U davna vremena Tićino su naseljavali Leponti, keltska plemena. Kasnije su teritoriju osvojili Rimljani i pripojili je Reciji (Rezia). Tokom Srednjeg veka regija deli sudbinu Lombardije, trpeći invazije Ostrogota, Longobarda i Franaka (Franchi). Oko nje se zatim bore gradovi-države Komo (Como) i Milano, da bi polovinom XIV veka konačno potpala pod vlast milanskih vojvoda, prvo porodice Viskonti (Visconti) a zatim i Sforca (Sforza). Godine 1182, doline Blenio i Leventina potpisuju Torski pakt kojim se obavezuju na međusobnu zaštitu. Taj pakt će kasnije poslužiti kao osnova poznatog Ritliškog (Grütli) dogovora iz 1291, dokumenta koji se smatra švajcarskim osnivačkim aktom. Regiju kasnije postepeno osvajaju drugi kantoni, sa ciljem kontrolisanja alpskih prelaza, naročito Prelaza Sv. Gotard (Passo San Gottardo).

Godine 1512. današnja teritorija Tićina podeljena je na osam autonomnih okruga koji su bili pod upravom Konfederacije kantona (Cantoni confederati), koji su potom 1798. anektirani Helvetskoj Republici (Repubblica Elvetica), koju je naposletku Napoleon 1803. godine ukinuo da bi stvorio novu Konfederaciju od 19 kantona. Godine 1798. vojnici Cisalpinske republike (Repubblica Cisalpina) iznenada prodiru u Lugano, ali nailaze na otpor Mesne dobrovoljačka garde (tzv. Volontari del Borgo), koju je činilo lokalno stanovništvo. Nakon jednodnevnog grozničavog otpora, Mesna dobrovoljacka garda uspeva da odbije napad Cisalpina, uprkos njihovoj prvobitnoj prednosti. Najnapredniji deo luganske buržoazije iskoristio je taj momenat kako bi proglasio dugo željenu nezavisnost te zone pod parolom «slobodni i Švajcarci». Rezolucijom (Atto di Mediazione) od 19 februara 1803. godine, Napoleon daje status nezavisnog kantona i potčinjenim teritorijama, među kojima je i Tićino. Od 1878. godine je Belincona (Bellinzona) jedini glavni grad Tićina.

Tokom čitavog XIX veka Kanton je karakterisala teška ekonomska zaostalost, što je za posledicu imalo intenzivnu emigraciju lokalnog stanovništva ka evropskim i prekookeanskim zemljama. Situacija počinje da se menja tek nakon razvoja turizma, otvaranja železnice Sv. Gotard i industrijalizacije s početka XX veka. U drugoj polovini XX veka Kanton uspeva da izraste u važan finansijski i privredni centar. Osnivanje Univerziteta italijanske Švajcarske (Università della Svizzera italiana) 1996. godine predstavlja krunu ekonomskog i kulturnog razvoja ovog kantona. Privredu Tićina danas čine mahom mala i srednja preduzeća. Najveći deo stanovništva zaposlen je u uslužnim sektorima (bankarstvo, osiguranje, turizam, trgovina, administracija), trećina je zaposlena u industrijskom sektoru, dok se samo 2% stanovnistva bavi poljoprivredom.

Blaga klima, subtropska vegetacija, konfiguracija terena, gradski centri, gastronomija, kultura, istorija i italijanski jezik, razlikuju Kanton Tićino od ostatka Švajcarske. To je jedini kanton koji se u potpunosti nalazi ispod Alpa. Celom njegovom dužinom od 100 km uspevaju najrazličitiji oblici evropske vegetacije, od likena na Alpima do agava i palmi na obalama jezera.

Kanton Tićino (Tesìn ili Tisìn na lokalnom dijalektu) dobio je ime po reci Tićino koja protiče kroz njega, od izvora na Prelazu Novena (Passo della Novena), pa do ušća u Veliko jezero (Lago Maggiore).

