Plaćena reklama

“Oluje poput ovih postaće pravilo”

0

“Ekstremni” vremenski uslovi poslednjih dana nisu zaobišli ni Švajcarsku. Nekoliko jezera i reka je već iznad prosečnog nivoa — na primer u Lucernu, gde je jezero počelo da poplavljuje stari grad.

Ekološko udruženje “Štrajk za klimu”, u poslednjim obilnim i vrlo nasilnim kišama i poplavama koje za njima dolaze potvrđuje svoja upozorenja. “Postoji strepnja da će u buduće ovakvi meteorološki ektremi neće više biti retkost”. 

Pored toga ističu da će posledice klimatskih promena uticati da će ovakvi događaji postati sve češći i teži kako klimatske promene budu napredovale.

Postoji samo jedan način da se spreči da ovakve oluje postanu češće i jače, a to je smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, što je brže moguće.

“Nema više vremena za kompromise”, Udruženje je zajedno sa 60 naučnika razvilo mere za smanjenje emisije CO2, dodajući da političari ovu situaciju moraju da shvate ozbiljno, inače ćemo se i dalje sustretati sa sve opasnijim klimatskim posledicama koje će imati i smrtne ishode kao što je slučaj u Nemačkoj. 

Od danas i zvanično — EU priznaje švajcarski sertifikat COVID19

0

Potvrda o potpunoj vakcinaciji koju izdaje Švajcarska od sinoć je digitalno povezana sa čitavim područjem EU/EFTA. Nakon ove odluke i Švajcarska je uzvratila uslugu, priznavanjem sertifikata koji su izdati u evropskim zemljama.

Odlazak u evropske zemlje od danas će biti malo lakši za ljude koji žive u Švajcarskoj a potpuno su vakcinisani. Nakon što je juče objavljena vest iz Brisela, danas je stigla i potvrda iz Berna. 

Kako kažu u Saveznoj kancelariji za javno zdravlje (BAG), Evropska Unija je zvanično priznala švajcarski sertifikat, a istovremeno je i Švajcarska sa svoje strane garantovala priznavanje sertifikata izdatih u državama članicama EU/EFTA.

Švajcarski sertifikat je povezan sa digitalnim sistemom EU i od sinoć (8-9. jula 2021. godine) može se koristiti na čitavom području EU/EFTA.

Iz BAG-a podsećaju da je od samog početka razvoja švajcarskog sertifikata dat visok prioritet njegovoj međunarodnoj kompatibilnosti.

Cilj evropskog digitalnog kovid sertifikata je da olakša putovanje tokom pandemije Covid 19. Međutim, na pojedinim državama je da odluče kako će se taj sertifikat koristiti. BAG podseća da svaka zemlja može da definiše sopstvene odredbe o ulasku i ima nadležnosti da iste prilagodi na osnovu epidemiološke situacije. Iz tog razloga je važno da se putnici koji poseduju potvrdu o poptunoj vakcinaciji, neprekidno obaveštavaju o važećim propisima o ulasku u zemlju odredišta. 

Dejan Dojčinović CEO tutti.ch – Dobra ideja uvek nađe novac

0
Dejan Dojčinović, CEO tutti.ch

Vodimo razgovor sa Dejanom Dojčinovićem, CEO firme i portala tutti.ch. Ovaj portaj je jedan od najvećih portala za male oglase u Švajcarskoj sa preko 15 miliona poseta svakog meseca.

Šta je poslednja stvar koju ste Vi kupili preko tutti.ch? Da li trenutno nešto prodajete preko vašeg portala?

Poslednja stvar koju sam kupio na tutti.ch je iPad. Inače, najčešće deci kupujem igračke. Trenutno prodajem stari iPhone i nekoliko dečijih igračaka. 

Mali oglasi su besplatni za korisnike. Tutti.ch ne zarađuje novac na taj način. Kako se finansira portal i koliko imate zaposlenih?

tutti.ch je besplatna platforma i prvenstveno se finansira putem reklama. Pored toga nudimo i usluge koje se naplaćuju korisnicima koji žele veću vidljivost svojih oglasa ili koji profesionalno koriste naš portal. Danas tutti.ch zapošljava međunarodni tim od oko 60 ljudi, od kojih je većina u Cirihu.

Od kada radite za portal? Kada ste izabrani za izvršnog direktora (CEO)?

Pridružio sam se portalu tutti.ch u januaru 2013. godine, kako bih postavio monetizaciju na portalu. Prvobitno je bilo zamišljeno kao honorarno radno mesto, dok sam ja razvijao moju kompaniju u Beogradu. Međutim, onda sam se “zaljubio” u tutti.ch i ostao do danas. Na poziciji izvršnog direktora (CEO) nalazim se od januara 2018. godine. 

Mnogi ne znaju da je tutti.ch jako povezan sa Beogradom. Šta sve tačno radite u Srbiji i da li ste zadovoljni?

Kompanija (InterVenture) koju sam suosnovao u Srbiji nudi usluge formiranja timova za razvoj softvera. tutti.ch i naša matična kompanija TX Group sarađuju od 2016. godine sa ovom kompanijom i trenutno zapošljavaju preko 100 ljudi u Beogradu. 

Beogradski tutti.ch tim trenutno se sastoji od 7 ljudi koji rade na proširenju portala. Prezadovoljni smo saradnjom sa kolegama u Srbiji.

Odrastali ste u Lucernu, završili gimnaziju i ekonomski fakultet u Cirihu i postali izvršni direktor jedne velike kompanije. Zvuči kao san i želja svakog roditelja. Dali su vaši roditelji ponosni na vas?

