Parlamentarna grupa prijateljstva Švajcarska-Srbija u Saveznoj skupštini Švajcarske na čelu sa ko-predsednicima grupe gospođom Arslan Sibel, predsednicom Spoljnopolitičkog odbora, i gospodinom Kristijanom Imarkom, poslanikom iz kantona Soloturn, održala je u Bernu radni ručak. Prisutan je bio i ambasador Klaudio Fišer, Šef Međunarodnih odnosa Saveznog Parlamenta. Ovim susretom je obnovljen rad grupe posle duže pauze. Sastanak je protekao u prijateljskoj i konstruktivnoj atmosferi, uz razmatranje plana konkretnih aktivnosti za 2026. godinu, kao i mogućnosti za dalje jačanje i unapređenje saradnje između dva parlamenta. Posebno je istaknuto da je broj članova Parlamentarne grupe prijateljstva sa Srbijom u švajcarskom Parlamentu udvostručen u poslednjih šest meseci, što predstavlja jasan pokazatelj rastućeg interesovanja za unapređenje bilateralnih odnosa i saradnje sa Republikom Srbijom.
Sastanak je otvorio sekretar Parlamentarne grupe prijateljstva Švajcarska–Srbija i Savetnik u ambasadi Republike Srbije u Bernu gospodin Bojan Stojanović, nakon čega se grupi obratio poslanik Imark, koji je podelio pozitivne utiske iz njegove nedavne posete Beogradu i izneo predloge za dalji rad, uključujući i posetu grupe Srbiji. G. Imark se svojim entuzijazmom i zalaganjem pokazao kao pouzdan prijatelj Srbije i uspostavio pozitivan ton sastanku.
Ambasador Republike Srbije dr. Ivan Trifunović se predstavio švajcarskim parlamentarcima i istakao značaj parlamentarne saradnje kao jednog od ključnih stubova ukupnih bilateralnih odnosa. Naglasio je da redovan dijalog doprinosi boljem međusobnom razumevanju i stvaranju povoljnog okvira za razvoj kooperacije u brojnim oblastima od zajedničkog interesa. Ambasador Trifunović je podvukao da iako na prvi pogled različite zemlje, nas spajaju tradicija aktivne neutralnosti, naša dijaspora u Švajcarskoj, kulturna i jezička raznolikost, težnja ka inovacijama i održivom razvoju, kao i konkretna saradnja u oblastima dualnog obrazovanja i međunarodnih finansijskih institucija. Naš cilj je da Švajcarska i Srbija ne budu samo zemlje koje sarađuju, već i društva koja se međusobno razumeju.
Takođe je ukazano i na činjenicu da se 2026. godine navršava 110 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Republike Srbije i Švajcarske Konfederacije. Ovaj značajan jubilej predstavlja važnu priliku da se odnosi dve zemlje dodatno unaprede i podignu na još viši nivo, uz poseban naglasak na jačanje parlamentarne saradnje, ekonomskih veza i političkog dijaloga.
Sagovornici su se saglasili da ovakvi susreti doprinose kontinuitetu i dinamici bilateralnih odnosa i izrazili zajedničku spremnost da se saradnja u narednom periodu dodatno intenzivira.
U prostorijama Ambasade Republike Srbije u Bernu održan je radni skup kojem je prisustvovalo više od 50 predsednika i predstavnika srpskih udruženja i klubova koji deluju u Švajcarskoj.
Prisutnima su se obratili ambasador Republike Srbije u Švajcarskoj dr Ivan Trifunović, generalni konzul Republike Srbije u Cirihu Nj. E. Mihajlo Šaulić, kao i ekspert u Direkciji za imigracije i integraciju pri Državnom sekretarijatu za migracije Švajcarske (SEM), gospođa Melani Šmuc (Mélanie Schmutz).
Skup je pozdravnim obraćanjem otvorio generalni konzul Šaulić, koji je u uvodnom izlaganju izrazio zahvalnost predstavnicima udruženja na dosadašnjoj uspešnoj saradnji, uz želju da ona bude nastavljena i unapređena u narednom periodu. Tom prilikom istakao je da srpska udruženja u Švajcarskoj imaju značajnu ulogu u predstavljanju Republike Srbije u najboljem svetlu pred građanima i institucijama zemlje domaćina, doprinoseći jačanju međusobnog razumevanja i poverenja.