Tićino se sastoji od dve glavne geografske zone i one su razdeljene Planinom Ćeneri (Monte Ceneri): Sopraćeneri (Sopraceneri), koja se nalazi na severu Planine Ćeneri (tipična alpska zona koju preseca gornji tok reke Tićino), i Sotoćeneri (Sottoceneri), koja se nalazi na jugu Planine Ćeneri (ova zona ima prealpske karakteristike i u nju ulazi italijanska enklava Kampione (Campione d’Italia). Iako mu je kultura italijanska, Tićino politički pripada Švajcarskoj. To je moderna i dinamična regija kroz koju prolaze velike evropske železničke i drumske saobraćajnice a ima i dobru avionsku povezanost. Tićino se nalazi u centru takozvane Insubrijske regije (Regio Insubrica), graniči se sa Italijom i kantonima Valeze (Vallese), Uri i Graubinden (Graubünden). Njegov zvanični naziv je Republika i Kanton Tićino (Repubblica e Cantone Ticino), zvanični jezik je italijanski, a glavni grad je Belincona (Bellinzona). Zajedno sa još četiri doline u Graubindenu Tićino čini italijansku Švajcarsku.

Zauzima površinu od 2.812 km2, tj. 6,8% ukupne površine Švajcarske, i ima gotovo 340.000 stanovnika (podaci iz 2012.), koji su uglavnom katoličke veroispovesti i nastanjeni su u gradskim i prigradskim zonama Lugana (135.000 st.), koji je po veličini treći finansijski centar Švajcarske, zatim u zoni Lokarna/Askone (Locarno/Ascona) (55.000 st.), Belincone (50.000 st.) i Kjaso/ Mendrizio (Chiasso/Mendrisio) (50.000 st.). Preko 26% populacije Tićina čine stranci.

Od 12. decembra 2008. Švajcarska je deo Šengenske zone (Spazio Schengen). Za turistički boravak u trajanju do tri meseca, stranim državljanima kojima je potrebna viza, tj. svima osim državljana EU/EFTA (Evropske Unije i Evropskog udruženja slobodne trgovine) se pod određenim uslovima izdaje šengenska viza koja važi za sve zemlje Šengenske zone. Da bi ušli u Švajcarsku strani državljani moraju imati važeći i priznat lični dokument. Takođe je potrebno imati i finansijska sredstva dovoljna za izdržavanje tokom tranzita ili boravka, ili dokaz da se do tih finansijskih sredstava može doći legalno. Federalni biro za migraciju (Ufficio federale della migrazione – UFM), švajcarska diplomatska predstavništva u  inostranstvu i nadležne kantonalne službe, mogu vam dati informacije vezane za opšte uslove za ulazak u zemlju. Strani državljani koji su legalno ušli u Švajcarsku radi turizma ne moraju imati boravišnu dozvolu, pod uslovom da u poslednjih šest meseci nisu boravili u Šengenskoj zoni duže od tri meseca. Strani državljani kojima je potrebna viza moraju poštovati rokove i uslove boravka navedene u vizi. Strani državljanin koji iz opravdanih razloga nije u mogućnosti da napusti Švajcarsku u okviru rokova navedenih u vizi dužan je da to odmah prijavi nadležnim opštinskim i kantonalnim službama. Osobe koje za novčanu naknadu izdaju smeštaj stranim državljanima dužne su da to odmah prijave nadležnim službama.

Dana 21. juna 1999. godine, Evropska Unija (Unione Europea – EU) i Švajcarska potpisale su brojne bilateralne sporazume, među kojima i Sporazum o slobodnom kretanju lica (Accordo sulla libera circolazione delle persone) koji je stupio na snagu 1. juna 2002. Nakon proširenja EU 2004. godine, ovaj sporazum je dopunjen dodatnim protokolom koji je stupio na snagu 2006. godine, a koji reguliše postepeno uvođenje slobodnog kretanja i za državljane Estonije, Letonije, Litvanije, Poljske, Češke, Slovačke, Slovenije, Mađarske, Kipra i Malte. Godine 2009, švajcarski birači prihvatili su produženje Sporazuma o slobodnom kretanju i njegovo proširenje na državljane Bugarske i Rumunije.

