Reklama

Delegacija Ministarstva kulture Srbije u Švajcarskoj

0
Danijela Vanusic, viceministro del Ministero della cultura serbo et Yves Fischer, direttore supplente dell’UFC

Delegacija Ministarstva kulture i informisanja koju su činili Danijela Vanušić, pomoćnik ministra za zaštitu kulturnog nasleđa, Dejan Masliković, pomoćnik ministra za razvoj digitalne istraživačke infrastrukture u oblasti kulture i umetnosti, Vladimir Tomčić, direktor „Filmskih novosti“ i Tamara Butigan, šef Odseka za digitalizaciju u Narodnoj biblioteci Srbije, boravila je u studijskoj poseti Švajcarskoj, 22 – 24 aprila, na poziv Savezne kancelarije za kulturu.

Teme posete bile su zaštita kulturnog nasleđa, digitalizacija u kulturi i borba protiv ilegalne trgovine kulturnim dobrima.

Tom prilikom, obavljena je i primopredaja 550 drevnih kovanih novčića iz Srbije, koji su bili zaplenjeni u Švajcarskoj.

Primopredaja novčića je obavljena između Ives Fišera (Yves Fischer), zamenika generalnog direktora Savezne kancelarije za kulturu i Danijele Vanušić, pomoćnika ministra za zaštitu kulturnog nasleđa.

„Čujem, vraćaju se iz Švajcarske u Srbiju – drago mi je“

0

Laboratorija je otvorena u Naučno-tehnološkom parku u Beogradu

Pemijerka Srbija poručuje da će u naredne tri godine biti uloženo 65 miliona evra u infrastrukturu za IT sektor.

„Ako postoji mesto u Srbiji koje oslikava naš potencijal i to kako Srbija treba da izgleda u budućnosti to je ovo mesto“, rekla je Brnabić u obraćanju novinarima nakon otvaranja laboratorije i obilaska nekoliko kompanija koje posluju u okviru NTP Beograd.

Danas se, kaže, ponovo oduševila novim idejama i kompanijama koje posluju u tom parku i navela da ćemo se u budućnosti baviti time kako da ideje i fantastične izume kreirane u NTP Beograd pretvore u proizvodnju.

„Imamo ponude za tržište, a sada treba proizvoditi“, rekla je Brnabić i istakla da je uz podršku Švajcarske u tom parku trenutno posluje 60 kompanija i 500 inženjera.

Naglasila je da je cilj da Srbija i njena vlada naprave iskorak da se od ekonomije zasnovane na investicijama dođe do ekonomije zasnovane na inovacijama.

To će, ocenjuje, omogućiti da privreda bude konkuretna i da imamo visokokvalitetna radna mesta.

„To je vizija“, podvukla je Brnabić koja je predstavila planove o širenju IT infrastrukture.

S tim u vezi, najavila je da će u Novom Sadu biti izgrađen NTP od 20.000 metara kvadratnih. U okviru tog parka biće i Fakultet tehničkih nauka, veće kompanije i istraživački centri uključujući i startap preduzeća. Brnabić je rekla da se u Nišu gradi NTP i aneks zgrade Elektrotehničkog fakulteta.

Ona je najavila da će biti izgrađena i nova zgrada Instituta za fiziku za koji očekuje da će ostvariti saradnju sa CERN-om, te da očekuje da će Srbija do kraja godine postati članica te organizacije.

Brnabić je najavila i izgradnju centra izvrsnosti u poljoprivredi i biznis inkubatora kao i manjih centara u Čačku, Boru i Zaječaru.

German je poručio da se danas u NTP Beograd uverio da se ideje pretvaraju u stavrnost i istakao da se preduzetnički duh „širi hodnicima“ tog parka.