Ambasador Trifunović je u svom obraćanju naglasio značaj zajedništva i međusobne saradnje srpskih udruženja, kao i važnost njihovog umrežavanja. On je ponudio podršku Ambasade u organizaciji budućih aktivnosti i inicijativa, ističući da srpska dijaspora u Švajcarskoj predstavlja snažan most koji povezuje dve države. Posebno je ukazao na veliki doprinos dijaspore ekonomskom razvoju Republike Srbije, kao i na visok stepen integracije naših građana u švajcarsko društvo. Istovremeno je pohvalio činjenicu da pripadnici srpske zajednice neguju i čuvaju srpski jezik, kulturu i običaje. Ambasador je najavio da će 2026. godine biti obeleženo 110 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Republike Srbije i Švajcarske Konfederacije, predstavio deo planiranih aktivnosti Ambasade i pozvao prisutne predstavnike udruženja da aktivno učestvuju u obeležavanju ovog značajnog jubileja.
Gospođa Melani Šmuc je predstavila osnovne elemente integracione politike Švajcarske i u kratkoj prezentaciji ukazala na konkretne mogućnosti za unapređenje saradnje udruženja dijaspore sa kantonalnim i saveznim institucijama, naglasivši značaj konstruktivnog dijaloga i partnerstva.
Nakon navedenih obraćanja, svaki od prisutnih predstavnika imao je priliku da se kratko predstavi, iznese oblasti delovanja svog udruženja, kao i planove za buduće aktivnosti. U nastavku skupa organizovana je diskusija tokom koje su učesnici postavljali pitanja govornicima i razmenjivali mišljenja o temama od zajedničkog interesa.
Skup je završen svečanim banketom, tokom kojeg su zvanice u neformalnoj atmosferi imale priliku da nastave razgovore, razmene kontakte i dodatno unaprede međusobnu saradnju.
Ceo događaj protekao je u otvorenoj i konstruktivnoj atmosferi, uz izraženu spremnost svih učesnika za dalje jačanje saradnje između diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije i srpske zajednice u Švajcarskoj.
U 19. veku, ubrzo nakon rođenja, devojčice i dečaci rođeni van braka bili su prevoženi iz nemačkog dela Švajcarske u Milano. To je bila unosna — ali moralno i društveno uznemirujuća — praksa koja je potresla Evropu.
Dana 4. decembra 1807. selo Flüelen (oko 500 stanovnika) odjednom je postalo poznato u Švajcarskoj i šire. U tadašnjem komentaru lista Schweizerbote pisalo je:
„Mesto gde žive trgovci decom zove se Flüelen, selo blizu Altdorfa, u kantonu Uri.“
To je bio prvi put da je javno razotkriveno da u kantonu Uri postoji mreža koja transportuje nelegalno rođenu decu iz Švajcarske u Milano, preko planinskog prevoja Gotard.
U Milanu je još 1780. osnovana institucija Pia Casa degli esposti e delle partorienti — prihvatilište za napuštenu decu i rodilje. Ta ustanova imala je liberalnu politiku: majka je mogla da ostavi dete anonimno i da ga potencijalno kasnije preuzme, bez straha od kazne.
U to vreme, u Švajcarskoj nije postojalo nijedno sirotište ili institucija koja bi prihvatila decu rođenu van braka — zbog čega su deca napuštena ili predavana za usvajanje upućivana u Milano.
Kako je funkcionisao transport i ko je bio uključen
Prevoz dece su — prema istraživanju istoričara Filipa Arnolda — organizovale privatne porodice, među njima porodice babica (npr. porodica Maria Huber) i bivših učitelja (npr. Franz Josef Kempf).
Samo u periodu između 1803. i 1807. oko 60 dece je prošlo kroz njihove ruke i upućeno u Italiju.
Postoje primeri da su roditelji — uplašeni od društvene osude i pravnih posledica — prikrivani, a deca rođena u tajnosti. Jedan takav slučaj: žena iz kantona Nidvaldo (Wolfenschiessen) rodila je blizance, a otac nije želeo da je oženi. Nakon tajnog porođaja, otac je platio transport — ali bebe su umrle u toku puta.
U nekim slučajevima, novorođenčad je umirala već pri rođenju — tada su, uz učešće sveštenika i crkvenih službenika, deca bila tajno krštena i sahranjivana, bez da je iko saznao. Sveštenici su nepotpisano sahranjivali bebe u grobovima iskopanim ad hoc, da „ne bi ljudi ništa primetili“.