Stranci koji nisu državljani neke od zemalja EU/ EFTA moraju obezbediti neophodnu dozvolu/ osiguranje za ulazak u zemlju, ukoliko nameravaju da se u njoj nastane. Najkasnije 14 dana od ulaska u zemlju, i u svakom slučaju pre početka radne aktivnosti, potrebno je prijaviti se Regionalnom birou za strance (Servizio regionale degli stranieri) nadležnoj za podrucje u kojem su se nastanili, a takođe i opštinskim vlastima. Svaka promena adrese, čak i u okviru iste opštine, kao i odlazak u inostranstvo, moraju biti prijavljeni nadležnim službama. Produženje/obnova dozvole za strance mora biti zatražena najkasnije dve sedmice pre datuma isticanja važeće dozvole.

Osnovne vrednosti, prava i obaveze

Švajcarski federalni ustav (Costituzione federale della Confederazione Svizzera) definiše osnovna prava i pravila zajedničkog života i odnosa građana sa državom. On takođe vrši razgraničenje nadležnosti i obaveza između Konfederacije i kantona. Federalni ustav primenjuje se na teritoriji čitave Švajcarske, a svaki kanton, osim toga, ima i svoj ustav.

Kanton Ticino veliku važnost pridaje činjenici da sloboda svih građana i poštovanje prava na suživot budu obostrano poštovani. To znači da svi prihvataju iste osnovne vrednosti, među kojima
se mogu nabrojati: poštovanje i zaštita ljudskog dostojanstva, jednakost svih pred zakonom, jednakost prava muškaraca i žena, ograničenje lične slobode svake pojedine osobe je ograničena slobodom drugih, zakoni i pravila Države moraju se poštovati. Ko živi u Švajcarskoj dužan je takođe da snosi deo javnih troškova, da plaća poreze, potpiše ugovor o zdravstvenom osiguranju, plaća doprinose za socijalno osiguranje. Deca su dužna da pohađaju školu.

Švajcarska od imigranata, baš kao i od svojih državljana, očekuje da budu zainteresovani za društvene odnose i uslove, da se o
njima informišu kroz razgovor sa susedima, učlanjenja u razne asocijacije, učešće u lokalnim manifestacijama, učešće u kulturnim, sportskim i društvenim aktivnostima.

Svi stranci stoga treba da upoznaju, poštuju i usvoje osnovne principe i vrednosti zemlje u kojoj su odlučili da žive. Svi stranci treba da znaju barem jedan od zvaničnih jezika.

Što se tiče Kantona Tićino, svi novopridošli treba da nauče da govore, čitaju i pišu na italijanskom. Švajcarci, s druge strane, treba da pokažu otvorenost i želju da prihvate svoje nove sugrađane.

Boravišne dozvole

Organi nadležni za izdavanje prebivališnih i boravišnih dozvola Izdavanje boravišnih i prebivališnih dozvola stranim državljanima u nadležnosti je kantona. U principu, kantoni samostalno, u skladu sa važećim zakonima, odlučuju da li će ili ne strancu izdati odgovarajuću dozvolu. Kantonalne službe za migraciju odgovorne su za kontrolu rezidenata stranog porekla. Odluke vezane za dobijanje azila u nadležnosti su federalnih službi i regulisane su federalnim Zakonom o azilu (Legge federale sull’asilo – LAsi).

Režim za državljane EU/EFTA

Sporazum o slobodnom prometu roba i kretanju osoba, kao i protokoli s njim u vezi, primenjuju se na građane zemalja EU/EFTA, za koje, za razliku od građana drugih zemalja, važe blaži uslovi dobijanja švajcarske boravišne i/ili radne dozvole. Sa pravom slobodnog kretanja povezane su i norme vezane za priznavanje diploma, pravo na kupovinu nekretnina i usklađivanje sistema socijalnog osiguranja.

Režim za državljane ostalih zemalja

U slučaju državljana ostalih zemalja (koje ne pripadaju EU/EFTA) primenjuju se federalni Zakon o stranim državljanima (Legge federale sugli stranieri) i Pravilnik o dozvoli ulaska u zemlju, boravku i profitabilnim delatnostima (Ordinanza sull’ammissione, il soggiorno e l’attività lucrativa – OASA). Dozvola ulaska u zemlju i boravišna dozvola za te strane državljane su restriktivnije
u poređenju sa onima koje se izdaju strancima- državljanima EU/EFTA. Stranci mogu dobiti dozvolu za vršenje profitabilnih delatnosti ukoliko to nije u suprotnosti sa pravilima vezanim za tržište rada i navedenim zakonima. Medjutim, to nije zagarantovano pravo.