Naveo je da su inovacije najznačajniji model za uspeh ekonomije i da će Švajcarska, koja je do sada u NTP u Beogradu donirala 1,2 miliona švajcarskih franaka, nastaviti da podržava Srbiju u razvoju IT sektora koji, dodaje German, postaje najrazvijeniji sektor sa rastom od 21 odsto u 2017. godini.

German je izrazio zadovoljstvo zbog brojnih inovacionih firmi koje posluju u NTP u Beogradu što pruža mogućnost za radna mesta obrazovanim ljudima koji ostaju u Srbiji.

„Drago mi je što čujem da se ljudi vraćaju u Srbiju, ne samo iz Švajcarske. Ljudi iz dijaspore su pametni i znaju zašto se vraćaju u Srbiju“, rekao je on.

Značaj NTP-a u Beogradu German vidi i kao mogućnost za poboljšavanje imidža Srbije u svetu.

„Obećavam da ću se vratiti u Švajcarsku sa pozitivnom slikom“, rekao je on i zahvalio Vladi Srbije na sredstvima koje izdvaja za NTP u Beogradu, te najavio nastavak podrške Švajcarske Srbiji.

Direktorka NTP u Beogradu Gordana Danilović Grković je istakla da potrebe IT sektora rastu i da je zato neophodno podizati kvalitet usluga. Kao rezultat trogodišnjeg rada navela je da su kompanije koje posluju u tom parku ostvarile 29 miliona evra izvoza.

NTP je prošle godine imao 17 miliona evra prihoda od čega je osam miliona evra ostvareno od izvoza, dodala je ona.

Cirih-Beograd: cipele, zubi i ljubaznost

0

Noje cirher cajtung piše o Balkanu u širem kontekstu: „Prosečna stopa nezaposlenosti od 16 odsto; četvrtina mladih nema ni završeno stručno obrazovanje ni posao: indikatori tržišta rada na Zapadnom Balkanu su neveseli. No, isplati se u tome videti čašu koja je polupuna. Studija Svetske banke i bečkog Instituta za uporednu ekonomiju (WIIW) pokazuje da je u Albaniji, Bosni, Makedoniji, Kosovu, Crnoj Gori i Srbiji u poslednjih godinu dana otvorena 231.000 radnih mesta. To odgovara rastu od dobri 3,9 odsto. Pri tome su na samom vrhu Srbija (industrija i uslužne delatnosti) i Kosovo (građevinski sektor, zdravstvo, industrija).“

List dalje prenosi da je u pomenutim šestorim zemljama stopa nezaposlenosti između 2016. i 2017. pala za 2,4 odsto, kao i da su ne samo mladi, već i osobe između 55 i 65 godina starosti imale bolje šanse da nađu posao nego ranije. „Pozitivno upada u oči i da je stopa zaposlenosti žena povećana na 43,2 odsto, a primećuju se i velike regionalne razlike (Kosovo: 13,1%, Srbija 52,3%).“

I pored svega toga, odliv mozgova sa Balkana se nastavlja, pre svega zato što se u zemljama stare EU (15 članica) mnogo bolje zarađuje, i tamo su Balkanci spremni da rade i poslove koji su ispod njihovog nivoa stručne spreme.

„Taj odliv negativno utiče na privredni rast i konkurentnost u zemljama porekla. Emigracija ima posebno velike razmere u Makedoniji i Bosni. Lošim stranama pojave su suprotstavljene doznake ’gastarbajtera‘: one poboljšavaju prihode onih koji su ostali u zemlji, smanjuju siromaštvo i podstiču investicije u domovini.“

„Prema izveštajima stručnjaka za tržište rada, vlade na Zapadnom Balkanu se previše uzdaju u pozitivne nuspojave migracije. U upravnim aparatima zemalja u transformaciji nedostaje razumevanje migracione dinamike i nedostaju resursi za obraćanje onima koji hoće da se vrate i za praćenje njihove reintegracije“, piše između ostalog Noje cirher cajtung.