Preživeli novorođenčad su bila ukrcavana na nosiljke i pešice prevožena preko planina — često po više njih odjednom. Da bi preživeli ledenu tungu preše gore, Josef Kempf je navodno davao bebama otopine sa dodatkom opijuma, da ih uspava tokom prelaska.
Kada bi deca stigla u Milano, transportnici nisu mogli da ih predaju zvanično — jer institucija prihvata samo „trovatelle“ (izbačenu decu). Zato su decu predavali putem tajne rute za izbačene — tzv. ruota degli esposti — ili su sarađivali sa babicama u Milanu, uz falsifikovanje medicinskih dokumenata. Sve je rađeno da se izbegne prepoznavanje i posledice.
Zbog toga nije moguće danas sa sigurnošću reći koliko je dece zaista stiglo u Milano — a koliko je preminulo tokom puta ili bilo ostavljeno u drugim prihvatilištima.
„Vek izbačene dece“
Tokom 19. veka, ova trgovina decom postala je izuzetno profitabilna — i to ne samo u Švajcarskoj, nego širom Evrope. Zbog porasta broja vanbračnih rođenja, često se govori o „secolu dei trovatelli“ (vek izbačene-dece).
U kantonu Uri, procenat „nelegalnih rođenja“ porastao je sa oko 0,3 % oko 1800. do čak 5,7 % oko 1858.
Uzrok ovom porastu bili su višestruki: brz demografski rast, industrijalizacija, mobilnost ljudi, migracije — što je značilo da su mlade žene često radile kao služavke i bile podložne seksualnim iskorišćavanjima; nije bilo stabilnosti, a društvene norme i pravila su ih pritiskale.
Na to se nadovezala i zakonska diskriminacija: na primer, zakon iz 1810. u Uri je zabranjivao brak osobama koje su bile smatrane nemoralnim ili su živele u siromaštvu — čime je legalno sklapanje braka postalo gotovo nedostižno za mnoge. Time su vanbračna deca postala neizbežna posledica za siromašne žene ili služavke.
Društvene i pravne posledice — deca izopštena
Početkom 19. veka, trudnoća van braka je značila ogromnu društvenu i pravnu stigmu. Majka je bila primorana da prizna trudnoću i imenuje oca — u suprotnom, bila je izložena ispitivanjima, i to čak i tokom porođaja, uz ponižavanja i bol. Cilj je bio da se otac prisili da preuzme odgovornost za dete.
Ako nisu to učinili, majke — a često i očevi — bili su kažnjavani: novčano, telesno, društveno, ponekad i zatvorom. Status „nelegalnog deteta“ nosio je sa sobom sram i životnu neizvesnost.
Iz tog razloga mnoge žene — često siromašne, sluškinje, radnice — nisu mogle odbiti kada bi ih porodice babica prešle u mrežu: malo ko je imao slobodu izbora. Većinom su deca odlazila iz ruku žena koje nisu mogle da se suprotstave pritisku.
Transport je bio skup — npr. Kempf je tražio 90 fiorina po detetu, što je bila velika cifra s obzirom da je prosečna godišnja plata bila oko 200 fiorina. To znači da su ovu „uslugu“ mogli priuštiti uglavnom imućniji muškarci koji nisu želeli da naruše svoj ugled.
Nije retko da su lokalne vlasti same tražile da deca budu prevezena u inostranstvo — kako bi izbegle troškove izdržavanja i dalje eventualne „neželjenih“ potomaka. Jedan dokument iz 1808. pokazuje da je opština u kantonu Lucerna formalno angažovala Kempfa da preveze jedno nelegalno dete u Milano.
Zabrane i njihov razvod
Usled pritiska javnosti i medija, 1807. je izdat privremeni zabrana prevoza dece — ali retko je bila primenjivana jer je posao bio previše unosan, a vlastima je odgovaralo da se oslobode “nepoželjne” dece.
28. maja 1814. zabrana je formalno ukinuta — vlasti su tvrdile da je bolje regulisati očigledno raširen ilegalni posao nego ga pokušavati zabraniti, naročito kad su ljudi — navodno — dolazili izvan kantona Uri. Uvedene su mere poput minimalne starosti deteta od 8 nedelja pre transporta — ali one su uglavnom bile ignorisane.
Čak i nakon 1814., prema izveštajima iz tog perioda, porodice koje su se bavile prevozom dece nastavile su da rade — posebno porodica Huber iz Küssnacht.
