Plaćena reklama

Doris Leuthard izabrana za predsednika Švajcarske konfederacije

0
REUTERS/Ruben Sprich

Doris Leuthard, inače iz redova PPD, počela je svoj govor na italijanskom jeziku, tvrdeći da je počastvavana ovim, za nju drugim po redu imenovanju. Dodala je da da će svu svoju snagu i napore usmeriti za Švajcarsku i njene građane.

Buduća predesdnica je nakon toga nastavila svoj govor na nemačkom i francuskom jeziku, navodeći izazove sa kojima se susreće Švajcarska, u pogledu međunarodnih događaja koji mugu imati uticaja na Konfederaciju, kao Brexit, digitalizacija, promene u SAD i migracija.

Švajcarski predsednik – Primus inter pares

Funkcija predsednika konfederacije je pokrevina na godišnjem nivou od strane članova vlade (ministara), uzimajući u obzir staž i starost.

Predsednički mandat traje godinu dana i on ne podrazumeva posebna ovlašćenja u odnosu na ostale ministre.

Predsednik Švajcarske vodi sednice Vlade i obavlja uglavnom predstavničke funkcije, u smislu prijema, konferencija i manifestacija.

Istakavši da “naša zemlja stoji dobro”, Lauthard je potvrdila da Švajcarska ekonomija može ostati jaka samo uz bilatelarne sporazume, socijanim programom koji funkcioniše, ne zaboravljajući istraživanja i obuku. Ministarka je takođe govorila u korist reforme penzionog sistema i borbi protiv klimatskih promena.

Doris Leuthard ima 53 godine i poreklom je iz kantona Argau, jako je poštovana zbog svojih govorničkih kvaliteta, a pored nemačkog i francuskog, ona tečno govori italijanski i engleski jezik.
Sa obzirom na veličinu resora kojim upravlja, životna sredina, saobraćaj, energetika i komunikacije, veoma je upoznata sa svim aktuelnim temama.

LOVE LIFE: Raste broj polno prenosivih bolesti

0
© LoveLife.ch

Švajcarski Federalni zavod za javno zdravlje (UFSP), 14. novembra 2016. godine lansirao je svoju novi kampanju LOVE LIFE, čija će tema biti seksualni promiskuitet i slogan: “Partneri se menjaju, siguran seks ostaje.

Kao i u drugim evropskim zemljama, uključujući i Švajcarsku, registorvan je porast slučajeva gonoreje. Uvođenje novog skrining testa koji je lakši, brži i jeftiniji doveo je do toga da je lekarima sada lakše, a samim tim i češće konstatuju postojanje ove bolesti.

bag_plakat_frau_470x224_f12_np_i_1Klamidija se teško kontroliše, zato što često ostaje neotkrivena jer kod nekih pacijenata ne pokazuje simptome. Ona je naročito prisutna kod žena, kod kojih se češće dijagnostikuje i može izazvati ozbiljne posledice kao što je neplodnost. Povećanje od 5% može se objasniti i većom upotrbom testa.

Uprkos tome što je povećan za 7%, sifilis ostaje epidemija ograničena samo na određene grupe. To obično pogađa muškarce koji imaju seksualne odnose sa muškaricma.

bag_plakat_frau_470x224_f12_np_i_2Novi slučajevi HIV infekcija ostaju stabilni. Tokom godina taj trend čak i opada, i manje je prisutniji u slučajevima muškaraca koji imaju seks sa drugim muškarcima. U ovoj grupi primećuje se još jedan pozitivni trend, a to je da se sve više novih infekcija dijagnostikuje. To znači da je ova grupa osoba podvrgnuta češćem testiranju u odnosu na prethodni period. Ovo omogućava da se što pre započne sa sa terapijom u slučaju infekcije. Samim tim broj virusa u krvi tako može biti smanjen na nivo koji eliminiše zarazu.

Epidemiološki podaci o četiri predmeta istraživanja (gonoreja, klamidija, sifilis i HIV) objavljeni su 11. novembra 2016. godine.

bag_plakat_frau_470x224_f12_np_i_3

Nova kampanja LOVE LIFE: “Partneri se menjaju, siguran seks ostaje.”

