Facebook Instagram RSS Twitter
Facebook Instagram RSS Twitter
Reklama

Švajcarska se predstavlja Donaldu Trampu

0

Po uzoru na jednu holandsku televizijsku emisiju, humoristička emisija koja je emitovana na švajcarskom SRF, napravila je video klip na kome su emitovane sve “osobine” po kojima Švajcarska može da zauzme drugo mesto posle Trampove Amerike.

Švajcarska je zemlja sa najlepšim oblinama u Evropi, ima lepe planine, tretira loše žene i dala im je pravo glasa tek 1970-ih, u nekim kantonima čak 1990. Ima najjaču vojsku na svetu, od kojih najhrabriji čuvaju i samog Papu. Švajcarska je izmislila Brexit i mrzi Evropsku uniju.

Da li će ove i ostale prednosti i pohvale na snimku ubediti Donalda Trampa da se izjansi “Švajcarska druga”? Konkurencija za osvajanje drugog mesta je vrlo teška. Pored Holandije pojavile su se i druge zemlje koje su u međuvremenu ušle u “trku”.

U međuvremenu, svako može da proceni, svojim očima da li je video poruka švajcarske ima sve atribute koji su potrebni da šarmiraju Donalda Trampa.

Referendum 12. februar 2017

0
© Serbinfo.ch (photo: Drago S.)

U Švajcarskoj će se 12. februara 2017. godine održati glasanje o nekoliko narodnih inicijativa. Pravo da iskoriste svoju građansku dužnost imaju svi državnjani Švajcarske sa pravom glasa. Proteklih nedelja svi oni su dobili na svoje kućne adrese materijal za glasanje, koji jednom popunjen može biti poslati nazad poštom, ili lično predat u nedelju 12. februara 2017. na svom glasačkom mestu.

Teme za glasanje na federalnom nivou:

1. Savezna uredba u pojednostavljenoj naturalizaciji stranaca treće generacije

12. februara 2017. godine, stanovnici švajcarske sa pravom glasa pozvani su da se izjasne o Saveznoj uredbi koja se odnosi na pojednostavljenje procesa naturalizacije stranaca treće generacije.

O čemu se radi?
Mladim strancim čija porodica živi u Švajcarskoj generacijama i koji su dobro integrisani u švajcarsko društvo, mora biti omogućena pojednostavljeni proces naturalizacije. Ovakva odluka Parlamenta podrazumeva promenu Saveznog Ustava.

Pitanje koje je će biti na listiću:
Da li želite da prihvatite Saveznu uredbu od 30. septembra 2016. godine koja se odnosi na olakšanu naturalizaciju stranaca treće generacije?

Stav Savezne vlade i Parlamenta
Savezna vlada i oba doma Parlamenta preporučuju da se prihvati promenena Saveznog Ustava.
Savezna skupština  je odobrila projekat sa 122 glasova za i 75 protiv, uzdržanih nije bilo. Skupština kantona sa 25 protiv 19, bez uzdržanih.

2. Savezna uredba o otvaranju fonda za nacionalne puteve i aglomeraciji saobraćaja (FOSTRA)

12. februara 2017. godine, stanovnici švajcarske sa pravom glasa pozvani su da se izjasne o Saveznoj uredbi o otvaranju fonda za nacionalne puteve i aglomeraciju saobraćaja (FOSTRA).

O čemu se radi?
Uredba ima za cilj da obezbedi sredstva za nacionalne puteve i aglomeraciju saobraćaja. Fond koji se osniva na neodređeno vreme, služi da se reše problemi kapaciteta nacionalnih puteva, kako bi se osiguralo funkcionisanje i odrćavanje istih i kofinansirali projekti aglomeracije.

Pitanje koje je će biti na listiću:
Da li želite da prihvatite Saveznu uredbu od 30. septembra 2016. godine o osnivanju fonda za nacionalne puteve i aglomeraciju saobraćaja?

Stav Savezne vlade i Parlamenta
Savezna vlada i oba doma Parlamenta preporučuju da se prihvati promenena Saveznog Ustava.
Savezna skupština  je odobrila projekat sa 146 glasova za i 48 protiv i 4 uzdržanih. Skupština kantona sa 41 protiv 1, 2 uzdržana.

