Facebook Instagram RSS Twitter
Facebook Instagram RSS Twitter
Reklama

Pravda za sve Milorade

0

Postoji ona čuvena zagonetka koja kaže: “Tvoje je, ali ga svi drugi više koriste nego ti”. Moja majka obožava da ga koristi kada pobesni na mene, prijatelji jer su im se smučili moj “mlitavi” nadimci Mića i Miki, jer da se ne lažemo koliko ljudi poznajete koji su u dvadesetim godinama i koji se zovu Milorad, i u formalnim mejl prepiskama sa čuvenom formulacijom: “Dragi Milorade”.

Dok sam bio mlađi tešio sam sebe jer je moje ime složenica od Milo + Rad i da sam milo i radno dete, što nije daleko od istine. Na kraju krajeva u 21. veku kada je narcizam doživeo svoj vrhunac jedino što mi je ostalo da se oslonim na devizu: “Hvalite me usta, kad već neće niko drugi”. I tako već 29 godina šetam sa imenom Milorad. Uglavnom se ljudi nasmeju kada im kažem kako se zovem i to najčešće zbog moje fizičke pojave koja, da se ne lažemo brat bratu, nije najmuževnija i nekako ne ide uz moj karakter. U prevodu ja sam hodajuća eklektika.

Uvek me je zanimalo da li bih bio drugačiji da sam dobio drugo ime i da li ime koje nosim me toliko obeležava?

U eri kada su neobična imena u modi i kada više niste sigurni da li je u pitanju kućni ljubimac, predmet ili opis neke klimatske katastrofe, jedan Milorad je više nego neobičan. Deca danas dobijaju imena po stranama sveta, voću, drveću, cveću, vrstama biljaka, mitološkim stvorenjima, ličnostima iz Starog i Novog zveta, po likovima iz serija itd. Studija sprovedena na Državnom univerzitetu u San Dijegu pokazala je da Amerikanci sve češće daju deci neobična imena, i istraživači tvrde da to može da vodi ka narcisoidnom ponašanju koje izdvaja takvu decu iz gomile. Ime je danas postalo brend i neki ljudi često menjaju ime i u neformalnom predstavljanju jer ih je sramota sopstvenog “zastarelog” ili običnog imena, a onda se postavlja pitanje – da li je ime dobijeno po nekom grčkom božanstvu vrednije od tradicionalnog srpskog imena?

Zanimljivo je da ovo (moje) “staromodno” ime sa sobom nosi “prećutni” prefiks da sam odrastao u poljoprivrednom gazdinstvu, ali nekim čudom sam dete iz grada. Nekoliko puta u životu sam se susreo sa neprijatnostima zbog imena. Jednom je profesor na fakultetu namerno akcentovao moje ime onako kako se ono ne izgovara da bi mi stavio do znanja da nisam iz Beograda i jednom prilikom me je neko nazvao “seljakom, seljačkog imena kome je mesto na livadi među ovcama”, ali nekako eto mene ovde.

Moj pokojni deda Milorad, iako je bio preke naravi, kako tvrde moji roditelji, ostavio je dubok trag u njihovim životima kada su odlučili da po njemu mu daju ime. Preminuo je 1985. godine od leukemije, a ja sam nasledio od njega ime 1987. i kosu.

Duško Radović zapisao je: „Birajte imena za svoju decu tako kao da će se jednog dana po njima zvati neka ulica“. Po meni neće sigurno biti nazvana nijedna ulica, ali ovaj tekst hoće.

Kada odrastete i kada naučite da volite sebe vaše ime postaje samo još jedan šarmantan dodatak vašoj ličnosti, ma kakvo ono bilo. Vaše ime je vaš ponos. Pravda za svakog Milorada u 2016. godini.

Milorad Milovanović

„Merak“ nema niko na svetu

0

„Merak, srpska reč, znači zadovoljstvo koje proističe iz malih stvari“, naveli su novinari Independenta.

Po izboru novinara tog londonskog tabloida na listi lepih reči na kome rade engleski stručnjaci „merak“ je ušla među one reči koje opisuju nešto divno, a nije ih moguće prevesti na engleski jezik.

Slično je sa havajskom reči „aloha“, koja se širom sveta koristi kao pozdrav dobrodošlice, iako doslovno znači „dah prisustva“.

„Merak“, „aloha“, turska reč „gumuservi“ koja opisuje odsjaj meseca na vodi, ili „cveč“ reč koju Velšani koriste da izkažu sigurnost zagrljaja, čine deo budućeg rečnika na kome radi psiholog Tim Lomas sa Univerziteta Istočni London.

Lomas koji je istraživao kako se pozitivna osećanja i blagostanje izražavaju na drugim jezicima, u budući rečnik, koji za sada ima nešto više od 200 reči uvrstio je i „monfesk“ reč kojom Danici opisuju svežinu nakon dobrog sna.

Novinari su među tim rečima izabrali i japansku „nakama“ koja označava bliske prijatelje, od kojih je jedan u drugoga zaljubljen platonski, ali i „odal“ kojom na Šri Lanki iskazuju lažnu ljutnju prema voljenoj osobi, holandsku „gezeligeid“ koja izražava osećaj topline kada ste zajedno sa voljenom osobom.