Neuvijeni pogledi

A dugogodišnji dopisnik švajcarskog lista iz Beograda Andreas Ernst, objavio je članak u kojem piše o onome „što upada u oči kada se čovek posle mnogo godina vrati u Švajcarsku“. „Tri prva utiska posle godina provedenih u Beogradu jesu: cipele, zubi i ljubaznost. Cipele Cirišana su blistavo očišćene, najčešće skupe, pa čak i sasvim mala deca tapkaju trotoarima u cipelicama poznatih firmi.“

„Drugi utisak – blistavo beli zubi penzionera, koji se samouvereno probijaju kroz saobraćaj na putu ka svojim izletničkim ciljevima. I, naposletku, ljubaznost prodavaca . Kakav kontrast Beogradu. Tamo je, već prema tome kakav je ko, na kasi sve moguće: od drskosti do srdačnih susreta.“

„Ali, ono što je zaista upadljivo, jesu pogledi. Cirišani Vas gledaju sasvim neuvijeno. Ko to ide? – Pitaju te oči. Ili kakav je to čovek? U Beogradu pogledi lutaju tamo-ovamo, kao da ih ništa ne zadržava na jednom mestu. U Cirihu se, međutim, fiksiraju. Više iz radoznalosti nego iz nepoverenja, kako izgleda. To je stvar na koju čovek mora da se navikne, ali ona ne mora biti neprijatna. I u mom rodnom gradu je čovek gotovo uvek među nepoznatim ljudima, a pogledi pružaju osećanje da Vas vide kao osobu.“

Priredio Saša Bojić

Milan Panić: Smena generacija – da ili ne?

0

Zbog obaveza vezanih za moju firmu, provedoh nekoliko nedelja u Njujorku. Grad u kome su živeli možda najpoznatiji Srbi u Americi, Nikola Tesla i Mihajlo Pupin. I upravo pre tačno 83 godine, 12. marta 1935. godine u tom gradu Pupin je preminuo.

Mihajlo Pupin je došao u Ameriku 1874. godine, a Nikola Tesla desetak godina kasnije. Obojica su vrlo brzo, krajem 19. veka, posle pronalazaka polifazne naizmenične struje i kalema za razvoj telefonije, postali ugledni članovi njujorškog visokog društva. Neki srpski publicisti pisali su kako su se Pupin i Tesla zavadili na jednom Teslinom predavanju u Njujorku 1898. godine. Pupin je sa svojim pristalicama zviždao i ometao Teslino izlaganje da bi se osvetio što je, dok su „kvačili palčeve“ u Univerzitetskom klubu, Nikola Mihajlu slomio palac. Konačni razlaz je nastao, po tumačenju publicista, početkom 20. veka, kada je Tesla, gradnjom Antene svetskog sistema bežičnog prenosa energije na Long Ajlendu, blizu Njujorka, pokušao da reši problem prenosa energije na velike daljine. Zbog nedostatka sredstava morao je da obustavi svoj rad, koji je 1901. Markoni iskoristio. U slavlju koje je nastalo, Tesline zasluge niko nije pominjao, a Pupin, koji je znao istinu, stao je na stranu Markonija. Ovo mu Tesla nije mogao oprostiti.

I nastalo je ćutanje dugo više od 30 godina…

Šta reći? Razdor i svadje su nešto što nas Srbe oduvek prati.

I upravo o ovoj temi želim nešto da napišem, pre nego što ponovo otputujem iz mog Thuna.

Dok sam bio u Njujorku, imao sam priliku da se sretnem sa dosta mojih priajtelja. I naravno u takvim trenutcima nezaobilzna tema je i situacija u našoj Matici, kao i medju nama u dijaspori. Zajednički konstatovasmo da su svi drugi, barem u našim očima, mnogo jedinstveniji i tolerantniji medju sobom, nego što smo to mi.

