Facebook Instagram RSS Twitter
Facebook Instagram RSS Twitter
Reklama

Corriere del Ticino posvetio dve stranice Srbiji i srpskoj zajednici u Tićinu

Foto: CdT

Na Dan državnosti, ugledni švajcarski dnevnik Corriere del Ticino objavio je opširan prilog posvećen Srbiji i srpskoj zajednici u Kantonu Tićino, izdvojivši za ovu temu dve cele stranice. U središtu objave nalazi se opsežan intervju sa ambasadorom Republike Srbije u Švajcarskoj Konfederaciji, dr Ivanom Trifunovićem, u kojem se govori o odnosima Srbije i Švajcarske, ulozi dijaspore, kao i o značaju očuvanja identiteta i povezivanja zajednice sa maticom.

Pored razgovora sa ambasadorom, tekst donosi i prateće intervjue i izjave koje dodatno osvetljavaju prisustvo, doprinos i organizovanost srpske zajednice u Tićinu — uključujući sagovornike dr Mariju Stojadinović i paroha Marka Kneževića, koji iz svojih perspektiva govore o životu zajednice, kulturi, duhovnosti i svakodnevnim izazovima i prilikama.

U nastavku donosimo prevod intervjua i prevod pratećeg teksta.

Intervju ambasadora Ivana Trifunovića za Corriere del Ticino

 

Corriere del Ticino: Religioznost, jezik, hrana – uspešna integracija

 

Intervju ambasadora Ivana Trifunovića za Corriere del Ticino

Foto: Gabriele Putzu
Ambasador Republike Srbije u Švajcarskoj Ivan Trifunović dao je opširan intervju uglednom švajcarskom dnevniku Corriere del Ticino, u kojem je govorio o aktuelnim unutrašnjim političkim procesima u Srbiji, spoljnopolitičkim prioritetima, odnosima Srbije i Švajcarske, evropskom putu Srbije, kao i o značaju međunarodne izložbe Ekspo 2027 u Beogradu.

„Švajcarska i Srbija su dve neutralne zemlje koje traže svoje mesto u svetu koji se menja“

Razgovor vodio: Tomi Kapelini

Hemičar po obrazovanju, sa značajnom karijerom u farmaceutskoj i zdravstvenoj industriji – gde je obavljao visoke menadžerske funkcije u više biotehnoloških kompanija, uključujući i firme listirane na NASDAQ berzi, naročito u azijsko-pacifičkom regionu – Ivan Trifunović je danas ambasador Republike Srbije u Bernu.

Proteklog vikenda boravio je u Tičinu povodom obeležavanja 30 godina postojanja Udruženja „Sveti Sava“ iz Belincone, osnovanog s ciljem integracije Srba u društvo kantona Tičino. Susreli smo se u Luganu, u kulturnom centru LAC, nakon kratkog obilaska umetničkih izložbi.

Gospodine ambasadore, Srbija je tokom prošle godine bila u žiži pažnje. Posle urušavanja nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine, kada je stradalo šesnaest ljudi, protesti u Beogradu i drugim gradovima ne prestaju.

„Smatram da je studentski pokret u Srbiji deo šireg globalnog fenomena koji okuplja različite grupe nezadovoljne radom svojih vlada. To je nešto novo. Neke od njihovih primedbi mogu biti opravdane, ali demonstracije i nasilje ne dovode do pozitivnih političkih promena. Osnov demokratskog sistema su izbori. Vlada Srbije, na čelu sa predsednikom Aleksandar Vučić, najavila je izbore za ovu godinu, najverovatnije u drugoj polovini godine.“

Mislite li da će ti protesti doneti konkretne rezultate?

„Nadam se da će sva otvorena pitanja biti rešena na izborima. Ostaje da se vidi da li će i na koji način ovaj pokret – delom spontan i građanski, delom podržan od određenih domaćih i stranih političkih aktera – uspeti da se ujedini i ponudi jasnu platformu. Za sada nije jasno ko bi mogao da predstavlja sve demonstrante, ali naredni meseci će to pokazati.“

Postoji i slučaj Novaka Đokovića. Neki smatraju da bi mogao zauzeti politički stav.

„Vi novinari uvek tražite kontroverze. Slučaj Đokovića je u velikoj meri preuveličan. On je ikona srpskog naroda, nezavisno od politike. Izrazio je podršku mladima, ali ne zauzima stav protiv vlasti. Novak Đoković se ne bavi politikom. Ovu temu su mediji neprimereno naduvali. Predsednik Vučić je jasno rekao da je navijao za njega u finalu Australijan opena, kao i svaki Srbin.“

Ipak, godina je osetljiva. Srbija se priprema za Ekspo 2027 u Beogradu.