Seksualni promiskuitet značajno povećava rizik od dobijanja seksualno prenosivih bolesti, kao što su sifilis, klamidija i gonoreja). Upotreba kondoma značajno smanjuje rizik i sprečavanje HIV infekcije. Prema tome Federalni zavod za javno zdravlje počeo je od 14. novembra 2016. godine sa kampanjom LOVE LIFE, koja će još jednom naglasiti važnost pridržavanja pravila sigurnog seksa.

1. Seksualni odnosi sa penetracijom uvek sa kondomom

2. Ne stavljati spermu ili krv u usta 

3. Pozovite odmah lekara ukoliko primetite simptome gripa nakon odnosa bez zaštite ili ako osetite u intimnim predelim svrab, peckanje ili gubitke.

Kampanja će trajati tri nedelje i biće predstavljeni posteri, kratki film, prezentacije na prometnim mestima, kao u online medijima i na društvenim mrežama.

love_life_143702

MANIFEST LOVE LIFE

VOLIM SVOJ ŽIVOT. ZATO ŠTO ZASLUŽUJEM
Živim kako hoću i volim koga želim.
Jer je ovo jedini život koji imam.
Ako uživam u njemu ili ne, zavisi samo od mene.
Ostvarujem svoje želje i preuzimam odgovornost za odluke koje ja pravim.

VOLIM MOJE TELO. ZATO GA ŠTITIM
Da bi uživao u životu potrebno mi je moje telo.
Zato sam ga zaštitio od polno prenosivih bolesti kao što je HIV: ako sam singl ili nisam veran, ili ako sam skoro raskinu sa nekim, koristim kondom i pridržavam se pravila sigurnog seksa. Ako se moj odnos zasniva na poverenju, jednom kada uradimo test, moj partner i ja možemo da odustanemo od upotrebe kondoma.

NE ŽALIM NIŠTA. UČINIĆU SVE DA USPEM
Obično se ne kajem svojih postupaka, ali od nečega treba odustati.
Da li je to avantura, razgovor ili … siguran seks.
Ali ja ću učiniti sve da mogu uvek da kažem: Ne žalim ništa.

SWISS – Uspostavlja redovan avio saobraćaj iz Niša

0

Nacionalna švajcarska aviokompanija SWISS uspostavlja redovan aviosaobraćaj na relaciji Niš – Cirih – Niš.

Od 2.aprila avioni Swiss-a leteće dva puta nedeljno svakog petka i nedelje.

Kupovinu karata moguće je izvršiti putem sajta swiss.com ili u turističkim agencijama koje se bave prodajom avio- karata.
Aviokompanija SWISS vršiće redovan avio-saobraćaj na pomenutoj relaciji avionima tipa A320 i CS1.

Podsećanja radi –u proteklih trideset godina više puta vršen je aviosaobraćaj ka Cirihu. Najveći broj redovnih letova realizovan je od 2004.godine do 2006.godine kada je se do Ciriha letelo Jat Airways-om i Montenegro Ailines-om. Poslednji redovni let imao je JAT 2009.godine.

Uloga i značaj aviosaobraćaja na razvoj privrede su od izuzetne važnosti. Usposatvljanje svake redovne aviolinije pruža se mogućnost lakšeg i bržeg povezivanja čime se stvaraju uslovi za razvoj privrede , posebno razvoj turizma kao grane tercijalnog sektora privrede.

Sa aerodoroma Konstantin Veliki u Nišu poručuju da će uložiti maksimalne napore kako bi u predstojecem periodu postigli još bolje rezultate.

Morcote izabrano za najlepše mesto u Švajcarskoj

0

Švajcarska ima mnogo lepih gradova i sela, ali jedno se izdvojilo i osvojilo titulu najlepšeg mesta u Švajcarskoj za 2016. godinu. To je Morkote, malo mesto na jugu Švajcarske smešteno na samom jezeru Ćerezijo (Ceresio), koje je u svoje vreme bilo najvažnija luka. Danas njegova interesantna arhitektura sa ukrašenim fasadama čine Morcote biserom ovog dela Švajcarske.