Iz medija pročitah da je 02. marta 2018. godine u blizini Ciriha u organizaciji SKD “Prosvjeta”, Zajednice Srba Švajcarske i Saveza srpskog folklore Švajcarske održana projekcija filma „Kosovo momenat u civilizaciji“, režisera Borisa Malagurskog za koji je scenario pisao Miloš Ninković. Bi mi drago, jer sam u mom članku pod naslovom  “Kuda ide Srpska dijaspora u Švajcarskoj”, ove tri organizacije označio kao organizacije koje imaju perspektivu i koje svojim radom i aktivnostima prednjače u odnosu na ostale organizacije u Švajcarskoj.

Medjutim, pročitah u medijima da je u isto vreme u organizaciji nekih drugih udruženja u Švajcarskoj boravio Matija Bećković. Sudeći po fotografijama na društvenim mrežama i komentarima, ispade da je film o Kosovu ipak odneo pobedu nad Matijom Bećkovićem, barem kada je u pitanju brojnost posetilaca.

Ne želim da ulazim u razloge zašto su ove dve manifestacije organizovane u isto vreme, ali lično smatram da je ubuduće potrebna bolja koordinacija. A time se opet vraćam na moju tezu, da mi Srbi moramo imati u svakoj zemlji gde živimo jednu i samo jednu jaku krovnu organizaciju, koja će nas predstavljati kako kod zemlje domaćina, tako u Matici. Ta organizacija treba izmedju ostalog i da, koliko je to moguće, koordinira aktivnosti svojih članova.

Ovih dana smo imali i priliku da čitamo i o podelama u našoj dijaspori u Austriji. U Vestima je objavljen članak pod naslovom “Nova bitka za Savez Srba”, u kome se detaljnije opisuje trenutna situacija medju našim udruženjima u ovoj zemlji. Već skoro dve godine prisutan je problem u ovoj organizaciji u kojoj “stara” uprava ne želi da ode i da omogući rad “novoj” upravi.

Smena generacija je čini mi se kamen spoticanja u našoj dijaspori. Ako se opet vratimo u Švajcarsku i uporedimo SKSŠ i Zajednicu Srba Švajcasrke, odmah se da uočiti razlika u godinama  ljudi koji su u Upravi SKSŠ i onih i Zajednici Srba Švajcarske. Lično ne poznajem ni jednu ovu organizaciju, ali na osnovu informacija iz medija i društvenih mreža, brzo se može uočiti ko uživa veće simpatije medju našim ljudima u Švajcarskoj.

Postavio bih pitanje ovim starijima, da li razmišljate možda o tome da ove mlade ljude pozovete na jedan zajednički sastanak na kome biste im ponudili stvaranje jedne krovne organizacije, koju bi oni vodili, a Vi im pomagali u radu svojim iskustvom i znanjem?

Budite hrabri i odgovorni, načinite taj korak. A ovim mladjima bih poručio da su na pravom putu, ali da ne treba odbacivati i zanemarivati na zasluge starijih.

Milan Panić, Thun, Bern

Ministarstvo kulture i informisanja doniralo knjige Univerzitetu u Bazelu

0

Na inicijativu Ambasade Republike Srbije u Švajcarskoj Konfederaciji, Ministarstvo je, u saradnji sa izdavačkim kućama, doniralo stručnu literaturu i udžbenike, među kojima su Rečnik srpskoga jezika, Normativna gramatika, Pravopis, Etimološki rečnik i još desetak publikacija značajnih za izučavanje srpskog jezika, piše u saopštenju Ministarstva kulture.

Donaciju knjiga je u ime Ministarstva kulture i informisanja predstavnicima Univerziteta u Bazelu uručila ambasador Srbije u Švajcarskoj Snežana Janković.

Ona je na prigodnoj ceremoniji, koju je povodom prijema donacije priredio Univerzitet, istakla spremnost Ministarstva kulture i informisanja i srpske ambasade u Švajcarskoj da nastave saradnju sa Seminarom za slavistiku, pomažući i na druge načine studije srpskog jezika na Univerzitetu u Bazelu.