3.  Zakon o III poreskoj refermi preduzeća

12. februara 2017. godine, stanovnici švajcarske sa pravom glasa pozvani su da se izjasne o Zakonu o trećoj poreskoj reformi preduzeća.

O čemu se radi?
Treća reforma oporezivanja preduzeća potiskuje smanjeno oporezivanje holding kompanija, sa delimičnim ili potpunim sedištem u Švajcarskoj. Zahvaljujući novim merama, pojačava se konkurentnost Švajcarske i stvara Kantonima političko-finansijski prostor za manevre.

Pitanje koje je će biti na listiću:
Da li želite da prihvatite Savezni zakon od 17. juna 2016. godine fiskalnim merama za jačanje konkurentnosti poslovnog tržišta Švajcarske. (Zakon o III poreskoj reformi preduzeća)?

Stav Savezne vlade i Parlamenta
Savezna vlada i oba doma Parlamenta preporučuju da se prihvati promenena Saveznog Ustava.
Savezna skupština je odobrila projekat sa 139 glasova, 55 protiv i 2 uzdržana. Skupština kantona sa 29 prema 10, 4 uzdržana.

Teme za glasanje u Kantonu Ticino

1. Pravna zaštita životinja

12. februara 2017. godine stanovinici kantona Tićino sa pravom glasa, pozvani su da se izjasne o Kantonalnoj uredbi koja se odnosi na pravnu zaštitu životinja.

O čemu se radi?
Kanonalna Vlada usvojila je 10. oktobra 2016. godine predlog promene Kantonalnog Ustava koja se odnosi na pravnu zaštitu životinja.
Ova izmena proističe od usvajanja parlamentarne inicijative koja se odnosi na osetljivost našeg društva prema životinjskom svetu.
U našem pravnom sistemu centralne teme zaštite životinja su pokrivene Federalnim zakonima, pre svega Ustavnom odredbom (član 80) .

Pitanje koje će biti na listiću:
Da li želite da prihvatite izmene kanotnalnog Ustava (član 14, stav 1)?

Stav Kantonalne vlade i Parlamenta
Kantonalni Parlament preporučuje da se prihvati izmena od 10. oktobra 2016. godine, člana 14, stav 1. kantonalnog Ustava.

Kantonalna vlada takođe preporučuje da se glasa DA za izmenu gore pomenutih članova kantonalnog Ustava.

2.  Smanjenje broja sudija za prinudne mere

12. februara 2017. godine stanovinici kantona Tićino sa pravom glasa, pozvani su da se izjasne o Kantonalnoj uredbi koja se odnosi na smanjenje broja sudija za prinudne mere.

O čemu se radi?
20. septembra 2016. godine, Kantonalna vlada usvojila je promene Zakona o pravosudnoj organizaciji, koja predviđa smanjenje broja sudija za prinudne mere. Sa sadašnjih 4 na 3.
Stupanjem na snagu švajcarskog Zakona o krivičnom postupku, 1. januara 2011. godine, Kantonalna vlada je odlučula da ujedini oblast mera prinude sa onima koje se tiču primene kazne, spajanjem nadležnih sudija.

Nakon pet godina rada, a posebno imajući u vidu pozitivnu ocenu aktivnosti koje obavljaju sudije, Kantonalna vlada je predložila Kantonalnoj skupštini smanjenje broja sudija, što bi dovelo do godišnje uštede od 256.000 franaka. Mera koja će će pomoći oporavku javnih finansija i omogući uravnoteženi budžet do 2019. godine.

Pitanje koje će biti na listiću:
Da li želite da prihvatite izmenu Zakona o pravosudnoj organizaciji od 20. septembra 2016. godine.

Stav Kantonalne vlade i Parlamenta
Kantonalni Parlament preporučuje da se prihvati izmena od 20. septembra 2016. godine, člana 14, stav 1. kantonalnog Ustava.

Kantonalna vlada takođe preporučuje da se glasa za izmenu gore pomenutih članova kantonalnog Ustava.

3. Finansiranje usluga kućne nege

12. februara 2017. godine stanovinici kantona Tićino sa pravom glasa, pozvani su da se izjasne o Kantonalnoj uredbi koja se odnosi na izmene zakona o finansiranju usluga kućne nege.