Ono što ostavlja bez daha u ovom malom mestu je pre svega gracioznost arhitekture. Mocote čine neke od najlepših zgrada sa kraja srednjeg veka, građene u XVI i XVII veku sa prelepim umetničkim detaljima. Ukoliko ste u prilici da obiđete ovo mesto treba videti Casa Tettamanti, čija fasada datira iz XVI veka, kuća Strecia di Ruggia sa gotskim prozorom, Palata Franchi konstruisana 1483. godine sa dekoracijama iz šesnaestog veka, kao i kuća Ruggia e Isella u renesansnom stilu na čijoj su fasadi prisutni i liberty motivi. Tu su i mnogi verski objekti vredni pomena, kao crkva Svete Marije del Sasso (Santa Maria del Sasso) iz perioda renesanse koja dominira mestom, sa dugim stepeništem od preko 400 stepenika. Takođe, oratorijum Svetog Antuna Padovskog (Sant’Antonio da Padova), srednjovekovna crkva posvećena Svetom Antoniju Igumanu (Sant’Antonio Abate) kao i monumentalno groblje podignuto sredinom 19. veka. Drevni zamak Morcote čija je izgradnja počela 1200. godine na ruševinama drevne kule, čiji su temelji vidljivi i danas.

Ne bi trebalo propustiti ni Park Šerer (Parco Scherrer), jedinstveni park gde je na pravi način napravljena veza između umetnosti i prirode. Pored mnogobrojnih biljaka različitog porekla, od palmi do čempresa i limuna, nalaze se i umetnička dela različitih epoha i mnogobrojnih zemalja.

Šetnja duž jezera od Morcote do Kapetanovog tornja (Torre del Capitano) iz 1249. godine, može vas naterati na mali predah u jednom od mnogobrojnih kafića i restorana sa neverovatnim scenografijama, i pružiti priliku da uživate u ovom malom mestu.

kraljevic_morcote_serbinfo
Ristorante Barcaioli

Jedan od ugostiteljskih objekata koji se nalazi u centru ovog mesta, na samoj obali jezera je i restoran Barcaioli, koji već dugi niz godina uspešno vodi porodica Kraljević poreklom iz Rutevca kod Aleksinca. U toploj i gostoljubivoj atmosferi ovog restorana pored tipične lokalne kuhinje, možete da probate i specijalitet kuće, rižoto koji se servira direktno iz forme parmezana. Ukoliko ste ipak nostalgični, na jelovniku možete naći i jela sa naših prostora, kao na primer punjene paprike.

Morcote se nalazi samo 14 kilometara od Lugana. Iz Milana se može doći autoputem A9 pravac San Gottardo ili A8 prema Varese – Stabio, a nakon toga izlaz Melide i nastaviti uz jezero dok ne dođete do Morcote. Odmah na ulazu se nalazi veliki parking gde možete ostaviti auto, a dalji obilazak nastaviti pešice.

Promena prezimena prilikom naturalizacije

0

Imena i preziemena mnogih građana istočnoevropskih zemalja su osakaćena prilikom naturalizacije. Registar Federalne matične službe, poseduje kompjuterski sistem koji ne prepoznaje posebe znakove koji se koriste u istočnoj Evropi.

Prema podaticma Saveznog zavoda za statistiku između 1990 i 2014. godine, tokom procesa naturalizacije, Švajcarska je promenila imena ili prezimena preko 100.000 osoba koji su došli iz istočne Evrope.

Osobe koje su državljani bivše Jugoslavije, u većini slučajeva imaju prezimena koja se završavaju na -ić, postali su -ic (bez akutnog akcenta). Za njima ne zaostaju ni osobe poreklom iz Češke, Poljske, Rumunije, Mađarske, Letonije, Litvanije i Turske.

Krivac za ovo je kompjuterski sistem “Infostar” i font koji se koristi, a odgovara standardu ISO 8859-15, koji je zanovan na alfabetu zapadne Evrope. Samo specijalni znakovi iz ovog regiona su podržani – kao što su špansko “ñ”, dansko “ø”, švedsko “å” ili nemačko “ß”, koji se kao takvi uspešno reprodukuju.

Ovakvu podelu je indirektno potvrdio i Federalni zavod za pravdu u svom pismu, koje je poslato jednom švajcarskom državljaninu čije je prezime “promenjeno”. U psimu se ističe da je postalo nemoguće ispisivati tačno sva imena, imajući u vidu sve veći broj stranih imena i prezimena u Švajcarskoj.

Ova praksa se verovatno neće promeniti u narednom periodu. Bilo bi potrebno promeniti registar Federalne matične službe, ali i sve baze podataka na svim administrativnim nivoima Konfederacije, Kantona i Opština.

