Reklama

Balkanski zvuci otvaraju Estival Jazz

0
© Serbinfo.ch / Drago S.

Tri generacije muzičara u porodici, deda, otac, brat. Odrastanje u ovakvom okruženju Gorana Stojadinovića Ranga usmerilo je ka harmonici, komponovanju, ali uzimajući u obzir činjenicu da živi u Švajcarskoj, dalo priliku da putem muzike godinama predstavlja kluturu svoje zemlje švajcarcima, ali i ostalima. Ove godine njegov rad je krunisan pozivom da sa svojim bendom ”Balkan Lovers” otvori tradicionalni muzički festival u Luganu (Lugano Estival Jazz), 38 po redu.

– Svi moji su u muzici. Otac, brat, deda, baka je pevala sa Janikom Balašem, velikim tamburašem. Put se sam nametnuo, ali je potrebno i mnogo rada, o sreći da ne pričam. Ja sam se opredelio za harmoniku. Nekoliko albuma sam objavio u Srbiji, prvi 1993, na kojem su bila narodna kola, koja sam sam komponovao. Na drugom albumu je skoro sve tekstove napisao Bora Đorđević, a i cela ”Čorba” je svirala na tom albumu. Svirao je i Jovan Maljoković. ”Legende” su pevali prateće vokale. Uspeh zagarantovan, ali… Objavljen je 1999. godine, bombardovanje Srbije ga je ”pojelo”. I bukvalno. Svi CD-ovi su izgoreli u zgradi CK-a. Dve godine kasnije izlazi album ”Bonđorno”, radili su ga Željko Joksimović i Leontina.

hqdefault
Rango – Ima deset dana

Sa tog albuma se izdvojila pesma ”Ima deset dana”, i te godine sam dobio nagradu ”Melko” za najprodavaniji album u konkurenciji novih izdanja – kaže Rango i naglašava da mu je to bila odskočna daska, jer posle toga radi još dva albuma za brata Dušana, koja izdaje za Gold i Grand.

– Na tim albumima sam sarađivao sa Draganom Aleksandrićem, čovekom koji u svojoj karijeri potpisuje preko 300 hitova koje su otpevali svi poznati pevači sa prostora bivše Jugoslavije. U to vreme sa bratom Dušanom osnivam grupu ”Le Durango”, radim i album za našeg oca, Acu Resavca, na kojem gitaru svira Dragan Šanjika – priseća se tog vremena Goran i kaže da je tad i odlučio da se vrati u Švajcarsku.

– U Švajcarskoj sam od 1991 do 1999, tada sam se vratio u Srbiju i 2007. odlučio da Švajcarskoj dam još jednu šansu. Po povratku formiramo grupu ”Baby Lou and Balkan Lovers”, koja je ”pomirila” zvukove Južne Amerike i Balkana. Dosta smo svirali, između ostalog i na stotom rođendanu glumice Marjuće Medići (Mariuccia Medici), na festivalima u Južnoj Americi i Evropi bili smo predstavnici švajcarske, tačnije italijanskog govornog područja.

3238554027_1_5_jmJvjYr4
Marco Zappa trio – Ilir, Marco, Goran

Sarađivao sam sa Markom Zapom (Marco Zappa), najpoznatijim kantautorom iz Tićina, na njegovom poslednjem albumu „Una nuova forza“, na kojem pored Marka i mene, svira i Ilir Kryekurti, albanac – ističe Goran i brzo prelazi na ono što je aktuelno.

– Prijavili smo se na festival u Luganu napravivši miks dva albuma. Moj brat Dušan je za PGP-RTS objavio džez obrade tradicionalne balkanske muzike (Stories from the springs), a ja autorsko delo (Shiny Gipsy Star), koje izvodim sa ”Balkan Lovers”-ima.

Balkan Lovers
Balkan Lovers

Spojili smo ta dva albuma, poslali na konkurs i prošli. Otvaramo festival koji počinje 1. jula, a sa nama će svirati i Marko Marković, sin Bobana Markovića. ”Lovers”-e, osim mene, čine i Peruanac, Švajcarac, pevač je iz Venecuele, i zato sam odlučio da ih na pripreme za ovaj festival vodim u Srbiju. Gde će imati bolje pripreme!? – smeje se Goran Stojadinović i dodaje da ima malu tremu jer će nastupati pored velikih zvezda.