O čemu se radi?
Revizija zakona o kome se glasa, predviđa finansijsko opterećenje za kanton od 20% i opštine od 80% u sektoru usluga zaštite i kućne nege (SACD) u iznosu od 2,5 miliona franaka. Ovo smanjenje, koje može biti primenjeno i od samih predstavnika sektora, mora biti konkretizovano do 2019. godine, kroz mere racionalizacije potrošnje. Ukoliko racionalizacija troškova nije u potpuneosti realizovana od strane SACD, biće uvedeno, kao i u drugim kantonima, delimično plaćanje usluga od strane samih korisnika usluga, koji su trenutno besplanti.

Pitanje koje će biti na listiću:
Da li želite da prihvatite izmene Zakona o pomoći i kućnoj nezi od 20. septembra 2016. godine?

Stav Kantonalne vlade i Parlamenta
Kantonalni Parlament preporučuje da se prihvati izmena od 20. septembra 2016. godine, Zakona o pomoći i kućnoj nezi.

Kantonalna vlada takođe preporučuje da se glasa za izmenu gore pomenutih članova kantonalnog Ustava.

4. Ograničenja za neka socijalna davanja 

12. februara 2017. godine stanovinici kantona Tićino sa pravom glasa, pozvani su da se izjasne o Kantonalnoj uredbi koja se odnosi na ograničenja na neka socijalna davanja.

O čemu se radi?
Promena zakona o kome se glasa, predviđa regulisanje pravednije raspodelu socijalnih davanja kantona, u zavisnosti od broja članova porodice.
Od 1. januara 2017. godine, granica za pristupanje socijanim davanjima, pevećavaće se srazmerno broju članova domaćinstva. Za osobe koje žive same iznos ostaje isti. Za porodice, za roditelja ostaje nepromenjen, sa sledećeg člana se neznatno smanjuje, dok je pa progresivan počevši od trećeg člana porodice.
Ova promena predstavlja važan prvi korak ka reorjentaciji porodične politike kantona.

Pitanje koje će biti na lisitiću:
Da li želite da prihvatite izmene Zakona o harmonizaciji i koordinaciji sistema socijalnih davanja, od 20. septembra 2016. godine?

Stav Kantonalne vlade i Parlamenta
Kantonalni Parlament preporučuje da se prihvati izmena od 20. septembra 2016. godine, Zakona o harmonizaciji i koordinaciji sistema socijalnih davanja.

Kantonalna vlada takođe preporučuje da se glasa za izmenu gore pomenutih članova kantonalnog Ustava.

 

Švajcarska-Srbija: Dualno obrazovanje za suštinsku promenu Srbije

0

Na konferenciji „Dualno obrazovanje u funkciji efikasnijeg tržišta rada“ koja ja se održava u Beogradu učestvuje Državni sekretar za obrazovanje, nauku i inovacije Švajcarske Mauro del Ambrođo, premijer Srbije Aleksandar Vučić, ministar državne uprave i lokalne samouprave Ana Brnabić, ministar privrede Goran Knežević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin, ministar omladine i sporta Vanja Udovičić i predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež.

Vučić je na konferenciji „Dualno obrazovanje u funkciji efikasnijeg tržišta rada“ u Privrednoj komori Srbije ocenio da se kod nas izgubila filozofija rada, a pojavila filozofija diplome, zbog čega svako ko je stekne smatra da neko treba da mu obezbedi posao.

On je podvukao da je naše opredeljenje da budemo u EU i da pripadamo onom društvu koje će uvek da pronalazi izlaz iz svake krize u promenama u sebi, velikom radu, inovacijama i naučno-tehnološkom razvoju.

Premijer je poručio da ćemo upravo zbog toga da izdvajamo više sredstava u inovativne tehnologije, nauku, odnosno digitalnu Srbiju.

Srbija će u naredne tri godine imati rast od 3,5 do četiri odsto, podvukao je on i ocenio da to neće biti održivo ukoliko ne reformišemo obrazovanje.

Istovremeno, Vučić je podsetio na to da je Švajcarska izdvojila milion franaka za tehnološki park u Beogradu, dok je naša zemlja opredelila 20 puta više novca kako bi investirala u taj sektor.

Državni sekretar za obrazovanje, nauku i inovacije Švajcarske Mauro del Ambrođo

Državni sekretar za obrazovanje, istraživanja i inovacije Švajcarske Konfederacije Mauro del Ambrođo ukazao je na to da je nezaposlenost mladih u Evropi manja u zemljama koje imaju sistem dualnog obrazovanja.

