Vaše mišljene o migraciji, integraciji i pripadnosti u Švajcarskoj

3. јун 2023.

Ono što mnogi od nas imaju zajedničko je da su nas ove tri teme svakako bavile tokom našeg svakodnevnog života u Švajcarskoj. Verovatno ćemo takođe naći konsenzus kada kažemo da imigrantska strana nije adekvatno istražena i konceptualizirana.

Iz tog razloga, Center for governance and culture in Europe na Univerzitetu St. Gallen (HSG) sada istražuje iskustva ljudi koji su došli u Švajcarsku iz zemalja Zapadnog Balkana između 1960. i 1999. godine. Srpska zajednica takođe igra važnu ulogu u istraživanju.

Šta znači graditi život u novoj zemlji? Šta znači „stići“ za osobu koja je emigrirala? Kako bivši migrantski radnici i izbeglice opisuju svoja iskustva s migracijom i dolaskom u Švajcarsku? U sklopu studije obavljeni su intervjui sa više od 50 ljudi koji su svoje mesto u Švajcarskoj našli kroz najrazličitije priče. Iz intervjua nastao je upitnik koji bi trebao sada popuniti veći broj ljudi. Na kraju projekta biće objavljena knjiga o glasu imigranata, koji do sada nije dovoljno proučen i vidljiv.

Učešćem u anonimnoj anketi i vi možete dati svoj doprinos, da se čuje glas doseljenika srpskog porijekla:

Upitnik na nemačkom jeziku: https://lnkd.in/eC8DuS-z

Upitnik na našem jeziku: https://lnkd.in/eQUqrmUA

Detalji o studiji

Studiju vodi dr. Sandra King-Savić u okviru postdoktorskih iztraživanja za Centar za upravljanje i kulturu u Europi. Njen fokus je na migraciji, etnografiji, društvenim promenama te jugoistočnoj i srednjoj Europi. Dodatne informacije o njoj i prethodnim studijama koje su već objavljeni možete pronaći na: https://www.alexandria.unisg.ch/entities/person/Sandra_King-Savic/publications

Udruženje likovnih umetnika „Uroš Predić“ – spona između srpske i švajcarske kulture

3. јун 2023.

0

Udruženje likovnih umenika Uroš Predić iz Švajcarske svoju godišnju izložbu „KUNSTISTSCHOEN“ organizovalo je u maju u gradu Cugu. Ono što je ovaj projekat činilo posebnim je gostovanje mnogobrojnih umetnika iz Srbije, ali i iz jedanaest drugih zemalja.

Na otvaranju izložbe članovi udruženja naglasili su da udruženje sebe vidi kao sponu između otadžbine i sadašnje domovine, pa je samim tim i gostujući projekat Pisma Mediali Muzeja Štafelaja iz Beograda od velikog značaja za njega. Predsednik Udruženja, Dejan Milić, izjavio je da će udruženje iduće godine proslaviti punih 30 godina postojanja, i da ono svoju glavnu ulogu vidi u stvaranju platforme za međusobne kulturne razmene članova dijaspore, ali i u promovisanju matice i srpske kulture domaćinima u Švajcarskoj.

Članovi Udruženja veliki uspeh vide u tome, što su, zahvaljujući upornosti članice oba tima, Milani Momčilović Helg, uprkos tehničkim preprekama, uspeli, ne samo da organizuju izložbu putujuće postavke „Pisma Mediali“, već i da ugoste umetnice Jasnu Opavski, akademskog slikara i esejistu Biseniju Tereščenko, magistra slikarstva. Ove dve umetnice osnivačice su grupeMuzej Štafelaja iz Beograda i inicijatorke putujućeg projekta, koji je svoj put započeo prošle godine u Budimpešti, a koji će nakon gostovanja u gradu Cugu, put nastaviti ka Beogradu, gde će u junu ove godine biti predstavljen u „Kući Đure Jakšića“.

Umetnice iz Beograda kažu da su kroz gostoprimstvo osetile koliko naša dijaspora voli svoju otadžbinu i koliko je negovanje vrednosti naše kulture za nju važno.

