Tragičan život srpske studentkinje Mileve Marić

0

Mileva Marić je u leto 1896. upisala letnji semestar Medicinskog fakulteta na Univerzitetu u Cirihu. U oktobru se prebacila na Državnu politehničku školu na studije matematike i fizike. Bila je tek peta žena koja je primljena u ovu školu. Upisala se na studije matematike i fizike kao jedina i najstarija žena u grupi. U istoj grupi su se nalazili Marsel Grosman, Luj Korloz, Jakob Erlat i Albert Ajnštajn, kao najmlađi (tada je imao svega 17 godina). Prve dve godine studiranja su bile vrlo uspešne za Milevu.

Na proleće 1897. razvile su se simpatije i studentska ljubav sa Albertom Ajntajnom. Plašeći se ove veze, oktobra 1897. Mileva se ispisala sa Politehnike u Cirihu i otišla u Hajdelberg, u Nemačku, gde je na trećem semestru slušala predavanja iz teorijske fizike kod Filipa Lenarda. Međutim, zvanično nije bila upisana, jer to devokama nije bilo dozvoljeno sve do 1900. godine. U Hajdelbergu je jedno vreme stanovala u Hotelu „Riter”.

Dok je bila odsutna dopisivala se sa Albertom. Na njegov nagovor, četvrti semestar je ipak nastavila na Politehnici u Cirihu, gde se vratila 1899. Početkom oktobra te godine je položila petopredmetni prelazni diplomski ispit, što su njene kolege već učinile godinu dana ranije. Početkom marta 1900. godine, profesor Veber je prihvatio njen diplomski rad iz oblasti provođenja toplote.

Veza sa Ajnštajnom je nakon povratka u Cirih planula. Milevini roditelji se nisu protivili toj vezi, pošto su znali da su njene šanse za brak bile male zbog njene bolesti. Albert je 1900. želeo da se venčaju. Međutim, njegovi roditelji, posebno majka Paulina, su se protivili jer je bila starija od njega 3 i po godine i nije bila Jevrejka, već Srpkinja i isto kao on intelektualac.

Uprkos obećavajućem početku studija, Milevin uspeh je počeo da slabi.

Na leto, 27. jula 1900. održani su usmeni diplomski ispiti za studente četvrte godine politehnie, za studente fizike (Albert i Mileva) i studente matematike (Grosman, Kolroz i Erat). Najbolju ocenu je dobio Kolroz (5,45), zatim Grosman (5,23), pa Erat (5,14), Ajnštajn (4,91), a Mileva (4,00). Za obaranje Milevinog proseka, u odnosu na ostale koglege, najviše je zaslužna znatno niža ocena iz teorije funkcija, kod profesora Minkovskog. Početkom avgusta studentima su dodeljena svedočanstva, po kojima je Albertova prosečna ocena (4,6), bila niža od Milevine (4,7), s tim da Mileva još uvek nije imala diplomu. Tako je Albert diplomirao i otišao kući, a Mileva se nakon kraćeg odmora u Novom Sadu i Kaću, vratila sa sestrom Zorkom u Cirih i ponovo upisala letnji semestar četvrte godine na Politehnici.Radeći kao laboratorijski asistent, pripremala se da ponovo izađe na ispite.

Albertovi pokušaji da postane asistent, najpre kod profesora Vebera, a zatim i kod Hurvica nisu bili uspešni i što je dovelo u pitanje njegovu poslovnu i naučnu karijeru, i nemogućnost finansijskog osamostaljivanja, što je smatrao uslovom za sklapanja braka sa Milevom.

Mileva i Albert su se ponovo sastali na jezeru Komo. Nekoliko nedelja kasnije Mileva je otkrila da je trudna.

Krajem jula 1901. je ponovo pala na diplomskom ispitu, najverovatnije zbog njenog mentora, profesora Vebera, koji je prethodno zaoštrio svoj odnos sa Albertom, koji se prethodno njegovim nipodaštavanjem zamerio profesoru. Ne želeći da bude snihodljiva prema svom mentoru,verovatno i zbog ljubavi prema Albertu, odustala je od doktorata.

Te jeseni Ajnštajn je dobio slabo plaćeni posao nastavnika na zameni u Šafhauzenu.

U Novom Sadu, krajem januara ili početkom februara 1902. Mileva je rodila kćerku Lizerl, krštenu u Novom Sadu kao Ljubica. U svojoj 27. godini, sa nezavršenim fakultetom i vanbračnim detetom, počela je da se oseća kao sramota za porodicu. Lizerl je kao mala obolela od šarlaha i dve godine nakon rođenja joj se izgubio svaki trag. Nije poznato da li je umrla i da li je data na usvajanje. Odgovor o njenoj sudbini je pokušao da da britanski pisac Filip Sington u svom romanu, po kome je devojčicu usvojila jedna porodica u banatskom selu Orlovatu. Kada se Mileva pridružila Albertu u Bernu, dete nije bilo sa njom.