On je napomenuo da je u Švajcarskoj Ustavom predviđeno da akademski put i stručno obrazovanje imaju istu vrednost, dok se ekonomska konkurentnost postiže zahvaljujući dobrom obrazovanju, kako dualnom, tako i univerzitetskom.

Činjenica da imamo snažan sistem dualnog obrazovanja omogućila nam je to da univerziteti nisu pretvoreni u ustanove masovnog obrazovanja, naglasio je Ambrođo i podvukao da celokupan sistem obrazovanja treba posmatrati sistemski, a ne odvojeno.

Prema njegovoj oceni, dualno obrazovanje u Švajcarskoj se malo razlikuje od onog u Nemačkoj i Austriji, s tim što svaka zemlja mora da prilagodi sistem dualnog obrazovanja sopstvenoj istoriji, kulturi i tradiciji.

Državni sekretar je objasnio da u Švajcarskoj 65 odsto mladih nakon obaveznog školovanja mora naći zaposlenje, odnosno obaviti praksu u privredi u okviru dualnog obrazovanja.

Samo ako nađu poslodavca mogu da uđu u sistem dualnog obrazovanja, precizirao je on i dodao da oni, potom, provode veliki deo obrazovanja u firmi, ali imaju i nastavu u školama.

Obrazovanje u dualnom sistemu, kako je ukazao, omogućava posle pet godina radnog staža polaganje ispita za pohađanje više škole.

Prema njegovim rečima, 50 odsto stanovništva Švajcarske ima visokoškolsko obrazovanje, a samo pet odsto osoba rođenih u toj zemlji nema diplomu.

Ambrođo je napomenuo da dualni sistem obrazovanja omogućava da ne uzimate stručnjake iz nekih domena u industriji i prebacujete ih u nastavnike, već mlade dovodite u industriju da uče od stručnjaka.

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević najavio je da bi zakon o dualnom obrazovanju uskoro trebalo da se nađe na javnoj raspravi.

On je podsetio na to da je pre pet meseci napravljen Akcioni plan, čiji je jedan deo upravo uvođenje dualnog obrazovanja u zakonske okvire, istakavši da je razvoj privrede u ekspanziji, a razvoj dualnog obrazovanja ga prati.

Prethodni period, kako je objasnio, obeležio je intenzivan rad na terenu, tokom kojeg su predstavnici Ministarstva, sa predstavnicima Privredne komore Srbije, lokalnih samouprava i tražišta rada, radili na planu upisa u srednje škole za narednu školsku godinu, koji će se razlikovati od dosadašnjeg i biće u skladu sa potrebama privrede.

Šarčević je podvukao da je Zakon o dualnom obrazovanju u tesnoj vezi sa Zakonom o srednjem obrazovanju i Zakonom o visokom obrazovanju.

„Švajcarska ima problem sa rasizmom“

0

Oko 800 ljudi učestvovalo je na demostracijama u Bernu protiv rasizma. Domostracije je organizovao “Bleiberecht für alle” (Pravo za sve) i druge grupe.

“U švajcarskoj postoji problem sa rasizmom”, istakli su organizatori u saopštenju. Prema njihovom viđenju, prezir, diskriminacija i stigmatizacija duboko su ukorenjene u šajcarskom društvu. Demonstranti su osudili “očigledne i populistčko desničarske”, ali i “one manje vidljive, sadržaje u zakonima i propisima koji se odnose na azil i migrante”.

Protest je imao dozvolu za održavanje, ali je policija malo promenila putanju, izbegavajući na taj način da demonstranti prođu ispred Saveznog trga i glavne železničke stanice, pre svega zbog bezbednostnih razloga ali i da se obezbedi nesmetano kretanje javnog prevoza.

Proteste koji su protekli bez incidenata, obezbeđivao je veliki broj bezbednosnih snaga.

Germania od juna počinje da leti iz Niša za Cirih

0
© gremania.ch

Švajcarska avio-kompanija Germania uvešće juna ove godine direktne letove na relaciji Niš – Cirih, a karte po ceni od 150 švajcarskih franaka već su u prodaji.