U međuvremenu jesu definitivno, ali to nije bilo uvek tako. Moji roditelji su zamišljali klasičnu karijeru u nekoj velikoj korporaciji, osiguranju ili banci, i nisu uvek pozdravljali preduzetništvo i moju spremnost da rizikujem. Ali na kraju je sve ispalo dobro i mislim da su veoma ponosni.

U vreme vaših gimnazijskih dana u Lucernu, na prostoru bivše Jugoslavije buktao je rat. Da li ste imali neke neprijatne situacije kao Srbin u tom trenutku? Da li je možda bilo neke vrste diskriminacije zbog porekla?

Devedesete godine nisu bile prijatne za ljude sa Balkana koji su živeli u Švajcarskoj. U to vreme bio je veliki talas migranata koji su dolazili sa naših prostora i Švajcarci nisu bili baš srećni zbog toga. Na primer, zbog mog porekla, retko su me puštali u klubove i zato samo uglavnom odlazio na srpske zabave i u srpske barove. Ali nakon više od 20 godina, situacija je sasvim drugačija i više ne osećam veliku diskriminaciju.

Da li je bilo i neuspeha u vašem profesionalnom životu? Kako je to uticalo na vas?

Naravno da je bilo i neuspeha, to je deo života. Na primer 2008. godine pokrenuo sam posao sa nameštajem koji je imao malo uspeha i nakon samo dve godine morao sam da zatvorim firmu. Učio sam iz takvih neuspeha koji su me motivisali da sledeći put budem bolji. Najvažnije da se prihvati neuspeh, i da se krene u nove izazove.

Koji je Vaš savet posetiocima našeg portala kako da postanu preduzetnici? Šta je prvi korak?

“Preduzetnik preduzima i ne prepušta“ to je bila moja najvažnija lekcija — naučite da razlikujete šta nije i šta jeste preduzetnik. Imati ideju i prepustiti je drugima da je realizuju suprotno je preduzetništvu. U principu, sve što je potrebno je biti proaktivan i preuzeti inicijativu. Sve ostalo naučiš usput.

Prvi korak je naravno ideja ali ne sme da se zaustavi samo na ideji. Pre nego što počnete neki biznis plan treba istraživati tržište. To je danas veoma lako moguće preko interneta. Mnogi ljudi se žale za nedostatak novca, ali dobra ideja uvek je našla novac. Morate biti odlučan i da znate da postavljate prava pitanja. 

Vi ste i vlasnik portala radiostanica.com, prvi onlajn radio portal koja pušta muziku sa prostora Balkana. Koju muziku volite Vi da slušate? Koja bi bila Vaša muzička želja za kraj?

Ja sam neko ko može da sluša skoro svaku vrstu muzike. Na primer, takođe jako volim da slušam grčku ili izraelsku muziku. Ali nema ništa tako dobro poput starog EX-YU roka ili balade. Divlje Jagode — Jedina moja.

Andrija Stojković, Serbinfo.ch

Izabrana nova uprava Udruženja srpskih pisaca Švajcarske

0

U subotu 12.06.2021. godine u Ucvilu održana je izborna skupština Udruženja srpskih pisaca Švajcarske. Udruženjem koje traje skroro 18. godina već osam poslednjih godina uspešno je predsedavao Milisav Đurić. Udruženje je jednoglasno izabralo novu upravu na čelu sa novim predsednikom Savom Ilićem.

Nakon odabira radnog predsedništva sastanak je počeo po tačkama dnevnog reda. Izveštaj o radu u proteklom periodu i izveštaj o stanju blagajne prihvaćen je jednoglasno. Milisav Đurić je pre početka odabira nove uprave rekao da nakon osam godina rukovodstva zeli da se zahvali udruženju na dosadašnjem radu ali da on želi da se povuče sa mesta predsednika.

Situacija u poslednje dve godine je bila teška, no u prkos svemu udruženje je uspelo da radi na novom zborniku Zaveštanja, koji je jedinstven po tome što svake godine izlazi na ćiriličnom pismu a koji pored naših članova ima goste pisce iz čitavog sveta. Danas udruženje broji 32 aktivna člana. Ni broj pasivnih članova kao i ljubitelja rada Udrženja nije mali. Želim nakon osam i po godina da vam kažem da ću ostati član uduženja ali se neću kandidovati za upravni odbor jer smatram da nakon toliko vremena treba neko drugi da stane na čelo naše družine. Želim svima da se zahvalim na podršci i svemu što smo zajedno uradili za dobrobit našeg udruženja, trudio sam se da se maksimalno posvetim ovoj našoj instituciji koju stvaramo srcem godinama. Bilo je i teških trenutaka ali mnogo više lepih, ljutski je grešiti jer greši samo onaj koji radi ali smo svojim postojanjem dokazali da istrajnost, posvećenost i ljubav prema očuvanju našeg identiteta što pokazuje i zbornik Zaveštanje. Na taj način smo se i zaveštali da pokolenjima prosleđujemo slovo postojanja. Novoj upravi želim od srca da nastave u istom duhu, tu sam da pomognem uvek kad treba. – rekao je Đurić.

Nakon izlaganja Đurića  prešlo se na izbor nove uprave. Udruženje je jednoglasno izabralo novu upravu:

  • Sava Ilić, predsednik
  • Snežana Petrović, potpredsednik
  • Snežana Milanović, sekretar
  • Katarina Bošnjaković Petrović, blagajna
  • Ela Kulić, medijske mreže
  • Monika Rajlić, medijske mreže
  • Mile Gostić, član uprave

Novi predsednik Udruženja srpskih pisaca Švajcarske, Sava Ilić  se zahvalio svima na glasovima i obratio se članovima:

Dugo sam u udruženju, prošli smo mnogo toga zajedno. Zbog prirode svog posla teško je prihvatiti bilo šta drugo, ali tako je kako je, prihvatam vaš predlog i trudiću se da istim stopama hodamo, kao što je radila i ranija uprava. Bez fleksibilnosti i odgovrnosti se ne postiže ništa, rad i kontinuitet kao i uzajamna podrša čine društvo a udruženje je pokazalo upravo svojim trajanjem da je to moguće.Uz vašu pomoć, kao što rekoh trudiću se da Udruženju, koje i jeste institucija a koju potpisuje naš zbornik Zaveštanja, dam maksimum. Hvala vam na poverenju, zajedno možemo sve. – rekao je Ilić.