„Pre svega, izuzetno sam srećan zbog toga. Konkurencija je bila jaka – kandidati su bile i Sjedinjene Američke Države i Španija. Tim koji je pripremao našu kandidaturu odradio je odličan posao. Ponosni smo što će se ovaj veliki događaj održati u Srbiji i želim da zahvalim Švajcarskoj, koja je bila prva zemlja koja je potvrdila učešće.

Tema Ekspa je vedra i pozitivna: Igrajmo za čovečanstvo – sport i muzika za sve. Ozbiljno se pripremamo i očekujemo veliku međunarodnu vidljivost. Nadam se da će se unutrašnje političke tenzije ove godine rešiti demokratskim putem.“

Da li će koristi od Ekspa imati cela zemlja ili uglavnom Beograd?

„Neujednačen ekonomski razvoj nije problem samo Srbije. Vlada ulaže značajna sredstva u putnu i železničku infrastrukturu. Nekada je Srbija imala jedan auto-put, danas ih ima više, koji povezuju unutrašnjost sa prestonicom. Što se tiče pregrejanog tržišta nekretnina u Beogradu, to je pitanje ponude i potražnje, tipično za sve evropske metropole.“

Koji su vaši glavni ciljevi sa Ekspom 2027?

„Da pozicioniramo Srbiju kao zemlju otvorenu za poslovanje i saradnju. Naša spoljna politika je pragmatična – želimo da sarađujemo sa svima koji imaju dobre namere. I da istaknemo jednu od ključnih osobina srpskog naroda – gostoprimstvo. Međunarodni događaj poput Ekspa u potpunosti odgovara srpskom duhu.“

Da li će odnosi između Berna i Beograda biti dodatno ojačani?

„Oni su već odlični. Švajcarska je među četiri do pet najvećih investitora u Srbiji, posebno u proizvodnji. Kompanije poput Nestlé-a uložile su značajna sredstva. Veliki uspeh je i IT sektor – investicije su za šest do sedam godina porasle sa 350 miliona na preko 4,5 milijardi dolara. Microsoft ima razvojni centar u Srbiji sa 600–700 zaposlenih, a brojne švajcarske kompanije angažuju srpske IT stručnjake. Ove godine očekujemo i zvaničnu posetu predsednika Švajcarske Guy Parmelin.“

Obrazovanje je još jedna važna spona.

„Tačno. Praktično smo preuzeli švajcarski dualni sistem obrazovanja. Sarađivali smo sa profesorkom ETH-a Ursulom Renold i implementirali sistem gotovo u potpunosti identičan švajcarskom.“

Geopolitika: da li je istorijski odnos Srbije sa Rusijom oslabio?

„Postoje kulturne i verske veze koje mediji često preuveličavaju. U Beogradu smatramo da treba razgovarati sa svima, ukoliko se time ne nanosi šteta drugima. Rusija se ne može ignorisati. I Švajcarska, po mom mišljenju, ima pragmatičan pristup.

Kada je reč o spoljnoj politici, Srbija i Švajcarska dele sličnosti: obe su neutralne zemlje u srcu Evrope. U kontekstu rata u Ukrajini i novih globalnih odnosa, obe traže svoje mesto. Srbija je u UN glasala za rezolucije o teritorijalnom integritetu Ukrajine. Podržavamo teritorijalni integritet svih država, uključujući i Srbiju.“

Evropska unija – da li ste i dalje uvereni u pristupanje?

„Da. Predsednik Vučić je nezadovoljan sporim tempom procesa. On je složen i zahteva konsenzus svih članica. I sama EU prolazi kroz unutrašnju fazu preispitivanja. Srbija se oseća evropskom, geografski i kulturno, i nadamo se da će put napredovati bez neizvesnosti.“

Da li postoji strah od gubitka suvereniteta?

„Srbija će uvek stavljati svoje interese na prvo mesto. Trenutno ne vidimo ozbiljan sukob između tih interesa i pravila EU. Istina je da Švajcarska ima jedinstven položaj – teško je pomiriti sistem narodnih referenduma sa mehanizmima odlučivanja u Briselu. Švajcarski politički sistem izuzetno cenim, jedan je od najbližih savršenstvu. Za Srbiju je ulazak u EU gotovo prirodan izbor.“

Energetika ostaje izazov.

„Radimo na diversifikaciji izvora. Imamo sporazume sa Azerbejdžanom, koristimo gasovod preko Hrvatske i razgovaramo o povezivanju sa Grčkom radi kupovine američkog tečnog gasa, kao i o gasu iz Rumunije. Cilj je smanjenje zavisnosti od Rusije.

