Plaćena reklama

Vučić se sastao sa predsednikom Švajcarske

0
Foto: Vlada Srbije

Šnajder-Aman je rekao da je stabilizacija Zapadnog Balkana jedan od prioriteta švajcarske politike.

“Kada imate stabilnost, velike kompanije su spremne da ulažu”, rekao je Šnajder, navodi se u saopštenju.

Vučić učestvuje učestvovati na godišnjoj Konferenciji o dualnom obrazovanju u Vinterturu kako bi što više naučio o tom sistemu, koji želi da uvede u Srbiji.

On je dodao da je već nekoliko stranih kompanija u Srbiji izrazilo spremnost za učešće u partnerstvu sa obrazovnim institucijama, navodi se u saopštenju.

Šnajder je izrazio spremnost da Švajcarska nastavi saradnju sa srpskim Ministarstvom prosvete.

Čadež: Za uvođenje dualnog obrazovanja neophodan zakon

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež rekao je je da je preduslov za uvođenje dualnog obrazovanja u školski sistem Srbije uspostavljanje novog regulatornog okvira.

Čadež je na međunarodnom kongresu srednjeg stručnog obrazovanja u Vinterturu, u Švajcarskoj, kazao da PKS aktivno učestvuje u kreiranju tog zakona, kao i da je inicijativa za uvođenje dualnog obrazovanja potekla od privrede, zbog manjka odgovarajućih kadrova.

“Jasno definisan i uređen sistem prava i obaveza obezbediće da se mnogo veći broj kompanija i škola uključi u novi model praktične nastave, da se obrazovanje prilagodi potrebama privrede, da kompanije dobiju odgovarajuće kadrove i da se mladi lakše zaposle”, rekao je Čadež.

Kako se navodi u saopštenju, Čadež je objasnio da mnoge kompanije ne mogu da rade u više smena, jer imaju osposobljene kadrove samo za jednu smenu, dok druge odlažu proširenje pogona takođe zbog manjka stručnih kadrova.

Čadež je kazao da će se Srbija, u kreiranju novog zakona osloniti na zakone Švajcarske, Nemačke i Austrije, ali ne u potpunosti, jer svaki ima svoje specifinosti.

Skup u švajcarskom gradu Vinterturu “Veštine za prosperitet – podelimo recept za uspeh” priredio je Državni sekretarijat Švajcarske za obrazovanje, istraživanje i razvoj, da bi se razmenila iskustva različitih sistema srednjeg stručnog usavršavanja.

Švajcarska: Povećan broj falsifikata za dobijanje boravišnih dozvola

0
Foto: Ti-Press / Samuel Golay

Sve više ljudi iz trećih zemalja pokušavaju da dobiju boravišne dozvole u Švajcarskoj, predstavljajući se lažnim dokumentima kao građani Evropske unije. Pilot projekat koji je sprovedenu Bernu pokazao je da je više od 10% zahteva podneto sa falsifikovanim dokumentima.

“Ispitali smo 850 zahteva za izdavanje boravišne dozvole. Oko 10% njih, imalo je lične dokumente, ugovore o radu ili zakupu stana koji su bili lažni, ili originali koji su ukradeni”, objašnjava Aleksandar Ot šef matične službe glavnog grada Švajcarske. Generalno podnosioci zahteva su državljani trećih zemalja kojima treba viza za ulazak u Švajcarsku ili boravak duži od 90 dana. To su najčešće ljudi sa kosova, kao i Albanci, Srbi, Turci, Rusi, Kinezi i Brazilci.

Slučaj u Bernu nije jedini, ostali kantonalni i opštiniski zvaničnici potvrđuju ovaj trend. U Lucernu su na primer otkriveni mnogi lažni slovenački pasoši. Takođe postoje slučajevi Brazilaca koji pokušavaju da dobiju boravišnu dozvolu pod lažnim portugalskim dokumentima, ili albabanci i turci koji se koriste falsifikovanim italijanskim pasošima.

Sprečavanje ovih zloupotreba je veoma komplikovano, zbog veoma vernih kopija pasoša koje je jako teško razokovati od originala.