Preminuo čuveni švajcarski klovn Dimitri

0

Rođen je 18. septembra 1935. godine u Askoni (Ascona), kanton Tićino. Sin je bračnog para umetnika iz nemačkog dela švajcarske. Njegov otac je bio vajar i arhitekta Werner Jakob Müller, a majka, takođe umetnica Maja Müller – Tschirren. Odluku da postane klovn doneo je sa 7 godina. Zanimanje kojim je počeo da se bavi odmah nakon pripravničkog staža kao keramičar u Colikofenu u kantonu Bern, gde je istovremeno prisustvovao i časovima glume, plesa i akrobacije.
Kako bi usavršio svoju obuku, preselio se u Pariz gde je pohađao školu mimike kod Etiene Dekru (Etienne Decroux), nakon čega je počeo da radi u trupi Marsel Marse (Marcel Marceau).

“Pre svega, ja sam jedan klovn”, izjavio je ovaj svestrani umetnik u jednom intervjuu koji je napravljen za švajcarsku nacionalnu televiziju povodom njegovog 80 rođendana.

Švajcarsko društvo spasilaca (SLRG) – 6 pravila kupanja

0

Švajcarsko društvo spasilaca prevelo je na različite jezike brošuru “pravila kupanja”. Sa ovom kampanjom u saradnji sa Crvenim krstom Švajcarske, Švajcarsko društvo spasilaca (SSS) želi da što više ljudi upozna sa pravilima za kupanje u rekama i jezerima i skrene pažnju na odgovarajuće ponašanje u vodi, na vodi i oko vode, u cilju prevencije nezgoda i spašavanje života.

Brošura je pored ostalih jezika dostupna i na srpskom jeziku.

https://www.slrg.ch/it/prevenzione/4×6-regole/regole-per-il-bagnante.html

Screen Shot 2016-07-12 at 10.20.47

Apple Pay dostupan i u Švajcarskoj

0

Apple Pay je stigao u Švajcarsku, način plaćanja bez kontakta koji je razvio Apple, biće dostupan svim korisnicima iPhone, iPad i Apple Watch.

Ovaj sistem omogućava plaćanje bez fizičkog kontakta u prodavnicama koje su opremljene Near Field Communication (NFC) tehnologijom, koju takođe poseduju i pojedine kreditne kartice, tako da trgovci neće morati da prilagođavaju svoju postojeću opremu.

U početku, ova usluga će u saradnji sa Visa i MasterCard-om biti dostupna svima onima koji imaju kartice izdate od strane Swissbankers i Cornèr Banca (Bonuscard i Cornèrcard).

Apple je sa ovom uslugom direktna konkurencija već postojećim švajcarskim sistemima Twint i Paymit, koje će se na jesen i ujediniti. Sporazum koji predivđa ovo ujedinjenje postignut je krajem maja između pet glavnih švajcarskih banaka – UBS, Credit Suisse, PostFinance, Raiffeisen i Kantonalnom bankom Ciriha (Zkb), koji između ostalog pružaju i finiansijsku infrastrukturu za Six, Swisscom, Migros i Coop.

Twint ističe da je konkurencija dobrodošla, navodeći da je njihova usluga dostupna svim korisnicima smart telefona bez obzira na model ili operativni sistem. Sa druge stran Apple Pay je dostupan samo korisnicima Apple uređaja.

Nesvakidašnja radionica u romanskoj Švajcarskoj

0

U  carstvu  tastatura

U nastavnoj grupi u Krisieu, samoorganizovane i samofinansirajuće Srpske škole u romanskoj Švajcarskoj, organizovana je nesvakidašnja radionica kao nastavak projekta „Profesionalna orijentacija“. Gošća-animatorka bila je roditeljka Ana Milošević, zaposlena u Lodžiteku, koji se nalazi u kampusu lozanskog EPFL, u grupi koja se bavi razvojem softvera.