”Lugano Estival Jazz” traje od 1. do 9. jula, a učestvuju Julijan Marli, najmlađi sin Boba Marlija, Lisa Simone, ćerka Nine Simone, Bil Evans, Denis Čembers, Majk Štern, hor ”Neri per caso” i mnogi drugi.

Projekat: „Igramo za Srbiju“ – Cirih 2016

0
Sa prošlogodišnje manifestacije

Tradicionalna sportsko-humanitarna manifestacija „Igramo zajedno za Srbiju“ održaće se i ove godine, treći put zaredom u subotu 9. jula 2016. sa početkom u 11 časova na sportskim terenima „Juhof“ u Šlirenu (adresa je Bernerstrasse 335, 8952 Schlieren).

Realizacija manifestacije „Igramo za Srbiju“ započeće svečanim otvaranjem u 11 časova u prostorijama Fudbalskog kluba „Srbija“. Program svečanog otvaranja obeležiće nastup učenika koji pohađaju Srpsku dopunsku školu, a potom će se na sportskim terenima stadiona „Juhof“ organizovati niz sportskih aktivnosti i nadmetanja za decu i roditelje.

3.Лого 2016Prepoznatljiva obeležja čitave manifestacije biće i ovog puta sportska oprema sa originalnim logom manifestacije. Ovog puta sva prikupljena sredstva ići će za pomoć 6-godišnjoj devojčici Anđeli Đukanović Stanić iz sela Mustapić kod Kučeva, koja boluje od raka pluća i vodi mukotrpnu borbu za život, kao i Nacionalnom udruženju roditelja dece obolele od raka, koji su pokrenuli akciju za izgradnju hematoonkološkog odeljenja Kliničkog centra u Nišu. Ovim se naša manifestacija priključuje široj akciji pomoći, koju su započele javne ličnosti, humani ljudi i firme u Srbiji.

Dođite da se družimo i igramo i tako na najlepši način obeležimo završetak ove školske godine u Dopunskoj školi na srpskom jeziku! Pružimo podršku i pomozimo onima kojima je pomoć više nego neophodna i tako pokažimo još jednom veliko srce našeg Ciriha i Švajcarske!

Setimo se: ništa na svetu ne može se meriti sa zdravljem i srećom sve naše dece!

Deo prikupljenih sredstava biće upućen i Nacionalnom udruženju roditelja dece obolelih od raka – NURDOR, a za izgradnju novog hemato-onkološkog odeljenja u Nišu. Lečenje obolele dece u Nišu se obavlja na Odeljenju za hematoonkologiju Dečje interne klinike, gde se godišnje javi između 20 i 30 novoobolele dece. Međutim, kada je lečenje i smeštaj malih onkoloških pacijenata u pitanju, ova Klinika se suočava sa nizom problema: nedovoljno smeštajnih i tehničkih kapaciteta, neusklađenost sa medicinskim i higijenskim standardima koji zadovoljavaju potrebe obolele dece, neadekvatan prostor u kome bi deca mogla da kvalitetno provode slobodno vreme, nedostatak posebne opreme za radioterapiju za najmlađe onkološke pacijente. Projektom „Izgradnja hematoonkološkog odeljenja“ predviđena je izgradnja bolničkog odeljenja u Srbiji po meri deteta, čime će se značajno doprineti poboljašnju uslova onkološkog lečenja dece u čitavom Južnom regionu. Nova medicinska oprema i adekvatan broj ambulanti, ordinacija i soba za intervencije pružiće mnogo bolje uslove za rad kompletnom medicinskom timu, čime će se dodatno unaprediti kvalitet lečenja i boravka mališana.