Poseban problem bio je što je nacionalna naftna kompanija imala rusko vlasništvo. Sjedinjene Države su uvele sankcije i zatražile povlačenje Moskve. Nedavno je najavljeno da će ruski udeo biti prodat mađarskoj kompaniji MOL, što bi trebalo da zadovolji američku stranu. Ipak, ostajemo pragmatični i održavamo korektne odnose sa Moskvom.“

Odnosi sa Vašingtonom nisu uvek bili jednostavni.

„Opet tražite teške momente. Odnosi sa SAD su značajno unapređeni. Potpisali smo sporazum o strateškom partnerstvu koji daje institucionalni okvir za prijateljske odnose. U poslednje vreme u Vašingtonu postoji veće razumevanje za srpsku poziciju u Bosni i Hercegovini. Danas je jasno da bez Srbije nema stabilnosti na Zapadnom Balkanu.“

Corriere del Ticino: Religioznost, jezik, hrana – uspešna integracija

©PABLO GIANINAZZI/TI-PRESS’

Srpska zajednica u Tićinu, savršeno integrisana, sačuvala je istinski „balkanski“ duh: vesela je, strastvena, voli igre i sport, religiozna kao što to samo pravoslavni hrišćani umeju da budu, sa onim evocirajućim obredima na staroslovenskom, pomalo kao tridentska misa kod katolika. Ukratko, sve je vrlo i iskreno „slovensko“. To predstavlja veliki kulturni doprinos i osećanja za naš kraj. Kada se slušaju usmena kazivanja jednog tićinskog Srbina, atmosfera odmah postaje ona obavijajuća koju prenose sveće, žute voštane sveće koje se pale ispred ikonostasa. Kakvo čudo!

„Da, mi smo takvi – kaže nam Marija Stojadinović, već dvadeset godina u Tićinu. Lepota naše zajednice, koja je već stigla do četvrte generacije, jeste u tome što je veoma dobro integrisana, a istovremeno čuva višestolećne tradicije. Srbi u Tićinu rade u svim sektorima: u zdravstvu, ja sam i sama porodični lekar, u građevinarstvu, zanatstvu, trgovini i ugostiteljstvu, kao moj muž do nedavno. Drugi rade u banci ili u opštini.“ Zapravo, prvi dolasci Srba u Tićino bili su znatno pre ratova devedesetih godina. Integracija je bila spora, ali uspešna. Većina Srba u Tićinu danas ima državljanstvo. „Moji srpsko-tićineski pacijenti stariji od 60 godina, priča Marija, traže od mene da im objasnim njihove patologije na srpskom, ali mladi žele da im govorim samo na italijanskom. Potpuno su integrisani. Za mene je put bio malo teži: došla sam ovde sa 27 godina, morala sam tek da naučim italijanski jezik, da mi se diplome medicine priznaju u Lozani… Ali sve je prošlo dobro: uvek sam bila prihvaćena i priznata, nikada nisam imala ni najblaži slučaj diskriminacije.“

Marija nam daje i jedan detalj koji otkriva određenu društvenu tendenciju: „U poslednje vreme, svadbe na koje me pozivaju su mešovite. Naravno, radi se o građanskim ceremonijama, ali nakon njih slede velika slavlja u Srbiji, uvek u avgustu.“ Tendencija, međutim, među mladima srpsko-tićineskog porekla, jeste da se u Srbiju vraćaju ređe nego njihovi roditelji. Svakako, privlačnost velikih pravoslavnih verskih praznika ipak se oseća, bar nekoliko puta godišnje. A za to je i Tićino dobro organizovano.

„Imamo dve crkve – objašnjava nam otac Marko Knežević, sveštenik srpske pravoslavne zajednice u Tićinu. Glavna, koju delimo sa katolicima, jeste crkva Svetog Jovana u Belinzoni, gde služimo tri liturgije mesečno, plus one radnim danima kada je praznik nekog sveca. Zatim je tu Sveti Roko u Luganu, jedna liturgija mesečno, isključivo iz organizacionih razloga. Ukupno je uključeno hiljadu srpsko-tićinskih porodica. Ali među vernicima imamo i Ruse, Ukrajince, Rumune, Bugare, Makedonce i švajcarske pravoslavce.“ Srpsko-pravoslavna zajednica u Tićinu je, između ostalog, član Radne zajednice hrišćanskih crkava u Kantonu Tićino (CLCCT). U svakom slučaju, procenjuje se da srpska zajednica u Tićinu broji do deset hiljada ljudi. U crkvi u Belinzoni, jednom mesečno, održavaju se časovi veronauke za decu i odrasle. Uz odobrenje katolika, tamo je postavljen značajan ikonostas poznatog umetnika Gorana Jovića. „Voleli bismo da organizujemo – kaže otac Marko – i druge inicijative posvećene umetnosti.“