Na sastanku su predstavljeni i novi članovi udruženja kojima su dodeljene i članske karte . Udruženje je požeželo dobrodošlicu novim članovima: Dragici Anđelić Đokić, Ljiljani Lukić, Mirjani Drljača i Zoranu M. Gajiću.

Violeta Aleksić

Post Covid19 (Long Covid) sindrom

0

Kako lekari sve više saznaju o kovidu 19, tako postaje jasnije da je u pitanju podmukla bolest. Infekcija ostavlja posledice po ceo organizam, pa se pacijentima sve češće dijagnostikuje “post kovid sindrom”.

Simptomi vezani uz navedeni sindrom nisu naivni – otežavaju svakodnevno funkcionisanje i traju nedeljama. Zanimljivo je da se post Covid19 sindrom ne događa samo osobama koje su imale teži oblik bolesti, već se često viđa i kod osoba koje su imale blagi oblik.

Mehanizam nastanka dugotrajnih posledica izazvanih virusom SARS-CoV-2 na ljudsko zdravlje i dalje nije sasvim jasan. Logična su razmišljanja da je glavni razlog dugotrajnog trajanja simptoma povezanih s post kovid 19 sindromom zapravo prikrivena infekcija u organizmu koja dovodi do prolongiranog imunološkog odgovora organizma.

Snaga našeg imunološkog sistema je ogromna. U gotovo 95% slučajeva on uspešno pobeđuje SARS-CoV-2, koji, osim u izuzetnim slučajevima, ne uspe proći ni prirodne barijere našeg organizma, poput npr. nosne i usne sluznice. Ali “slomom” prve linije obrane bitka se nastavlja, a organizam aktivira sledeću fazu urođenog (nespecifičnog) imuniteta koju započinju ćelije poput makrofaga i T-limfocita nakon što iz okolnog tkiva ili cirkulacije dođu na mesto infekcije. S druge strane, infekcija virusom uobičajeno rezultuje smrću ćelije i umnožavanjem virusa, a lokalno oslobođeni citokini dodatno aktiviraju još ćelija sa ciljem da se direktno neutrališe virus i uklone  ostaci raspadnutih ćelija (fagocitoza). Za optimalno funkcionisanje  ovih linija odbrane važni su dobre životne navike, zdrav stil žovota i adekvatan unos svih potrebnih zaštitnih materija (vitamini , minerali) kako bi se „ojačao“imunitet.

Sledeća  linija obrane  aktivira sistem specifične imunosti s dominantnim mehanizmima stvaranja specifičnih antitela i citotoksičnih limfocita koji treba da nam obezbede brzu i adekvatnu  zaštitu pri ponovnom susretu sa virusom u budućnosti.Ovaj nivo odbrane stičemo na dva načima-ako prebolimo inekciju ili vakcinacijom.

Nažalost, reakcija našeg imunološkog sisttema u borbi sa SARS-CoV-2 može postati nekontrolisana i prekomerna što predstavlja glavni činilac pokretanja kaskade promena koje mogu dovesti do sistemskog multiorganskog oštećenja  i smrtnog ishoda.Najveći broj obolelih ipak uspešno savlada infekciju ali, na žalost , veliki broj njih ima izvesne posledice u vidu  progresivnog oštećenja različitih  organa a i zvestan broj ima simptome i znakove tzv. post kovid sindroma koji značajno utiču na kvalitet života.

Razumevanje niza simptoma vezanih uz post kovid 19 sindrom nemoguće je bez poznavanja uticaja virusa SARS-CoV-2 na male krvne sudove i na procese zgrušavanja krvi. Cela kaskada procesa vezanih uz navedeno dovodi do poremećaja mikrocirkulacije praktično svih organa, a u najdramatičnijim slučajevima do ispoljavanja  plućne embolije ili moždanog udara.

Najčešći simptomi koji se pojavljuju kod pacijenata nakon preležane tzv.blage i umereno teške akutne faze Covid19 koji se najčešće viđa u populaciji mladih odraslih osoba  u koje spadaju  i studenti, uključuju dugotrajan gubitak ili izmenjenost čula ukusa i mirisa, hroničan umor, malaksalost, nedostatak vazduha,bol ili stezanje u grudima, lupanje srca,poremećaj pamćenja i koncentracije, noćno znojenje, bolove u mišićima i zglobovima, glavobolje.

Rezultati studije iz Italije su pokazali  da je dva meseca nakon prvih simptoma kovida 19 svega 12,6 % osoba bilo bez ikakvih simptoma, 32 % ispitanika imalo je jedan do dva simptoma, dok je njih 55 % bilo sa tri i više simptoma. Autori studije kao najčešće simptome navode opštu slabost koja se javljala kod 53,1 % ispitanika, subjektivni osećaj nedostatka vazduha (dispneja) u 43,4 % ispitanika, bol u zglobovima u 27,3 %, dok je  bol u grudima postojao kod 21,7 % ispitanika.

Najčešći simptomi koji se primećuju kod osoba koje su preležale kovid 19 vezani su za disajni sistem, a manifestiraju se kao subjektivni osećaj otežanog disanja, boli u grudima ili suvog kašlja, iako se standardnim dijagnostičkim procedurama ne nalazi poremećaj strukture ili funkcije pluća.