Lomas je u tekstu za Žurnal Pozitivne Psihologije naveo da se na istraživanje odlučio u nastojanju da napravi protivtežu brojnim istraživanjima koja su akcenat stavljala na psihopatološke specifičnosti različitih kultura i društava.

„Ovo istraživanje imalo je za cilj da obezbedi prozor u kulturne razlike u konstrukciji reči koje iskazuju blagostanje, čime bi se, što je ambiciozniji deo projekta, ujedno proširio i emotivni rečnik i percepcija takvih pozitivinih osećanja“, rekao je Lomas.

Za sada u tom rečniku postoji nešto više od 200 pozitivnih, neprevodivih reči koje su podeljene u tri grupe. Prva se odnosi na osećanja – pozitivna i kompleksna, druga na međusobne odnose i bliskost a treća na karakter potencijale i duhovnost.

Među tim rečima je i kineska „Ži zi ži šou, ju zi ksie lao“ kada držite ruku voljene osobe i starite zajedno, ali i protugalska „kafun“ koja označava osećanje kada prođete prstima kroz kosu voljene osobe.

Sveti Sava: Rodonačelnik srpske duhovnosti i kulture

0
Sveti Sava, freska u manastiru Mileševa iz 13. veka

Srpska pravoslavna crkva (SPC) i Srbi širom otadžbine i rasejanja danas proslavljaju praznik posvećen rodonačelniku srpske duhovnosti i kulture, osnivaču srpske crkve i prvom arhiepiskopu i prosvetitelju – Svetom Savi.

Sveti Sava je rođen 1169. godine u Rasu kao najmlađe dete velikog srpskog župana Stefana Nemanje i njegove žene Ane, dobivši ime Rastko.

Malog Rastka vaspitavali su najbolji učitelji iz Soluna, Dubrovnika, Venecije i Carigrada. Bio je bistro, pametno i veselo dete, brzo je naučio da čita i piše. Međutim, Rastka svetovni život nije mnogo zanimao, već je interesovanje pokazivao za duhovne lepote.

U vreme njegove mladosti, kada je uveliko pripreman za život budućeg vladara, na Nemanjinom dvoru boravili su svetogorski monasi, među kojima je bio i jedan Rus. Zaokupljen razmišljanjima o motivima iz žitija svetih, koje je svakodnevno čitao, sedamnaestogodišnji Rastko dugo je s njima razgovarao.

Zadivljen pričama o lepoti Svete gore, doneo je odluku koja će mu potpuno izmeniti život – rešio je da ode u ovu monašku državu. S obzirom na to da nije mogao da računa na roditeljski blagoslov, odlučio je da pobegne s monasima.

Slomljen od bola, Stefan Nemanja odmah šalje poteru za sinom. Rastko se nalazio u ruskom manastiru Svetog Pantelejmona (Rusik), gde je pod pretnjom obećao Stefanovim ljudima da će se narednog dana vratiti u dvor. Ali, svetogorski monasi, na Rastkov predlog, pribegoše lukavstvu – spremiše bogatu trpezu i vino, pa gonioci posle obimne večere zaspaše. Mimo manastirskih propisa, dotadašnji princ se zamonašio.

Sutradan se kao monah Sava obratio nadmudrenoj poteri: „Ovo što se dogodilo sa mnom, Bogu se tako o meni svidelo, koji me je od oca mojega dovde proveo a da me vi niste uhvatili, pa me on i sada od vaših ruku izbavi. Jer vi ste hteli da me sa dobra i željena puta sprečite i da se sa mnom pohvalite, ugodivši svome gospodaru. Ali, Bog moj na koga se uzdah i izađoh bio mi je pomoćnik, kao što vidite, on će i ubuduće voditi moj život po svojoj volji. A vas, ljubazne moje, molim da ne tužite zbog ovoga, niti da ste skršeni, nego bolje sa mnom pohvalite Boga, koji me je udostojio svoga obraza, za kojim sam oduvek žudeo.

Uzevši moju poznatu rizu i vlasi glave moje, vratite se u miru kući i ove znake predajte roditeljima i braći mojoj da vam poveruju da ste me živa našli, i to Božjom blagodaću kao ikona – Sava je ime moje“.

Tako je Sava ostao u manastiru, gde se revnosno molio, učio i služio. Posle kratkog vremena, prešao je u grčki manastir Vatoped, takođe na Svetoj gori, gde je nastavio strogi monaški život.

Za to vreme u Srbiji, posle prvog očajanja, Stefan Nemanja se pomirio sa sinovljevom željom. Često mu je slao novac, da bi mu u manastiru bilo udobnije, ali je on sve delio siromasima ili svetogorskim manastirima.

U jednom pismu, Sava kaže svom ocu: „Prezri zemaljsko carstvo i bogatstvo kao nepostojano i ništavno, ostavi svet i krasote sveta i sva vidljiva blaga kao tašte i kratkotrajne i pođi za mnom krstonosnim putem smernosti koji sam ti pripremio u ovoj pustinji…“

I zaista, Stefan Nemanja ubrzo je poslušao savet i, posle trideset godina vladavine, preneo je upravu na drugog sina Stefana. Na Blagovesti, (7. aprila) 1196. godine Stefan Nemanja i njegova žena Ana primili su monaški postrig u crkvi Svetih apostola Petra i Pavla u Starom Rasu.