Tu je i pitanje srpskog doprinosa tićinskoj kulturi. Udruženja kao što su Sveti Sava u Belinzoni, Desanka Maksimović u Luganu, sportski FK Drina, kao i organizovana Serbinfo Vladimira Miletića, obezbeđuju niz informacija i pre svega događaja i večeri, od muzičkih do književnih, pa sve do sočnih gastronomskih, koji uspevaju da uključe i oduševe čak i najtradicionalnije Tićineze. Što se tiče kulturne razmene među kantonima, dovoljno je reći da su prošle subote u Tićinu bile delegacije srpskih zajednica iz Ciriha, Soloturna i Cuga.

Razgovor vodio: Tomi Kapelini
Corriere del Ticino, 14.02.2026

Susret koji inspiriše: Poseta Žakline Marković Mitić i Ele Kulić školi „Zmaj“ u Švajcarskoj

U toploj i nadahnutoj atmosferi, učenici škole „Zmaj“ u Herisauu, u Švajcarskoj, ugostili su  Žaklinu Marković Mitić, pesnikinju i proznog pisca, i pesnikinju Elu Kulić, aktivne članice Udruženja srpskih pisaca Švajcarske. One su održale poetsku radionicu posvećenu lepoti pisane reči i snazi izražavanja na maternjem jeziku.

Kroz razgovor, zajednički rad i čitanje poezije, govorile su o tome kako nastaje pesma – od prve misli i osećaja do stiha koji ostaje zapisan. Učenicima su približile ideju da je poezija prostor slobode, mašte i hrabrosti da se izrazi ono što se ponekad ne izgovara naglas. Radionica je protekla u kreativnoj i podsticajnoj atmosferi, uz mnoštvo pitanja, osmeha i prvih napisanih stihova.

Cilj posete bio je da se deca podstaknu da pišu – da veruju svojoj mašti i neguju srpski jezik kroz stvaralaštvo. Za decu u rasejanju to predstavlja poseban izazov. Svi oni pohađaju škole na nemačkom jeziku, čitaju i pišu prvenstveno na nemačkom, dok je srpski jezik najčešće vezan za porodični dom i dopunsku nastavu. Upravo zato važno je pružiti im dodatnu podršku i pokazati da pisanje na maternjem jeziku nije samo učenje, već i čuvanje identiteta, emocija i osećaja pripadnosti.

Učenica Kalina svoje utiske o susretu opisala je u rimi sledećim rečima:

 Za mene je radionica
 kao igraonica.
 Smišljala se rima,
 zabava je bila svima.
 Od srca hvala, Ela i Žaklina,
 vaša Kalina.

Škola „Zmaj“, domaćin ovog susreta, već godinama se posvećeno bavi očuvanjem i razvojem našeg jezika i kulture u Švajcarskoj. U okviru škole jezika za sve uzraste i nivoe – od jaslica i predškolskog uzrasta, preko školskog i tinejdžerskog doba, do odraslih polaznika – pruža se mogućnost učenja srpskog, hrvatskog i bosanskog jezika, kako za početnike, tako i za one koji žele da svoje znanje usavrše. Pored redovne nastave organizuju se i kursevi kreativnog pisanja, srpske kulture i dramski klubovi. Škola se nalazi u Cirihu, kao i u nekoliko mesta istočne Švajcarske, uz mogućnost onlajn saradnje.

Za ovu posebnu priliku, Ela Kulić i Žaklina Marković Mitić napisale su zajedničku pesmu pod nazivom „Rečima granice briši“. Pesma je nastala kao dar učenicima i trajna uspomena na susret ispunjen poezijom i stvaralačkom energijom. Svakom detetu poklonjen je po jedan odštampani primerak pesme, sa željom da ih podseća da neguju maštu, veruju svojim mislima i hrabro pretaču osećanja u stihove.

Piše: Žaklina Marković Mitić

Učešće predstavnika Republike Srbije na OEBS konferenciji o borbi protiv antisemitizma

Delegacija Republike Srbije učestvovala je na konferenciji OEBS-a „Combating Anti-Semitism: Addressing Challenges of Intolerance and Discrimination“, održanoj 9. i 10. februara 2026. godine u Sent Galenu, u okviru švajcarskog predsedavanja OEBS-u.

U sastavu delegacije Republike Srbije bili su zamenica pomoćnika ministra za multilateralnu saradnju u Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije, Ksenija Milenković, i ambasador Republike Srbije Ivan Trifunović.