Spajanje sa porodicom za državljane ostalih zemalja

Državljani ostalih zemalja (paesi terzi) koji poseduju prebivališnu dozvolu tipa «C», dozvolu boravka tipa «B» i dozvolu privremenog boravka tipa «L», kao i švajcarski državljani, imaju pravo da zatraže spajanje sa članovima porodice poput bračnog druga i maloletne dece do 18 godina starosti koja nisu venčana. Nadležne službe za migraciju mogu odobriti spajanje ukoliko su zadovoljeni određeni uslovi (na primer: tražilac raspolaže odgovarajućim smeštajem, primanjima itd.).

Švajcarsko državljanstvo

Švajcarsko državljanstvo može biti dobijeno rođenjem deteta u Švajcarskoj, usvajanjem od strane švajcarskih državljana, kao i u posebnom postupku za dobijanje švajcarskog državljanstva. Švajcarsko državljanstvo podrazumeva čitav niz prava i obaveza (npr. pravo glasa i kandidature na izborima, dužnost služenja vojnog roka). Državljanstvo može biti dobijeno kroz proceduru naturalizacije koja može biti redovna ili ubrzana. Preseljenje iz jednog kantona u drugi može imati posledice na proceduru naturalizacije. Za više informacija potrebno je obratiti se opštinskim službama, kantonalnom Odseku za stanovništvo (Sezione della popolazione) ili matičnim uredima (Uffici dello stato civile).

Blaga klima, subtropska vegetacija, konfiguracija terena, gradski centri, gastronomija, kultura, istorija i italijanski jezik, razlikuju Kanton Tićino od ostatka Švajcarske. To je jedini kanton koji se u potpunosti nalazi ispod Alpa. Celom njegovom dužinom od 100 km uspevaju najrazličitiji oblici evropske vegetacije, od likena na Alpima do agava i palmi na obalama jezera.

Kanton Tićino (Tesìn ili Tisìn na lokalnom dijalektu) dobio je ime po reci Tićino koja protiče kroz njega, od izvora na Prelazu Novena (Passo della Novena), pa do ušća u Veliko jezero (Lago Maggiore). Po kantonalnom Ustavu, «Tićino je demokratska republika koju odlikuju italijanski jezik i kultura» (čl. I Ustava), dok preambula precizira da je «narod Tićina» posvećen «istorijskom zadatku interpretiranja italijanske kulture unutar Švajcarske konfederacije».

Tićino se sastoji od dve glavne geografske zone i one su razdeljene Planinom Ćeneri (Monte Ceneri): Sopraćeneri (Sopraceneri), koja se nalazi na severu Planine Ćeneri (tipična alpska zona koju preseca gornji tok reke Tićino), i Sotoćeneri (Sottoceneri), koja se nalazi na jugu Planine Ćeneri (ova zona ima prealpske karakteristike i u nju ulazi italijanska enklava Kampione (Campione d’Italia). Iako mu je kultura italijanska, Tićino politički pripada Švajcarskoj. To je moderna i dinamična regija kroz koju prolaze velike evropske železničke i drumske saobraćajnice a ima i dobru avionsku povezanost. Tićino se nalazi u centru takozvane Insubrijske regije (Regio Insubrica), graniči se sa Italijom i kantonima Valeze (Vallese), Uri i Graubinden (Graubünden). Njegov zvanični naziv je Republika i Kanton Tićino (Repubblica e Cantone Ticino), zvanični jezik je italijanski, a glavni grad je Belincona (Bellinzona). Zajedno sa još četiri doline u Graubindenu Tićino čini italijansku Švajcarsku.

Zauzima površinu od 2.812 km2, tj. 6,8% ukupne površine Švajcarske, i ima gotovo 340.000 stanovnika (podaci iz 2012.), koji su uglavnom katoličke veroispovesti i nastanjeni su u gradskim i prigradskim zonama Lugana (135.000 st.), koji je po veličini treći finansijski centar Švajcarske, zatim u zoni Lokarna/Askone (Locarno/Ascona) (55.000 st.), Belincone (50.000 st.) i Kjaso/ Mendrizio (Chiasso/Mendrisio) (50.000 st.). Preko 26% populacije Tićina čine stranci.