Nemanja je dobio ime Simeon i otišao je u svoju zadužbinu Studenicu, a Ana je postala Anastasija i povukla se u manastir Presvete Bogorodice kod Kuršumlije. Godinu dana kasnije, monah Simeon pridružio se svom sinu Savi u Vatopedu, na Svetoj Gori.

Susret oca i sina, Save i Simeona u Vatopedu

U međuvremenu, dok je Sava na Atosu živeo mirnim životom, u otadžbini je došlo do nesloge između njegove braće Vukana i Stefana.

Nezadovoljan Nemanjinom željom da mlađi Stefan bude naslednik prestola, stariji Vukan krenuo je da vojskom ostvari svoje pravo. Sukob se završio na bojnom polju u korist Stefana, zemlja je opustošena, a narod osiromašio.

Sava odlučuje da posle dvadeset godina privremeno napusti monaški život i doprinese učvršćivanju i napretku srpske države. Sa posmrtnim ostacima svoga oca, koji je umro 1199. godine, Sava dolazi u Srbiju i nad njima miri svoju zavađenu braću a zatim svog oca ponovo sahranjuje u Studenici.

Posle izmirenja braće, na Stefanovu molbu, Sava ostaje u Studenici i u njoj stvara novi duhovni i kulturni centar srpske države. Narednih osam godina Sava će biti iguman ovog srednjovekovnog hrama. Za to vreme je pisao i prevodio srpske spise, poučavao braću i prosvećivao narod.

U Studenici otvara prvu školu srpske pismenosti i školu za sveštenike i kaluđere – postaje duhovni voda i ustrojitelj srpske države.

Sava se povlači sa položaja arhiepiskopa 1234. godine. Za naslednika je postavio svog učenika Arsenija. Potom se uputio na drugo putovanje na Istok.

Početkom 1236. godine stigao je u Bugarsku, gde ga zatiče smrt u Velikom trnovu. Vest o Savinoj smrti stigla je u Srbiju na današnji dan.

Njegove mošti je u manastir Mileševu preneo njegov nećak, kralj Vladislav 1237. godine.

Pošto je kult Svetog Save duboko zaživeo u našem narodu, turski vojskovođa Sinan-paša je 10. maja 1594. godine na beogradskom brdu Vračar spalio Savine mošti, misleći da će Savin kult nestati.

Međutim, dogodilo se upravo suprotno, a poštovanje i ljubav koju srpski narod izražava prema ovom svetitelju krunisano je velelepnim hramom, najvećim u Evropi, na mestu spaljivanja moštiju.

Мир Божији, Христос се роди!

0

Proslava Božića, praznika rođenja Isusa Hrista, najradosnijeg događaja u hrišćanskom svetu, počela je u ponoć prvom božićnom liturgijom u svim Hramovima Srpske pravoslavne crkve Eparhije austrijsko-švajcarske u Švajcarskoj.

Prema jevanđelju, Isus Hristos je rođen tačno u ponoć, kada se najsjajnija zvezda koja se kretala od istoka prema zapadu zaustavila iznad pećine kraj Vitlejema.

Kao datum Hristovog rođenja, 25. decembar, uveden je u četvrtom veku, u vreme cara Arkadija. Ovaj datum se i danas poštuje, s tim što se on, prema julijanskom kalendaru, poklapa sa gregorijanskim 7. januarom, pa pravoslavne crkve koje poštuju julijansko vreme tog dana slave praznik rođenja Isusa Hrista.

Na Božić hrišćanske crkve slave dolazak Spasitelja, koji je došao među ljude da im ukaže na vrednosti vere u ljubav, da ih izmiri sa Bogom koga su se odrekli počinivši prvi greh.

U pećini u Vitlejemu Marija je u slamu povila novorođenog Spasitelja i poklonila mu se kao Bogu.

„U isto vreme, nad zemljom izraelskom pojavi se velika sjajna zvezda koja beše neobična stoga što se nije kretala od istoka ka zapadu, već se kretala prema jugu, a ne beše na visini kao sve zvezde već u visini ptičjeg leta“, piše u jevanđelju.

Zvezdu su četrdeset dana pratila trojica mudraca, Gašpar, Baltazar i Melkior, i stigavši u Jerusalim, u vitlejemskoj pećini, nad kojom se zaustavila zvezda, poklonili se detetu „kao caru nad carevima i darivali ga zlatom, a potom tamjanom kao Boga i smirnom kao prvosveštenika i učitelja“.

Car Irod je, u strahu za svoj presto, naredio da se u Vitlejemu pobiju sva muška deca do dve godine, nadajući se da će među njima biti i novorođeni Isus. Prema jevanđelju ubijeno je 14.000 dece, ali je sveta porodica prebegla u Misir u Egiptu, gde je živela do Irodove smrti.

Божићна посланица Српске Православне Цркве

0

Српска Православна Црква својој духовној деци о Божићу 2015. године

ИРИНЕЈ

по милости Божјој

Православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим Архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни божићни поздрав:

МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!