Tokom plenarnog zasedanja ambasador Ivan Trifunović dao je zvaničnu izjavu, u kojoj je istakao da borba protiv antisemitizma za Republiku Srbiju ne predstavlja samo savremeni izazov, već i pitanje duboke istorijske odgovornosti. Tom prilikom je naglasio značaj očuvanja sećanja na Holokaust i zajednička stradanja Jevreja i Srba pod nacističkim režimom, uključujući zločine počinjene u koncentracionom logoru Jasenovac, kao trajan moralni osnov za suprotstavljanje savremenim oblicima mržnje i diskriminacije.

Konferencija je okupila visoke predstavnike država učesnica, međunarodnih organizacija, eksperte i predstavnike civilnog društva, sa ciljem razmene iskustava i jačanja zajedničkih napora u borbi protiv antisemitizma, netrpeljivosti i diskriminacije, u svetlu porasta ovih pojava u Evropi i šire.

U okviru učešća na konferenciji, zamenica pomoćnika ministra Ksenija Milenković i ambasador Ivan Trifunović posetili su Jevrejski muzej Hoenems (Jewish Museum Hohenems), instituciju posvećenu očuvanju sećanja na viševekovno prisustvo jevrejske zajednice u ovom delu Evrope i njeno uništenje tokom Holokausta, kao i promociji dijaloga, obrazovanja i borbe protiv savremenog antisemitizma.

Trideset godina Udruženja “Sveti Sava”: Jubilej u Belinconi okupio više od 900 ljudi

U svečanoj atmosferi Espo centra u Bellinzoni, Udruženje „Sveti Sava“ iz Bellinzone obeležilo je veliki jubilej – 30 godina postojanja i rada. Proslava, koja je okupila više od 900 posetilaca, bila je istovremeno i emotivan podsetnik na put zajednice od osnivanja 16. maja 1996. godine, kao i potvrda da udruženje i danas ima važnu ulogu u očuvanju kulturnog identiteta, tradicije i zajedništva Srba u kantonu Tićino.

Centralni deo večeri obeležila su obraćanja visokih gostiju. Kao specijalni gost jubileja prisutnima se obratio ambasador Republike Srbije Dr Ivan Trifunović, istakavši značaj udruženja dijaspore kao mosta između zemlje porekla i države u kojoj naši ljudi žive i rade, uz poruku podrške daljem radu udruženja.

Skupu su se obratili i gradonačelnik Belincone Mario Branda, kao i gradonačelnik Arbedo-Castione Luigi Decarli, koji su istakli doprinos udruženja lokalnoj zajednici kroz kulturne aktivnosti, humanitarni rad i integraciju, uz poštovanje različitosti koje obogaćuju društveni život regiona. Poslanica Kantonalnog parlamenta Sara Demir naglasila je važnost udruženja koja doprinose društvenoj koheziji i neguju interkulturalni dijalog. Sara Demir je nakon proslave podelila i lični utisak, ističući da su ovakva okupljanja „uvek trenutak velike radosti i druželjubivosti“, uz zahvalnost domaćinima na toplom prijemu i organizaciji.

Među brojnim zvanicama bili su i predstavnici Srpske pravoslavne crkvene zajednice u Tićinu – sveštenik Marko Knežević, kao i predsednik Crkvene opštine Milenko Spasojević. Jubileju su prisustvovali i predstavnici ostalih srpskih udruženja iz Tićina, kao i predstavnici sportskih i medijskih organizacija, među kojima su Humanitarna organizacija „Nemanjići“, FK Drina i portal Serbinfo, čime je proslava dobila dodatnu dimenziju zajedničkog okupljanja i umrežavanja srpske zajednice u kantonu.

Poseban trenutak večeri bio je posvećen i zahvalnosti onima koji su tri decenije nosili udruženje. Uputili su se izrazi priznanja predsedniku Udruženja Željku Milićeviću, članovima uprave i svim volonterima koji danas čine okosnicu rada „Svetog Save“, ali i svim prethodnim aktivistima i članovima koji su kroz godine, često tiho i bez velike pompe, ulagali vreme, energiju i srce kako bi udruženje opstalo i napredovalo. Naglašeno je da je upravo kontinuitet zajedničkog rada, solidarnosti i spremnosti da se pomogne – od prvih generacija osnivača do današnjih članova – omogućio da „Sveti Sava“ već 30 godina bude mesto okupljanja, podrške i čuvanja srpske tradicije u Belinconi i širom Tićina.

Nakon zvaničnih obraćanja usledio je bogat kulturno-umetnički program, u kojem su nastupila društva iz različitih delova Švajcarske. Publika je posebno pozdravila goste iz SKUD „Desanka Maksimović“ iz Lugana, zatim KUD „Opanak“ – Sierre, KUD „Sloga“ Cirih, KUD „Petar Kočić“ Soloturn i KUD „Ras“ Lucern. Igre, pesme i koreografije iz različitih krajeva srpskog etničkog prostora pretvorile su jubilarno veče u pravu smotru tradicije i mladalačke energije.