„Oduševljena sam na koji način i sa kakvom posvećenošću srpska zajednica van svoje matice neguje likovno stvaralaštvo, što se u najboljem smislu odrazilo i na organizaciju našeg zajedničkog projekta. U kontaktu sa našom dijasporom, shvatila sam da je Švajcarska zemlja poštovanja u kojoj se podvlači i naglašava pre svega, ono što je dobro. Članovi udruženja su na jednom mestu sabrani dobri, inteligentni, otvoreni i topli ljudi dijaspore, koji krase ovu zemlju i na najlepši mogući način, kao ambasadori kulture, predstavljaju zemlju svog porekla“, kaže Jasna Opavski.

Švajcarski mediji zabeležili otvaranje

Otvaranje izložbe zabeležile su kulturna redakcija na srpskom jeziku, švajcarske televizije Diaspora TV i švajcarske lokalne novine grada Cuga. Novinarka iz „Zuger Zeitung“-a kao važnu komponentu ove izložbe, okarakterisala je umetnost, kao most i izvor potencijala za integraciju jednog društva u tuđoj zemlji. Zabeležila je i da je Udruženje dobilo ime po značajnom srpskom realisti, Urošu Prediću, koji je i sam svojevremeno boravio i slikao van svoje matice, i koji je u svojoj stručnosti i afinitetima u rangu sa poznatim švajcarskim slikarom Albertom Ankerom.

Jedna od značajnih zvanica bio je konzul u Švajcarskoj, Predrag Mandić, koji se obratio švajcarskoj televiziji Diaspora TV, gde je izneo svoje utiske o ovom događaju.

Umetničkoj atmosferi doprinala su i deca, kao sledbenici očuvanja kulture u rasejanju, koja su za medije zajedno simbolično izgovorila „Kunst ist schön“ (Umetnost je lepa).

Dugogodišnji prijatelj Udruženja, sopran Danijela Bjelica, melodijom srpskih izvornih pesama obojila je pauze između informativnih delova predstavljanja ovog projekta.

Izložba „Pisma Mediali“

Tema izložbe „Pisma Mediali“ je omaž umetnicima pokreta Mediala iz prošlog veka. Za učešće je bilo dovoljno lično istraživanje u cilju stvaranja dobre slike, negovanje tehničke temeljitosti i imaginacija. Motiv projekta je povezivanje umetnika i publike u Srbiji sa umetnicima i publikom u dijaspori Mađarske i Švajcarske.

Kako bi umetnička dela („pisma“) ovih 60 umetnika putovala ne samo kroz vreme, već i kroz geografske širine, kao format za sve radove izabrana je kartonska podloga dimenzija 60×40, praktična za zajednički put u jednom koferu.

Šta je zapravo Mediala

Susret mladih studenata na izložbi posvećenoj arhitekti Le Corbusier-u, sredinom prošlog veka, bio je početak nastanka jedne od najznačajnijih umetničkih grupa, čiji su članovi u svojim delima sjedinjavali vreme i čoveka, materiju i duh, prošlost i budućnost i nastojali da pomire suprotnosti. Ova ideja provlači se i u samom nazivu grupe. Spajanjem reči „med“, kao svojevrsni eliksir i lek za čoveka, i „ala“, odnosno aždaja, kao simbol destrukcije i sukoba, pokret je dobio ime Mediala. Grupi od četvorice umetnika ubrzo se pridružuju, među ostalima, i arhitekte, kompozitori i slikari, među kojima su i Siniša Vučković, Leonid Šejka, Miro Glavurtić, Vladimir Veličković, Olja Ivanjicki. Mediala je negovala spoj tradicionalnih i savremenih vrednosti upotrebljavajući pri tome sve dostupne umetničke „alate“ – od slika i objekata, do tekstova, zvuka i fotografija.