„Певајте Господу, благосиљајте име Његово,
Јављајте из дана у дан спасење Његово!
Казујте по народима славу Његову,
По свим племенима чудеса Његова!”
(Пс. 96, 2 – 3)

Овим речима, браћo и сестре у Христу Господу и драга наша децо духовна, позива нас свети цар Давид на данашњи празник и празнично славље које нам је Сâм Господ припремио Својим Рођењем од Пресвете Дјеве Марије у пећини витлејемској. Гле, пре две хиљаде годинâ Пресвета Дјева Марија дође у Витлејем јудејски са праведним Јосифом пописа ради. Али, попис Јосифов међу браћом својом и у роду своме послужио је домостроју спасења и испуњењу пророштва пророка Михеја, који Духом Светим пророковаше овим речима: „А ти, Витлејеме Ефрато, ако и јеси најмањи међу хиљадама Јудиним, из тебе ће ми изићи Онај који ће бити Господар у Израиљу, којему су изласци од искони, од вечних времена” (Мих. 5, 2).

На данашњи дан се испунило ово пророштво. Јер, гле, Пресвета Дјева роди у Витлејему Јудином Онога „којему су изласци од искони, од вечних времена”, Бога Реч (Логоса) Који се на чудесан начин оваплоти од Пресвете Дјеве Марије и роди у Граду Давидову. Гледајући то, до тада невиђено чудо, анђели на небесима задрхташе, небо звездом на Истоку и земља пећином у Витлејему то пропратише! А ми, како рече цар Давид, певајмо данас Господу Богу нашем, благосиљајмо Име Његово, увек и непрестано  свима око нас  објављујмо Спасење Његово, свим народима који су са нама и око нас казујмо славу Његову и предивна чудеса Његова, славу Његову са којом се не може упоредити никаква слава овога света, и  предивна чудеса Његова која око људско не виде и ум људски не може објаснити!

Рођење Господа Исуса Христа јесте историјски догађај који је истовремено обрадовао и небо и земљу, али и многе у Израиљу и Римској Империји узнемирио. Анђели и пастири славе га у Витлејему; мудраци са Истока, пратећи звезду водиљу, путују ка Јерусалиму, а Ирод и сав Јерусалим уплашише се када чуше од мудрацâ питање: „Где је цар јудејски који се роди?” (Мт. 2, 2).  Земља и небо обрадоваше се Спаситељу своме, а Ирод и сав Јерусалим уплашише се праведног Судије свог. Бог Реч (Логос) – Друго Лице Пресвете Тројице, предвечни Син Божји – оваплоћује се и рађа у времену као Богочовек Исус Христос како би спасао човека, слику Своју! То је суштина и смисао овог историјског догађаја
и празника. Али, он у себи носи и једну другу поруку, поруку која се односи на човека, односно поруку о величини, узвишености и назначењу човека, поруку о томе због чега се, ево,  Сâм Бог смирава рађајући се у пећини витлејемској. Са друге стране, овај празник нам сведочи и о безграничној љубави Божјој према човеку и свету. Бог, браћо и сестре и драга децо духовна, никада не оставља и не одбацује човека, икону Своју, нити овај свет, који је премудро створио, оставља без милости и доброте Своје. Увек га држи на длану Своме јер је Сведржитељ, обнавља га и спасава јер је Спаситељ. То је највећа и најузвишенија порука, не само овог божићњег празника него и свих спасоносних празника Господњих.

Већ у Старом Завету говори велики и свети пророк Исаија о рођењу Емануила, односно Онога чије име значи с нама је Бог. „Ето, Девојка ће затруднети, и родиће Сина, и наденуће му име Емануил” (Ис. 7, 14), говори пророк и, гле, као да је и сâм сведок тога чудеснога Догађаја, додаје: „Јер нам се роди Дете, Син нам се даде, којему је власт на рамену, и име ће му бити: Дивни, Саветник, Бог силни, Отац вечни, Кнез мира” (Ис. 9, 6). Рођење сваког детета је сâмо по себи велика радост, а колика тек радост треба да нас обузме и испуни због Рођења Богомладенца Емануила, Исуса Христа, Који је, уистину, Диван, Бог силни и Кнез мира! Знајући то, драга децо духовна, радујемо се и веселимо данас, као што су се радовали и веселили анђели на небесима и пастири у Витлејему певајући: „Слава на висинама Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља” (Лк. 2, 14), јер је с нама Бог!

Данас, више него икад, потребни су мир на земљи и добра воља међу људима и народима! Мир на земљи и добра воља међу људима вечити је вапај неба и земље. Какав мир, каква воља и међу каквим људима? – упитаће неко. Јеванђелски одговарамо: божићни, божански Мир, Који нам се роди у Витлејему јудејском – Новорођени Богомладенац Исус Христос. Он Сâм јесте Мир Божји међу нама. Препознајмо Га, прихватимо Га и нека Он постане и наш Мир у немиру овога света! Добра воља међу људима мора бити резултат тог божанског Мира. Оволики недостатак добре воље у свету, па и међу нама хришћанима, показатељ је одсуства Мира Божјег међу нама. Да бисмо имали мир међу собом, прво успоставимо лични мир са Богом својим, Богом нашим! Помиримо се са Њим кроз покајање, кроз петровски вапај: „Господе, помагај! Изгибосмо!” Онда ћемо лако – као деца Божја, као Народ Божји, као браћа и сестре –  успоставити и добру вољу и мир међу собом.