Episkop Andrej primio upravu humanitarne organizacije „Srbi za Srbe“

U ponedeljak, 26. januara, u Episkopskoj rezidenciji u Cirihu, Njegovo Preosveštenstvo Episkop Andrej primio je članove uprave humanitarne organizacije Srbi za Srbe – švajcarskog odeljenja.

Sastanku su prisustvovali: Bratislav Stevanović, predsednik; Tanja Veljković, potpredsednik, kao i članovi Upravnog odbora: Pajka Marić Zekić, Marko Stanković i Milinka Mitrović.

Predstavnici organizacije upoznali su Episkopa Andreja sa dosadašnjim radom, misijom i aktivnostima „Srbi za Srbe“, kao i sa brojnim humanitarnim projektima realizovanim u cilju pomoći socijalno ugroženim srpskim porodicama, naročito deci i višedetnim domaćinstvima.

Episkop Andrej je sa velikom pažnjom saslušao izlaganje, izrazio zahvalnost na njihovom požrtvovanom i nesebičnom radu, te im uputio reči podrške, ohrabrenja i očinski blagoslov za dalji trud. Tom prilikom istakao je značaj hrišćanske ljubavi, solidarnosti i konkretnog svedočenja vere kroz dela milosrđa, naglasivši da je humanitarni rad ove organizacije živo svedočanstvo jevanđelskih vrednosti u savremenom društvu.

Tokom srdačnog i bratskog razgovora razmenjena su iskustva o izazovima humanitarnog rada u dijaspori, kao i o mogućnostima buduće saradnje između Eparhije švajcarske i organizacije „Srbi za Srbe“, na dobrobit srpskog naroda i svih onih kojima je pomoć najpotrebnija.

Susret je protekao u duhu međusobnog poštovanja, razumevanja i zajedničke želje da se humanitarna misija nastavi i dodatno osnaži, uz Božiji blagoslov i podršku Crkve.

Dan kada je Švajcarska jedva izbegla nuklearnu katastrofu

Screenshot

Autor: Thomas Weibel, prevod redakcija Serbinfo.ch

U 1950-im godinama Švajcarska je sanjala o sopstvenoj nuklearnoj industriji i izgradila eksperimentalnu nuklearnu elektranu u mestu Lucens u kantonu Vodo (Vaud). Međutim, projekat je doživeo katastrofalan početak: kada je reaktor pušten u pogon u januaru 1969. godine, jedna od gorivnih šipki se istopila i eksplodirala — i Švajcarska je tada bila na ivici velike nuklearne nesreće. 

Šta se desilo 21. januara 1969.

Osoblje u kontrolnoj sobi je dobro poznavalo svoj reaktor; većina tehničara bila je uključena u njegovu izgradnju, a mini nuklearna centrala je već nekoliko meseci radila bez prekida. Ipak, tehnologija je imala dečje bolesti — ventilatori za hlađenje gasom prvobitno nisu radili kako treba, a u decembru 1966. jedan je element goriva već pregrejan i istopljen tokom testa u Argovu. To je dovelo do značajnih unapređenja i konačno, krajem decembra 1968., dobio se zvanični dozvola za rad. 

Reaktor je pokrenut u 4:00 ujutru 21. januara 1969., a već u 4:23 sati, postao je u „kritičnom“ stanju — što znači da je nuklearna fisija počela stabilno da se odvija i reaktor je proizvodio struju. Osoblje je postepeno povećavalo snagu, ne sluteći da se tokom prethodnih meseci voda infiltrirala u sistem hlađenja i prouzrokovala koroziju gorivnih šipki. Džepovi korozije delimično su začepili kanale za cirkulaciju gasova za hlađenje, pa su se neke gorivne šipke počele pregrejavati. 

Eksplozija i teška havarija

U 17:14, reaktor je dostigao snagu od oko 12 megavata (~40 % nominalne snage). Najugroženija šipka, broj 59, čija je magnezijumska zaštita najviše korodirala, dostigla je temperaturu od 600 °C i potpuno zapušila sistem hlađenja. Uran u njoj se istopio i počeo je da gori „kao sveća“, kako je navedeno u zvaničnom izveštaju. Okvirni pritisak je nadmašio kapacitet cevi i ona je eksplodirala — preko tone rastopljenog radioaktivnog materijala i teške vode izbačeno je u pećinu reaktora. Sekundu kasnije usledila je druga eksplozija koja je oslobodila radijaciono kontaminisan gas, koji se kroz poroznu stenu i delimično probio čak i do kontrolne sobe i okoline. 