Uticaj SARS-CoV-2 na  na srce je predmet je brojnih rasprava, posebno vezanih uz povratak sportista na sportske terene nakon preležanog kovida 19. Radeći detaljne kardiovaskularne preglede kao i  magnetsku rezonancu sportista tri nedelje nakon pojave simptoma kovida 19, autori jedne studije su  zaključili da  znakovi akutne upale miokarda (miokarditis) postoje kod kod svega 1,4 %  sportista . Ranije objavljivani rezultati magnetske rezonancije srca mlađih sportista koji su preboleli kovid 19 u suprotnosti su s upravo navedenim rezultatima, a autori tog članaka su utvrdili da u gotovo 40 % njihovih ispitanika postoji kardiološko oštećenje, najčešće perikarditis (upala ovojnice koja oblaže srčani mišić).Simptomi perikarditisa obično se manifestuju kao bol ili stezanje u grudima, koja se može pogoršavati pri dubokom disanju, što je zapravo jedan od opisanih simptoma post kovid 19 sindroma.

S druge strane neurološki simptomi (glavobolja,nesanica, znojenje, poremećaj funkcije kranijalnih  nerava,poremećaji pamćenja, pažnje, percepcije konvulzije, paraliza itd.) imaju takođe veliku učestalost i predstavljaju značajan problem kod osoba koje su prebolele kovid 19.  Nedavno objavljen rad koji je analizirao mlađu populaciju osoba koje su prebolele infekciju utvrdio je da 78% pacijenata čak tri meseca nakon što su izišli iz akutne faze bolesti ima blage kognitivne poteškoće uključujući deficite pamćenja, pažnje, percepcije, itd.Učestalost pojave i širok dijapazon neuroloških simptoma sve češće se opisuju kao poseban entitet- neurološki post kovid sindrom.

Uz navedeno, primećena su brojna stanja iz domene psihijatrije poput demencijama sličnih sindroma, anksioznosti, depresije, PTSP-a.

Zbog navedenog brojni zdravstveni sistemi širom sveta počeli su da formiraju multidisciplinarne timove stručnjaka koji će brinuti o bolesnicima sa post Covid19 sindromom i tako im omogućiti celovit dijagnostički pristup, pravovremenu prevenciju komplikacija i optimalno lečenje.

Šta uraditi ukoliko imate dugotrajne simptome kovida?

U većini slučajeva simptomi nestaju sami od sebe. Ako ste zabrinuti zbog svojih dugih simptoma kovida ili ako oni ometaju vaš svakodnevni život, obraite se svom lekaru kako bi pronašli rešenje.

Podrška

Ako imate bilo kakvih pitanja o post kovidu, prva osbova sa kojom ćete razgovarati je uvek vaš porodični lekar.

Takođe možete dobiti dodatne informacije na sajtu Swiss Lung League, na kome ćete pronaći razne linkove ka kantonalnim kancelarijama, kao i drugim platformama koje pružaju podršku na ovu temu.
Informacije su dostupne na nemačkom, francuskom i italijanskom jeziku.

Mreža Altea (Altea network) bavi se dijalogom na temu post kovida, među obolelima, njegovom porodicom, medicinskim radnicima i istraživačima. Na njihovom portalu pronaći ćete razne informacije na tu temu (definicije, saveti i podrška)
Informcije su dostupne na nemačkom jeziku.

Troškovi lečenja

Troškove neophodnog lečenja u slučajevima post kovida pokriva vaše zdravstveno osiguranje.

Fudbalski klub Republika Srpska – Složno rešavaju sve

0

Fudbalski klub «Republika Srpska» nalazi se u gradu Šlirenu. Od tada pa do danas svojim radom i angažovanjem, koji beleže brojne utakmice svih kategorija fudbala, nižu uspehe. O njima se priča u celoj Švajcarskoj kako među našim sunarodnicima tako i među švajcarcima.

Klub broji preko 200. članova od čega su 100 aktivnih članova koji učestvuju u takmičenjima dok su ostali prijatelji, sponzori i pasivni članovi kluba. Aktivni članovi podeljeni su na Prvi tim, seniore, veterane i juniore.

Upravni odbor na čelu sa predsednikom Goranom Novakovićem, trudi se da bude na raspolaganju svim članovima, kako timu tako i pojedincima.Zajednički rešavaju svaku problematiku. Timski i složno, kako kaže Novaković.

Ideja o fudbalskom klubu rodila se davne 2000 godine. Predsednik kluba Goran Novaković se priseća kako je sve počelo:

Devedestih godina je postojao klub Jugoslavija.Nakon svih nedaća devedestih godina koje su propratile kako našu zemlju tako i dijasporu, 2000. Godine je došlo do raspada kluba Jugoslavija od čega su kasnije nastala tri kluba Srbija,Palermo i Republika Srpska.Ljudima iz Republike Srpske je bila želja da ovaj klub i nazovu po svojoj zemlji i tako je nastala ova naša družina divnih ljudi.

Uprkos situaciji koja nas je sve zadesila sa pandemijom, ovaj klub niže uspehe svojih ciljeva , na čelu tema je vredna uprava koja funkcioniiše jedinstveno:

Upravni odbor broji 13 članova. Čast mi je što sam izabran za predsednika ovog kluba, svestan naravno da je to kako izazov tako i odgovornost. Preko dvesta članova broji naš klub a taj broj stalno raste jer nam se ljudi stalno javljaju .Verovatno taj naš duh i dobra energija ostavljaju lep utisak i tu je verovatno i odgovor što i u prkos koroni i poštovanju svih mera predostrožnosti, bili smo na terenu, aktivni i vredni.Najleše od svega je to naše druženje gde su sve generacije zastupljene od dece do veteranja, što se kaže od 7 do 77. godina.