Istorija ukratko

U davna vremena Tićino su naseljavali Leponti, keltska plemena. Kasnije su teritoriju osvojili Rimljani i pripojili je Reciji (Rezia). Tokom Srednjeg veka regija deli sudbinu Lombardije, trpeći invazije Ostrogota, Longobarda i Franaka (Franchi). Oko nje se zatim bore gradovi-države Komo (Como) i Milano, da bi polovinom XIV veka konačno potpala pod vlast milanskih vojvoda, prvo porodice Viskonti (Visconti) a zatim i Sforca (Sforza). Godine 1182, doline Blenio i Leventina potpisuju Torski pakt kojim se obavezuju na međusobnu zaštitu. Taj pakt će kasnije poslužiti kao osnova poznatog Ritliškog (Grütli) dogovora iz 1291, dokumenta koji se smatra švajcarskim osnivačkim aktom. Regiju kasnije postepeno osvajaju drugi kantoni, sa ciljem kontrolisanja alpskih prelaza, naročito Prelaza Sv. Gotard (Passo San Gottardo).

Godine 1512. današnja teritorija Tićina podeljena je na osam autonomnih okruga koji su bili pod upravom Konfederacije kantona (Cantoni confederati), koji su potom 1798. anektirani Helvetskoj Republici (Repubblica Elvetica), koju je naposletku Napoleon 1803. godine ukinuo da bi stvorio novu Konfederaciju od 19 kantona. Godine 1798. vojnici Cisalpinske republike (Repubblica Cisalpina) iznenada prodiru u Lugano, ali nailaze na otpor Mesne dobrovoljačka garde (tzv. Volontari del Borgo), koju je činilo lokalno stanovništvo. Nakon jednodnevnog grozničavog otpora, Mesna dobrovoljacka garda uspeva da odbije napad Cisalpina, uprkos njihovoj prvobitnoj prednosti. Najnapredniji deo luganske buržoazije iskoristio je taj momenat kako bi proglasio dugo željenu nezavisnost te zone pod parolom «slobodni i Švajcarci». Rezolucijom (Atto di Mediazione) od 19 februara 1803. godine, Napoleon daje status nezavisnog kantona i potčinjenim teritorijama, među kojima je i Tićino. Od 1878. godine je Belincona (Bellinzona) jedini glavni grad Tićina.

Tokom čitavog XIX veka Kanton je karakterisala teška ekonomska zaostalost, što je za posledicu imalo intenzivnu emigraciju lokalnog stanovništva ka evropskim i prekookeanskim zemljama. Situacija počinje da se menja tek nakon razvoja turizma, otvaranja železnice Sv. Gotard i industrijalizacije s početka XX veka. U drugoj polovini XX veka Kanton uspeva da izraste u važan finansijski i privredni centar. Osnivanje Univerziteta italijanske Švajcarske (Università della Svizzera italiana) 1996. godine predstavlja krunu ekonomskog i kulturnog razvoja ovog kantona. Privredu Tićina danas čine mahom mala i srednja preduzeća. Najveći deo stanovništva zaposlen je u uslužnim sektorima (bankarstvo, osiguranje, turizam, trgovina, administracija), trećina je zaposlena u industrijskom sektoru, dok se samo 2% stanovnistva bavi poljoprivredom.

UDC ⁄ SVP Demokratska narodna stranka

---

Predsednik:  Toni Brunner, poslanik narodnog veća
90 000 članova ¦ osnovana 1917 ¦ www.svp.ch

---

Narodna stranka se zalaže za dosledno nezavisnu, neutralnu Švajcarsku i protiv pristupanja EU. Da bi se osigurala ispravnost ekonomije i sigurnosti radnih mesta od suštinskog značaja za državu je vitalnost, da je odlikuju ispravne finansije, porezi i da sadrži visoku pravnu sigurnost: finansijska i dužnička kriza koja je pogodila Evropu je dokaz. U februaru 2014. godine Narod i Kantoni prihvatili su Ustavni amandman koji za cilj ima da se omogući da naša zemlja ponovo upravlja samostalno sa imigracijama. Sada moramo da ga sprovedemo u skladu sa našim radnicima i našim društvenim sistemom koji nisu preterano naglašeni. Pored toga, kriminal i zloupotreba azila sada su uobičajena pojava.

