Plaćena reklama

Autobus iz Švajcarske Poljoprivrednoj školi u Srbiji

0

Udruženje dijaspore istočne Srbije u želji da pomogne đacima i zaposlenima Poljoprivredne škole „Rajko Bosnić“ dopremilo je iz Švajcarske linijski, gradski autobus, marke Skanija. Autobus je polovan, proizveden je 2003. godine, a korišćen je za potrebe gradskog saobraćaja, švajcarskog RVBW u Baden – Vetingenu.

Kada smo videli u novinama i na društvenim mrežama u kakvom je stanju autobus kojim se prevoze do škole svaki dan učenici i zaposleni, jednostavno smo morali da pomognemo. Ovo je skroman doprinos našeg Udruženja, a svakako je veliki dobitak za školsku decu, jer je autobus u više nego dobrom stanju. Ima 34 sedišta, jedno za osobe sa invaliditetom i 58 za stajanje, euro 3 motor, malo troši, a školi ga besplatno doniramo radi poboljšanja uslova obrazovanja i svakako za prevoz đaka“, ističe Borivoje Krekulović, predsednik Udruženja „Dijaspora istočne Srbije“.

Autobus iz Švajcarske trenutno je u proceduri carinskih organa. Čim se one završe, a ovo vozilo registruje biće na raspolaganju đacima, koji u poslednje vreme koriste usluge „Nikolić prevoza“, jer ni onaj prvobitni, star skoro tri decenije, nije u funkciji, a onaj polovni, koji je opština Negotin kupila za nepunih pet miliona dinara 2015.od firme Moto boem Trans d.o.o. iz Negotina, sa namerom da zameni stari, još uvek nije popravljen. Taj autobus je, inače, korišćen jedva jedno polugodište, a čak su mu i prilikom kupovine konstatovani određeni nedostaci. Saobraćao je uz sitne kvarove koje je popravljao predhodni vlasnik, a od kraja aprila prošle godine, definitivno je van funkcije.

Imamo uveravanja da će i taj autobus uskoro biti popravljen i da će i on uskoro ponovo biti u funkciji. Očekuju se stručnjaci iz Laste koji će dovršiti sve neophodne popravke. Sa tim autobusom i ovim iz donacije školi će biti znatno lakše. Napravićemo i bolji raspored prevoza“, kaže  Radomir Zlatanović, direktor Poljoprivredne škole sa domom učenika „Rajko Bosnić“.

Udruženje „Dijaspora istočne Srbije“, rečeno je na sastanku sa direktorom Poljoprivredne škole „Rajko Bosnić“ i predsednikom opštine Negotin Vladimirom Veličkovićem, ima nameru da sa zavičajem ostvari intenzivniju saradnju. Čitav ovaj projekat donacije za školu na Bukovu, osim Borivoja Krekulovića, koji je u švajcarskom RVBW u Baden – Vetingenu penzionisan, realizovali su brojni naši zemljaci: Boris Pistolović, Dragan Radulović, Aleksandar Kracanović, Edi Spnulović, Krsta Kikić, Ljubiša Vasiljkić…

Naravno, mogućnost saradnje naše dijaspore i matične opštine su velike. Moramo naći zajednički model i obostrano razumevanje da se prevaziđu nesporazumi“, ističe Borivoje Krekulović, predsednik Udruženja „Dijaspora istočne Srbije“.

Udruženje „Dijaspora istočne Srbije“ autobus je školi donirao besplatno, a Poljoprivredna škola sa domom učenika „Rajko Bosnić“ će, saznajemo, snositi troškove osiguranja, registracije, kao i goriva, putarine i povratne troškove.

Za školu ova donacija ima neprocenljivu vrednost, a naročito sa one bezbedonosne strane. Svakodnevno smo strepeli oko našeg autobusa koji je star 26 godina. On jeste amortizovan, ali je uvek postojala bojazan da nešto može da se desi. Sada će, verujemo, sve biti znatno bolje i bezbednije i za decu i za naše radnike“, kaže Radomir Zlatanović, direktor Poljoprivredne škole sa domom učenika „Rajko Bosnić“.