O projektu „Igramo za Srbiju“

Početkom 2014. godine, u organizaciji nastavnica dopunske nastave na srpskom jeziku Jelene Todorović Lazić i Jasne Radojičić, a uz podršku Generalnog konzulata Republike Srbije u Cirihu i Srpske pravoslavne crkve u Cirihu, brojnih sponzora, prijatelja i osvedočenih humanitaraca, kao i u saradnji sa Fudbalskim klubom „Srbija“, Košarkaškim klubom ,,Korać” i Savetom roditelja dopunske nastave na srpskom jeziku, pokrenut je humanitarno-sportski projekat pod geslom „Igramo za Srbiju“. Projekat je zamišljen kao sportski dan i druženje roditelja i dece koja pohađaju dopunsku nastavu na srpskom jeziku na području Diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije u Cirihu, a organizovan je kao humanitarna akcija sa ciljem sakupljanja sredstava za obnovu i opremanje osnovnih škola, ustanova socijalne zaštite, centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Srbiji i drugih institucija i pojedinaca u Srbiji kojima je pomoć potrebna, kao i radi promovisanja sporta kao područja pogodnog i za razvijanje nacionalnog i kulturnog identiteta, jačanje trajnih veza sa otadžbinom, uključivanje u javni i društveni život uže i šire zajednice.

Projekat „Igramo za Srbiju“ prvi put je realizovan u julu 2014. godine. Na sportskim terenima sportskog kompleksa „Juhof“ u Cirihu 6. jula 2014. godine okupilo se preko 300 dece i roditelja iz Švamendingena, Šlirena, grada Ciriha, Dibendorfa, Vintertura, Zebaha, Afolterna, Regenzdorfa… Pored njih, na terenu su se, kao specijalni gosti, pojavile i javne ličnosti, donatori, medijski poslanici i državni subjekti. Na sportskim terenima je, uz veliku profesionalnu pomoć članova FK „Srbija“ i KK „Korać“, organizovano niz aktivnosti za sve učesnike – od klasičnih sportskih nadmetanja, preko tradicionalnih srpskih dečjih igara, do igraonica i likovnih radionica za najmlađe. Prepoznatljivo obeležje čitave manifestacije bila je majica sa natpisom ,,Igramo za Srbiju”, čijom su kupovinom donirana sredstva za obnovu Osnovne škole ,,Borivoje Ž. Milojević“ u Krupnju. Akcijom je sakupljeno 4450 franaka, od kojih je OŠ „Borivoje Ž. Milojević“ planiranim projektnim aktivnostima uspela da opremi tri učionice kompletnim školskim nameštajem. Zadovoljni i ponosni učenici, roditelji i nastavnici dopunske nastave na srpskom jeziku u kantonu Cirih poneli su u srcima taj dan za pamćenje i najplemenitiji osećaj na svetu: da su sakupljenim novcem obradovali svoje vršnjake u Srbiji.

Realizacija projekta „Igramo za Srbiju“ nastavljena je i tokom 2015. godine. Na sportskim terenima sportskog kompleksa „Im Birch“ u Cirihu 21. juna 2015. godine okupilo se preko 200 učenika, roditelja i prijatelja Srpske dopunske škole. Na sportskim terenima je uz veliku profesionalnu pomoć članova KK „Korać“ organizovano niz sportskih aktivnosti i nadmetanja, pri čemu je ovog puta bio naglasak na košarci kao sportu koji u Srbiji ima dugu tradiciju. Obeležje čitave manifestacije bio je kačket sa natpisom ,,Igramo za Srbiju”, čijom su kupovinom donirana sredstva za opremanje objekta i radnog centra Ustanove za decu i mlade „Sremčica“ u Beogradu. Humanitarnom akcijom „Igramo za Srbiju“ prikupljena su novčana sredstva u iznosu od 2570 franaka, od kojih je Ustanova „Sremčica“ planiranim projektnim aktivnostima uspela da opremi deo prve etaže kuće za buduće korisnike Ustanove.

Međunarodni dan humanosti 19. avgust bio je i dan za pamćenje u Ustanovi „Sremčica“. Okupljeni predstavnici radno-projektnog tima „Igramo za Srbiju“, deca i omladina iz Ustanove“Sremčica“ zajedno sa svojim vaspitačima i stručnim timom proveli su divne sate u druženju, obilasku Doma i razmeni ideja o mogućnostima buduće saradnje. Osmeh, sreća i zadovoljstvo bili su vidljivi na svakom koraku.

Za sve dodatne informacije možete kontaktirati nastavnice Dopunske nastave na srpskom jeziku u Cirihu: 

Jasna Radojičić (tel.:0766721100) 
Jelena Todorović Lazić (tel.:0767061557)

Vučić se sastao sa predsednikom Švajcarske

0
Foto: Vlada Srbije

Šnajder-Aman je rekao da je stabilizacija Zapadnog Balkana jedan od prioriteta švajcarske politike.