Umetnost Udruženja likovnih umetnika Uroš Predić Švajcarska

Svoju sličnost sa grupom Muzeja Štafelaja, ali i Medialom, Udruženje vidi u toleranciji prema individualnosti pristupa tehnici, konceptu i načinu predstavljanja svojih priča svakog od 18 umetnika, kao i prema načinu na koji svako od njih povezuje svoju ličnu prošlost sa sadašnjim trenutkom. Bogatstvo ove grupe leži u različitiosti unutar grupe, ali i njihovoj jedinstvenosti naspram vanjskog sveta sredine u kojoj borave.

„Bez obzira na profesiju umetnika, svako od ovih dela sadrži veliku koncentraciju i energiju svog autora, što se i vidi po reakcijama švajcarskih posetioca, koji intenzivno komentarišu radove“, kaže Jasna Opavski o umetnosti domaćina u Švajcarskoj.

Član Udruženja, umetnik Slaviša Stajić svoj rad i dugogodišnje članstvo opisuje na sledeći način:

„Talenat sam po sebi nije ništa posebno ukoliko ne ulažeš u sebe i ne pomeraš svoje granice. Ulaskom u Udruženje dobio sam prostor i izašao iz svoja četiri zida. Od tih divnih ljudi i dobrih umetnika, dobio sam podršku za ono što radim i zbog toga sam nastavio sa stvaranjem i umetničkim sazrevanjem. Volim da šaljem poruke, a često i provociram svojim delima, kako bi se možda negde čuo taj tihi glas. Sve u nadi da se zaustavi ova bolest, zvana pohlepa homosapijensa.“

Zatvaranje izložbe

Izložba KUNSTISTSCHOEN trajala je nedelju dana, a posetioci su se i nakon otvaranja odazivali na poziv plakata ispred galerije. Mnogi prolaznici i turisti zabeležili su svoje divljenje u Knjizi utisaka i potvrdili da umetnost na ovoj izložbi svakako jeste zadivljujuća, raznovrsna i, kao što njen naziv nagoveštava, lepa.

Tekst: Ana Milić

Fotografije: članovi udruženja UP

Brienz iseljen zbog odronjavanja planine

20. мај 2023.

0

Selo Brienc na jugoistoku švajcarskih Alpa, potpuno je napušteno, jer je ugroženo sada već neminovnim odronjavanjem čitavog dela planine.

Menadžer za komunikacije opštine Albula u kojoj je to selo Kristijan Gartman potvrdio je da u selu više nema nikoga.

Lokalni zvaničnici i hitne službe proverili su da li su sva 84 stanovnika i stoka napustili selo i da li su sve kuće i stanovi, kao i štale zaista prazni. Opština Albula proglasila je uzbunu i zabranila pristup selu, a pokretanje odrona očekuje se u roku od četiri do 14 dana, kažu u opštini.

Švajcarska Savezna služba za civilno vazduhoplovstvo (FOCA) objavila je privremeno ograničenje korišćenja vazdušnog prostora u prečniku od 3,5 kilometara od sela, uključujući i dronove, da se ne bi ometale moguće aktivnosti interventnih snaga na zemlji i u vazduhu.

OFAC je saopštila da će zatvaranje vazdušnog prostora trajati do 17. maja pred ponoć.

Dva miliona kubnih metara stenja preti da se surva narednih dana, a teško je predvideti razmere štete koja će nastati. Nadležni nameravaju da zatvore i nekoliko puteva i železničku prugu.

Počela je i evakuacija 84 stanovnika Brienca, u kantonu Grions, 30-tak kilometara od Davosa i 50-tak od Sen Morica.

Nije se očekivalo da će evakuacija biti već ove nedelje, ali su je vlasti ubrzale, jer je utvrđeno da se milioni tona stenja koje prete selu kreću brže nego što su stručnjaci ranije procenjivali.

Nebrojeni komadi stena veličine manjih kuća su se već skotrljali na livade iznad sela, a kamenje i male gromade stalno se sjuruju niz planinu.