Шта видимо у савременом свету? Видимо да су се људи и народи веома удаљили од Бога. Али не само од Бога већ и међусобно, јер то једно са другим иде. Видимо да  свеспасавајуће Име Божје и Самога Бога многи више псују  неголи што Га славе и призивају у помоћ. Видимо да се највећи грех, грех убијања човека и читавих људских заједница, свакодневно врши, и то, често, у име Божје. То је за нормалан ум и разум непојмљиво. Питамо се: зар је могуће да неко са именом Божјим на уснама убија невину децу, жене, заробљенике и прогнанике? У име којег и каквог Бога то чини? У име које и какве религије то чини? Због овакве псевдорелигијске изопачености имамо оволико немира и страхова у свету, који нису ништа друго до ли  плодови активне безбожности псевдоверникâ. Браћо и сестре и драга децо духовна, позивамо вас у име Бога, у име Новорођенога Христа Господа, да чувамо себе и свој народ од свепагубног богохуљења и грехова који вапију до небесâ. Ако је Господ дошао да спасе свакога човека, обнови му стваралачко назначење и дâ му живот вечни, како онда да се ико дрзне да човеку одузме божански дар живота, било у мајчиној утроби било овде на Земљи?

Без истинског и животног мира са Богом својим немогућ је мир са браћом својом, немогућа је и добра воља међу људима и народима. Знајући то, браћо и сестре и драга децо духовна, позивамо вас да се измиримо са Богом својим. Завапимо Му у покајању као онај изгубљени, блудни син у јеванђелској причи, а Он ће нас раширених руку примити!

Уместо добре воље и љубави међу људима и народима  сведоци смо планетарне експанзије егоизма, суревњивости, антагонизама и надгорњавања – порока који изазивају забринутост, страх и зебњу за будућност овога света. Упутимо молитву Богомладенцу Христу да онима који данас воде своје народе, па и читав овај свет, подари  мудрост и доброту, љубав и смиреност, како би овај свет извели из најдубље моралне и егзистенцијалне кризе!

У овој празничној радости поздрављамо све вас, нашу духовну децу и светосавску браћу и сестре широм света, у отаџбини и расејању. Поздрављамо вас и позивамо вас: помиримо се са Богом и међусобно и будимо деца Божја и Народ Божји! Развијмо и покажимо добру вољу међусобно и према свим људима око нас! Кроз ту добру вољу међу људима будимо светлост свету и со земљи! Живимо свето и честито и испунимо завет отаца којим су нас заветовали за Царство небеско!

Посебно поздрављамо нашу браћу и сестре на нашем мученичком Косову и Метохији, у нашој духовној колевци. Молимо се Богомладенцу Христу да их духовно и божански, као пророка Данила и свете младиће у Вавилону, охрабри и учврсти у опредељењу да буду и остану верни завету наших светих предака. Апелујемо на све прогнане и избегле са ове наше свете српске земље, као и све прогнане и избегле са својих вековних огњишта, из Далмације, Лике, Славоније, Барање, са Баније и Кордуна, као и из разних крајева Босне и Херцеговине, да учине све што до њих стоји да се врате на своја вековна огњишта, да их обнове, унапреде и сачувају за покољења која ће доћи.

Грех је, међутим, поменути невољнике, страдалнике и прогнанике српског рода, а не сетити се свих невољника, страдалника и прогнаника из других народа и земаља, ма које вере они били, а нарочито наше браће и сестара на Блиском и Средњем Истоку, у Украјини и у Африци, посебно у ове свете и благе дане када прослављамо Рођење највећега Страдалника и Прогнаника у историји, Богочовека Исуса Христа, Победника над злом, смрћу и сатаном. Сећајмо их се молитвено и помозимо им делатно кад можемо и колико можемо!

Независно од тога где живимо и радимо, у отаџбини или расејању, драга децо духовна, ми смо један, хришћански, православни и светосавски народ који су Божић и божићњи етос на посебан и јединствен начин обликовали. Божић је у срцима нашим, у душама нашим. Славећи Божић у радости и миру са свим и сваким, учили смо се светости живљења и страху Божјем. Поздравом Мир Божји – Христос се родии отпоздравом Ваистину се роди ми смо формирани као народ мира Божјег и добре воље. То је наш велики духовни капитал. Умножавајмо га кроз правилно и свето  слављење овог великог празника! Божић нас је васпитавао у свему ономе што је свето, честито и миломе Богу приступачно. Знајући то, још једампут вас позивамо: чувајмо јединство вере и Цркве светосавске и светињу овог божићњег празника као зеницу ока свога! Не дозволимо никоме да нас дели по било ком основу! Српска Православна Црква била је, јесте и биће гарант нашег духовног и народног јединства! У то име поздрављамо вас радосним божићним поздравом:

Мир Божји – Христос се роди!
Ваистину се роди!
Благословена нова 2016. година!

Дано у Патријаршији српској у Београду, о Божићу 2015. године.