„Kada imate stabilnost, velike kompanije su spremne da ulažu“, rekao je Šnajder, navodi se u saopštenju.

Vučić učestvuje učestvovati na godišnjoj Konferenciji o dualnom obrazovanju u Vinterturu kako bi što više naučio o tom sistemu, koji želi da uvede u Srbiji.

On je dodao da je već nekoliko stranih kompanija u Srbiji izrazilo spremnost za učešće u partnerstvu sa obrazovnim institucijama, navodi se u saopštenju.

Šnajder je izrazio spremnost da Švajcarska nastavi saradnju sa srpskim Ministarstvom prosvete.

Čadež: Za uvođenje dualnog obrazovanja neophodan zakon

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež rekao je je da je preduslov za uvođenje dualnog obrazovanja u školski sistem Srbije uspostavljanje novog regulatornog okvira.

Čadež je na međunarodnom kongresu srednjeg stručnog obrazovanja u Vinterturu, u Švajcarskoj, kazao da PKS aktivno učestvuje u kreiranju tog zakona, kao i da je inicijativa za uvođenje dualnog obrazovanja potekla od privrede, zbog manjka odgovarajućih kadrova.

„Jasno definisan i uređen sistem prava i obaveza obezbediće da se mnogo veći broj kompanija i škola uključi u novi model praktične nastave, da se obrazovanje prilagodi potrebama privrede, da kompanije dobiju odgovarajuće kadrove i da se mladi lakše zaposle“, rekao je Čadež.

Kako se navodi u saopštenju, Čadež je objasnio da mnoge kompanije ne mogu da rade u više smena, jer imaju osposobljene kadrove samo za jednu smenu, dok druge odlažu proširenje pogona takođe zbog manjka stručnih kadrova.

Čadež je kazao da će se Srbija, u kreiranju novog zakona osloniti na zakone Švajcarske, Nemačke i Austrije, ali ne u potpunosti, jer svaki ima svoje specifinosti.

Skup u švajcarskom gradu Vinterturu „Veštine za prosperitet – podelimo recept za uspeh“ priredio je Državni sekretarijat Švajcarske za obrazovanje, istraživanje i razvoj, da bi se razmenila iskustva različitih sistema srednjeg stručnog usavršavanja.

Švajcarska: Povećan broj falsifikata za dobijanje boravišnih dozvola

0
Foto: Ti-Press / Samuel Golay

Sve više ljudi iz trećih zemalja pokušavaju da dobiju boravišne dozvole u Švajcarskoj, predstavljajući se lažnim dokumentima kao građani Evropske unije. Pilot projekat koji je sprovedenu Bernu pokazao je da je više od 10% zahteva podneto sa falsifikovanim dokumentima.

“Ispitali smo 850 zahteva za izdavanje boravišne dozvole. Oko 10% njih, imalo je lične dokumente, ugovore o radu ili zakupu stana koji su bili lažni, ili originali koji su ukradeni”, objašnjava Aleksandar Ot šef matične službe glavnog grada Švajcarske. Generalno podnosioci zahteva su državljani trećih zemalja kojima treba viza za ulazak u Švajcarsku ili boravak duži od 90 dana. To su najčešće ljudi sa kosova, kao i Albanci, Srbi, Turci, Rusi, Kinezi i Brazilci.

Slučaj u Bernu nije jedini, ostali kantonalni i opštiniski zvaničnici potvrđuju ovaj trend. U Lucernu su na primer otkriveni mnogi lažni slovenački pasoši. Takođe postoje slučajevi Brazilaca koji pokušavaju da dobiju boravišnu dozvolu pod lažnim portugalskim dokumentima, ili albabanci i turci koji se koriste falsifikovanim italijanskim pasošima.

Sprečavanje ovih zloupotreba je veoma komplikovano, zbog veoma vernih kopija pasoša koje je jako teško razokovati od originala.