U ime Univerziteta, knjige su primili prorektor Univerziteta prof. dr Tomas Grob, koji je i šef Seminara za slavistiku, i dr Ljiljana Rajnkovski, docent za južnoslovenske jezike, a prisustvovali su i drugi profesori slovenskih jezika i književnosti.

Grob i Rajnkovski izrazili su zahvalnost Ministarstvu kulture i informisanja na velikodušnoj donaciji i istakli da će ona osavremeniti i obogatiti knjižni fond Univerziteta i pomoći studentima da bolje i lakše savladaju srpski jezik.

Univerzitet u Bazelu je, inače, jedan od tri univerziteta u Švajcarskoj, na kojima se izučava srpski jezik. Preostala dva su Univerzitet u Cirihu i Univerzitet u Bernu.

Pored zalaganja i rada na sistemskom uređenju otvaranja i jačanja lektorata za srpski jezik, koji su izuzetno značajni za promociju naše kulture i književnosti u inostranstvu, donacija knjiga Univerzitetu u Bazelu predstavlja još jedan primer podrške Ministarstva kulture i informisanja izučavanju srpskog jezika u drugim zemljama.

Unapređenje ekonomske i razvojne saradnje sa Švajcarskom

0

Predsednica Vlade Republike Srbije Ane Brnabić razgovarala je danas sa zamenicom državnog sekretara Federalnog ministarsva spoljnih poslova Švajcarske Konfederacije Kristinom Marti Lang, koja joj je uručila novu Strategiju za ekonomsku i razvojnu saradnju sa Srbijom za period od 2018. do 2021. godine.

Premijerka Brnabić zahvalila je Vladi Švajcarske i Švajcarskoj agenciji za razvoj i saradnju na donaciji u visini od 90 miliona evra, koju Strategija predviđa za naredni četvorogodišnji period.

Ona je objasnila da je prethodna Strategija značajno doprinela ekonomskom razvoju i unapređenju državne uprave, energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energija i izrazila posebno zadovoljstvo što su novim aranžmanom predviđena značajna finansijska sredstva za nastavak sprovođenja dualnog obrazovanja u Srbiji.

Premijerka Brnabić istakla je da Vlada Srbije ulaže posebne napore u reformu obrazovanja i smatra je ključnim pokretačem napretka države.

Cilj je, prema rečima premijerke, da se obrazovni sistem približi potrebama privrede, što će u godinama koje dolaze omogućiti smanjenje nezaposlenosti i lakše zapošljavanje mladih.

Kada je reč o ekonomskim odnosima, ocenjeno je da je Švajcarska jedan od značajnijih investitora u srpsku privredu i da postoji veliki potencijal za saradnju u razvoju malih i srednjih preduzeća.

Lang je naglasila da je Srbija postigla dobre rezultate u sprovedenim reformama i da je neophodno nastaviti sa jačanjem ekonomije i unapređivanjem pravnog okvira, kako bi se stvorili lakši uslovi poslovanja za buduće investitore.

Cilj Srbije je, prema premijerkinim rečima, približavanje Švajcarskoj u oblastima informacionih tehnologija, digitalizacije i inovacija u privredi.

Ona je zahvalila Vladi Švajcarske na podršci u osnivanju Naučno-tehnološkog parka u Beogradu i na podršci inicijativi „Digitalna Srbija“, koji ima za cilj digitalizciju srpske privrede i modernizaciju društva.

Sagovornice su ocenile da će predstojeća poseta predsednika Švajcarske Konfederacije Alena Bersea Srbiji, planirana u junu ove godine, biti dobra prilika za dalje unapređenje bilateralne saradnje dve države.

 

Ne ukida se TV pretplata, odbačena inicijativa „No Billag“

0

Javni servis Švajcarske javlja da je minimalni broj švajcarskih kantona ili regija na referendumu glasao za ukidanje pretplate.