Glasanje u Švajcarskoj – Izbori za predsednika Srbije 2017

0

Glasanje u Švajcarskoj će moći da se obavi na tri mesta, u Ambasadi Republike Srbije u Bernu, Generalnom konzulatu Republike Srbije  i u Kantonu Tićino, tačnije u Luganu (Kongresni centar Lugano – Palazzo dei congressi).

Građani Republike Srbije mogu da glasaju u inostranstvu na izborima zakazanim za 2. april 2017. godine  – Uslov je da su upisani u jedinstveni birački spisak i da se na vreme prijave za glasanje u inostranstvu (do 10. marta 2017. godine).

Proverite da li ste upisani u birački spisak u R. Srbiji LINK

Zahtev da se upišete u birački spisak ako niste upisani LINK

Prijava za glasanje u inostranstvu LINK

Fotokopija pasoša ili lične karte R. Srbije je obavezna


Za glasanje u Ambasadi Republike Srbije u Bernu

Prijave putem pošte na adresu Seminarstrasse 5, CH-3006 Bern
ili na e-mail adresu ambasade.

Za glasnje u Generalnom konzulatu Republike Srbije u Cirihu

Prijave putem pošte na adresu Alfred-Escher-Strasse 4, 8002 Zürich ili na e-mail kozulata

Za glasanje u Kantonu Tićino (Lugano)

Prijave putem pošte na adresu Associazione Serbinfo, Via Nassa 2, 6900 Lugano, pozivom na broj 076 348 63 33 ili na e-mail adresu


Svi birači koji imaju boravište u inostranstvu da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska (11. marta 2017. godine), mogu podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećim izborima za predsednika Republike glasati u inostranstvu.

Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu obavezno mora da sadrži sledeće podatke: ime, prezime i ime jednog roditelja birača; jedinstveni matični broj birača; opštinu, odnosno grad i adresu prebivališta birača u zemlji, kao i podatke o opštini, odnosno gradu i adresi boravišta u inostranstvu prema kojoj će birač glasati na predstojećim izborima.

Diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije kome je podnet zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu dostavlja zahtev nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu prebivališta birača u zemlji.

Po donošenju rešenja da će birač na predstojećim izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i upisu tog podatka u jedinstveni birački spisak, birač se ne upisuje u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska po mestu prebivališta u zemlji, odnosno upisuje se u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska prema mestu boravišta u inostranstvu.

Ukazuje se da se podatak o tome da će birač glasati u inostranstvu može upisati u jedinstveni birački spisak samo za lice koje je već upisano u jedinstveni birački spisak. U slučaju da lice koje ima biračko pravo nije upisano u jedinstveni birački spisak za odlučivanje po zahtevu za upis podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu, neophodno je prethodno sprovesti postupak upisa u jedinstveni birački spisak. Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak, istovremeno sa zahtevom za upis podatka da će birač glasati u inostranstvu, podnosi se diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije koje oba zahteva dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi prema poslednjem prebivalištu podnosioca zahteva pre odlaska u inostranstvo, odnosno poslednjem prebivalištu jednog od njegovih roditelja.
Takođe, obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da mogu preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije podneti opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu njihovog prebivališta u zemlji zahtev za davanje obaveštenja o podacima koji su o njima upisani u jedinstveni birački spisak.

Uvid u jedinstveni birački spisak može se izvršiti i elektronskim putem na zvaničnoj internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave –  www.mduls.gov.rs, unošenjem podatka o jedinstvenom matičnom broju građana.

Švajcarska se predstavlja Donaldu Trampu

0

Po uzoru na jednu holandsku televizijsku emisiju, humoristička emisija koja je emitovana na švajcarskom SRF, napravila je video klip na kome su emitovane sve “osobine” po kojima Švajcarska može da zauzme drugo mesto posle Trampove Amerike.