Ваши молитвеници пред Богомладенцем Христом:

Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки
и Патријарх српски ИРИНЕЈ

Митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ
Митрополит загребачко-љубљански ПОРФИРИЈЕ
Епископ шабачки ЛАВРЕНТИЈЕ
Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ
Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ
Епископ будимски ЛУКИЈАН
Епископ банатски НИКАНОР
Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН
Епископ источноамерички МИТРОФАН
Епископ бачки ИРИНЕЈ
Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕJ
Епископ зворничко-тузлански ХРИЗОСТОМ
Епископ осечкопољски и барањски ЛУКИЈАН
Епископ западноевропски ЛУКА
Епископ жички ЈУСТИН
Епископ врањски ПАХОМИЈЕ
Епископ шумадијски ЈОВАН
Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ
Епископ далматински ФОТИЈЕ
Епископ бихаћко-петровачки АТАНАСИЈЕ
Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ
Епископ захумско-херцеговачки ГРИГОРИЈЕ
Епископ ваљевски МИЛУТИН
Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ
Епископ нишки ЈОВАН
Епископ западноамерички МАКСИМ
Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ
Епископ аустралијско-новозеландски ИРИНЕЈ
Епископ крушевачки ДАВИД
Епископ славонски ЈОВАН
Епископ аустријско-швајцарски АНДРЕЈ
Епископ франкфуртски и све Немачке СЕРГИЈЕ
Епископ тимочки ИЛАРИОН

Епископ умировљени зворничко-тузлански ВАСИЛИЈЕ
Епископ умировљени канадски ГЕОРГИЈЕ
Епископ умировљени захумско-херцеговачки АТАНАСИЈЕ
Епископ умировљени средњоевропски КОНСТАНТИН
Епископ умировљени славонски САВА
Епископ умировљени милешевски ФИЛАРЕТ

Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ
Викарни Епископ топлички АРСЕНИЈЕ
Викарни Епископ јегарски ЈЕРОНИМ

ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА
Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН
Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ
Епископ брегалнички МАРКО
Викарни епископ стобијски ДАВИД

I Srbi su nekada slavili Božić 25. decembra

0

Pre Drugog svetskog rata Srbi nisu mnogo marili za Novu godinu. Istina, ona je bila poznata, ponegde se i obeležavala, ali je bila u senci mnogo važnijeg, centralnog događaja sezone – Božića.

O ovome najbolje svedoče novine od pre jednog veka koje 1. januara činjenicu da je upravo nastupila „nova godina“ pominju stidljivo, nikada na naslovnoj već tek na 4-5 strani. O „dočeku Nove godine“ bez kakvog se ovaj praznik danas ne može zamisliti, nema ni govora.

Postojala je još jedna razlika u odnosu na današnje vreme – pre Prvog svetskog rata, Srbija je vreme računala po julijanskom kalendaru, pa je Božić proslavljan isključivo 25. decembra.

Naslovna strana Politike od 25. decembra 1904. godine, Foto: Arhiva Narodne biblioteke Srbije
Naslovna strana Politike od 25. decembra 1904. godine, Foto: Arhiva Narodne biblioteke Srbije

Za ovaj praznik štampani su specijalni brojevi novina za naredna 2-3 dana, prepuni čestitki, prazničnih oglasa i reklama za moguće poklone, a štampa obično nije izlazila 25. i 26. decembra. U ovim prazničnim brojevima, Božić su narodu čestitali kralj i patrijarh, a bilo je i oglasa viđenijih građana kojima su oni upućivali najlepše želje svojim kolegama i prijateljima.

Uvođenje novog, gregorijanskog kalendara dogodilo se odmah posle Prvog svetskog rata, 1919. godine. Kako Srpska pravoslavna crkva nikada nije priznala ovaj kalendar ona je nastavila da obeležava praznike na dotadašnji način, pa je ova godina postala prva kada se dogodilo da se Nova godina u Srbiji slavila pre Božića. Ovo se zadržalo sve do današnjih dana.

Naslovna strana praznične Politike 24. 25. i 26. decembra 1910. godine, Foto: Arhiva Narodne biblioteke
Naslovna strana praznične Politike 24. 25. i 26. decembra 1910. godine, Foto: Arhiva Narodne biblioteke

Sudeći po novinskim naslovima i oglasima iz onog doba, ovo je izazvalo priličnu zabunu. Negde u to doba i proslave Novih godina postaju sve češće, dok se Božić i dalje pominje, ali stidljivije. Međutim, 13 dana razlike nastale zamenom kalendara ostale su „problem“ sve do današnjih dana.

Iako su od tada praznična izdanja štampana isključivo za 6. 7. i 8. januar, među oglasima je moguće pronaći reklame za doček „nove“ nove godine, „srpske“ nove godine, kao i za oba Božića.

Vremenom se proslava Božića potpuno pomerila na 7. januar dok je doček Nove godine do današnjih dana ostao „dupli“.

Božić po gregorijanskom kalendaru

0

Prema jevanđeoskom predanju, Isus Hristos je rođen 25. decembra u Vitlejemu pa se, uz razlike u kalendarima, taj datum kao početak nove ere i nove istorije čovečanstva poštuje u celom hrišćanskom svetu.

U hrišćanstvu se veruje da je Hristovo rođenje donelo svetlost istine ljudskom rodu i da je tim događajem ispunjeno starozavetno proročanstvo o rođenju Spasitelja.

Vernici u katoličkim i drugim crkvama zapadnog obreda na Božić se klanjaju jaslama, u kojima je simbolično predstavljena scena rođenja sa Bogomladencem, Marijom i Josifom.