Savezna vlada Švajcarske u okviru programa “integrisanog upravljanja granicama”, koji ima za cilj borbu protiv ilegalnih migracija, krijumčarenja ljudi, organziuje informativne dane u različitim kantonima kako bi podigli svesti kod građana ali osoblja u kantonalnim službama. “Cilj je da se opštinama i kantonima olakša borba protiv ovih zloupotreba, putem znanja ali i tehničkim sredstvima”, ističe Aleksandar Ot, dodajući da je na raspolaganju i specijalna oprema “eDocs-readers” koja je u stanju da detektuje lažne dokumente.

Dualno obrazovanje, rešenje za nezaposlenost mladih

0
Foto: Tanjug

Prilikom potpisivanja sporazuma istaknuto je da se radi o tripartitnom sporazumu između Švajcarske agencije za razvoj, Regionalne agencije za razvoj (VEEDA) i PKS, čiji je cilj pospešivanje saradnje u drugim sektorima, regionima i podsticanje pomoći u razvoju privatnog sektora i zapošljavanja u Srbiji.

Svaka zemlja koja je uspešno uvela model dualnog obrazovanja ima manju stopu nezaposlenosti mladih. Dualno obrazovanje znači kooperaciju državnog i privatnog sektora u izradi programa nastave, načina na koji se odnosimo prema obrazovanju. Zemlje koje imaju dualno obrazovanje imaju nezaposlenost mladih ispod 10 odsto, a čak i u pojedinim ekonomski razvijenim zemljama, koje nemaju dualno obrazovanje, nezaposlenost mladih dostiže i 40 odsto, ukazao je Čadež.

Sporazum sa švajcarskom institucijom predstavlja uspešnu inicijativu kada je reč o približavanju sistema obrazovanja i privrede. Prema njegovim rečima, inicijativa Švajcarske daje rezultate u industriji nameštaja i sve više kompanija zainteresovano je da uđe u taj proces, a sve više dece interesuje se za ponuđene profile.

Čadež je naglasio da je važno da se sada iz faze pilot projekata, koja postoji ne samo sa Švajcarskom, već i sa Austrijom i Nemačkom, a koji su dali dobre rezultate, pređe na uređivanje regulatornog okvira.

PKS je, kako dodaje, spremila i predloga promena zakona kojima bi se obezbedilo uvođenje dualnog obrazovanja. Predsednik PKS naglasio je da je PKS posvećena dualnom obrazovanju i da već sledeće nedelje, sa državnom delegacijom učestvuje na svetskom kongresu posvećenom dualnom obrazovanju u švajcarskom Vinterturu.

Direktorka Švajcarske agencije za razvoj i saradnju Izabel Perih istakla je da je PKS važan partner i ukazala da je švajcarska agencija svojim programima u Srbiji doprinela stvaranju 4.450 radnih mesta i dodatnoj vrednosti u visini od 10 miliona evra.

Švajcarska je, prema njenim rečima, bila pouzdan partner Srbiji stalnom podrškom od 1991, i do sada je pomogla sa 350 miliona franaka. U Srbiji, kako je ukazala, posluje oko 200 švajcarskih kompanija.

Uoči potpisivanja prikazan je film o uspešnosti projekta obrazovanja stručne radne snage u industriji nameštaja u Srbiji, koji je sprovela Švajcarska.

Ruši se idealna slika Švajcarske: Šta ubija šefove

0
Foto: Getty images

Neobično veliki broj samoubistava poslovnih ljudi u Švajcarskoj navelo je poslovnu zajednicu da se duboko zamisli kako se poslovni ljudi na visokim položajima nose sa stresom, u vreme dok se njihove kompanije bore za održanje statusa u globalnoj privredi.

Vauthier je u oproštajnom pismu naveo da je bio pod ogromnim pritiskom predsednika uprave Josefa Akermana, ali njegov nadređeni je u istrazi oslobođen optužbi.

Martin Nevil, izvršni dorektor švajcarsko-američke trgovinske komore, kaže da je poslovna zajednica bila šokirana smrću Sena i Vauthiera, pitajući se da li je se to moglo sprečiti.

“Jedino što se može učiniti jest obratiti veću pažnju na signale”, kaže on.