Stručnjaci ne mogu da predvide kako će se odroniti čitava strana planine koja se vidno odvaja. Najverovatniji je veliki broj odrona od po nekoliko hiljada do nekoliko stotina hiljada kubnih metara stenja.

Moguće je i sporo, ali dugotrajno odronjavanje „kršni tok“ koji takođe može oštetiti selo. Po mišljenju stručnjaka, brzo i veliko klizište, veće od 500.000 kubnih metara stenja, mnogo je manje verovatno, ali se ne može isključiti.

To selo je u pokretu od davnina, jer čitava terasa na kojoj je izgrađeno neumoljivo klizi ka dolini, podseća opština na svom sajtu.

Tokom proteklih 100 godina, Brienc se zaista pomerao za po nekoliko centimetara godišnje, a tokom proteklih 20 godina to kretanje je naglo ubrzano.

Ministar Milićević u Cirihu sa generalnim konzulom Srbije i predstavnicima srpske dijaspore

20. мај 2023.

0

Ministar bez portfelja zadužen za koordinaciju aktivnosti i mera u oblasti odnosa s dijasporom Đorđe Milićević sastao se u Generalnom konzulatu Srbije u Cirihu sa predstavnicima srpskih udruženja i klubova u tom delu Švajcarske.

Ministar Milićević predstavio je projekte Kabineta koji se tiču čvršćeg povezivanja matice i dijaspore i pozvao predstavnike srpske dijaspore sa kojima se sastao da uzmu aktivno učešće u Vidovdanskom saboru dijaspore koji će biti održan 1. i 2. jula u Palati Srbija u Beogradu.

On je objasnio da će se na Vidovdanskom saboru dijaspore, kroz različite panele doći do osnova buduće dugoročne strategije odnosa matice i dijaspore, kao i do smernica za izradu novog zakona o dijaspori, saopšteno je iz Milićevićevog kabineta.

Ministar je Srbe iz Švajcarske pozvao i da učestvuju u projektu letnjih kampova za mlade iz dijaspore koji će tokom jula i avgusta biti organizovani u više od 20 gradova širom Srbije.

– Tematski će biti svrstani u tri grupe – eko kamp, sportski kamp i okupljanje kulturno-umetničkih društava – objasnio je Milićević.

Ministar je ocenio da ovi letnji kampovi pre svega treba da mališanima iz sveta približe Srbiju, da vide njene lepote, a ne samo Beograd, da se druže sa vršnjacima i kroz to još više zavole svoju maticu i požele da se jednog dana vrate na ognjišta svojih predaka.

Sastanku, koji je organizovao generalni konzul Srbije u Cirihu Mihajlo Šaulić, prisustvovali su aktivista Suzana Gogić, predsednik kluba „Srbija“ Dragoslav Baratović, predsednik kluba „Divac“ Vladeta Stojanović, predsednik Srpskog kulturnog saveza Švajcarske Zvonimir Jovanović i predsednik Saveza srpskog folklora Nenad Milenković.

Svi oni su podržali aktivnosti ministarstva i najavili svoje aktivno učešće u pomenutim projektima.

Dani srpske kulture i Svetovasilijevski sabor u Tićinu

14. мај 2023.

0

Proteklog vikenda u kantonu Tićino u Švajcarskoj održane su dve velike manifestacije koje su privukle veliki broj posetilaca i učesnika iz srpske zajednice. Prva manifestacija, Dani srpske kulture u Luganu, održana je u subotu 13. maja, dok je druga manifestacija, Svetovasilijevski sabor u Iranji, održana u nedelju 14. maja. Događajima je prisustvovao i ambasador Republike Srbije u Švajcarskoj Konfederaciji njegova ekselencija gospodin Goran Bradić.

Dani srpske kulture u Luganu bili su prilika da se srpska zajednica predstavi građanima Lugana i okolnih gradova, ali i da se međusobno okupe i na prigodan način predstave svoju kulturu. Na manifestaciji su pored organizatora udruženja Desanka Maksimović, predstavili i gosti iz Kulturnog centra “Radoje Domanović” iz Rače i Udruženje “Veliko kolo” iz Novog Sada koji su specijalno zbog ovog događaja došli iz Srbije, kao i udruženje Sveti Sava iz Belincone.