Švajcarska je zemlja sa najlepšim oblinama u Evropi, ima lepe planine, tretira loše žene i dala im je pravo glasa tek 1970-ih, u nekim kantonima čak 1990. Ima najjaču vojsku na svetu, od kojih najhrabriji čuvaju i samog Papu. Švajcarska je izmislila Brexit i mrzi Evropsku uniju.

Da li će ove i ostale prednosti i pohvale na snimku ubediti Donalda Trampa da se izjansi “Švajcarska druga”? Konkurencija za osvajanje drugog mesta je vrlo teška. Pored Holandije pojavile su se i druge zemlje koje su u međuvremenu ušle u “trku”.

U međuvremenu, svako može da proceni, svojim očima da li je video poruka švajcarske ima sve atribute koji su potrebni da šarmiraju Donalda Trampa.

Referendum 12. februar 2017

0
© Serbinfo.ch (photo: Drago S.)

U Švajcarskoj će se 12. februara 2017. godine održati glasanje o nekoliko narodnih inicijativa. Pravo da iskoriste svoju građansku dužnost imaju svi državnjani Švajcarske sa pravom glasa. Proteklih nedelja svi oni su dobili na svoje kućne adrese materijal za glasanje, koji jednom popunjen može biti poslati nazad poštom, ili lično predat u nedelju 12. februara 2017. na svom glasačkom mestu.

Teme za glasanje na federalnom nivou:

1. Savezna uredba u pojednostavljenoj naturalizaciji stranaca treće generacije

12. februara 2017. godine, stanovnici švajcarske sa pravom glasa pozvani su da se izjasne o Saveznoj uredbi koja se odnosi na pojednostavljenje procesa naturalizacije stranaca treće generacije.

O čemu se radi?
Mladim strancim čija porodica živi u Švajcarskoj generacijama i koji su dobro integrisani u švajcarsko društvo, mora biti omogućena pojednostavljeni proces naturalizacije. Ovakva odluka Parlamenta podrazumeva promenu Saveznog Ustava.

Pitanje koje je će biti na listiću:
Da li želite da prihvatite Saveznu uredbu od 30. septembra 2016. godine koja se odnosi na olakšanu naturalizaciju stranaca treće generacije?

Stav Savezne vlade i Parlamenta
Savezna vlada i oba doma Parlamenta preporučuju da se prihvati promenena Saveznog Ustava.
Savezna skupština  je odobrila projekat sa 122 glasova za i 75 protiv, uzdržanih nije bilo. Skupština kantona sa 25 protiv 19, bez uzdržanih.

2. Savezna uredba o otvaranju fonda za nacionalne puteve i aglomeraciji saobraćaja (FOSTRA)

12. februara 2017. godine, stanovnici švajcarske sa pravom glasa pozvani su da se izjasne o Saveznoj uredbi o otvaranju fonda za nacionalne puteve i aglomeraciju saobraćaja (FOSTRA).

O čemu se radi?
Uredba ima za cilj da obezbedi sredstva za nacionalne puteve i aglomeraciju saobraćaja. Fond koji se osniva na neodređeno vreme, služi da se reše problemi kapaciteta nacionalnih puteva, kako bi se osiguralo funkcionisanje i odrćavanje istih i kofinansirali projekti aglomeracije.

Pitanje koje je će biti na listiću:
Da li želite da prihvatite Saveznu uredbu od 30. septembra 2016. godine o osnivanju fonda za nacionalne puteve i aglomeraciju saobraćaja?

Stav Savezne vlade i Parlamenta
Savezna vlada i oba doma Parlamenta preporučuju da se prihvati promenena Saveznog Ustava.
Savezna skupština  je odobrila projekat sa 146 glasova za i 48 protiv i 4 uzdržanih. Skupština kantona sa 41 protiv 1, 2 uzdržana.