Nevil je poznavao obojicu, kao i Karstena Šlotera, Nemca na čelu švajcarske telekomunikacione kompanije Sviscom koji si je život oduzeo 2003. kao i Aleka Vidmeru, lidera banke Julius Baer koji je izvršio samoubistvo 2008.

Njihove sudbine u suprotnosti su sa predodžbom Švajcarske kao jedne od najbogatijih i najstabilnijih zemalja sveta.

Stopa samoubistava u Švajcarskoj ispod je globalne nivoa, otprilike kao i u Nemačkoj, pokazuju podaci Svetske zdravstvene organizacije.

Nevil kaže da se samoubistva ne mogu objasniti švajcarskom poslovnom kulturom. “Svaki je slučaj za sebe. Ljudska bića su tako komplikovana”, rekao je.

No, ostali govore o generaciji menadžera, u procepu između vrlo zahtevnih međunarodnih investitora i konzervativne švajcarske tradicije.

“Ako ne uspeš, očekuje se da se isključiš iz razgovora i odustaneš od svih budućih ambicija. Od tebe se očekuje da se više ne pojavljuješ”, kaže Suzan Kiš, bivša bankarka u UBS-u.

Švajcarsku je proteklih godina pogodio usporen rast globalne ekonomije i visoki kurs franka koji je naštetio izvozu.

Švajcarci zadovoljni: Srbija i Beograd pravi izbor

0
Foto: Namics

Otvaranje kancelarije u Beogradu i nova radna mesta za softverske inženjere u Srbiji i nagrada za najuspešnije primenjenu digitalnu transformaciju, u čijem razvoju su učestvovali i srpski stručnjaci, zabeleženi su među poslovnim rezultatima švajcarske softverske agencije Namics za 2015. godinu.

Namics je objavio rezultate o poslovanju tokom 2015, sa posebnim osvrtom na poslovanje u Srbiji u prvoj polovini 2016. godine.

U Švajcarskoj se održao na poziciji vodeće softverske kompanije. Značajan doprinos dalo je i nemačko tržište, na kom je Namics proširio svoje poslovanje i zabeležio rast od 6,5%.

Zabeleženo je i da je Namics, za šest meseci rada u Beogradu, ojačao tim za oko 30 visokokvalifikovanih stručnjaka u oblasti softverskog inženjeringa, što je u skladu sa strategijom predstavljenom u decembru 2015. godine – radna mesta za 50 inženjera u periodu do dve godine.

„Softverski inženjeri iz Srbije su pokazali da su njihovo znanje i kvalitet bez premca i da nismo pogrešili kada smo donosili odluku o tome gde će biti otvorena nova kancelarija Namicsa u Evropi. Za samo nekoliko meseci, srpski softverski inženjeri su se u potpunosti integrisali u internacionalne projektne timove i počeli da rade rame uz rame sa svojim kolegama iz Nemačke i Švajcarske”, izjavila je Ketrin Simon, direktorka Namics kancelarije u Beogradu.

Ambasador Švajcarske u Beogradu, Žan Danijel Ruh, istakao je da je tržište u Srbiji opravdalo očekivanja zbog kojih mu je Namics ukazao poverenje i odabrao Beograd za otvaranje prve kancelarije van Nemačke i Švajcarske.

„Švajcarski investitori već dugo vide Srbiju kao dobru privrednu destinaciju, a siguran sam da će ih ovi rezultati dodatno privući da dođu upravo ovde. Srpski inženjeri su pokazali ozbiljnost u pristupu poslu, a saradnja sa kolegama iz inostranstva donela im je i međunarodnu prepoznatljivost”, rekao je Ruh.

Organizacija 28. Jun predsedavla “Forumu mladih” u Cirihu

0

Organizacija 28. Jun je imala čast da vodi “Forum mladih” na prvom srpskom poslovnom samitu u Cirihu, u Švajcarskoj prošlog vikenda. Ovaj događaj je organizovan pod pokroviteljstvom Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, Privredne komore Srbije i Udruženja srpskih privrednika Švajcarske – u kojoj je poslovni magnat, Rebeka MekDonalds počasni predsedavajući. Forum je bio prvi skup ove vrste koji je na jednom mestu okupio značajne Srbe iz matice i dijaspore, koji deluju u oblastima finansija, kulture i obrazovanja.