Godinama učestvujemo na brojnim fudbalskim turnirima, kako takmičarskog tako i prijateljskog karaktera. Ovu godinu, kao što rekoh uprkos koroni, pamtićemo po mogobrojnim uspešnim utakmicama koje su donele pobede, bilo je i onih gde smo imali i poraze ali takve utakmice su takođe najbolji časovi fudbala na otvorenom, da bi se sledeći put bolje igralo.Za uspešno trajanje potrebni su i porazi i uspesi. Sreća da je poraza zaista bilo malo na sreću. – kaže Goran Novaković

U upravnom odboru su Novaković Goran, Vuković Goran, Stojan Cvjetinović, Petar Maksić, Ljubo Nikolić, Ivica Petrović, Boban Stojković, Igor Vojnović, Michal Malach, Daragan Mitrović, Čedomir Papović, Čedo Vasiljević i Savo Mitrović.

Juniori ovog kluba takođe beleže pobede i napredak. Cilj im je veći rang takmičenja.

Pnosni smo na naše najmlađe.Juniori su zabeležili važne pobede. Tu su i nagrade, recimo navesću dve nagrade. Strahinja Mijatović medalja za najboljeg igrača, Jovan Maksimović medalja za najboljeg golmana. U ovoj godini uspeli smo da po prvi put u našem klubu, osnujemo i žensku ekipu fudbala. Tim broji dvadeset devojčica od 7 do 16 godina, broj će biti i veći jer je interesovanje ogromno. Cilj nam je da imamo dva ženska takmičarska tima do sledeće godine – rekao je Novaković

Covid 19 je najviše problema doneo prvom timu. To im je, kako kaže Goran, bio i najveći problem u protekloj godini. U nizu pobeda  na utakmicama prekid sezone takmičenja ih je zaustavio i usporio ulazak u drugu ligu:

Spremno i željno očekujemo novu sezonu, u kojoj nam je cilj da iz treće lige idemo za lestvicu iznad. Spremni smo za nove pobede. – kaže Goran 

Početak nove sozene biće krajem avgusta do tada će se članovi fudbalksog kluba Republika Srpska družiti na treninzima i u prijateljskim utakmicama.

Ovim putem pozivamo sve zainteresovane ljubtelje fudabal da nam se pridruže od juniora do veterana, svi su dobro došli. Informacije o učlanjenju mogu se videti na našoj zvaničnoj internet stranici fudbalski klub Republika Srpska, takođe smo prisutni na fejsbuku, instagramu ili direktno u Šlirenu na adresu: FC Republika Srpska, Bernerstrase 331, 8048 Cirih, Juhof 2. Tu smo od ponedeljka do nedelje, od 16 časova pa nadalje. Treninzi nam se sastoje iz tri poluvremena, prvo i drugo poluvreme igra, i treće najbitnije druženje. – kaže Novaković i dodaje:

Veterani 40 i 50 plus  su naši stubovi kluba. Tim 40 plus je svoju grupu doveo do zavidnog nivoa, oni su otišli za lestvicu iznad dosadašnjeg ranga, dok tim 50 plus taj rezultat dostigao još prošle godine. Rekao sam malopre da su oni stubovi kluba, misleći na to da većina ljudi iz te kategorije pomaže i drži klub na stabilnim nogama u smislu logistike kao i moralne i finansijske podrške, a bez dobre logistike se ne može ništa. Ovom prilikom se zahvaljujem svim članovima kluba na podršci i pomoći, naravno velika zahvalnost prema našim sponzorima koji su zu nas i zahvaljujući kojih postojimo. Jako nam je važno što nas i ovdašnji mediji podržavaju, kao što je to slučaj sa Vestima a tu je i ovdašnji Radio KRUG. Svi zajedno smo jedan klub koji ponosno nosi ime Republika Srpska. – kaže Novaković

Klub Republika Srpska je otvoren za sve ljubitelje fudbala, svaki novi član je dobrodošao. Druženje sa ovim divnim ljudima ne nosi sa sobom samo onu poznatu izreku «U zdravom telu, zdrav duh», već i onu «pored pesme i sport nas je održao – njemu hvala».

Jako je važno da se i naša poruka čuje i prenese na mlada pokolenja jer kultura našeg naroda pored pesama i igara ima i kulturu sporta. Da je to tako svedoče na ovim prostorima imena naših sunarodnika koja su ušla i u Švajcarsku istoriju fudbala. A uspeh svakog našeg pojedinca je uspeh svih nas. Timski i složno je jedini način da uradimo mnogo toga. Timski i složno je i slogan našeg fudbalskog kluba Republika Srpska. – rekao je Goran.

Violeta Aleksić

Uslovi za ulazak građana Srbije u Švajcarsku

0

Švajcarska od 26.juna omogućava ulazak turistima iz Srbije, ali uz određene uslove.

Švajcarska vlada donela je odluku o relaksiranju uslova ulaska u Švajcarsku u okviru dalje faze otključavanja, koja stupa na snagu od 26. juna i prema njoj državljanima Srbije dozvoljen je turistički ulazak u Švajcarsku.

Ko želi da uđe u Švajcarsku avionom, ukoliko je u prethodnih šest meseci preležao koronavirus, mora o tome posedovati potvrdu (11. dan od dana izdavanja pozitivnog PCR testa i mora biti u poslednjih šest meseci), ko je vakcinisan nekom od vakcina koje je odobrila Švajcarska – Fajzer, Moderna i Džonson i Džonson, Evropska agencija za lekove (EMA) – Astrazeneka, ili Svetska zdravstvena organizacija – kineski Sinofarm, mora imati odgovarajući sertifikat.