U 17:20 sati, sistem je pokrenuo hitno gašenje reaktora, a svi alarmi su počeli da se oglašavaju zbog ekstremnih vrednosti koje su instrumenti pokazivali. Jezgro reaktora se potpuno istopilo, a eksperimentalna elektrana je uništena. 

Okolnosti i posledice

Po sreći, oslobođene radioaktivne materije bile su takvog tipa da su se brzo raspadale u narednim satima i danima, pa je kontaminacija relativno brzo opala. Nekoliko dana kasnije stručnjaci u zaštitnoj opremi kratko su mogli da uđu u pećinu da procene štetu — i tada je postalo jasno da je Švajcarska imala veoma tanku liniju između nesreće sa lokalnim posledicama i katastrofe sa mnogo širim uticajem. 

Incident je kasnije klasifikovan na međunarodnoj nuklearnoj skali kao nivo 4–5 (značajan događaj sa lokalnim ili širim posledicama), što je, na primer, poređeno sa nesrećom u Three Mile Island u SAD iz 1979. 

Kraj nuklearnog sna

Nuklearna havarija u Lucensu označila je kraj velikih ambicija Švajcarske da razvije „Made in Switzerland“ nuklearne reaktore. Nakon ovog incidenta, planovi za domaću industriju nuklearne energije su napušteni — u budućnosti su švajcarske elektrane uvozile reaktore iz SAD i Nemačke. Lokacija u Lucensu je decenijama kasnije očišćena i betonirana, a otpadni materijal uklonjen, mada se i danas zabeleže blago povišeni nivoi tritijuma u procеdnim vodama iz tla, ostatak ranijih aktivnosti.

Izvor: Blog Švajcarskog nacionalnog muzeja (Blog du Musée national suisse / Schweizerisches Nationalmuseum).

https://blog.nationalmuseum.ch/fr/2026/01/le-jour-ou-la-suisse-a-frole-la-catastrophe-nucleaire/

Vladimir Miletić: Tramp u Davosu – kada govor nadjača diplomatiju

Lični stav urednika portala Serbinfo.ch o današnjem govoru Donalda Trampa na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu

Autor: Vladimir Miletić

Davos. Mesto gde se svake godine okupljaju svetski lideri, ekonomisti, predsednici država i korporativni giganti da bi razgovarali o budućnosti globalne saradnje — ekonomije, ekologije, bezbednosti i mira. Danas je ta priznata međunarodna platforma, tradicionalno simbol diplomatske diskusije i uzajamnog uvažavanja, bila svedok jedne od najneobičnijih i najproblematičnijih političkih impresija u njenoj istoriji: nastupa Donalda Trampa.

Umesto kratkog, fokusiranog i recipročnog govora kako to evropska diplomatija očekuje, Tramp je zadržao reč preko sat i 40 minuta — gotovo trostruko više od najavljenog vremena. Govor koji je trebao da traje oko pola sata završio se kao lomljiva monologija, preplavljena ličnim digresijama, ponavljanjima i stilskim odmakom od teme Samita. 

Umesto da poštuje format i suštinu foruma — razmenu ideja o globalnim izazovima — američki predsednik je dominantno govorio o jednoj temi: prisvajanju tuđe teritorije. Njegov insistiran poziv da SAD “nakon svih ovih godina” treba da iskupi ili otkupi Grenland, iako je jasno da je to deo teritorije sa suverenitetom Danske i naroda Grenlanda, izazvao je diplomatsku buru unutar evropskog bloka, čak i pre nego što je on završio izlaganje. 

Njegove reči nisu bile da “traži mir”, kako je sam tvrdio, već da nameće politički pritisak pomenutim liderima: „Možete reći da, i mi ćemo biti zahvalni… ili možete reći ne, i to nećemo zaboraviti.“ Takav jezik nije samo zapanjio većinu prisutnih, već otvara pitanje novog presedana u međunarodnim odnosima, gde su pretnje i ultimatum zamenile diplomatiju. 

Tokom svog iscrpnog govora, u jednom od najspornijih trenutaka direktno se osvrnuo na švajcarskog lidera bez ikakvog poštovanja prema državi domaćinu. Govoreći o ranijim razgovorima sa švajcarskim predstavnicima, on je opisao kontakt sa predsednikom — tačnije premijerom “ženom” koja ga je, prema njegovim rečima, “nervirala” i “ostavila loš utisak”. Nikada nije izgovorio njeno ime — Karin Keller-Sutter, koja je do 31. decembra 2025. bila predsednica Švajcarske i jedan od najviših zvaničnika zaduženih za trgovinske i političke odnose sa SAD. Njegove opaske na račun švajcarskih političara bile su personalne i umanjujuće, čak i kad se govorilo o pitanjima carina i trgovine. 