Prezentaciju 28. Jun-a je preko livestream-a pratilo 250,000 sledbenika organizacije na društvenoj mreži Fejsbook i prezentacija se može videti OVDE. Pored toga što su bili zvanični humanitarni partner ovog događaja, sa pokroviteljima je već dogovoreno da će se organizacija organizovati i voditi marketing kampanju za istoimeni samit koji je planiran za sledeću godinu.

ŠTA JE 28. JUN?

28. Jun je multinacionalna organizacija koja se bavi humanitarnim, društvenim i čovekoljubivim radom. Organizacija je osnovana 2011. godine a 2012.g. registrovana kao kanadska neprofitna organizacija. Do danas smo Zapadnom Balkanu isporučili 170 tona humanitarne pomoći, uključujući medicinsku i pomoć u nepogodama, u vrednosti od preko 4,4 miliona dolara. Za više informacija posetite www.28jun.org

Sajam u Cirihu, od pirotskog ćilima do domaće rakije

0

Sajam u Cirihu bio je odlična priika za promociju 30-tak srpkih brendova – od pirotskog ćilima, peglane kobasice, rukom rađenih odevnih predmeta, dobre hrane , vina i domaće rakije, preko turističke ponude do dostignuća srpske nauke.

Bila je to šansa šansa za međusobne ali i kontakte sa švajcarskim privrednicima.

“Zaista je sve vipše interesa kako naših ljudi iz dijaspore tako i stranih kompanija se interesuju ne samo za grinfild investicijama već traže partnere. Videli su da postoje ozbiljne kompanije da pokažu šta rade i šta imaju i taj kapacitet je zaista ojačao”, rekao je Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije.

Srbija ima šta da ponudi svojoj dijaspori i njenim partnerima u svetu, ima razvijenu mrežu slobodnih zona, poput Slobodne zone Pirot koja je među 50 najboljih u svetu.

“Mislim da je ovo bilo pravo mesto zato pšto su ovde došli pravi ljudi koji žele da vide šta se dešava kod nas, a verujem da neki od njih planiraju investicije a treba ih na neki način okuražiti da to urade”, kaže dr Dragan Kostić, predednik regionalne Privredne komore Niš
i direktor Slobodne zone Pirot.

Na sajmu je svoje proizvode predstavilo preko 70 izlagača iz dijaspore, Srbije i Republike Srpske, a održan je i akademski forum na kojem se govorilo o mogućnostima za međusobno umrežavanje i bolje korišćenje i ovog velikog potencijala.

Sajam je imao i humanitrni karakter, sva prikupljena sredstva namenjena su obnovi nedavno izgorelog hrama u Njujorku.

SERBINFO na Srpskom sajmu privrede i kulturne baštine u Cirihu

0

Portal Serbinfo.ch učestvovaće na ovogodišnjem Srpskom sajmu privrede i kulturne baštine u Cirihu, koji se održava od 3. do 4. juna 2016. godine. Posetioci štanda portala Serbinfo.ch moćiće da se bolje upoznaju sa radom portala, kao i da dobiju informacije o predstojećim aktivnostima, kao i novitetima u okviru izdavačke kuće SERBINFO Publishing.

Na ovogodišnjem Sajmu pored portala Serbinfo.ch u Gradskoj dvorani (Stadthalle Dietikon, Fondlistrasse 15, 8953 Dietikon) okupiće se 40 predstavnika firmi iz Švajcarske i matice koji će imati svoje štandove.

Otvaranje biznis foruma poslovnog saveta dijaspore predviđeno je za 10:30, a jedna od tema o kojoj će se raspravljati biće i “Koliko znamo o privrednoj saradnji Srba i Švajcaraca”. O tome će govoriti Maks Štajner, direktor švajcarske privedne komore za Istočnu Evropu, kao i Marko Čadež, predsednik Privredne komore Republike Srbije.