Tek od 1820-ih, pod pritiskom policije i pravosudnih organa (npr. savet policije kantona Lucerna), vlasti u Uri su uspele da uspostave definitivnu zabranu. Svaki prevoz dece van granica Švajcarske u takvim okolnostima postao je krivično kažnjiv.
Pad kriminalne mreže — ali trajne posledice
Ipak, i posle zabrane, potražnja za ovakvom praksom nije nestala preko noći. Npr. 1842. je u kantonu Schwyz zapisano da je slučaj novorođenčeta prebačenog u prihvatilište za napuštenu decu u Como pokazao da mreža i dalje funkcioniše.
Tek u drugoj polovini 19. veka, sa razvojem socijalnih institucija u Švajcarskoj (osnivanje sirotišta) i nakon revizije savezne ustavnosti 1874., prestaju uslovi koji su podsticali nepriznata rođenja i tajne transportne mreže.
Međutim, pravna i društvena nejednakost za decu rođenu van braka ostala je decenijama — stigmatizacija i diskriminacija u nasledstvu, državljanstvu i prezimenu su opstali sve do reforme prava o maloljetnicima 1976. Tada je deci rođenoj van braka konačno priznata punopravnost u odnosu na decu iz braka.
Osoblje Ambasade Republike Srbije u Bernu upriličilo je svečani ručak u čast Njegovog Preosveštenstva Episkopa švajcarskog g. Andreja i sveštenstva Srpske pravoslavne crkve u Švajcarskoj, saopšteno je putem zvanične objave Ambasade.
Tom prilikom, ambasador Srbije u Švajcarskoj Ivan Trifunović izrazio je iskrenu zahvalnost Episkopu Andreju i prisutnim sveštenicima na njihovom predanom i dugogodišnjem radu, brizi o srpskoj zajednici, kao i na posvećenom negovanju dobrih odnosa između Srpske pravoslavne crkve i države Srbije.
Ambasador Trifunović je posebno istakao značaj zajedništva kao jednog od ključnih temelja snažne, povezane i stabilne srpske dijaspore u Švajcarskoj. Naglasio je da SPC ima izuzetno važnu ulogu u očuvanju duhovnog, kulturnog i nacionalnog identiteta Srba u dijaspori, kao i u jačanju osećaja pripadnosti zajednici.
Na kraju susreta, ambasador je izrazio želju da se plodna saradnja između Ambasade Republike Srbije i Srpske pravoslavne crkve u Švajcarskoj nastavi i u budućnosti, na dobrobit srpskog naroda i u cilju daljeg očuvanja njegovog identiteta, tradicije i vrednosti.
U prazničnoj atmosferi, u Šafhauzenu je održana edukativno-kreativna radionica pod nazivom „Božićna trpeza“, posvećena upoznavanju dece sa božićnim i novogodišnjim običajima, sa posebnim akcentom na tradicionalnu prazničnu ishranu.
U uvodnom delu radionice razgovaralo se o značaju posne trpeze na Badnji dan i mrsne trpeze na Božić. Učenici su imali priliku da se upoznaju sa razlikama između posnih i mrsnih jela, kao i sa simbolikom pojedinih namirnica koje imaju važno mesto u božićnim običajima. Posebna pažnja posvećena je značenju pripreme hrane kao dela porodične i verske tradicije.
Nakon razgovora, usledio je praktični deo radionice u kojem su deca samostalno pripremala posnu zakusku. Ova aktivnost podstakla je timski rad, kreativnost i razvijanje radnih navika, ali i pružila priliku učenicima da kroz praktičan rad učvrste stečeno znanje.
Po svečanom postavljanju stola, usledilo je posebno iznenađenje – dolazak Deda Mraza, koji je učenicima podelio poklončiće. Program je nastavljen kratkim prazničnim nastupom dece posvećenim Novoj godini i Božiću. Na kraju su učenici od učiteljice dobili i simboličan, ali koristan poklon – obeleživač za knjigu sa planom učenja, osmišljen kao pomoć u boljoj organizaciji školskih obaveza i razvoju samostalnosti.
Radionica je završena zajedničkom degustacijom pripremljene posne zakuske. Tokom čitavog događaja vladala je topla, praznična i podsticajna atmosfera, a učenici su pokazali veliko interesovanje, radost i aktivno učešće.
