Neobično veliki broj samoubistava poslovnih ljudi u Švajcarskoj navelo je poslovnu zajednicu da se duboko zamisli kako se poslovni ljudi na visokim položajima nose sa stresom, u vreme dok se njihove kompanije bore za održanje statusa u globalnoj privredi.

Vauthier je u oproštajnom pismu naveo da je bio pod ogromnim pritiskom predsednika uprave Josefa Akermana, ali njegov nadređeni je u istrazi oslobođen optužbi.

Martin Nevil, izvršni dorektor švajcarsko-američke trgovinske komore, kaže da je poslovna zajednica bila šokirana smrću Sena i Vauthiera, pitajući se da li je se to moglo sprečiti.

„Jedino što se može učiniti jest obratiti veću pažnju na signale“, kaže on.

Nevil je poznavao obojicu, kao i Karstena Šlotera, Nemca na čelu švajcarske telekomunikacione kompanije Sviscom koji si je život oduzeo 2003. kao i Aleka Vidmeru, lidera banke Julius Baer koji je izvršio samoubistvo 2008.

Njihove sudbine u suprotnosti su sa predodžbom Švajcarske kao jedne od najbogatijih i najstabilnijih zemalja sveta.

Stopa samoubistava u Švajcarskoj ispod je globalne nivoa, otprilike kao i u Nemačkoj, pokazuju podaci Svetske zdravstvene organizacije.

Nevil kaže da se samoubistva ne mogu objasniti švajcarskom poslovnom kulturom. „Svaki je slučaj za sebe. Ljudska bića su tako komplikovana“, rekao je.

No, ostali govore o generaciji menadžera, u procepu između vrlo zahtevnih međunarodnih investitora i konzervativne švajcarske tradicije.

„Ako ne uspeš, očekuje se da se isključiš iz razgovora i odustaneš od svih budućih ambicija. Od tebe se očekuje da se više ne pojavljuješ“, kaže Suzan Kiš, bivša bankarka u UBS-u.

Švajcarsku je proteklih godina pogodio usporen rast globalne ekonomije i visoki kurs franka koji je naštetio izvozu.

Sajam u Cirihu bio je odlična priika za promociju 30-tak srpkih brendova – od pirotskog ćilima, peglane kobasice, rukom rađenih odevnih predmeta, dobre hrane , vina i domaće rakije, preko turističke ponude do dostignuća srpske nauke.

Bila je to šansa šansa za međusobne ali i kontakte sa švajcarskim privrednicima.

„Zaista je sve vipše interesa kako naših ljudi iz dijaspore tako i stranih kompanija se interesuju ne samo za grinfild investicijama već traže partnere. Videli su da postoje ozbiljne kompanije da pokažu šta rade i šta imaju i taj kapacitet je zaista ojačao“, rekao je Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije.

Srbija ima šta da ponudi svojoj dijaspori i njenim partnerima u svetu, ima razvijenu mrežu slobodnih zona, poput Slobodne zone Pirot koja je među 50 najboljih u svetu.

„Mislim da je ovo bilo pravo mesto zato pšto su ovde došli pravi ljudi koji žele da vide šta se dešava kod nas, a verujem da neki od njih planiraju investicije a treba ih na neki način okuražiti da to urade“, kaže dr Dragan Kostić, predednik regionalne Privredne komore Niš
i direktor Slobodne zone Pirot.

Na sajmu je svoje proizvode predstavilo preko 70 izlagača iz dijaspore, Srbije i Republike Srpske, a održan je i akademski forum na kojem se govorilo o mogućnostima za međusobno umrežavanje i bolje korišćenje i ovog velikog potencijala.

Sajam je imao i humanitrni karakter, sva prikupljena sredstva namenjena su obnovi nedavno izgorelog hrama u Njujorku.