Drugog dana sajma, predviđen je i Omladinski forum, promocije knjiga naših autora, a za 18 sati i etno veče gde će se koncertom predstaviti Savez srpskog folklora Švajcarske.

Sajam će za posetioce biti otvoren u 11:30, a za sve zainteresovane ulaz će biti besplatan.

Svečano zatvaranje sajma predviđeno je za subotu 4. jun, proglašenjem najuspešnijeg izlagača.

1. juna svečano otvaranje AlpTransit-a

0

Tunel je dug 57 kilometara, košštao je oko 12 milijardi ššvajcarskih franaka, a gradilo ga je 2.400 radnika. Sada će putovanje vozom iz Ciriha do Milana trajati dva sata i 40 minuta.

Tunel Gotard će tako prestići japanski tunel Seikan, koji je sa 53,9 kilometara do sada bio najdužži na svetu.

Zvanično otvaranje tunela planirano je 1. jun, a osim ššvajcarskih zvaničnika prisustvovaće predsednik Francuske Fransoa Oland, kancelarka Nemačke Angela Merkel i premijer Italije Mateo Renci.

Potpuna upotreba tunela počeće u decembru ove godine, prenosi AFP. Ideju za izgradnju ovog tunela dao je ššvajcarski inžženjer Karl Eduard Gruner 1947. godine.

Bio je to vizionarski projekat, za koji je Gruner rekao da bi mogao biti završšen do početka 21 veka.

Da bi tunel bio izgrađen iskopano je višše od 28 miliona tona stena.

Izgradnja je zvanično započela 1999. godine, ali je bilo mnogo birokratskih i finansijskih problema zbog zabrinutosti u održživost projekta.

Građani šŠvajcarske su konačno na referendumu 1998. godine izglasali da su za izgradnju tunela, uključujući i povećanje putarine, kako bi se izgradnja tunela finansirala.

Sportsko-humanitarni projekat “Trojka iz bloka”

0
Dvanaestog juna ove godine, po prvi put u Švajcarskoj će biti realizovan sportsko-humanitarni projekat „Trojka iz bloka“ pod pokroviteljstvom organizacije za humanitarnu pomoć i integraciju Srbi za Srbe Swiss.

Trojka iz bloka se sprovodi kroz sportsko nadmetanje u  brzom šutiranju trojki na turnitima širom sveta, koji za osnovni cilj imaju prikupljanje pomoći srpskim višedetnim porodicama koje žive širom Balkana, ali isto tako i da oko ove ideje okupi mladie ljude, poznate ličnosti iz sveta sporta, kulture i muzike kao i veliki broj sponzora.

Ovaj projekat je nastao 2012. godine i do sada se održao u mnogim gradovima, među kojima su Beograd, Novi Sad, Niš, Raška, Zemun, Kraljevo, Banja Luka, Linz, Duseldorf, Chicago, New York, i drugi.

Trojka iz bloka u Romontu ima za cilj da prikupi sredstva  koja će biti utrošena za završetak nepotpuno izdrađene kuće porodice Samardžić iz Nevesinja, samohrane majke sa četvoro dece.

Tom prilikom budimo ljudi i uključimo se u ovaj plemeniti projekat. Svi u Romont (FR) 12. juna da šutiramo trojke i pomognemo završetak izgradnje kuće porodice Samardžić!

Šutiranje počinje u 13 časova i sve dok bude trajao prvi krug postoji mogućnost upisa na listu šutera. Tokom celog događaja će biti dostupna hrana, piće i majice humanitarne organizacije Srbi za Srbe. Isto tako uz podršku turističke organizacije Beograda i Srbije biće predstavljeni turistički potencijali glavnog grada i države.
U slučaju da niste u mogućnosti da lično prisustvujete ovoj manifestaciji uvek možete da je podržite slanjem SMS poruke na 339  sa sledećim tekstom: SZS 15. Time donirate 15 CHF ovoj organizaciji.

Ko želi može da uplati i više putem SMS-a ili na broj tekućeg računa organizacije Srbi za Srbe u Švajcarskoj:

Organisation für humanitäre hilfe und Integration
Srbi za Srbe Swiss
Broj računa: 61-335679-5
romont-trojka

POSLEDNJE VESTI