3.  Zakon o III poreskoj refermi preduzeća

12. februara 2017. godine, stanovnici švajcarske sa pravom glasa pozvani su da se izjasne o Zakonu o trećoj poreskoj reformi preduzeća.

O čemu se radi?
Treća reforma oporezivanja preduzeća potiskuje smanjeno oporezivanje holding kompanija, sa delimičnim ili potpunim sedištem u Švajcarskoj. Zahvaljujući novim merama, pojačava se konkurentnost Švajcarske i stvara Kantonima političko-finansijski prostor za manevre.

Pitanje koje je će biti na listiću:
Da li želite da prihvatite Savezni zakon od 17. juna 2016. godine fiskalnim merama za jačanje konkurentnosti poslovnog tržišta Švajcarske. (Zakon o III poreskoj reformi preduzeća)?

Stav Savezne vlade i Parlamenta
Savezna vlada i oba doma Parlamenta preporučuju da se prihvati promenena Saveznog Ustava.
Savezna skupština je odobrila projekat sa 139 glasova, 55 protiv i 2 uzdržana. Skupština kantona sa 29 prema 10, 4 uzdržana.


Teme za glasanje u Kantonu Ticino

1. Pravna zaštita životinja

12. februara 2017. godine stanovinici kantona Tićino sa pravom glasa, pozvani su da se izjasne o Kantonalnoj uredbi koja se odnosi na pravnu zaštitu životinja.

O čemu se radi?
Kanonalna Vlada usvojila je 10. oktobra 2016. godine predlog promene Kantonalnog Ustava koja se odnosi na pravnu zaštitu životinja.
Ova izmena proističe od usvajanja parlamentarne inicijative koja se odnosi na osetljivost našeg društva prema životinjskom svetu.
U našem pravnom sistemu centralne teme zaštite životinja su pokrivene Federalnim zakonima, pre svega Ustavnom odredbom (član 80) .

Pitanje koje će biti na listiću:
Da li želite da prihvatite izmene kanotnalnog Ustava (član 14, stav 1)?

Stav Kantonalne vlade i Parlamenta
Kantonalni Parlament preporučuje da se prihvati izmena od 10. oktobra 2016. godine, člana 14, stav 1. kantonalnog Ustava.

Kantonalna vlada takođe preporučuje da se glasa DA za izmenu gore pomenutih članova kantonalnog Ustava.

2.  Smanjenje broja sudija za prinudne mere

12. februara 2017. godine stanovinici kantona Tićino sa pravom glasa, pozvani su da se izjasne o Kantonalnoj uredbi koja se odnosi na smanjenje broja sudija za prinudne mere.

O čemu se radi?
20. septembra 2016. godine, Kantonalna vlada usvojila je promene Zakona o pravosudnoj organizaciji, koja predviđa smanjenje broja sudija za prinudne mere. Sa sadašnjih 4 na 3.
Stupanjem na snagu švajcarskog Zakona o krivičnom postupku, 1. januara 2011. godine, Kantonalna vlada je odlučula da ujedini oblast mera prinude sa onima koje se tiču primene kazne, spajanjem nadležnih sudija.

Nakon pet godina rada, a posebno imajući u vidu pozitivnu ocenu aktivnosti koje obavljaju sudije, Kantonalna vlada je predložila Kantonalnoj skupštini smanjenje broja sudija, što bi dovelo do godišnje uštede od 256.000 franaka. Mera koja će će pomoći oporavku javnih finansija i omogući uravnoteženi budžet do 2019. godine.

Pitanje koje će biti na listiću:
Da li želite da prihvatite izmenu Zakona o pravosudnoj organizaciji od 20. septembra 2016. godine.

Stav Kantonalne vlade i Parlamenta
Kantonalni Parlament preporučuje da se prihvati izmena od 20. septembra 2016. godine, člana 14, stav 1. kantonalnog Ustava.