Radionica „Božićna trpeza“ u potpunosti je ostvarila svoje ciljeve – očuvanje tradicije, razvoj praktičnih veština, jačanje osećaja zajedništva i stvaranje pozitivnog prazničnog raspoloženja među najmlađima.
Tradicionalno švajcarsko pevanje uvršteno je na Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva.
Jodlovanje, tradicionalni švajcarski način pevanja, zvanično je postalo deo nematerijalne kulturne baštine čovečanstva. U ranim jutarnjim satima u četvrtak, Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO) uvrstila je ovu helvetsku tradiciju na svoju Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa, čiji je cilj očuvanje kulturnih praksi koje se ne ogledaju u građevinama ili predmetima, već u znanju, zajedničkim običajima i društvenim interakcijama.
Smatrano „emblematskim pevanjem Švajcarske“, jodlovanje obuhvata veliki broj različitih umetničkih izraza i duboko je ukorenjeno u stanovništvu, navodi se u kandidacionom dosijeu koji je Konfederacija pripremila zajedno sa stručnjacima iz oblasti vokalne umetnosti i predala UNESCO-u 2024. godine. U Švajcarskoj danas postoji više od 12.000 jodlera, okupljenih u 711 priznatih grupa Saveza švajcarskih jodlera.
Ova vokalna disciplina zasniva se na naizmeničnom korišćenju grudnog glasa i falseta, uz upotrebu slogova bez značenja, često povezanih sa lokalnim dijalektima. Jodlovanje je čvrsto ukorenjeno u svakodnevnom životu: može se izvoditi solo, u manjim grupama ili u horu, a ponekad je praćeno instrumentima poput harmonike. Snažan i prodoran zvuk ovog pevanja čest je na koncertima, festivalima i takmičenjima, gde izvođači često nose tradicionalne regionalne nošnje.
Prema navodima Saveznog zavoda za kulturu (UFC), jodlovanje se praktikuje i van tradicionalnih udruženja i horova. Ne radi se samo o nasleđu prošlosti – brojni savremeni umetnici danas eksperimentišu sa jodlom, „što potvrđuje živost tradicije koja se stalno razvija“, ističe UFC.
Jodlovanje kao izraz pripadnosti i kulturnog identiteta
Hektor Hercig, generalni sekretar Švajcarskog saveza jodlera, ocenio je uvrštavanje na UNESCO listu kao „divan znak priznanja“. „Ovo je potvrda osećaja pripadnosti, strasti i kulturnog identiteta koji generacijama oblikuju jodlovanje u Švajcarskoj“, izjavio je on.
Jodlovanje nije ograničeno samo na Švajcarsku – rasprostranjeno je i u Bavarskoj i Austriji, gde su ga sredinom 19. veka uveli tirolski pevački ansambli. Osim toga, praktikuje se i u centralnoj Africi, severnoj Evropi i Gruziji. Gruzijsko polifono pevanje već je uvršteno na UNESCO listu nematerijalne kulturne baštine još 2008. godine.
Poreklo jodlovanja – „emocionalno pevanje“?
„Postoji oko sedam različitih teorija o poreklu jodlovanja“, objašnjava Nadja Res, profesorka i rukovodilac odseka za narodnu muziku i jodlovanje na Univerzitetu u Lucernu. „Moja omiljena teorija je ona emocionalna, prema kojoj je jodlovanje nastalo kao izraz osećanja.“
Na UNESCO listi nematerijalne kulturne baštine već se nalaze i druge švajcarske tradicije: Festa vinogradara (2016), Karneval u Bazelu (2017), upravljanje rizikom od lavina (2018, zajedno s Austrijom), procesije Velike sedmice u Mendriziju (2019), veštine u mehanici i umetnosti izrade satova (2020, zajedno s Francuskom) i alpska sezona ispaše (2023). Ove godine toj listi pridružilo se i jodlovanje, dok se švajcarski grafički i tipografski dizajn još uvek nalazi na indikativnoj listi.
Savezni savetnik iz redova UDC-a, Guy Parmelin, izabran je danas za predsednika Švajcarske konfederacije za 2026. godinu, ostvarivši istorijski rezultat. Parmelin je dobio 203 glasa od ukupno 210 važećih listića, što predstavlja novi rekord u savremenoj političkoj istoriji zemlje. Sedam listića sadržalo je druga imena, dok je 13 bilo prazno, a pet nevažećih.