Okupljenima se obratio i zamenik gradonačelnika Lugana, gospodin Roberto Badarako, u ime grada Lugana i gradskog sekretarijata za kulturu na čijem je čelu. Nakon njega prisutne je pozdravio ambasador Srbije g. Goran Bradić i nadležni paroh jerej Marko Knežević u ime Crkvene opštine Tićino.

Program je obuhvatao folklorne nastupe, pevanje i recitovanje pesama u izvođenju dece koja pohađaju dopunsku školu na srpskom jeziku u Tićinu , kao i degustaciju tradicionalnih srpskih jela koja su spremile domaćice iz udruženja Desanka Maksimović.

Svetovasilijevski sabor

U nedelju 13. maja, srpska zajednica u Tićinu ponovo se okupila, ali ovog puta u Iranji na drugoj manifestaciji — Svetovasilijevskom saboru koji se organizuje povodom zavetne slave Crkvene opštine u Tićinu — Sv. Vasilija Ostroškog.

Ove godine je i deseta, jubilarna manifestacija koja se ovom prilikom održava u organizaciji Srpske pravoslavne crkve u Tićinu i udruženja Sveti Sava i Nemanjići, a okuplja veliki broj vernika i posetilaca iz srpske zajednice.

Nakon služenja Svete Liturgiju u hramu Svetog Jovana u Belnconi, u Iranji je organizovan slavski ručak i kulturno-umetnički program u kome su nastupala deca iz udruženja “Sveti Sava”, “Desanka Maksimović”, Dopunske škole na srpskom jeziku u Tićinu i gosti iz Srbije KC “Radoje Domanović”

Prisutne je i ovom prilikom pozdravio ambasador Srbije u Švajcarskoj g. Goran Bradić, koji se zahvalio organizatorima obe manifestacije, kao i ostalim srpskim udruženjima u Tićinu na angažovanju i na aktivnostima očuvanja srpskog identiteta, jezika kulture, vere i tradicije.

Predsednik Crkvene opštine Tićino gospodin Milenko Stanković se prigodnim pokonima zahvalio gostima i predstavnicima svih relevantih srpskih udruženja u kantonu Tićino.

Obe manifestacije su bile uspešno organizovane i veoma posećene, što svedoči o aktivnosti i živosti srpske zajednice u kantonu Tićino. Nadamo se da će se ove manifestacije i ubuduće održavati i da će srpska kultura i tradicija nastaviti da se neguju i predstavlja u Švajcarskoj.

Redakcija portala Serbinfo

Političke konsultacije između Švajcarske i Srbije

10. мај 2023.

0

Državni sekretar Ministarstva spoljnij poslova Republike Srbije, ambasador Goran Aleksić održao je političke konsultacije sa državnom sekretarkom u Ministartstvu inostranih poslova Švajcarske Livijom Loj, u Bernu 4. maja 2023. godine. Srbija i Švajcarska održavaju redovne političke konsultacije koje služe da reafirmišu veze dve zemlje i daju priliku da se detaljnije diskutuje i razmene mišljenja o aktuelnim pitanjima.

U fokusu razgovora, pored bilateralnih političkih pitanja, bili su bezbednost na Zapadnom Balkanu, normalizacija odnosa između Beograda i Prištine, globalni uticaj ratnog sukoba između Rusije i Ukrajine, međunarodna saradnja, trgovina, zajednička borba protiv ilegalnih migracija i druga pitanja od značaja za bilateralne odnose dve zemlje. Srbija je najvažniji politički i ekonomski partner Švajcarske na Zapadnom Balkanu, dok se Švajcarska nalazi na četvrtom mestu po obimu razmene usluga sa Srbijom.