Savezna vlada Švajcarske u okviru programa “integrisanog upravljanja granicama”, koji ima za cilj borbu protiv ilegalnih migracija, krijumčarenja ljudi, organziuje informativne dane u različitim kantonima kako bi podigli svesti kod građana ali osoblja u kantonalnim službama. “Cilj je da se opštinama i kantonima olakša borba protiv ovih zloupotreba, putem znanja ali i tehničkim sredstvima”, ističe Aleksandar Ot, dodajući da je na raspolaganju i specijalna oprema “eDocs-readers” koja je u stanju da detektuje lažne dokumente.

Dualno obrazovanje, rešenje za nezaposlenost mladih

0
Foto: Tanjug

Prilikom potpisivanja sporazuma istaknuto je da se radi o tripartitnom sporazumu između Švajcarske agencije za razvoj, Regionalne agencije za razvoj (VEEDA) i PKS, čiji je cilj pospešivanje saradnje u drugim sektorima, regionima i podsticanje pomoći u razvoju privatnog sektora i zapošljavanja u Srbiji.

Svaka zemlja koja je uspešno uvela model dualnog obrazovanja ima manju stopu nezaposlenosti mladih. Dualno obrazovanje znači kooperaciju državnog i privatnog sektora u izradi programa nastave, načina na koji se odnosimo prema obrazovanju. Zemlje koje imaju dualno obrazovanje imaju nezaposlenost mladih ispod 10 odsto, a čak i u pojedinim ekonomski razvijenim zemljama, koje nemaju dualno obrazovanje, nezaposlenost mladih dostiže i 40 odsto, ukazao je Čadež.

Sporazum sa švajcarskom institucijom predstavlja uspešnu inicijativu kada je reč o približavanju sistema obrazovanja i privrede. Prema njegovim rečima, inicijativa Švajcarske daje rezultate u industriji nameštaja i sve više kompanija zainteresovano je da uđe u taj proces, a sve više dece interesuje se za ponuđene profile.

Čadež je naglasio da je važno da se sada iz faze pilot projekata, koja postoji ne samo sa Švajcarskom, već i sa Austrijom i Nemačkom, a koji su dali dobre rezultate, pređe na uređivanje regulatornog okvira.

PKS je, kako dodaje, spremila i predloga promena zakona kojima bi se obezbedilo uvođenje dualnog obrazovanja. Predsednik PKS naglasio je da je PKS posvećena dualnom obrazovanju i da već sledeće nedelje, sa državnom delegacijom učestvuje na svetskom kongresu posvećenom dualnom obrazovanju u švajcarskom Vinterturu.

Direktorka Švajcarske agencije za razvoj i saradnju Izabel Perih istakla je da je PKS važan partner i ukazala da je švajcarska agencija svojim programima u Srbiji doprinela stvaranju 4.450 radnih mesta i dodatnoj vrednosti u visini od 10 miliona evra.

Švajcarska je, prema njenim rečima, bila pouzdan partner Srbiji stalnom podrškom od 1991, i do sada je pomogla sa 350 miliona franaka. U Srbiji, kako je ukazala, posluje oko 200 švajcarskih kompanija.

Uoči potpisivanja prikazan je film o uspešnosti projekta obrazovanja stručne radne snage u industriji nameštaja u Srbiji, koji je sprovela Švajcarska.

Ruši se idealna slika Švajcarske: Šta ubija šefove

0
Foto: Getty images

Neobično veliki broj samoubistava poslovnih ljudi u Švajcarskoj navelo je poslovnu zajednicu da se duboko zamisli kako se poslovni ljudi na visokim položajima nose sa stresom, u vreme dok se njihove kompanije bore za održanje statusa u globalnoj privredi.

Vauthier je u oproštajnom pismu naveo da je bio pod ogromnim pritiskom predsednika uprave Josefa Akermana, ali njegov nadređeni je u istrazi oslobođen optužbi.

Martin Nevil, izvršni dorektor švajcarsko-američke trgovinske komore, kaže da je poslovna zajednica bila šokirana smrću Sena i Vauthiera, pitajući se da li je se to moglo sprečiti.

„Jedino što se može učiniti jest obratiti veću pažnju na signale“, kaže on.

Nevil je poznavao obojicu, kao i Karstena Šlotera, Nemca na čelu švajcarske telekomunikacione kompanije Sviscom koji si je život oduzeo 2003. kao i Aleka Vidmeru, lidera banke Julius Baer koji je izvršio samoubistvo 2008.