Parmelin preuzima funkciju od Karin Keller-Sutter, koja ostaje zvanično na čelu Konfederacije do 31. decembra. Njegov rezultat oborio je prethodni rekord koji su držali Jean-Pascal Delamuraz (1988) i Ueli Maurer (2018), oba sa po 201 glasom.
U poređenju sa dosadašnjim izbornim ciklusima, jasno se vidi da je podrška Parmelinu bila izuzetno visoka: prošle godine Keller-Sutter dobila je 168 glasova, Viola Amherd 158 u 2023, Alain Berset 140 u 2022, dok je Ignazio Cassis osvojio 156 glasova 2021. Najniži rezultat u poslednjim decenijama ostao je onaj Micheline Calmy-Re, koja je 2011. godine izabrana sa svega 106 glasova.
Ignazio Cassis izabran za potpredsednika
Ticinski savetnik Ignazio Cassis (PLR) izabran je za potpredsednika Švajcarske za 2026. godinu. Cassis je dobio 144 glasa od 190 važećih listića, dok je apsolutna većina iznosila 96. Zabeleženo je 26 praznih i 19 nevažećih listića. Glasove su dobili i drugi kandidati, među kojima se ističe democentrista iz Berna, Albert Rösti, sa 22 glasa.
Ovi rezultati potvrđuju stabilnost švajcarskog sistema kolektivnog rukovodstva, ali i snažnu podršku Parmelinu u trenutku kada zemlja ulazi u novu političku godinu sa izazovima u oblasti ekonomije, bezbednosti i evropskih odnosa.
Kada hladan i suv vetar počne da duva preko švajcarskih visoravni, mnogi ljudi se žale na glavobolje i druge tegobe. Uzrok njihovih problema je biza (Die Dise, la bise). Ono što mnogi ne znaju jeste da ovaj specifičan vetar postoji samo u Švajcarskoj.
Mistral, bura ili tramontana – širom sveta postoje brojni vetrovi sa sopstvenim imenima, objašnjava meteorološkinja Sabine Balmer iz SRF Meteo. Na jugu Kalifornije, vetar Santa Ana postao je tragično poznat početkom godine, jer je raspirivao velike požare u okolini Los Anđelesa, koji su odneli desetine života i uništili preko 12.000 kuća.
Švajcarska takođe ima svoj karakteristični vetar: bizu. Ona je jedinstveni meteorološki fenomen vezan za topografiju švajcarske visoravni, koje se sužava prema zapadu.
Specifičan švajcarski fenomen
Uobičajeno je da u Švajcarskoj, severno od Alpa, vetar duva sa zapada. Međutim, za formiranje bize potrebna je visoka vazdušna masa iznad centralne ili severne Evrope i niska iznad Mediterana. Ova razlika stvara vetar koji, suprotno uobičajenom pravcu, duva sa istoka-severoistoka prema zapadu.
Biza se može javiti tokom cele godine. Leti donosi suv vazduh i temperature u skladu sa godišnjim dobom. Zimi, međutim, može izazvati nagli pad temperatura i formiranje visokih magli, jer se hladan vazduh zadržava u „kadi“ švajcarske visoravni.
Brzina preko 100 km/h
Posmatranjem visoravni između Jure i Alpa vidi se da se ono sužava ka Ženevskom jezeru. Biza koristi ovaj „kanal“ i ne može da se proširi prema severu ili jugu. Kako se prostor sužava, tako vetar dobija na brzini.
Ulazeći u zemlju preko Bodenskog jezera, biza u oblasti Ženevskog jezera može dostići brzine od preko 100 km/h. Ovaj snažan vetar i turbulencije koje ga prate predstavljaju opasnost, posebno za aviosaobraćaj u francuskoj Švajcarskoj.
Na putevima može izazvati obaranja drveća i prekide u saobraćaju. Železničke kontaktne mreže takođe mogu biti oštećene, što dovodi do kašnjenja. Na jezerima zapadne Švajcarske stvaraju se visoki talasi, a manja jezera mogu brzo zamrznuti. U proleće i jesen biza može uzrokovati oštećenja vinograda i voćnjaka zbog mraza.
Ipak, biza nije samo problem – prema SRF Meteo, ona može poboljšati kvalitet vazduha uklanjanjem zagađujućih čestica iz atmosfere.
Uticaj na zdravlje
„Kada duva biza i ima magle, reagujem glavoboljom, problemima sa ravnotežom, smetnjama vida, mučninom i vrtoglavicom“, izjavio je jedan 61-godišnjak za St. Galler Tagblatt.