Građani koji nisu preležali koronavirus i nisu vakcinisani nekom od tih vakcina, a dolaze avionom moraju imati negativan PCR test i popuniti formular za ulazak u Švajcarsku.

Ukratko:

Prema ovoj odluci državljanima R. Srbije (koji putuju iz Srbije) dozvoljen je turistički ulazak u Švajcarsku avionom ukoliko su u prethodnih šest meseci:

  • Preboleli korona virus i o tome poseduju potvrdu (11 dan od dana izdavanja pozitivnog PCR testa mora biti u poslednjih šest meseci);
  • Vakcinisani nekom od vakcina koje je odobrila Švajcarska („Pfizer/BioNTech“, „Moderna“, „Johnson&Johnson“), Evropska agencija za lekove – EMA (+ „AstraZeneca“) i/ili se nalazi na „WHO’s Emergency Use Listing“ (+ „Sinopharm“) i o tome poseduju potvrdu.

Građani koji nisu preležali korona virus i nisu vakcinisani nekom od gore navedenih vakcina, a dolaze avionom, moraju imati negativan PCR test i popuniti formular za ulazak u Švajcarsku (Entry form)

Putnici koji koriste autobus ili voz za ulazak u Švajcarsku moraju popuniti formular za ulazak (Entry form), ukoliko ne poseduju potvrdu o preležanom korona virusu u prethodnih šest meseci ili potpunoj vakcinaciji nekom od gore navedenih vakcina.

Za sve kategorije naših državljana koji iz Srbije u Švajcarsku dolaze automobilom nema posebnih preduslova za ulazak, dakle nije potreban negativan PCR test, niti popunjen formular.

Državljani Srbije ponovo mogu turistički u Švajcarsku

0

Savezna vlada Švajcarske je odlučila da ublaži uslove za ulazak u Švajcarsku, kako je predloženo na konsultacijama sa kantonima.

Ukida se obaveza karnatina za putnike koji dolaze iz država koje su članice šengen zone.

Takođe su ublažena ograničenja ulaska za državljane trećih zemalja — poput Srbije, koji imaju dokaz da su potpuno vakcinisani. 

Od subote 26. juna 2021. godine državljani Republike Srbije mogu ponovo turistički da ulaze u Švajcarsku.

Štadler zainteresovan za otvaranje fabrike u Srbiji

0

Kompanija je zainteresovana za nove projekte u Srbiji, kao i otvaranje fabrike transformatora.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić je u Geozavodu razgovarao sa delegacijom Štadlera na čelu sa vlasnikom kompanije Peterom Špulerom, sa kojim je memorandum između Štadlera i Vlade Srbije, potpisao ministar građevinarstva Tomislav Momirović.

Memorandum predviđa značajnu finansijsku pomoć Štadlera Železničkom muzeju, a namenjena je razvoju i promociji muzeja.

Štadler, jedan od svetskih lidera u proizvodnji šinskih vozila od kojeg će Srbija nabaviti tri voza za brzu prugu, zainteresovan je i za otvaranje fabrike transformatora u Srbiji, kao i za dugoročnu stratešku saradnju u smislu prodaje vozova našoj zemlji.

Takođe, tema razgovora bila je i potencijalni plasman njihovih proizvoda Srbiji i zemljama u regionu, a razgovaralo se i o mogućnosti da Štadler otvori fabriku voznih sredstava u Srbiji. Susretu je prisustvovala i premijerka Srbije Ana Brnabić,ministar finansija Siniša Mali, kao i bivši nemački kancelar Gerhard Šreder, koji je prijatelj Petera Špulera.

U Geozavodu gostima iz Švajcarske predstavljena je Srbija kao investiciona destinacija.

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infastrukture Momirović održao je prezentaciju o pravcima razvoja srpske železnice i potencijalima za saradnju sa kompanijom Štadler.

Takođe, tokom susreta sa delegacijom Štadlera predstavljen je i projekat Beograda na vodi.

Pored Petera Špulera, u delegaciji Štadlera su i njegov sin Lukas Špuler koji je aktivno uključen u poslovanje kompanije i tekuće projekte, zatim Željko Davidović, menadžer za prodaju Štadlera za centralnu i jugoistočnu Evropu, Srbin iz Mrkonjić Grada, kao i Anzgar Brokmejer (Ansgar Brockmeyer), zadužen za prodaju i marketing i zamenik generalnog direktora Štadlera, kao i ambasador Švajcarske u Beogradu Urs Šmid.

Špuler je, predstavljajući svoju kompaniju, rekao da imaju veoma kratak rok da isporuče Srbiji tri brza voza dabldekera, da je to za njih veoma izazovan posao, ali obećao da će sve biti završeno kako treba i na vreme.

Takođe, potvrdio je da ta kompanija traži lokaciju za izgradnju nove fabrike transformatora.

Ranije je najavljeno da će Štadler isporučiti Srbiji prvi brzi voz do kraja oktobra, a drugi i treći do kraja godine. Nabavka tri brza voza od Štadlera putem tendera vredna je 62 miliona

Srbin Željko Davidović iz Štadlera je rekao da mu je naročita čast što se obraća na tom skupu, pre svega, kao Srbin.

“Ovo je jedna potvrda uspeha Srbije u finansijskom smislu. Želeo bih da gospodin Peter Špuler napravi tu prvu fabriku za transformatore, a ako Bog da bude i sledeće”, istakao je Davidović.

Ministar Momirović je kazao tokom prezentacije da Srbija projektima za razvoj saobraćajne infrastrukture želi da poveže ceo region i da su započete velike investicije, od kojih je najveća kada je reč o železnici izgradnja brze pruge od Beograda do Budimpešte kroz Srbiju, čija će prva deonica od Beograda do Novog Sada biti gotova do kraja ove godine.