Običaj da se u crkve postave jasle, sa figurama koje dočaravaju siromašne uslove staje u kojoj je Hristos rođen, potiče iz 13. veka. Takve jasle u svojim domovima danas imaju i vernici.

U kućama vernika Rimokatoličke crkve venac-advent je ispleten od slame i borovih grančica, ukrašen purpurnim vrpcama i ima četiri crvene sveće, zbog četiri nedelje posta, koje se pale jedna po jedna, svake nedelje uoči Božića.

Počinje šestonedeljni Božićni post

0
Foto: Shutterstock

Prema verovanju, priprema za Božić, koji se proslavlja 7. januara, potpuna je ako vernik na kraju šestonedeljnog posta pristupi svetim tajnama ispovesti, pokajanja i pričešća.

Prema tumačenju Svetog vladike Nikolaja Velimirovića, post se sastoji u uzdržavanju od mrsne hrane, zlih misli, pohotnih želja i rđavih dela, kao i u umnožavanju molitava, dobročinstava i revnosnom upražnjavanju hrišćanskih vrlina, jer je podvig posta telesni i duhovni. Post se zasniva na primeru samog Isusa Hrista, koji je na hlebu i vodi postio 40 dana pre nego što se suočio sa Satanom.

Tokom ovog posta upotreba ulja je dozvoljena svim danima, osim srede i petka, kada se jede hrana spremljena na vodi. Riba i vino se mogu upotrebljavati svake subote i nedelje, kao i na praznik Vavedenja Presvete Bogorodice /4. decembra/, Svetog Nikole /19. decembra/ i Svetog Ignjatija Bogonosca /2. januara/, čak i ako praznik padne u sredu ili petak. Poslednja sedmica pred Božić posti se strožije, bez upotrebe ribe i ulja, sa hranom spremljenom samo na vodi.

Crkva je četiri puta godišnje odredila višednevne postove – Božićni, Vaskršnji ili Časni uoči Vaskrsenja Hristovog, Petrovski pred praznik posvećen Svetim apostolima Petru i Pavlu /12. jula/ i Gospojinski uoči Uspenija Presvete Bogorodice /28. avgusta/.

Princ Aleksandar Krađorđević proslavio 70. rođendan

0

Povodom proslave 70. rođendana Njegovog Kraljevskog Visočanstva Prestolonaslednika Aleksandra večeras je u Kraljevskom Dvoru priređena gala večera gde su domaćini bili Princeza Katarina i njihova deca Princ Naslednik Petar, Princ Filip i Princ Aleksandar, Dejvid i Alison i unuci Amanda i Majkl. Večeri je prisustvovao veliki broj velikodostojnika iz celog sveta, predstavnika političkog, javnog i kulturnog života naše zemlje, članova Savetodavnih tela Krune i prijatelja i poštovalaca Kraljevske Porodice.

0Z5A1709m
Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Prestolonaslednik Aleksandar, Njeno Kraljevsko Visočanstvo Kraljica Silvija od Švedske, Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Kralj Gustav XVI od Švedske

Svojim prisustvom rođendansko slavlje uveličali su: Njihova Veličanstva Kralj Karl Gustav XVI i Kraljica Silvija od Švedske (Njegovo Veličanstvo je na čelu države Švedske), Njegovo Presvetlo Visočanstvo Princ Albert od Monaka (šef države Monako), kome je ovo prva poseta Srbiji, Njeno Veličanstvo španska Kraljica majka Sofija, Njegovo Veličanstvo bugarski Car Simeon II i Carica Margarita, Njihova Kraljevska Visočanstva Princeza Margareta od Rumunije i Princ Radu, Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Princ Nikola Petrović Njegoš od Crne Gore, Njihova Kraljevska Visočanstva Princ Rad Bin Zaid od Jordana i Princeza Majda Rad Zaid, Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Princ Ludvig od Badena, Njegovo Visočanstvo Princ Amin Aga Kan, Njeno Kraljevsko Visočanstvo Princeza Ira od Furstenberga, Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Princ Nikola (sin Kraljevića Tomislava), Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Princ Serž (sin Kneza Aleksandra Pavlovog), Njihova Visočanstva Princ Pjer I Princeza Silvija d’Arenberg, g-đica Viktorija De Silva (unuka Kraljevića Tomislava), Nj.E. g-din Dezmond De Silva.

Njegovo Presletvo Visočanstvo Princ Albert od Monaka sa domaćinima
Njegovo Presletvo Visočanstvo Princ Albert od Monaka sa domaćinima

Za mnogobrojne zvanice, koje su u Plavom salonu Kraljevskog Dvora dočekala Njihova Kraljevska Visočanstva, priređen je koktel na donjoj terasi Kraljevskog Dvora nakon čega je usledilo premijerno prikazivanje kratkog dokumentarnog filma o Prestolonasledniku. Svojim nastupom rođendansko slavlje ulepšali su Sanja Ilić  i „Balkanika“ sa muzičkim programom „Balkan koncept” nakon čega je upriličena gala večera na gornjoj terasi Kraljevskog Dvora.

Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Prestolonaslednik Aleksandar obratio se gostima i brojnim prisutnim predstavnicima medija.

Posle obraćanja prisutnima Prestolonaslednik je isekao rođendansku tortu.