Kroz švajcarski program saradnje 2022-25 koji sprovode Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC), Državni sekretarijat za ekonomske poslove (SECO) i Državni sekretarijat za migracije (SEM), Švajcarska je Srbiji obezbedila 103 miliona CHF za podršku demokratskom upravljanju i civilnom društvu, ekonomskom razvoju i zapošljavanju, kao i klimatskim promenama i održivom urbanom razvoju. Švajcarska blisko sarađuje sa Srbijom kao deo grupe za glasanje u Međunarodnom monetarnom fondu (IMF), Svetskoj banci i Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD). Istaknuta je i važnost srpske dijaspore u Švajcarskoj koja broji oko 150.000 ljudi i svojim investicijama značajno pomaže srpsku privredu.

Ambasador Bradić na Sajmu poljoprivrede i vina u Bernu

10. мај 2023.

0

Ambasador Srbije u Švajcarskoj Konfederaciji Goran Bradić posetio je Sajam poljoprivrede i vina u Bernu na kojem je, pored velikog broja učesnika i izlagača, bio prisutan i švajcarski distributer vina „St. Peter’s Weine “ koji je u svoju ponudu uvrstio i vina firme „Lakićević“ iz Leposavića.

Brojni posetioci Sajma, osim vina iz Italije, Portugalije, Francuske, Španije i Nemačke, mogli su da degustiraju i uvere se u kvalitet srpskih vina sa Kosova i Metohije.

Ambasador Bradić je zahvalio vlasniku distributerske firme „St. Peter’s Weine “ Nebojši Milojeviću što svojim angažmanom pomaže male srpske privrednike i kooperante vinarije „Lakićević“ na severu KiM i radi na promociji vina proizvedenih u ovoj regiji.

Izložba „Ivačković 60-70s“ u Cirihu do 17. juna

27. април 2023.

0

U galeriji „Thalberg“ u Cirihu 25. aprila od 14 sati biće otvorena izložba „Ivačković 60-70s“, gde će sve do 17. juna biti prikazani radovi na papiru i slike čuvenog umetnika Đorđa Ivačkovića, nastali tokom 60-ih i 70-ih godina.

Projekat je realizovan u saradnji sa beogradskom galerijom „Arte“ , a sam katalog izložbe je dostupan na više lokacija ove ustanove – Svetogorska 29, Andrićev venac 4, Andrićev venac 12, Kralja Milana 3, Kralja Milana 48.

Umetnik Đorđe Ivačković (1930–2012) je nakon ostvarenog univerzitetskog obrazovanja u oblasti arhitekture, ceo život posvetio slikarstvu.

Kao veoma mlad umetnik, afirmisao se kao apstraktni slikar na svetskoj umetničkoj sceni, stvarajući najviše iz Pariza od 1963. Stoga se on paralelno izlagao na francuskoj i jugoslovenskoj umetničkoj sceni.

Te godine su bile veoma značajne za njegovo celokupno stvaralaštvo, jer ga je umetnički rad afirmisao, proslavio i učvrstio mu poziciju na međunarodnoj sceni.

U tom periodu slikara Ivačkovića počeli su da zastupaju važni galeristi Pariza i kroz internacionalni sajam umetnosti „FIAC“ predstavljali su njegov rad svetskoj publici.

Švajcarska galerija „Thalberg“ u Cirihu i Arte galerija iz Beograda imaju cilj da kroz izlagački prostor u Cirihu, evropskoj i svetskoj publici približe modernu i savremenu umetnost sa područja bivše Jugoslavije i Srbije, saopšteno je iz ovih ustanova kulture.

Otpornost na ratove, nasilje i bolesti: rešenja na filmu

20. април 2023.

0

“Rezistenca: umetnost suprotstavljanja“ je tema dvanaestog izdanja OtherMovie filmskog festivala u Luganu.

Suprotstavljanje diskriminaciji, ratu i nasilju, ali i bolestima, glavne su teme koje će organizatori predstaviti ove godine publici. Tri različita sfere, koja imaju zajednički imenitelj ljudske sposobnosti ka pronalaženjem rešenja koja su ponekad inovativna, a ponekad se do njih dolazi preoblikovanjem prošlosti. Ali uvek s ciljem da se što bolje odgovori na izazove tražeći ravnotežu u nestabilnim kontekstima. Više nego obično, teme koje su odabrane biće usmerene na pričanje priča.