Germania će leteti na toj relaciji dva puta nedeljno, petkom i ponedeljkom. U cenu karte, kako je saopštila kompanija, uključene su sve takse i sve servisne usluge (do 20 kilograma besplatnog prtljaga).

Prvi let planiran je sa Aerodroma „Konstantin Veliki“ 23. juna, a putnike će prevoziti najsavremeniji avion Airbus A319 sa 150 sedišta.

Anti-smog kampanja u Tićinu – Ograničenje na autoputu 80 km/h

0
© Ti-press

Počevši od utorka 31. januara 2017. godine zabranjeno je kretanje za putnička vozila sa Euro 3  i starijim dizel motorima na teritoriji Kantona Tićino.

Na kantonalnim putevima i autoputu A2 (deonica Chiasso – Rivera) uvedeno je ograničenje brzine na 80 km/h, kao i zabrana preticanja za kamione.

Osim toga, od utorka 31. januara 2017. godine, počevši od 05:00, sav javni prevoz gradski, prigradski autobiusi i vozovi (osim međugradskih eurocity) a koji ulaze u okvire trifa Arcobaleno, biće besplatni za celu populaciju.

Nadležno kantonalno ministarstvo je pozvalo sve građane da grejanje u stabenim i poslovnim prostorima smanje na 18 stepeni i na 21 u prostorijama u kojima se provodi više vremena.

Uvedene mere ostaće na snazi do daljnjeg.

„SRBIJA U EU PRE 2025“. Premijer Vučić u intervjuu švajcarskom „Bliku“

0
Novinar "Blik"-a Peter Hossli sa Premijerom Vučićem ©PASCAL MORA

Premijeru, koliko srpskih telohranitelja prati vas u Švajcarskoj?

Nijedan.

Da li se ovde osećate sigurnim?

Zašto se ovde ne bih osećao sigurnim?

Skoro su srpski mediji objavili da CIA hoće da vas ukloni. Da li se plašite za vaš život?

Ne mogu da zamislim da CIA stoji iza toga.

Srbija se nalazi između Rusije i Zapada. Kako će izbor Trampa promeniti situaciju u Srbiji?

Neće je promeniti. Srbija mora biti u stanju da se oslanja na samu sebe. Naš cilj stoji: i dalje ćemo reformisati našu privredu kako bismo pristupili EU. To ćemo uspeti.

Zašto ste toliko sigurni?

Naša privreda napreduje. Ove godine raste za 2,8 procenata. Sledeće godine možda za 4 procenta. Mi praktično nemamo deficit. Dođite u Beograd – na svakom ćošku se gradi.

Rusija ne želi da pusti Srbiju u EU. Tramp je Rusiji bliži nego EU. Iz vaše vizure izbor Trampa je hendikep.

Mi se nismo mešali u izbore. Ali Srbi su Trampovu pobedu frenetično proslavili.

Zašto u Beogradu slave Trampa?

Amerika je 1999. bombardovala Srbiju. Tada je američki predsednik bio Bil Klinton, suprug Hilari Klinton. Sada Srbi žele drugačiju američku politiku na Balkanu. Politiku koja nije protiv Srba.

Te 1999. bili ste deo srpske vlade. Znači li to da se radujete Trampovom trijumfu?

Moj zadatak su unutrašnje stvari Srbije. Radujem se saradnji sa Trampom. Doduše, u dobrim sam odnosima sa kabinetom Baraka Obame, Džoom Bajdenom i ministrom spoljnih poslova Džonom Kerijem.

Sledećeg aprila Srbi biraju novog predsednika. Ko će pobediti?

To niko danas ne zna. Populisti i demagozi imaju dobre šanse. Zato što njihove laži ne igraju ulogu.

Favorit je bivši spoljni ministar Vuk Jeremić, vaš politički protivnik.

On nije bio moj protivnik. Pitao me je da li bih ga podržao. Odbio sam ga, jer kod njega ne vidim čistu liniju. Kad je u Rusiji priča proruski, kada je u Vašingtonu – proamerički. On baš i nema kičmu.

Mogli biste sami da se kandidujete.

Drugi su popularniji od mene. Jeremić bi me verovatno pobedio. Ali odluka još nije doneta. Na kraju krajeva, odlučuje narod.

Šta ako narod želi predsednika Vučića?

Narod želi premijera Vučića! Gospodine Hosli, vi jedno pitanje postavljate na 10 načina.