Ministar je izjavio tom prilikom Tanjugu da je ovo veliki dan za srpske železnice i ekonomiju, pošto je Štadler pokazao zainteresovanost da otvori dve fabrike u Srbiji.

“Kupili smo tri kompozicije Štadler vozova, koji su najboljih vozova koji postoje u Evropi i oni će stići u Srbiju do kraja godine, a u februaru će početi komercijalno da se koriste od Beograda do Novog Sada”, rekao je Momirović i podsetio da će ti vozovi ići brzinom od 200 kilometara na sat.

Dodao je da su ljudi iz Štadlera prepoznali potencijale Srbije i zato danas došli u Beograd.

“Pokazali su interesovanje da otvore dve fabrike ovde, jedna je fabrika vozova i voznih sredstava. Nama će svakako u narednim godinama biti potrebno još vozova”, istakao je Momirović.

On je kazao da je nakon tavorenja srpskih železnica od 2014. do 2019. kupljeno 48 novih voznih kompozicija i da se sada kupuju i tri brza voza.

Ministar je dodao da će i zemlje u regionu morati da nas prate kada je reč o razvoju železnice, kao i da će srpske železnice za kratko vreme, u jednom delu, izgledati kao železnice u Francuskoj i Austrij.

Momirović je kazao da će biti obnovljena i cela barska pruga u Srbiji.

Predsednik Vučić ranije je izjavio da jedva čeka puštanje u saobraćaj brze pruge od Beograda do Novog Sada, što će biti krajem februara i da sedne u brzi voz koji je Srbija kupila od švajcarske kompanije Štadler.

Vučić je rekao da će pruga biti završena i pre toga, ali da će se nakon završetka radova obavljati test vožnje.

Podsećanja radi, Srbija je 2014. godine, nabavila od Štadlera 21 elektromotorni voz za srpske železnice, koji su upotrebi na regionalnim prugama.

Motivisana nastavnica maternjeg jezika o svom iskustvu i radu u srpskoj dopunskoj školi u Švajcarskoj

0

Naša sagovornica, Jelena Angelovski, studirala je, magistrirala i doktorirala na srpskoj književnosti, ali je veći deo života provela predajući srpski jezik đacima osnovne škole, najpre u Pančevu, a od 2018. godine u školama u Švajcarskoj. Trenutno živi sa porodicom u jednom malom mestu nedaleko od Ciriha.

Pravi je primer nastavnika kao ključnog činioca u sticanju znanja, zato verujemo da će njena priča motivisati mnoge da ne odustaju od svojih želja i principa, čak i onda kada napuste domovinu.

Kako ste se odlučili za poziv nastavnik?

Bilo mi je jako važno da studiram ono što volim, a to je bila i danas jeste književnost. Kao studentkinja nisam imala ideju da ću raditi u školi, to je bio tek jedan od poslova do kojeg sam slučajno došla posle fakulteta.
Ostala sam u njemu zbog dva razloga. Prvi je što i dalje nema utisak da idem na posao kad idem u školu, već je to jedan stalni, pokretni praznik života i neponovljiva razmena energija. Drugi je to što svoj posao doživljavam kao važnu misiju koja daje smisao svakom mom danu.

Koji je bio povod Vašeg dolaska u Švajcarsku?

Pre nego što sam došla radila sam trinaest godina u osnovnoj školi i prošla kroz manje-više sve bitne faze tog rada, što me je dovelo do potrebe da probam nešto ne sasvim novo , dakle nešto u čemu će mi stečeno znanje i iskustvo biti od koristi, a opet dovoljno nepoznato i izazovno da mi otvori mogućnost za razvoj. Istovremeno, moj muž i ja poželeli smo da promenimo okruženje i da ponudimo svojoj više ne tako maloj deci iskustvo promene perspektive i života u drugačijem svetu jer verujemo da je to izuzetno dragocen doprinos odrastanju. Posao u dopunskoj nastavi na srpskom jeziku pojavio se kao idealna prilika da nastavim da radim ono što najbolje umem i najviše volim, a da time istovremeno omogućim svojoj porodici jednu veliku avanturu.

Da li ste i koliko morali da menjate svoj princip rada da biste se prilagodili radu u- Nastavi na srpskom jeziku u inostranstvu?

Nastava srpskog jezika u inostranstvu zahteva iskusnog nastavnika, u to sam sada apsolutno uverena. To, međutim, nije dovoljni. Heterogenost grupa me odnosi se samo na spoj više uzrasta i nivoa, već i nivo znanja jezika, pri čemu se to raslojavanje često i ukršta, u smislu da možemo imati mlađu decu koja bolje govore, zajedno sa starijom koja su praktično negovornici. Drugi izazov je motivacija- naša škola nije obavezna, ne podrazumeva se, a opet se po ozbiljnosti pristupa i ciljevima poklapa sa zahtevima obavezne škole. Pritom, kod nas đaci dolaze kasno popodne, uveče ili subotom, dakle u vreme kada je potrebno uložiti poseban napor ne bi li se aktivirali i sa pažnjom i interesovanjem učestvovali na času. Uzevši u obzir te izazove s jedne strane, i ogromne razlike između školskog sistema Srbije, iz koje mi dolazimo, i švajcarskog sistema, u kojem su naši đaci stasali, usudila bih se da kažem da je moj princip rada, u smislu osnovnih načela, naravno isti, ali su se metode, oblici i tehnike rada u velikoj meri izmenile i prilagodile specifičnim uslovima nastave.

Sada nakon tri godine iskustva, koje su te ogromene razlike u sistemu rada koje biste istakli? Koje biste prednosti dali školi u matici, a koje ovoj u dijaspori?