Kantonalna vlada takođe preporučuje da se glasa za izmenu gore pomenutih članova kantonalnog Ustava.

3. Finansiranje usluga kućne nege

12. februara 2017. godine stanovinici kantona Tićino sa pravom glasa, pozvani su da se izjasne o Kantonalnoj uredbi koja se odnosi na izmene zakona o finansiranju usluga kućne nege.

O čemu se radi?
Revizija zakona o kome se glasa, predviđa finansijsko opterećenje za kanton od 20% i opštine od 80% u sektoru usluga zaštite i kućne nege (SACD) u iznosu od 2,5 miliona franaka. Ovo smanjenje, koje može biti primenjeno i od samih predstavnika sektora, mora biti konkretizovano do 2019. godine, kroz mere racionalizacije potrošnje. Ukoliko racionalizacija troškova nije u potpuneosti realizovana od strane SACD, biće uvedeno, kao i u drugim kantonima, delimično plaćanje usluga od strane samih korisnika usluga, koji su trenutno besplanti.

Pitanje koje će biti na listiću:
Da li želite da prihvatite izmene Zakona o pomoći i kućnoj nezi od 20. septembra 2016. godine?

Stav Kantonalne vlade i Parlamenta
Kantonalni Parlament preporučuje da se prihvati izmena od 20. septembra 2016. godine, Zakona o pomoći i kućnoj nezi.

Kantonalna vlada takođe preporučuje da se glasa za izmenu gore pomenutih članova kantonalnog Ustava.

4. Ograničenja za neka socijalna davanja 

12. februara 2017. godine stanovinici kantona Tićino sa pravom glasa, pozvani su da se izjasne o Kantonalnoj uredbi koja se odnosi na ograničenja na neka socijalna davanja.

O čemu se radi?
Promena zakona o kome se glasa, predviđa regulisanje pravednije raspodelu socijalnih davanja kantona, u zavisnosti od broja članova porodice.
Od 1. januara 2017. godine, granica za pristupanje socijanim davanjima, pevećavaće se srazmerno broju članova domaćinstva. Za osobe koje žive same iznos ostaje isti. Za porodice, za roditelja ostaje nepromenjen, sa sledećeg člana se neznatno smanjuje, dok je pa progresivan počevši od trećeg člana porodice.
Ova promena predstavlja važan prvi korak ka reorjentaciji porodične politike kantona.

Pitanje koje će biti na lisitiću:
Da li želite da prihvatite izmene Zakona o harmonizaciji i koordinaciji sistema socijalnih davanja, od 20. septembra 2016. godine?

Stav Kantonalne vlade i Parlamenta
Kantonalni Parlament preporučuje da se prihvati izmena od 20. septembra 2016. godine, Zakona o harmonizaciji i koordinaciji sistema socijalnih davanja.

Kantonalna vlada takođe preporučuje da se glasa za izmenu gore pomenutih članova kantonalnog Ustava.

 

Švajcarska-Srbija: Dualno obrazovanje za suštinsku promenu Srbije

0

Na konferenciji „Dualno obrazovanje u funkciji efikasnijeg tržišta rada“ koja ja se održava u Beogradu učestvuje Državni sekretar za obrazovanje, nauku i inovacije Švajcarske Mauro del Ambrođo, premijer Srbije Aleksandar Vučić, ministar državne uprave i lokalne samouprave Ana Brnabić, ministar privrede Goran Knežević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin, ministar omladine i sporta Vanja Udovičić i predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež.

Vučić je na konferenciji „Dualno obrazovanje u funkciji efikasnijeg tržišta rada“ u Privrednoj komori Srbije ocenio da se kod nas izgubila filozofija rada, a pojavila filozofija diplome, zbog čega svako ko je stekne smatra da neko treba da mu obezbedi posao.