Govor Njegovog Kraljevskog Visočanstva Prestolonaslednika Aleksandra

Vaša Veličanstva, Vaša Kraljevska Visočanstva, Vaša Svetla Visočanstva, Vaše Ekselencije, Vaša Svetosti, časni oci, imami i efendije, Vaša Lordstva, dame i gospodo, hvala vam što ste došli na moj rođendan.  Veoma sam srećan što ste večeras ovde, u domu mojih predaka. U zemlji koju su svojim životima stvarali moji preci i preci mojih zemljaka. U gradu koji je postao naša prestonica pre šest vekova.

Sada, kada punim sedamdeset godina, dobar je trenutak za preispitivanje prethodnih decenija.

Za nekoga ko je, voljom sudbine i igrom istorije, rođen u izgnanstvu, ko je proglašen za državnog neprijatelja u drugoj godini života. Činjenica da svoj sedamdeseti rođendan proslavljam konačno rehabilitovan, u otadžbini, u svom domu, sa svojim narodom i među prijateljima koje sam stekao u svetu, predstavlja emotivan momenat, nešto o čemu sam čitavog života sanjao.  Ja sam zbog toga zahvalan bogu, ali dugujem mnogo i onima koji su večeras ovde da uveličaju slavlje. Onima koji, nažalost, više nisu sa nama, ali čiji nas duh nikada neće napustiti, kao i onima koji su večeras sa nama u mislima, dobrim željama i nadama da ćemo imati budućnost koje smo dostojni.

Borili smo se zajedno za pravdu, demokratiju, ljudska prava, slobodu, poštovanje svake vere, etničkog porekla, za državu ravnopravnih građana, koja je ravnopravna sa ostalim državama i uvažavana od njih, za zajednicu mira, sloge i napretka.

Večeras, okružen svojom užom i širom porodicom, zahvaljujem se mojoj supruzi i našoj deci na ljubavi i podršci. Zahvaljujem mojim rođacima i prijateljima iz brojnih vladarskih domova koji su mi učinili čast svojim prisustvom i svojim lepim željama.

Najlepše zahvaljujem predsedniku vlade gospodinu Aleksandru Vučiću i najvišim državnim funkcionerima u Srbiji, predstavnicima crkava i verskih zajednica, diplomatskom koru i svima vama koji ovo veče i ovu priliku činite nezaboravnim, i – pre svega i iznad svega – našem narodu koji me je učinio srećnim što mu pripadam.

Od Karađorđa do mene postoji kontinuitet služenja narodu i državi. Dok postoji dom Karađorđev, čast služenja narodu i državi neporeciva je dužnost, obaveza i odgovornost, jer potičemo iz naroda, i ta nas činjenica sudbinski obavezuje.

Dugujem mnogo mojoj supruzi za svu njenu ljubav, trud, i svakodnevnu posvećenost, kao i za ovaj poseban rođendan.

Zahvaljujem svom mom osoblju i svima koji su vredno radili da ovaj skup i svaki drugi dan učine mogućim.

Hvala vam, neka vas Bog štiti i ljubav spaja

Dani srpske kulture: Da se ne zaborave koreni

0

23. i 24. Maj, Sala Comunale – Paradiso

Subota, 23. Maj, je dan pozorišta

Od 19:00 časova, monodrama „Od puške do metle“. Priča o srpskoj heroini Milunki Savić. Ulogu tumači Vesna Stanković, glumica Jugoslovenskog dramskog pozorišta, dobitnica mnogobrojnih domaćih i međunarodnih priznanja.

Od 20:30 časova: komedija „Metar i po do Cezara“. Ovo je komad koji se bavi našom stvarnošću, našim brigama i problemima, našim naravima. A sve to kroz posebnu prizmu, te je predstava urnebesna komedija. U sat i dvadeset minuta duboko ulazimo u jednu tipično srpski porodicu u zemlji koja je u tranziciji. Muž kome je jedina nada, za veliko bogatstvo, kopanje po arheološkim iskopinama iz ostatka rimskog Viminacijuma. Srpski Indijana Džons, umesto Cezarovog groba, koji mu „stalno beži za metar i po“, nailazi na mladu, zgodnu Rimljanku. Tu počinje zaplet koji nas vodi u paralelne svetove starog Rima, naših savremenih priča i snova. Uloge tumače: Vesna Stanković, Lepomir Ivković i Marija Veljković.

Cena karte: CHF 30,- za obe predstave, a CHF 20,- za jednu.

Nedelja, 24. Maj

Od 11:00 izložba slika Ignjata Stanojevića, koji vlada različitim tehnikama u slikarstvu, od ulja na platnu, pastelnih boja, do grafita. Poslednjih godina je eksperimentisao i sa tehnikom kolaža. Predmet crteža i slika najviše su pejzaži, mrtva priroda i portreti, a inspiracija su mu impresionisti sa kraja 18og veka.

Od 14:00 Svečana Akademija
Od 15:00 Defile narodnih nošnji
Od 16:30 Folklorni i muzički program, gost je švajcarsko folklorno – pevačko Udruženje
Od 18:30 Degustacija srpskih specijaliteta

Milica Radivojević

123Stranica 2 od ukupno 3

POSLEDNJE VESTI

© Copyright 2014-2023 SERBINFO - All rights reserved.