Narodna stranka je posvećena poboljšanju bezbednosti, pozivajući na proterivanje stranih kriminalaca i pooštravanje Krivičnog zakonika.

Sa ovom jasnom politikom, osnovanom na građanskim vrednostima, UDC namerava da obezbedi prosperitet za našu zemlju, radna mesta i sigurnu budućnost u potpunoj slobodi.
Ueli Maurer predstavlja UDC u Saveznom veću. Ali stranka nije uključena u Vladine odgovornosti s obzirom na svoju jačinu. Ona se nada da će na izborima 2015. godine uspeti da ispravi tu nervanotežu.

SP ⁄ PS Socijaldemokratska partija Švajcarske

---

Predsednik:  Christian Levrat, poslanik veća kantona
30 000 članova ¦ osnovana 1888 ¦ www.pssvizzero.ch

---

«Za sve, a ne za nekoliko» je naš slogan. PS teži društvu zasnovanom na koheziji, a ne na konfrontaciji, koja se takođe brine za najslabije i gde svako može slobodno da se razvija. Stoga se obavezala u korist progresivne, solidarne i otvorene Švajcarske. Švajcarska ima solidnu društvenu mrežu i dobru javnu infrastukturu u kojoj je PS značajno doprineo. Bez PS ne bi bilo ni AVS, porodiljskog osiguranja, kao ni pravo glasa za žene. PS se ustvari još uvek bori za više demokratije i samoopredeljenja, ne samo u politici već i u svim sferama društva. Bez učešća, čak i u ekonomskoj sferi, ne može postojati istinska demokratija. PS će nastaviti da radi na poboljšanju svakodnevnog života stanovnika ove zemlje, zahtevajući pristupačne rente stanova, bezbednim prihodima od penzije, dobrim uslovima rada, zaštiti zivotne sredine i efikasnijeg pravosuđa, i sve to sa optimizmom i otvorenim duhom. Naša politika se ne manipuliše posebnim interesima privilegovanih. Verujemo da , kako bismo bili jaki, moramo preuzeti odgovornost zajedno: u porodici, na poslu i u politici. PS daje glas politike koja je za sve, a ne za nekolicinu.

PLR PLR. Liberali

---

Predsednik:  Philipp Müller, poslanik saveznog veća
120 000 članova ¦ osnovana 1894; ujedinjenje 2009 ¦ www.plr.ch

---

Liberali se bore za «slobodu, koheziju, i inovacije»i za društvo koje prožima samoopredeljenje i preuzimanje individualne odgovornosti. Ona će raditi za Švajcarsku gde kultura, jezici i regioni dolaze zajedno da dobrovoljno formiraju zajednicu. Ona takođe promiviše inovacije u toku, podržana od strane Federacije i bez ograničenja. Didijer Burkhalter i Johan Šnajder Aman predstavljaju liberalnu snagu u Saveznom veću.
Tražimo:

•  Sigurnost radnih mesta. PLR želi da svi ljudi koji žive u Švajcarskoj imaju koristi od buduće perspektive. To znači, pre svega, da imaju posao. Poslovi se nisu stvorili politikom, već brojna mala, srednja i velika preduzeća. Mi se obavezujemoo u korist finansijskog i industrijskog centra Švajcarske. Tražimo bolje škole, niže poreze i liberalnom pristupu pri donošenju zakona o radu. Podržavamo bilateralni pristup kroz rigoroznu, ali fer migracionu politiku, bolju infrastrukturu i promociju žena i starijih osoba u radnom veku.

• Socijalno osiguranje zdravlja. AI i osiguranje za slučaj nezaposlenosti su nagomilali ogromne dugove u milijardama franaka. U roku od nekoliko godina takođe i AVS rizikuje istu sudbinu. Moramo sprečiti da se to desi! Potrebne su reforme svih osiguranja i socijalnih i penzionih fondova kako bi se osigurali prihodi u budućnosti.