Kada će Srbija postati član EU?

Do sada nikada nisam hteo da odredim datum. Danas ću prvi put javno reći: nadam se da ćemo 2022. postati članica EU. Siguran sam da ćemo pre 2025. postati članica EU.

Da li će premijer Vučić odvesti Srbiju u EU?

Verovatno ne. Mi smo oporavili zemlju za EU. Privreda raste, nema deficita. Time sam zadovoljan. Meni ne treba moć. Ali jednog dana će ljudi ceniti moj rad.

Udvostručene švajcarske investicije u Srbiji

0

Oni su na ovom skupu razmenili ideje i mišljenja u oblasti nauke, tehnologije, društva i kulture, kako bi unapredili svoja znanja i primenili novostečena iskustva.

U odvojenom susretu, kojem je prisustvovala i ministar državne uprave i lokalne samouprave Ana Brnabić, premijer Vučić i predsednik Šnajder Aman razgovarali su o saradnji dveju zemalja, naročito u oblasti reforme školstva i uvođenja dualnog sistema obrazovanja.

Vučić je obavestio švajcarskog predsednika o ekonomskim reformama u Srbiji i napretku Srbije na svetskoj „Duing biznis listi“, ali i o planovima za uvođenje sistema dualnog obrazovanja u srpsko školstvo.

On je izrazio zadovoljstvo stepenom saradnje sa švajcarskom Komisijom za tehnologiju i inovacije, koja je umnogome doprinela razvoju preduzetničkog duha u Švajcarskoj.

Današnje društvo se razvija u pravcu akademskog obrazovanja, što vodi većoj nezaposlenosti i zato je važno uvođenje sistema dualnog obrazovanja, istakao je Šnajder Aman.

Tema razgovora bila je i ekonomska saradnja dveju zemalja. Premijer Vučić je naglasio da su u poslednje dve godine švajcarske investicije gotovo udvostručene i da iznose približno milijardu evra.

U Srbiji posluje 200 švajcarskih kompanija, koje zapošljavaju 9.000 ljudi, a naša zemlja čini sve kako bi poboljšala poslovnu klimu i privukla još više stranih investicija, istakao je on.

Doris Leuthard izabrana za predsednika Švajcarske konfederacije

0
REUTERS/Ruben Sprich

Doris Leuthard, inače iz redova PPD, počela je svoj govor na italijanskom jeziku, tvrdeći da je počastvavana ovim, za nju drugim po redu imenovanju. Dodala je da da će svu svoju snagu i napore usmeriti za Švajcarsku i njene građane.

Buduća predesdnica je nakon toga nastavila svoj govor na nemačkom i francuskom jeziku, navodeći izazove sa kojima se susreće Švajcarska, u pogledu međunarodnih događaja koji mugu imati uticaja na Konfederaciju, kao Brexit, digitalizacija, promene u SAD i migracija.

Švajcarski predsednik – Primus inter pares

Funkcija predsednika konfederacije je pokrevina na godišnjem nivou od strane članova vlade (ministara), uzimajući u obzir staž i starost.

Predsednički mandat traje godinu dana i on ne podrazumeva posebna ovlašćenja u odnosu na ostale ministre.

Predsednik Švajcarske vodi sednice Vlade i obavlja uglavnom predstavničke funkcije, u smislu prijema, konferencija i manifestacija.

Istakavši da “naša zemlja stoji dobro”, Lauthard je potvrdila da Švajcarska ekonomija može ostati jaka samo uz bilatelarne sporazume, socijanim programom koji funkcioniše, ne zaboravljajući istraživanja i obuku. Ministarka je takođe govorila u korist reforme penzionog sistema i borbi protiv klimatskih promena.

Doris Leuthard ima 53 godine i poreklom je iz kantona Argau, jako je poštovana zbog svojih govorničkih kvaliteta, a pored nemačkog i francuskog, ona tečno govori italijanski i engleski jezik.
Sa obzirom na veličinu resora kojim upravlja, životna sredina, saobraćaj, energetika i komunikacije, veoma je upoznata sa svim aktuelnim temama.

LOVE LIFE: Raste broj polno prenosivih bolesti

0
© LoveLife.ch

Švajcarski Federalni zavod za javno zdravlje (UFSP), 14. novembra 2016. godine lansirao je svoju novi kampanju LOVE LIFE, čija će tema biti seksualni promiskuitet i slogan: “Partneri se menjaju, siguran seks ostaje.”

