Na konferenciji „Dualno obrazovanje u funkciji efikasnijeg tržišta rada“ koja ja se održava u Beogradu učestvuje Državni sekretar za obrazovanje, nauku i inovacije Švajcarske Mauro del Ambrođo, premijer Srbije Aleksandar Vučić, ministar državne uprave i lokalne samouprave Ana Brnabić, ministar privrede Goran Knežević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin, ministar omladine i sporta Vanja Udovičić i predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež.

Vučić je na konferenciji „Dualno obrazovanje u funkciji efikasnijeg tržišta rada“ u Privrednoj komori Srbije ocenio da se kod nas izgubila filozofija rada, a pojavila filozofija diplome, zbog čega svako ko je stekne smatra da neko treba da mu obezbedi posao.

On je podvukao da je naše opredeljenje da budemo u EU i da pripadamo onom društvu koje će uvek da pronalazi izlaz iz svake krize u promenama u sebi, velikom radu, inovacijama i naučno-tehnološkom razvoju.

Premijer je poručio da ćemo upravo zbog toga da izdvajamo više sredstava u inovativne tehnologije, nauku, odnosno digitalnu Srbiju.

Srbija će u naredne tri godine imati rast od 3,5 do četiri odsto, podvukao je on i ocenio da to neće biti održivo ukoliko ne reformišemo obrazovanje.

Istovremeno, Vučić je podsetio na to da je Švajcarska izdvojila milion franaka za tehnološki park u Beogradu, dok je naša zemlja opredelila 20 puta više novca kako bi investirala u taj sektor.

Državni sekretar za obrazovanje, istraživanja i inovacije Švajcarske Konfederacije Mauro del Ambrođo ukazao je na to da je nezaposlenost mladih u Evropi manja u zemljama koje imaju sistem dualnog obrazovanja.

On je napomenuo da je u Švajcarskoj Ustavom predviđeno da akademski put i stručno obrazovanje imaju istu vrednost, dok se ekonomska konkurentnost postiže zahvaljujući dobrom obrazovanju, kako dualnom, tako i univerzitetskom.

Činjenica da imamo snažan sistem dualnog obrazovanja omogućila nam je to da univerziteti nisu pretvoreni u ustanove masovnog obrazovanja, naglasio je Ambrođo i podvukao da celokupan sistem obrazovanja treba posmatrati sistemski, a ne odvojeno.

Prema njegovoj oceni, dualno obrazovanje u Švajcarskoj se malo razlikuje od onog u Nemačkoj i Austriji, s tim što svaka zemlja mora da prilagodi sistem dualnog obrazovanja sopstvenoj istoriji, kulturi i tradiciji.

Državni sekretar je objasnio da u Švajcarskoj 65 odsto mladih nakon obaveznog školovanja mora naći zaposlenje, odnosno obaviti praksu u privredi u okviru dualnog obrazovanja.

Samo ako nađu poslodavca mogu da uđu u sistem dualnog obrazovanja, precizirao je on i dodao da oni, potom, provode veliki deo obrazovanja u firmi, ali imaju i nastavu u školama.

Obrazovanje u dualnom sistemu, kako je ukazao, omogućava posle pet godina radnog staža polaganje ispita za pohađanje više škole.

Prema njegovim rečima, 50 odsto stanovništva Švajcarske ima visokoškolsko obrazovanje, a samo pet odsto osoba rođenih u toj zemlji nema diplomu.

Ambrođo je napomenuo da dualni sistem obrazovanja omogućava da ne uzimate stručnjake iz nekih domena u industriji i prebacujete ih u nastavnike, već mlade dovodite u industriju da uče od stručnjaka.

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević najavio je da bi zakon o dualnom obrazovanju uskoro trebalo da se nađe na javnoj raspravi.

On je podsetio na to da je pre pet meseci napravljen Akcioni plan, čiji je jedan deo upravo uvođenje dualnog obrazovanja u zakonske okvire, istakavši da je razvoj privrede u ekspanziji, a razvoj dualnog obrazovanja ga prati.

Prethodni period, kako je objasnio, obeležio je intenzivan rad na terenu, tokom kojeg su predstavnici Ministarstva, sa predstavnicima Privredne komore Srbije, lokalnih samouprava i tražišta rada, radili na planu upisa u srednje škole za narednu školsku godinu, koji će se razlikovati od dosadašnjeg i biće u skladu sa potrebama privrede.

Šarčević je podvukao da je Zakon o dualnom obrazovanju u tesnoj vezi sa Zakonom o srednjem obrazovanju i Zakonom o visokom obrazovanju.