Glasanje „Za“ okončalo bi TV pretplatu od oko 390 evra godišnje.

Za ishod glasanja bili su zainteresovani emiteri širom Evrope.

Direktor nemačkog javnog servisa ZDF Tomas Belut pozdravio je rezultat referenduma rečima da je „Švajcarska poslala signal i učinila jasnim koliki je značaj javnih servisa za pluralističko društvo“.

Projekcija filma „Kosovo momenat u civilizaciji“ u Cirihu

0

Svjetska premijera ovog filma, koja je održana u septembru prošle godine u Parizu, izazvala je burna reagovanja javnosti na Zapadu, ali i reakciju pojedinih diplomata zbog uništavanja srpskog kulturnog nasljeđa na Kosovu i Metohiji.

Film govori o djetinjstvu Stefana Popovića provedenom na Kosovu i Metohiji i značenju koje za njega imaju tamošnji manastiri pod zaštitom UNESCO-a

Zbog velikog interesovanja švajcarskih Srba, održane su dvije projekcije filma.

Prva projekcija filma otvorila je srpskom himnom Bože pravde Danijela Bjelica. sopran Ciriške opere. Nakon toga posjetiocima se obratila ambasadorka Srbije  Snežana Janković, koja je u kratkom obraćanju pozdravila režisera Borisa Malagurskog i scenaristu filma Miloša Ninkovića, organizatore i sve prisutne goste.

U ime Srpske pravoslavne crkve prisutnima se obratio sveštenik Simeon Prodanović, dok je publika velikim aplauzom pozdravila Borisa Malagurskog i Miloša Ninkovića, koji su se zahvallili na interesovanju , organizaciji i podršci koja je u ovom momentu od najvećeg značaja.

Boris Malagurski je rekao da je ovaj film važan kako bi svjetskoj javnosti pokazali šta se dešava sa srpskim nasljeđem na Kosovu i Metohiji, ali i pokazali Unesku da tzv. državi Kosovo nije mjesto u njihovom članstvu.

„Ovaj film je u velikoj mjeri i doprineo da tzv Kosovo ne bude primljeno u članstvo Uneska“, kazao je Malagurski, koji se i ovom prilikom zahvalio cijelom timu koji je učestvovao u realizaciji filma, institucijama koje su finansijski pomogle film, a među kojima su Kancelarija za Kosovo i Metohiju i Ministarstvo spoljnih poslova Srbije kao i organizatorima koji su omogućili premijerno prikazivanje filma u Švajcarsko .

Svečana sala je bila premala da primi sve zainteresovane. Gledaoci su većim dijelom bili mladi ljudi, koji su došli iz svih krajeva Švajcarske ali i iz susednih zemalja.

Ovaj, za Srbe u Švajcarskoj, značajni nacionalni i kulturni događaj su ispratili mediji iz Srbije i Republike Srpske ali i švajcarski mediji što predstavlja veliki doprinos širenju istine o stradanju Srba i srpske kulturne baštine na Kosovui i Metohiji.

Film je probudio jake emocije i stvorio jednu drugu sliku o Kosovu i Metohiji što je i bio cilj autora.

Svrha ovog dokumentarnog prikaza je bilo svjedočanstvo o skrnavljenju kulturnog nasljeđa jednog naroda koje mora prestati.

Ništa manje pod utiskom nisu bili ni švajcarski gledaoci na projekciji filma, koji im je pokazao jednu drugačiju sliku o dešavanjima na Kosovu i Metohiji i Srbima.

Bilo je ovo jedno lijepo veče prepuno emocija za više od petsto posjetilaca u organizaciji SPKD Prosvjete, Zajednice Srba Švajcarske i Saveza srpskog folklora Švajcarske, što predstavlja  primer zajedništva Srba u Švajcarskoj. Treba napomenuti da su obje projekcije protekle bez i i jednog incidenta, a zasluge zato pripadaju pripadnicima obezbjeđenja, švajcarske policije ali i svim prisutnima koji su doprinijeli da ovo bude jedno nezaboravno veče.