Kao i u drugim evropskim zemljama, uključujući i Švajcarsku, registorvan je porast slučajeva gonoreje. Uvođenje novog skrining testa koji je lakši, brži i jeftiniji doveo je do toga da je lekarima sada lakše, a samim tim i češće konstatuju postojanje ove bolesti.

bag_plakat_frau_470x224_f12_np_i_1Klamidija se teško kontroliše, zato što često ostaje neotkrivena jer kod nekih pacijenata ne pokazuje simptome. Ona je naročito prisutna kod žena, kod kojih se češće dijagnostikuje i može izazvati ozbiljne posledice kao što je neplodnost. Povećanje od 5% može se objasniti i većom upotrbom testa.

Uprkos tome što je povećan za 7%, sifilis ostaje epidemija ograničena samo na određene grupe. To obično pogađa muškarce koji imaju seksualne odnose sa muškaricma.

bag_plakat_frau_470x224_f12_np_i_2Novi slučajevi HIV infekcija ostaju stabilni. Tokom godina taj trend čak i opada, i manje je prisutniji u slučajevima muškaraca koji imaju seks sa drugim muškarcima. U ovoj grupi primećuje se još jedan pozitivni trend, a to je da se sve više novih infekcija dijagnostikuje. To znači da je ova grupa osoba podvrgnuta češćem testiranju u odnosu na prethodni period. Ovo omogućava da se što pre započne sa sa terapijom u slučaju infekcije. Samim tim broj virusa u krvi tako može biti smanjen na nivo koji eliminiše zarazu.

Epidemiološki podaci o četiri predmeta istraživanja (gonoreja, klamidija, sifilis i HIV) objavljeni su 11. novembra 2016. godine.

bag_plakat_frau_470x224_f12_np_i_3

Nova kampanja LOVE LIFE: “Partneri se menjaju, siguran seks ostaje.”

Seksualni promiskuitet značajno povećava rizik od dobijanja seksualno prenosivih bolesti, kao što su sifilis, klamidija i gonoreja). Upotreba kondoma značajno smanjuje rizik i sprečavanje HIV infekcije. Prema tome Federalni zavod za javno zdravlje počeo je od 14. novembra 2016. godine sa kampanjom LOVE LIFE, koja će još jednom naglasiti važnost pridržavanja pravila sigurnog seksa.

1. Seksualni odnosi sa penetracijom uvek sa kondomom

2. Ne stavljati spermu ili krv u usta 

3. Pozovite odmah lekara ukoliko primetite simptome gripa nakon odnosa bez zaštite ili ako osetite u intimnim predelim svrab, peckanje ili gubitke.

Kampanja će trajati tri nedelje i biće predstavljeni posteri, kratki film, prezentacije na prometnim mestima, kao u online medijima i na društvenim mrežama.

love_life_143702

MANIFEST LOVE LIFE

VOLIM SVOJ ŽIVOT. ZATO ŠTO ZASLUŽUJEM
Živim kako hoću i volim koga želim.
Jer je ovo jedini život koji imam.
Ako uživam u njemu ili ne, zavisi samo od mene.
Ostvarujem svoje želje i preuzimam odgovornost za odluke koje ja pravim.

VOLIM MOJE TELO. ZATO GA ŠTITIM
Da bi uživao u životu potrebno mi je moje telo.
Zato sam ga zaštitio od polno prenosivih bolesti kao što je HIV: ako sam singl ili nisam veran, ili ako sam skoro raskinu sa nekim, koristim kondom i pridržavam se pravila sigurnog seksa. Ako se moj odnos zasniva na poverenju, jednom kada uradimo test, moj partner i ja možemo da odustanemo od upotrebe kondoma.

NE ŽALIM NIŠTA. UČINIĆU SVE DA USPEM
Obično se ne kajem svojih postupaka, ali od nečega treba odustati.
Da li je to avantura, razgovor ili … siguran seks.
Ali ja ću učiniti sve da mogu uvek da kažem: Ne žalim ništa.

1...424344...46Stranica 43 od ukupno 46

POSLEDNJE VESTI

© Copyright 2014-2023 SERBINFO - All rights reserved.