On je podvukao da je naše opredeljenje da budemo u EU i da pripadamo onom društvu koje će uvek da pronalazi izlaz iz svake krize u promenama u sebi, velikom radu, inovacijama i naučno-tehnološkom razvoju.

Premijer je poručio da ćemo upravo zbog toga da izdvajamo više sredstava u inovativne tehnologije, nauku, odnosno digitalnu Srbiju.

Srbija će u naredne tri godine imati rast od 3,5 do četiri odsto, podvukao je on i ocenio da to neće biti održivo ukoliko ne reformišemo obrazovanje.

Istovremeno, Vučić je podsetio na to da je Švajcarska izdvojila milion franaka za tehnološki park u Beogradu, dok je naša zemlja opredelila 20 puta više novca kako bi investirala u taj sektor.

Državni sekretar za obrazovanje, nauku i inovacije Švajcarske Mauro del Ambrođo

Državni sekretar za obrazovanje, istraživanja i inovacije Švajcarske Konfederacije Mauro del Ambrođo ukazao je na to da je nezaposlenost mladih u Evropi manja u zemljama koje imaju sistem dualnog obrazovanja.

On je napomenuo da je u Švajcarskoj Ustavom predviđeno da akademski put i stručno obrazovanje imaju istu vrednost, dok se ekonomska konkurentnost postiže zahvaljujući dobrom obrazovanju, kako dualnom, tako i univerzitetskom.

Činjenica da imamo snažan sistem dualnog obrazovanja omogućila nam je to da univerziteti nisu pretvoreni u ustanove masovnog obrazovanja, naglasio je Ambrođo i podvukao da celokupan sistem obrazovanja treba posmatrati sistemski, a ne odvojeno.

Prema njegovoj oceni, dualno obrazovanje u Švajcarskoj se malo razlikuje od onog u Nemačkoj i Austriji, s tim što svaka zemlja mora da prilagodi sistem dualnog obrazovanja sopstvenoj istoriji, kulturi i tradiciji.

Državni sekretar je objasnio da u Švajcarskoj 65 odsto mladih nakon obaveznog školovanja mora naći zaposlenje, odnosno obaviti praksu u privredi u okviru dualnog obrazovanja.

Samo ako nađu poslodavca mogu da uđu u sistem dualnog obrazovanja, precizirao je on i dodao da oni, potom, provode veliki deo obrazovanja u firmi, ali imaju i nastavu u školama.

Obrazovanje u dualnom sistemu, kako je ukazao, omogućava posle pet godina radnog staža polaganje ispita za pohađanje više škole.

Prema njegovim rečima, 50 odsto stanovništva Švajcarske ima visokoškolsko obrazovanje, a samo pet odsto osoba rođenih u toj zemlji nema diplomu.

Ambrođo je napomenuo da dualni sistem obrazovanja omogućava da ne uzimate stručnjake iz nekih domena u industriji i prebacujete ih u nastavnike, već mlade dovodite u industriju da uče od stručnjaka.

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević najavio je da bi zakon o dualnom obrazovanju uskoro trebalo da se nađe na javnoj raspravi.

On je podsetio na to da je pre pet meseci napravljen Akcioni plan, čiji je jedan deo upravo uvođenje dualnog obrazovanja u zakonske okvire, istakavši da je razvoj privrede u ekspanziji, a razvoj dualnog obrazovanja ga prati.

Prethodni period, kako je objasnio, obeležio je intenzivan rad na terenu, tokom kojeg su predstavnici Ministarstva, sa predstavnicima Privredne komore Srbije, lokalnih samouprava i tražišta rada, radili na planu upisa u srednje škole za narednu školsku godinu, koji će se razlikovati od dosadašnjeg i biće u skladu sa potrebama privrede.

Šarčević je podvukao da je Zakon o dualnom obrazovanju u tesnoj vezi sa Zakonom o srednjem obrazovanju i Zakonom o visokom obrazovanju.