• Manje birokratije. Mnogo obaveza i zabrana svakodnevno ograničavanju našu slobodu i svake godine koštaju milijarde franaka naša mala i srednja preduzeća. Individualna inicijativa i preduzetništva su otežana. Mi Liberali želimo više ekspeditivno jednostavna pravila i procedure.

 

PPD Demokratska stranka

---

Predsednik:  Christophe Darbellay, poslanik saveznog veća
100 000 članova ¦ osnovana 1912 ¦ www.ppd.ch

---

Pažnja Demokratske stranke, stranke privrede sa socijalliberalnom orijentacijom je fokusirana na porodicu i srednju klasu. U potrazi za ravnotežom između pojedinca i zajednice kao i između lične odgovornosti i solidarnosti, stranka vidi koegzistenciju u svetlu ljudskih propisa. PPD, koja se bori za bezbednost i sigurnost naše zemlje, zastupljena je u Saveznom Savetu od strane Doris Leuthard, šef Saveznog ministarstva za zaštitu životne sredine, saobraćaja, energetike i komunikacija. Naši prioriteti:

• Porodica: čini osnovu naše zajednice i stoga zahteva optimalne okvire, koji uključuju različite aspekte saglasnosti između posla i porodice, budžetsko oporezivanje koje sadrži visoku kupovnu moć.

• Ekonomija: Mi stvaramo i garantujemo siguran posao i blagostanje zahvaljujući inovacijama. Da bi promovisali finansijsko tržište Švajcarske i naših malih i srednjih preduzeća, PPD se obavezuje u korist fiskalnog okruženja, dopunjen od strane infrastrukture i obrazovnih ponuda prve klase.

• Socijalna zaštita: PPD smatra da održivo finansiranje i bezbednost društvene mreže predstavlja najveći izazov u narednim godinama. U tom cilju, predlažemo usmerene reforme, bez dodataka ili smanjenja nerealnog rezultata.

• Politika životne sredine: Integritet stvaranja i stoga politička klima i razvoj životne sredine oduvek je pripadala centralnim pitanjima PPD-a koja se fokusira na kombinaciji ekologije i ekonomije.

Lega Savez građana Tićina

Koordinator: Attilio Bignasca,
1500 članova ¦ osnovana 1991 ¦ www.lega-dei-ticinesi.ch

Posao i sigurnost: pogranični regioni, naročito Tićino, teško trpe negativne efekte slobodnog kretanja ljudi. Stanovništvo je izloženo uvoznom kriminalu i sve više i više privatnih skrupula. Švajcarska mora da preuzme kontrolu nad imigracijom. Broj radnika u pograničnoj zoni treba da bude ograničen.

Nezavisnost: globalizacija ekonomije i politike slabi Švajcarsku, koja međutim moze da se drži u Evropi ako održi svoju nezavisnost i slobodu.

Pokretljivost: poslovi remonta Gotard tunela i izgradnja druge cevi, planirani za naredne godine treba da budu od suštinskog značaja, bez povećanja kapaciteta.

I Verdi Švajcarska zelena partija

Kopredsednici: Adèle Thorens Goumaz i Regula Rytz, poslanici narodnog veća
7500 članova ¦ osnovana 1983 ¦ www.gruene.ch

Zeleni su peta najveća stranaka zastupljena u Narodnoj Skupštini, a prisutni su u 25 kantona. U devet kantona i u mnogim zajednicama u gradu su u izvršnoj vlasti. Zeleni rade na promovisanju odgovornog upravljanja prirodnim resursima u cilju poboljšanja kvaliteta života i Švajcarskoj koja je otvorena prema svetu. Oni predlažu dugoročna rešenja koji se odnose na načela kvaiteta i raznovrsnosti. Trenutno im je prioritet prelazak na zdravu ekonomiju, koja omogućava da se sačuvaju prirodni resursi i energija, i energetsku prekretnicu koja bi omogućila brzu evakuaciju nuklearne energije i da zaustavi našu zavisnost od goriva.

Predsednik: Walter Wyrsch,
250 članova ¦ osnovana 1956 ¦ www.csp-ow.ch