Takav način obraćanja — referisanje na državni lider bez imenovanja, tumačeći je samo kao “ženu” — ne samo da je nepristojan, već predstavlja važan diplomatski presedan, naročito na forumu koji se održava u zemlji koja se ponosi svojom neutralnošću, tradicijom međunarodnog dijaloga i diplomatskog poštovanja. 

Nakon govora, švajcarski lideri su se javno oglasili, ali su — u tipičnom švajcarskom maniru — izbegli oštru konfrontaciju, ističući da nemaju komentar i da su spremni da nastave pregovore sa Vašingtonom, uključujući teme trgovine i carina. Reakcije domaćih zvaničnika bile su oprezne, što jasno ukazuje na nelagodu i distancu od retorike koju je američki predsednik izabrao. 

Iako nijedna zvanična izjava iz Berna nije surovo kritikovala Trampov govor kao “nepristojan” ili “neprimeren”, kontekst njihovih javnih nastupa i diplomatskih tonova jasno odražava nelagodu zbog njegovog pristupa, koji je, izgledalo je, više ličio na politički performans nego na konstruktivan diplomatski govor. 

Ovakav nastup, koji poziva na konfrontaciju sa saveznicima i podseća na autoritativni ton koji je često izazivao tenzije tokom Trampovih ranijih međunarodnih nastupa, ostavlja srž jednog pitanja: da li se diplomatija koristi za rešavanje problema — ili za pravljenje novih?

Svet je danas suočen sa brojnim krizama — klimatske promene, rat u Ukrajini, globalna ekonomija i migracione dinamike — ali nijedna od ovih tema nije bila centar Trampovog nastupa. Umesto toga, dobili smo politički performans koji pomera granice tradicionalnih diplomatskih normi i šalje signal svima koji veruju da je multilateralna saradnja nešto više od scene za lične ambicije. 

Njegove opaske o švajcarskom liderstvu — bez izgovaranja imena, bez osnovnog poštovanja prema institucijama zemlje-domaćina — nisu samo neprijatni gaf. Oni predstavljaju signal dugoročnoj promeni u načinu na koji se shvata međunarodna diplomatija. 

Ako je ova scena iz Davosa trebalo da bude test za međunarodnu saradnju u 2026, onda smo svedoci poražavajućeg trenutka za diplomatiju i rasta unilateralnog pristupa koji preti da ponovo razjedini, umesto da ujedini, svetske lidere.

Vučić i predsednik Švajcarske Konfederacije u Davosu: razgovori o jačanju saradnje i investicija

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić danas je u  Davosu, na marginama Svetskog ekonomskog foruma (WEF 2026), održao ključni bilateralni susret sa predsednikom Švajcarske Konfederacije, Guyem Parmelinom. Tema razgovora bila je jačanje bilateralne ekonomske i ukupne saradnje između Srbije i Švajcarske, sa posebnim naglaskom na unapređenje investicionog ambijenta, inovacije i stvaranje novih radnih mesta.

Vučić je predstavio viziju Srbije kao stabilnog i pouzdanog partnera koja teži konkretnoj ekonomskoj saradnji uz jasno fokusirane ciljeve u oblasti ulaganja i privlačenja švajcarskih kompanija. Oba sagovornika složila su se da je u trenutnim globalnim okolnostima, obleženim rastućim rizicima u Evropi i svetu, dijalog i pragmatična partnerstva od ključne važnosti za prosperitet i ekonomski rast.

Vučić je naglasio i interes Srbije da dodatno ojača povezanost sa Evropskom unijom, posebno kroz reforme, energetsku sigurnost i regionalnu saradnju, što je dodatno obrađivano u razgovoru sa evropskom komesarkom za proširenje Martom Kos.

Na istoj konferenciji, predsednik Srbije istaknuo je i mogućnost skorog zvanične posete predsednika Parmelina Srbiji, koji bi mogao dodatno učvrstiti bilateralne odnose i otvoriti novu fazu praktične saradnje.

Ovaj susret održan je u okviru intenzivnog radnog programa Vučića na forumu u Davosu, gde se predsednik Srbije sastao i sa nizom drugih međunarodnih zvaničnika, a razgovori se fokusiraju na geopolitičke izazove, ekonomske prilike i perspektive partnerstava u turbulentnom globalnom okruženju.

123...71Stranica 2 od ukupno 71

POSLEDNJE VESTI

© Copyright 2014-2025 SERBINFO - All rights reserved.