“Švajcarska ima problem sa rasizmom”

0

Oko 800 ljudi učestvovalo je na demostracijama u Bernu protiv rasizma. Domostracije je organizovao “Bleiberecht für alle” (Pravo za sve) i druge grupe.

“U švajcarskoj postoji problem sa rasizmom”, istakli su organizatori u saopštenju. Prema njihovom viđenju, prezir, diskriminacija i stigmatizacija duboko su ukorenjene u šajcarskom društvu. Demonstranti su osudili “očigledne i populistčko desničarske”, ali i “one manje vidljive, sadržaje u zakonima i propisima koji se odnose na azil i migrante”.

Protest je imao dozvolu za održavanje, ali je policija malo promenila putanju, izbegavajući na taj način da demonstranti prođu ispred Saveznog trga i glavne železničke stanice, pre svega zbog bezbednostnih razloga ali i da se obezbedi nesmetano kretanje javnog prevoza.

Proteste koji su protekli bez incidenata, obezbeđivao je veliki broj bezbednosnih snaga.

Germania od juna počinje da leti iz Niša za Cirih

0
© gremania.ch

Švajcarska avio-kompanija Germania uvešće juna ove godine direktne letove na relaciji Niš – Cirih, a karte po ceni od 150 švajcarskih franaka već su u prodaji.

Germania će leteti na toj relaciji dva puta nedeljno, petkom i ponedeljkom. U cenu karte, kako je saopštila kompanija, uključene su sve takse i sve servisne usluge (do 20 kilograma besplatnog prtljaga).

Prvi let planiran je sa Aerodroma “Konstantin Veliki” 23. juna, a putnike će prevoziti najsavremeniji avion Airbus A319 sa 150 sedišta.

Anti-smog kampanja u Tićinu – Ograničenje na autoputu 80 km/h

0
© Ti-press

Počevši od utorka 31. januara 2017. godine zabranjeno je kretanje za putnička vozila sa Euro 3  i starijim dizel motorima na teritoriji Kantona Tićino.

Na kantonalnim putevima i autoputu A2 (deonica Chiasso – Rivera) uvedeno je ograničenje brzine na 80 km/h, kao i zabrana preticanja za kamione.

Osim toga, od utorka 31. januara 2017. godine, počevši od 05:00, sav javni prevoz gradski, prigradski autobiusi i vozovi (osim međugradskih eurocity) a koji ulaze u okvire trifa Arcobaleno, biće besplatni za celu populaciju.

Nadležno kantonalno ministarstvo je pozvalo sve građane da grejanje u stabenim i poslovnim prostorima smanje na 18 stepeni i na 21 u prostorijama u kojima se provodi više vremena.

Uvedene mere ostaće na snazi do daljnjeg.

“SRBIJA U EU PRE 2025”. Premijer Vučić u intervjuu švajcarskom “Bliku”

0
Novinar "Blik"-a Peter Hossli sa Premijerom Vučićem ©PASCAL MORA

Premijeru, koliko srpskih telohranitelja prati vas u Švajcarskoj?

Nijedan.

Da li se ovde osećate sigurnim?

Zašto se ovde ne bih osećao sigurnim?

Skoro su srpski mediji objavili da CIA hoće da vas ukloni. Da li se plašite za vaš život?

Ne mogu da zamislim da CIA stoji iza toga.

Srbija se nalazi između Rusije i Zapada. Kako će izbor Trampa promeniti situaciju u Srbiji?

Neće je promeniti. Srbija mora biti u stanju da se oslanja na samu sebe. Naš cilj stoji: i dalje ćemo reformisati našu privredu kako bismo pristupili EU. To ćemo uspeti.

Zašto ste toliko sigurni?

Naša privreda napreduje. Ove godine raste za 2,8 procenata. Sledeće godine možda za 4 procenta. Mi praktično nemamo deficit. Dođite u Beograd – na svakom ćošku se gradi.

Rusija ne želi da pusti Srbiju u EU. Tramp je Rusiji bliži nego EU. Iz vaše vizure izbor Trampa je hendikep.