PORODICA ZA PRIMER

Ana Milošević završila je osnovnu školu i Gimnaziju opšteg smera u Gornjem Milanovcu kao đak generacije.Elektrotehnički fakultet najpre opšti smer ,a potom odsek za telekomunikacije završava na Univerzitetu u Beogradu. Tokom apsolventske godine je i studnt prodekan.U Švajcarskoj sa uspehom završava master studije iz dizajna ugrađenih računarskih sistema na Univerzitetu u Luganu.Jedina je žena inženjer u grupi u od 15 ljudi u Lodžitek grupi koja se bavi razvojem softvera .Majka je Mile, Dane i Divne,udata za, takođe, izuzetno uspešnog Žarka Miloševića,doktora informatičkih nauka,koji je diplomirao računarsku tehniku i informatiku na beogradskom ETF , završio master iz informatike i doktorat iz informatike na lozanskom EPFL i sada radi kao softver inženjer u SICPA kompaniji , Ana usavršava softvere, integrisane u mikroprocesore koji pokreću tastature ,kao i na dizajnu ,pisanju specifikacija i testiranju tih uređaja.Izuzetno uspešna,obrazovna i svestrana porodica Milošević, odličan je primer potpuno nove generacije srpskih migranata koji svoju i poslovnu i porodičnu oazu stvaraju podno Alpa.

U jednosatnoj interaktivnoj radionici, učenici su imali jedinstvenu priliku da pored brojnih novih informacija svoja znanja o informatici upotpune praktičnim vežbama.

– Mnogo volim da se družim sa decom, naročito kada to druženje ispunimo nekim praktičnim stvarima. Započela sam radionicu u formi kviza o programerima,đačkim viđenjem inženjerskog poziva i predstavljanjem projekata na kojima sam radila. Otvorili smo jednu tastaturu,podelili uloge: predškolac Dorian Pavlović je bio zadužen za vađenje baterija, četvrtak Nikola Makić za odvrtanje šrafova, a ostali su navijali.Kada smo otvorili pokazala sam im mozak tastature-mikrokontroler. Bili su iznenađeni kako je minijaturan. Đacima je bilo jako zanimljivo da zagledaju tastaturu iznutra i opipaju i analiziraju sve njene delove.
Srpski đaci su bili u prilici da razgledaju razne modele tastature različitih frekvencija i namena, od solarne tastature do tastatura za tablet.

– I nakon radionice đaci su me ispitivali o detaljima moje profesije, što je za mene bio najlepši osećaj. To me je uverilo da je poseta srpskim đacima u Krisieu, imala smisla. Uzajamna radionica je još jedan način da deca iskažu svoja razmišljanja i postave interesantna pitanja na maternjem srpskom jeziku koga je neophodno sačuvati u rasejanju-ističe Ana Milošević.

Đaci su pokazali veliku zainteresovanost, a najviše su ih obradovale poklon tastature koje je roditeljka Milošević poklonila svakom đaku i školi. Nesvakidašnja praktična radionica u Romandiji pokazala je da su učenici, roditelji i škola usmereni zajedničkim snagama za bolju profesionalnu budućnost najmlađih.

Humanost na delu

Porodica Milošević je u više navrata tehničkim pomagalima obogatila nastavu na srpskom jeziku.Računar sa tastaturom i modernim pokazivačem, poklon Ane Milošević, namenjen đacima u Krisieu, preusmeren je humanim gestom porodice Milošević srpskim đacima u Negoslavcima u vukovarskom kraju, koji su tokom maja boravili u Bernu.

– „Velika nam je čast i zadovoljstvo što su porodica Milošević i Srpska škola u romanskoj Švajcarskoj izabrali našu školu i darovali poklon učenicima i školi tako vredno nastavno sredstvo. U ime učenika, nastavnika i svoje ime izražavam iskrenu zahvalnost na darovanom poklonu .“, ističe Branislav Danilovac direktor OŠ Negoslavci.

Srpska deca na Mondialitu 2016 u Cirihu

0

Na stadionu Letzigrund u Cirihu i ove godine održano je fudbalsko takmičenje Mundialito 2016. Na ovom takmičenju učestvovale su i četiri srpske ekipe: Pampers Srbija – 2008/09, Tinejdžeri – 2004/05, Juniori 2006/07, kao i jedna ženska ekipa – 2003/04.

IMG_4329Srpska ekipa je sastavljena od mladih fudbalera poreklom iz Srbije koji igraju u švajcarskim klubovima, kao što su Grashopers, Cirih, Arau, Bazel, Kloten, Sebah, Juventus Cirih, Muri, Glatburg, Afolten, FK Alijans, Srbija Cirih.

U konkurenciji ekipa iz ekipe iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Grčke, Makedinije Portugala, Švajcarske, Španije, Turske i drugih zemalja, naše devojčice su bile prve, dok je dečacima, tačnije “Tinejdžerima” pripalo 2. mesto, “Pamparsi” 3. mesto, i Juniorima 8.

POSLEDNJE VESTI