, koje će Turistička organizacija Srbije nagraditi vikend putovanjem iznenađenja za dve osobe!

Turizam: “Situacija je zaista dramatična”

0
Foto: AargauerZeitung

BERN — “Situacija u turističkom sektoru Švajcarske je zaista dramatična”. To je izjavio direktor Švajcarske turističke oranizacije (Svizzera Turismo), Jearg Šmid (Jürg Schmid), komentarišući u redovima Sontags Cajtunga (SonntagsZeitung), umereni pad (-0,6%) predviđenih rezervacija od strane KOF-a iz Ciriha.

Evolucija rezervacija noćenja, mora se uzeti u obzir na različite načine. Ako je situacija u gradovima zadovoljavajuća, sa druge strane u ruralnim zonama i planinama je veoma loša.

Smanjen je broj turista koji dolaze iz država u kojima se koristi evro kao valuta, ali to je realnost, dodao je Šmid.

Hoteli često imaju specijalne ponude za goste koji dolaze iz inostranstvam, ali te ponude moraju biti dostupne i onima koji žive u Švajcarskoj. “Trenutno, stiuacija na tržištu zahteva od nas da ponudimo, pristupačne cene i za Švajcarce”.

Sa ovim sniženjem cena, žrtvovan je kapacitet investicija. Ovo važi i u slučajevima kada su investicije i inovacije, važan faktor uspeha.

Kako bi se borili sa ovom realnošću, Šmid poziva Konfederaciju da investira dodatnih 50 miliona franaka u turistički sektor. “Ne tražimo ništa, želimo samo da pokažemo parlamentu gde bi trebalo da se uloži kako bi se ublažio uticaj jakog franka”, rekao je direktor Turističke organizacije Švajcarske.

POSLEDNJE VESTI