Sedam dana festivala, koji će se održati od 23. do 30. aprila, imaće 27 događaja i više od 50 sati programa: biće tu filmova, izložbi, umetničkih performansa, debata, s fokusom na priče – stvarne ili izmišljene – koje nam mogu pomoći u traženju odgovora na poteškoće ove ere.

Kompletan program festivala na italijanskom jeziku možete pronaći na linku.

Prvi Media Day – Prvi put pred kamerama

10. април 2023.

0

Tatjana Ivetić ima nesvakidašnji izazov. Ona se nalazi u velikoj zelenoj prostoriji, koja deluje nestvarno sa velikim ekranima i kamerama oko nje. Tatjana treba da moderira vremensku prognozu istočne Švajcarske, i to bez telepromptera, dok njeni prijatelji i posetiocia medija dana gledaju snimanje sa digitalnom vremenskom kartom u studiju sa režiserom. Zadatak izgleda teško, ali Tatjana polako i samopouzdano izlazi na kraju sa njime. U studiju pred ekranima učesnici komentarišu kako bi uz malo vežbe mogla da se bavi ovim poslom i profesionalno.

Tako je počeo prvi deo medija dana u poseti CH Media u Oerlikonu. Uz pomoć akademskog i studenskog udruženja, Luka Popadić, režiser i organizator medijskog događaja, je uspeo da posetiocima pokaže tehnički deo produkcije modernih digitalnih medija. CH Media inače proizvodi emisije za 12 švajcarskih kanala. U modernim prostorijama režija je sposobna da kontroliše uživo emisije u Bernu, Luzernu ili St. Gallenu kompletno iz Ciriha.

Van studija za vremenske prognoze Luka Popadić objašnjava drugoj polovini od ukupno skoro 30 posetioca, zbog čega se koristi baš zelena boja: zelene boje skoro da nema u boji ljudske kože i zato se često koristi kao pozadina, jer su senzori slike u digitalnim kamerama najosetljiviji na zelenu boju. Tako se jako lako zelena boja u digitalnoj obradi promeni u željenu montažu. Ceo proces je bolje poznat kao Chroma Keying.

Posle pauze i putovanja kroz Cirih, iz Oerlikon-a do Altstetten-a, članovi udruženja i gosti su se bolje upoznali, delili i razgovarali o svojim ličnim iskustvama iza i pred kamerama i pitali se koji novi izazov ih čeka na sledećoj adresi.

Drugi deo medija dana počeo je sa predstavljanjem Simona Balisata, glavnog urednika Digitec Galaxus-a, našem moderatoru za sledeći zadatak i vrhuncu ovog događaja. Na red je došlo snimanje dve debatne emisije u bivšem CNN Money Switzerland studiju. Učesenici su podeljeni u četiri grupe koje su se pripremale za debatu. Teme su bili prednosti ili mane izmedju iPhone i Android telefona, i između Burger Kinga i McDonaldsa. Sa tim na prvi pogled jednostavnim zadatkom prisutni su mogli da nauče kako funkcioniše moderno snimanje, od podešavanja kamera preko zvuka do snimateljskih veština u režiji. Iz svake grupe je po jedan član prihvatio izazov. Vodile su se teške ali fer debate uživo pred kamerama, jako zanimljive i pune smeha za posmatrače. Ali na kraju ipak nismo došli do zaključka koji telefon treba koristiti i koji lanac za brzu hranu je ukusniji.

Tako se uspešno završio prvi medija dan. Posle ozbiljnog rada ali i uz još više smeha učesnici su se na kraju pozdravili, gde je većina nastavila i završila zanimljiv dan uz večeru u Cirihu. Luka Popadić je obećao učesnicima nastavak medija dana, što su svi sa velikim aplauzom pozdravili.

Sofija Simijonović
Andrija Stojković