Njihove sudbine u suprotnosti su sa predodžbom Švajcarske kao jedne od najbogatijih i najstabilnijih zemalja sveta.

Stopa samoubistava u Švajcarskoj ispod je globalne nivoa, otprilike kao i u Nemačkoj, pokazuju podaci Svetske zdravstvene organizacije.

Nevil kaže da se samoubistva ne mogu objasniti švajcarskom poslovnom kulturom. „Svaki je slučaj za sebe. Ljudska bića su tako komplikovana“, rekao je.

No, ostali govore o generaciji menadžera, u procepu između vrlo zahtevnih međunarodnih investitora i konzervativne švajcarske tradicije.

„Ako ne uspeš, očekuje se da se isključiš iz razgovora i odustaneš od svih budućih ambicija. Od tebe se očekuje da se više ne pojavljuješ“, kaže Suzan Kiš, bivša bankarka u UBS-u.

Švajcarsku je proteklih godina pogodio usporen rast globalne ekonomije i visoki kurs franka koji je naštetio izvozu.

Švajcarci zadovoljni: Srbija i Beograd pravi izbor

0
Foto: Namics

Otvaranje kancelarije u Beogradu i nova radna mesta za softverske inženjere u Srbiji i nagrada za najuspešnije primenjenu digitalnu transformaciju, u čijem razvoju su učestvovali i srpski stručnjaci, zabeleženi su među poslovnim rezultatima švajcarske softverske agencije Namics za 2015. godinu.

Namics je objavio rezultate o poslovanju tokom 2015, sa posebnim osvrtom na poslovanje u Srbiji u prvoj polovini 2016. godine.

U Švajcarskoj se održao na poziciji vodeće softverske kompanije. Značajan doprinos dalo je i nemačko tržište, na kom je Namics proširio svoje poslovanje i zabeležio rast od 6,5%.

Zabeleženo je i da je Namics, za šest meseci rada u Beogradu, ojačao tim za oko 30 visokokvalifikovanih stručnjaka u oblasti softverskog inženjeringa, što je u skladu sa strategijom predstavljenom u decembru 2015. godine – radna mesta za 50 inženjera u periodu do dve godine.

„Softverski inženjeri iz Srbije su pokazali da su njihovo znanje i kvalitet bez premca i da nismo pogrešili kada smo donosili odluku o tome gde će biti otvorena nova kancelarija Namicsa u Evropi. Za samo nekoliko meseci, srpski softverski inženjeri su se u potpunosti integrisali u internacionalne projektne timove i počeli da rade rame uz rame sa svojim kolegama iz Nemačke i Švajcarske”, izjavila je Ketrin Simon, direktorka Namics kancelarije u Beogradu.

Ambasador Švajcarske u Beogradu, Žan Danijel Ruh, istakao je da je tržište u Srbiji opravdalo očekivanja zbog kojih mu je Namics ukazao poverenje i odabrao Beograd za otvaranje prve kancelarije van Nemačke i Švajcarske.

„Švajcarski investitori već dugo vide Srbiju kao dobru privrednu destinaciju, a siguran sam da će ih ovi rezultati dodatno privući da dođu upravo ovde. Srpski inženjeri su pokazali ozbiljnost u pristupu poslu, a saradnja sa kolegama iz inostranstva donela im je i međunarodnu prepoznatljivost”, rekao je Ruh.

Organizacija 28. Jun predsedavla „Forumu mladih“ u Cirihu

0

Organizacija 28. Jun je imala čast da vodi „Forum mladih“ na prvom srpskom poslovnom samitu u Cirihu, u Švajcarskoj prošlog vikenda. Ovaj događaj je organizovan pod pokroviteljstvom Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, Privredne komore Srbije i Udruženja srpskih privrednika Švajcarske – u kojoj je poslovni magnat, Rebeka MekDonalds počasni predsedavajući. Forum je bio prvi skup ove vrste koji je na jednom mestu okupio značajne Srbe iz matice i dijaspore, koji deluju u oblastima finansija, kulture i obrazovanja.