1,85 milijardi švajcarskih franaka od prodaje čokolade

0

Savez švajcarskih proizvođača čokolade (Chocosuisse) saopštio je da je ukupna prošlogodišnja prodaja dostigla 1,85 milijardi švajcarskih franaka (1,98 milijardi dolara). Takođe je povećan obim prodaje čokolade za 2,7 procenata, na 190.731 tonu, objavljeno je na portalu Svisinfo.

Međutim, prodaja u Švajcarskoj je opala za 1,3 odsto. Svaki Švajcarac je lani pojeo „samo“ 10,5 kilograma čokolade, što je za pola kilograma manje nego godinu dana ranije.

Rast izvoza je, ipak, više nego nadoknadio pad prodaje na domaćem tržištu.

U inostranstvu je prodato lani 127.923 tona švajcarske čokolade, što je za 4,8 odsto više nego prethodne godine, dok je ukupna vrednost izvoza skočila za 6,9 procenata na 936 miliona franaka.

Posle trogodišnjeg pada, na nemačkom tržištu je prošle godine zabeležen rast prodaje od 16 posto. Sa izuzetkom Sjedinjenih Država, gde je prodaja pala za 7,0 procenata, rast je zabeležen na još tri od prvih pet vodećih tržišta, i to: u Velikoj Britaniji za 2,0 odsto, Francuskoj za 8,0 i Kanadi za 6,0 procenata.

Među prvih 20 tržišta, u Australiji i Rusiju su ostvarene najviše stope rasta, dodaje se u informaciji, bez navođenja konkretnih pokazatelja.

Preminuo Desimir Stevanović

0

Rođen je u Levču, u selu Kavadar 1934. godine. Tamo je završio osnovnu, a u Beogradu srednju i Višu medicinsku školu. Kao asistent anastezije, prvih 19 godina radnog veka radio je na Onkološkom institutu, u Beogradu, a onda, daleke 1972. godine, poput mnogih drugih, uputio se u Švajcarsku, u kojoj je “privremeno” radio punih 30 godina, sve do penzije 2002. godine. Nakon odlaska u penziju pa do 2017. godine, kada mu se zdravstveni stanje pogoršalo, svoje slobodno vreme je provodio u autobusima, ređe i automobilima, na relaciji Švajcarska – Srbija, prateći transport humanitarne pomoći koju je sam, ili uz pomoć drugih sunarodnika u Švajcarskoj, obezbedio za ustanove i ljude u matici Srbiji.

Tokom jugoslovenske krize, godina sankcija, tokom i posle NATO agresije na našu zemlju, Desimir se sav predao sakupljanju pomoći za ugrožene, ne samo u Srbiji i Crnoj Gori, već i u svim bivšim jugoslovenskim republikama. Otpremao je šlepere hrane, lekova, opreme za bolnice i Domove zdravlja, odeće i svega drugog što je nedostajalo njegovim sunarodnicima na prostoru bivše Jugoslavije. Transferisao je na desetine hiljada švajcarskih franaka u gotovom novcu, kako Crvenom krstu i Fondu dijaspora za maticu, tako mnogim opštinama, Domovima zdravlja, bolnicama, lećilištima, izbegličkim centrima, školama, obdaništima.

Na prvu vest o poplavama u Srbiji, maja 2014. godine, Desimir je intezivinirao svoje kontakte na sve strane. Njegov apel za pomoć ugroženim građanima Srbije i Republike Srpske, prihvatili su mnogi i odazvali se donacijama. Tada je učestvovao, i sa svojim dolascima u Srbiju, da bi sakupljenu pomoć uručio onima kojima je najpotrebnija.

Mesto komemoracije i sahrane biće naknadno objavljeno.

POSLEDNJE VESTI