Ta dva sistema razlikuju se kao nebo i zemlja i to je jasno i mojim kolegama, ali i roditeljima đaka koji su se školovali u Srbiji. Za mene je najupadljivija razlika vezana za stepen samostalnosti učenika, odnosno uloga nastavnika u procesu učenja u tradicionalnom smislu. Takozvani frontalni pristup, koji podrazumeva nastavnika koji stoji pred đacima i priča im, ovde je maltene potpuno skrajnut i apsolutna prednost data je podsticanju učenika da do odgovara dođu samostalno ili u grupi, uz jedva primetne intervencije nastavnika. Trudim se da iskoristim spremnost svojih đaka da zaista vredno i samostalno rade, ali očigledno je da im nedostaje i da im neko priča, jer se tako uči. Živa reč, uverena sam, nema zamenu u vaspitno- obrazivnom procesu, a srpski školski sistem još uvek na njoj počiva, što smatram velikim kvalitetom.

Druga bitna razlika vezana je za obim gradiva. Često ćete čuti žalbe roditelja u Švajcarskoj o otme da se brinu da im deca neće stići dovoljno široko opšte obrazovanje budući da vide da je školsko gradivo svedeno na neke prilično sužene teme. I ja to, naravno, vidim, i budući da i moja deca idu u tu školi, povremeno delim slične bojazni, pogotovo jer sam, slično kao i ostali roditelji, izašla iz našeg sistema, koji nam je upravo taj sveobuhvatni i širok pristup obrazovanju kao razvoju opšte kulture omogućio.

Međutim, moramo biti svesni- današnja škola ne priprema decu za naš, već za njihov svet, svet koji se tolikom brzinom menja da je na kreatorima školskih programa nepojmljiva odgovornost da na neki način pretopstave koje će veštine i znanja biti našoj deci potrebene u budućnosti. Ono što vidim i što me umiruje, to je da je ovdašnji školski sistem oblikovan pažljivo do detalja i da ništa nije prepušteno slučaju, kao i to da se velika briga poklanja tome da se deca u školi osećaju srećno, opušteno, motivisano i da se pripreme ne samo u intelektualnom, već i u praktičnom smislu za život koji ih čeka.

Kao nedostatak vidim često svođenje učitelja na mašine za korigovanje zadataka i izostavljanje njihove ljudske dimenzije i ličnog odnosa sa đacima, od koja često zavisi zaista mnogo u dečjem školovanju. To se trudim da nadoknadim svojim učenicima, jer sam ideju o važnosti ličnosti učitelja i njegovog odnosa sa đacima ponela kao jedan od temeljnih kvaliteta iz srpskog školskog sistema.

Kakvi su dalji planovi sa sve popularnijim serijalom “Čitam, slušam i razumem”?

Taj serijal nastao je na početku pandemije za potrebe mojih đaka koji su dobijali zadatke da pročitaju neke priče. Bila su im potrebna objašnjenja nepoznatih reči, ja im nisam bila pri ruci, a roditelji su bili već dovoljno sludjeni svojim poslom i zahtevima onlajn nastave u švajcarskoj školi. Snimila sam nekoliko priča sa objašnjenim rečima, tako da ih i deca koja slabo razumeju srpski mogu pratiti. To im se jako dopalo. Onda sam poslala i nekim svojim prijateljima iz inostranstva da puste svojoj deci, i tako je krenulo. Veliku zahvalnost dugujem svom mužu koji brine o tome kako snimci izgledaju i zvuče, što zaista mnogo utiče na prijem kod mlađe publike. Planiramo da nastavimo da snimamo priče za ovaj serjial, ali i da pokrenemo još dva nova: jedan u kojem ću čitati narodne epske pesme na način koji će ih približiti deci našeg vremena, i još jedan na kojem ću pokušati da pomognem đacima koji imaju teškoća sa pisanjem različitih vrsta tekstova.

Osvrnula bih se i na Vaš blog “Štelovanje glave” koji je nama, starijima, izuzetno inspirativan i duhovit, čitaoce zanima od kada postoji i koji je povod njegovog stvaranje?

Blog je nastao od objava sa fejsbuka koje sam počela da pišem kada sam se doselila ovde. Imala sam potrebu da neke svoje utiske podelim sa prijateljima, ali i da ih sredim sama sa sobom, pa su te beleške ličile na kombinaciju pisama i dnevnika. Za moju porodicu i prijatelje iz Srbije to je bila možda prilika da saznaju nešto o razlikama kojih nisu bili svesni, prijatelji odavde prepoznali su se u mnogim situacijama, a ja sam to doživela kao neku vrstu terapije kojom sam lečila sve šokove promene sredine ispisujući ih kao komična iskustva.

Mnoga od tih komičnih iskustava su upravo Vaše anegdote sa učenicima, lično meni su najzanimljivije Burž Kalifa, Šurnjaja, I-Jot-I, Maternji jezik, koje preporučujem našim čitaocima jer ih neće ostaviti ravnodušnim.

https://stelovanjeglave.com/2020/12/11/burz-kalifa/ https://stelovanjeglave.com/2020/12/11/surnjaja/ https://stelovanjeglave.com/2019/12/04/maternji-jezik/ https://stelovanjeglave.com/2020/12/11/i-jot-i/

Za sam kraj razgovora volela bih da nam kažete da li i nad čim najviše lamentirate u godinama od kada ste ovde?

Nisam tip osobe koja lamentira. Ima stvari koje me raduju, ima stvari koje me rastuže, ali gledam da ne žalim zbog odluka koje sam donela. Ako se neka ispostavi kao pogrešna, promeniću je, a ako ne želim da je promenim, onda nije ni vredna lamenta.

Milica Savić, Serbinfo.ch

POSLEDNJE VESTI