Prezentaciju 28. Jun-a je preko livestream-a pratilo 250,000 sledbenika organizacije na društvenoj mreži Fejsbook i prezentacija se može videti OVDE. Pored toga što su bili zvanični humanitarni partner ovog događaja, sa pokroviteljima je već dogovoreno da će se organizacija organizovati i voditi marketing kampanju za istoimeni samit koji je planiran za sledeću godinu.

ŠTA JE 28. JUN?

28. Jun je multinacionalna organizacija koja se bavi humanitarnim, društvenim i čovekoljubivim radom. Organizacija je osnovana 2011. godine a 2012.g. registrovana kao kanadska neprofitna organizacija. Do danas smo Zapadnom Balkanu isporučili 170 tona humanitarne pomoći, uključujući medicinsku i pomoć u nepogodama, u vrednosti od preko 4,4 miliona dolara. Za više informacija posetite www.28jun.org

Sajam u Cirihu, od pirotskog ćilima do domaće rakije

0

Sajam u Cirihu bio je odlična priika za promociju 30-tak srpkih brendova – od pirotskog ćilima, peglane kobasice, rukom rađenih odevnih predmeta, dobre hrane , vina i domaće rakije, preko turističke ponude do dostignuća srpske nauke.

Bila je to šansa šansa za međusobne ali i kontakte sa švajcarskim privrednicima.

„Zaista je sve vipše interesa kako naših ljudi iz dijaspore tako i stranih kompanija se interesuju ne samo za grinfild investicijama već traže partnere. Videli su da postoje ozbiljne kompanije da pokažu šta rade i šta imaju i taj kapacitet je zaista ojačao“, rekao je Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije.

Srbija ima šta da ponudi svojoj dijaspori i njenim partnerima u svetu, ima razvijenu mrežu slobodnih zona, poput Slobodne zone Pirot koja je među 50 najboljih u svetu.

„Mislim da je ovo bilo pravo mesto zato pšto su ovde došli pravi ljudi koji žele da vide šta se dešava kod nas, a verujem da neki od njih planiraju investicije a treba ih na neki način okuražiti da to urade“, kaže dr Dragan Kostić, predednik regionalne Privredne komore Niš
i direktor Slobodne zone Pirot.

Na sajmu je svoje proizvode predstavilo preko 70 izlagača iz dijaspore, Srbije i Republike Srpske, a održan je i akademski forum na kojem se govorilo o mogućnostima za međusobno umrežavanje i bolje korišćenje i ovog velikog potencijala.

Sajam je imao i humanitrni karakter, sva prikupljena sredstva namenjena su obnovi nedavno izgorelog hrama u Njujorku.

SERBINFO na Srpskom sajmu privrede i kulturne baštine u Cirihu

0

Portal Serbinfo.ch učestvovaće na ovogodišnjem Srpskom sajmu privrede i kulturne baštine u Cirihu, koji se održava od 3. do 4. juna 2016. godine. Posetioci štanda portala Serbinfo.ch moćiće da se bolje upoznaju sa radom portala, kao i da dobiju informacije o predstojećim aktivnostima, kao i novitetima u okviru izdavačke kuće SERBINFO Publishing.

Na ovogodišnjem Sajmu pored portala Serbinfo.ch u Gradskoj dvorani (Stadthalle Dietikon, Fondlistrasse 15, 8953 Dietikon) okupiće se 40 predstavnika firmi iz Švajcarske i matice koji će imati svoje štandove.

Otvaranje biznis foruma poslovnog saveta dijaspore predviđeno je za 10:30, a jedna od tema o kojoj će se raspravljati biće i “Koliko znamo o privrednoj saradnji Srba i Švajcaraca”. O tome će govoriti Maks Štajner, direktor švajcarske privedne komore za Istočnu Evropu, kao i Marko Čadež, predsednik Privredne komore Republike Srbije.

Drugog dana sajma, predviđen je i Omladinski forum, promocije knjiga naših autora, a za 18 sati i etno veče gde će se koncertom predstaviti Savez srpskog folklora Švajcarske.

Sajam će za posetioce biti otvoren u 11:30, a za sve zainteresovane ulaz će biti besplatan.

Svečano zatvaranje sajma predviđeno je za subotu 4. jun, proglašenjem najuspešnijeg izlagača.

1...424344Stranica 43 od ukupno 44

POSLEDNJE VESTI

© Copyright 2014-2023 SERBINFO - All rights reserved.