Srećom, ovako jaki simptomi su retki. Ali zbog naglog zahlađenja, meteoropate – osobe osetljive na vremenske promene – često osećaju tegobe dok ovaj vetar prelazi preko zemlje, posebno kada je praćen hladnim i vlažnim vremenom.
Stručnjaci ipak naglašavaju da nema jasnih dokaza da određeni vremenski uslovi izazivaju specifične zdravstvene smetnje.
„Zima veka“ iz 1956. godine
Zimski hladni talasi koje često prati biza mogu imati ozbiljne posledice i u energetskom sektoru. Godine 2012. temperature znatno ispod nule dovele su do velikog porasta potrošnje električne energije i nastanka opasnih ledenica na trotoarima i putevima.
Izuzetno niske temperature zabeležene su i 1986. i 1963. godine, kada su se čak i velika jezera, poput Bodenskog i Ciriškog, potpuno zaledila – fenomen koji se od tada nije ponovio.
Ipak, najekstremniji hladni talas zabeležen je u februaru 1956. godine, takođe uzrokovan bizom. Prosečna mesečna temperatura iznosila je –9 °C, što je najniži prosek u 269 godina merenja od 1755. godine, navodi SRF News.
Ambasador Republike Srbije u Švajcarskoj, dr Ivan Trifunović, posetio je sedište kompanije Ringier AG u Cirihu, gde je razgovarao sa izvršnim direktorom kompanije Markom Valderom (Marc Walder) i Mihaelom Meršom (Michael Moersch), direktorom Ringier Media International i šefom Global Media Unit sektora.
Tokom susreta, ambasador Trifunović upoznao se sa načinom rada ove vodeće medijsko-tehnološke kompanije, koja upravlja brojnim istaknutim medijskim brendovima, digitalnim platformama i tržištima, a uspešno posluje u čak 20 zemalja sveta, uključujući i Srbiju. Posebna pažnja posvećena je inovativnim načinima korišćenja veštačke inteligencije u kreiranju savremenog medijskog sadržaja, što je oblast u kojoj Ringier spada među pionire evropske medijske industrije.
Poseta je završena obilaskom redakcije Blick, jednog od najuticajnijih švajcarskih medija. Glavni urednik Rolf Cavalli i glavni digitalni direktor Sandro Inguscio predstavili su ambasadoru inovativne postupke rada i digitalne procese koji Blick pozicioniraju kao lidera u savremenom novinarstvu u Švajcarskoj.
Ovaj susret predstavlja još jedan korak u jačanju profesionalnih i tehnoloških veza između medijskih zajednica Srbije i Švajcarske, ali i potvrdu otvorenog dijaloga o budućnosti novinarstva u eri ubrzanog tehnološkog razvoja.
Potpredsednica Narodne skupštine Srbije i predsednica Odbora za spoljne poslove, Marina Raguš, primila je danas švajcarsku parlamentarnu delegaciju predvođenu Kristijanom Imarkom, kopredsedavajućim Parlamentarne grupe prijateljstva Švajcarska–Srbija. Delegaciji su se pridružili i Andreas Glarner, poslanik Nacionalnog saveta, kao i Yves Bülle iz kantona Argau.
Sastanku su prisustvovali i ambasadorka Švajcarske u Srbiji Anne Lugon-Moulin i ambasador Srbije u Bernu Ivan Trifunović, čime je dodatno potvrđen značaj redovne političke komunikacije između dve države.
Tokom razgovora, sagovornici su istakli važnost intenziviranja međuparlamentarne saradnje, produbljivanja političkog dijaloga i otvaranja novih oblasti od zajedničkog interesa. Poseban akcenat stavljen je na stalno unapređenje partnerskih odnosa, uz obostranu spremnost da se saradnja proširi na konkretne projekte i stabilne institucionalne veze.
Ova poseta, kako je ocenjeno, predstavlja još jednu potvrdu važnosti otvorene političke razmene i kontinuiteta u partnerstvu Srbije i Švajcarske, koje se poslednjih godina uspešno razvija kroz dijalog, ekonomske projekte i saradnju na nivou parlamenta.
Delegacije su se saglasile da se u narednom periodu rad nastavi u istom konstruktivnom duhu, uz zajedničku posvećenost produbljivanju odnosa u korist građana obe države.