Mi se nismo mešali u izbore. Ali Srbi su Trampovu pobedu frenetično proslavili.

Zašto u Beogradu slave Trampa?

Amerika je 1999. bombardovala Srbiju. Tada je američki predsednik bio Bil Klinton, suprug Hilari Klinton. Sada Srbi žele drugačiju američku politiku na Balkanu. Politiku koja nije protiv Srba.

Te 1999. bili ste deo srpske vlade. Znači li to da se radujete Trampovom trijumfu?

Moj zadatak su unutrašnje stvari Srbije. Radujem se saradnji sa Trampom. Doduše, u dobrim sam odnosima sa kabinetom Baraka Obame, Džoom Bajdenom i ministrom spoljnih poslova Džonom Kerijem.

Sledećeg aprila Srbi biraju novog predsednika. Ko će pobediti?

To niko danas ne zna. Populisti i demagozi imaju dobre šanse. Zato što njihove laži ne igraju ulogu.

Favorit je bivši spoljni ministar Vuk Jeremić, vaš politički protivnik.

On nije bio moj protivnik. Pitao me je da li bih ga podržao. Odbio sam ga, jer kod njega ne vidim čistu liniju. Kad je u Rusiji priča proruski, kada je u Vašingtonu – proamerički. On baš i nema kičmu.

Mogli biste sami da se kandidujete.

Drugi su popularniji od mene. Jeremić bi me verovatno pobedio. Ali odluka još nije doneta. Na kraju krajeva, odlučuje narod.

Šta ako narod želi predsednika Vučića?

Narod želi premijera Vučića! Gospodine Hosli, vi jedno pitanje postavljate na 10 načina.

Kada će Srbija postati član EU?

Do sada nikada nisam hteo da odredim datum. Danas ću prvi put javno reći: nadam se da ćemo 2022. postati članica EU. Siguran sam da ćemo pre 2025. postati članica EU.

Da li će premijer Vučić odvesti Srbiju u EU?

Verovatno ne. Mi smo oporavili zemlju za EU. Privreda raste, nema deficita. Time sam zadovoljan. Meni ne treba moć. Ali jednog dana će ljudi ceniti moj rad.

Udvostručene švajcarske investicije u Srbiji

0

Oni su na ovom skupu razmenili ideje i mišljenja u oblasti nauke, tehnologije, društva i kulture, kako bi unapredili svoja znanja i primenili novostečena iskustva.

U odvojenom susretu, kojem je prisustvovala i ministar državne uprave i lokalne samouprave Ana Brnabić, premijer Vučić i predsednik Šnajder Aman razgovarali su o saradnji dveju zemalja, naročito u oblasti reforme školstva i uvođenja dualnog sistema obrazovanja.

Vučić je obavestio švajcarskog predsednika o ekonomskim reformama u Srbiji i napretku Srbije na svetskoj “Duing biznis listi”, ali i o planovima za uvođenje sistema dualnog obrazovanja u srpsko školstvo.

On je izrazio zadovoljstvo stepenom saradnje sa švajcarskom Komisijom za tehnologiju i inovacije, koja je umnogome doprinela razvoju preduzetničkog duha u Švajcarskoj.

Današnje društvo se razvija u pravcu akademskog obrazovanja, što vodi većoj nezaposlenosti i zato je važno uvođenje sistema dualnog obrazovanja, istakao je Šnajder Aman.

Tema razgovora bila je i ekonomska saradnja dveju zemalja. Premijer Vučić je naglasio da su u poslednje dve godine švajcarske investicije gotovo udvostručene i da iznose približno milijardu evra.

U Srbiji posluje 200 švajcarskih kompanija, koje zapošljavaju 9.000 ljudi, a naša zemlja čini sve kako bi poboljšala poslovnu klimu i privukla još više stranih investicija, istakao je on.

POSLEDNJE VESTI