U međuvremenu, Albert je dobio posao u patentnom zavodu u Bernu. Albert i Mileva su se venčali u Bernu 6. januara 1903. Stanovi u kojima su u Bernu živeli postali su kabineti za zajednička teorijska istraživanja iz fizike, gde su nastajali mnogobrojni naučni radovi. Albert je šest dana nedeljno provodio u patentnom zavodu, slobodno vreme je posvećivao fizici. Život im je postao lakši kada je Albert dobio povišicu. Dobili su sina Hansa Alberta. Bez obzira na obaveze oko dece, Mileva je sarađivala u naučnim istraživanjima, kao što su radovi na konstrukciji instrumenata za merenje malih električnih napona od 1907. do 1910. godine.Ajnštajn je 1905. objasnio fotoelektrični efekat, a 1908. je dobio licencu za rad na univerzitetu u Bernu. Sledeće godine je dao otkaz na Univerzitetu u Bernu i patentnom zavodu i prihvatio je mesto vanrednog profesora teorijske fizike na Univerzitetu u Cirihu.

Ajnštajn je počeo da se dopisuje sa rođakom u koju je bio zaljubljen kao dečak, pa je brak sa Milevom zapao u krizu. Da bi pokušali da prevaziđu probleme, otputovali su na odmor. Njihov drugi sin Eduard je rođen 1910. Sledeće godine, Albert se sa porodicom preselio u Prag, gde je postavljen za redovnog profesora na Univerzitetu Karl-Ferdinand. U Pragu su živeli kraće vreme u periodu 1911–1912. Za Milevu je ovaj prelazak bio težak. Kao Srpkinja je bila osetljiva na napetosti između nemačkih i čeških nacionalista, sa kojima sa kao pripadnica slovenskog naroda identifikovala. Albert se 1912. vratio u Cirih, što je bio potez za koji je Mileva verovala da će ojačati njihov brak.

Na Malu Gospojinu, njihova deca, Albert i Edvard su krštena u Nikolajevskoj crkvi po pravoslavnom običaju, a kum deci je bio porodični i stranački prijatelj Lazar Marković.Albert je pronašao novog saradnika za matematiku Marsela Grosmana. Takođe je odnos sa rođakom, Elzom Levental, pretvorio u ljubavni. Do krize u braku je došlo na proleće 1914. kada je Albert prihvatio položaj stalnog člana prestižne Pruske akademije nauka, kao i mesto redovnog profesora na Univerzitetu u Berlinu. Mileva je ispočetka odbila da prati Alberta, pošto je Elza živela u Berlinu, ali su se ipak preselili. Albert je napravio spisak naredbi za Milevu, sa zapovestima kao što su „odgovaraj mi samo kada ti se obratim“. U julu 1914, dan pre izbijanja Prvog svetskog rata, Mileva je spakovala stvari i vratila se sa decom u Cirih. Albert je ostao sa Elzom i dovršio Opštu teoriju relativnosti. Tokom ratnih godina Mileva i Ajnštajn su se otuđili. Godine 1916. Albert je zatražio razvod od Mileve, koja se razbolela od ovog zahteva. Dok je Mileva bila bolesna, njena mlađa sestra Zorka se brinula o deci, ali je na kraju zbog brige za sestru doživela nervni slom, pa je sledeće dve godine provela u psihijatrijskoj klinici. Mileva je konačno pristala na Albertov zahtev za razvod 1918. Prema brakorazvodnom ugovoru, Ajnštajn se obavezao da ukoliko dobije Nobelove nagrade celokupan novac dodeli Milevi.Zvanično su se razveli 14. februara 1919, a Albert se oženio Elzom 2. juna 1919. Te godine, savijanje svetlosti u gravitacionom polju za vreme pomračenja Sunca je bilo glavni dokaz za Opštu teoriju relativnosti, što je Ajnštajnu donelo svetsku slavu.

Teško obolela sestra Zorka je doživela još jedan nervni slom, a prethodno je zapalila veliku količinu novca svojih ostarelih roditelja u Novom Sadu. Milevin otac Miloš je 1922. umro od moždanog udara, a Zorka je zakonski proglašena nesposobnom.

Iako je postao slavan zbog teorije relativiteta, Ajnštajn je Nobelovu nagradu za fiziku dobio za objašnjenje fotoelektričnog efekta (1922). Ajnštajn zbog putovanja nije prisustvovao dodeli priznanja, pa mu je švedski ambasador tek 1923. dodelio nagradu. Novac od nagrade u iznosu 121.572 švedske krune, ili oko 32.000 američkih dolara je predao Milevi. Mada je inflacija dosta umanjila vrednost tog novca, Mileva ga je uložila u kupovinu nekretnina u Cirihu, kao i za negu mlađeg sina Eduarda, koji je 1930. oboleo od šizofrenije. U jednom od stanova je živela sa sinovima, a kasnije i sama. Tridesete godine su za Milevu bila jako teške: Albert, koji ih je povremeno posećivao i Elza su zbog nacista iz Nemačke emigrirali 1933. u Sjedinjene Države, Milevina majka je umrla na dočeku nove 1935. godine, a sestra Zorka je umrla 1938. godine. Stariji sin Hans Albert je sa svojom porodicom 1938. emigrirao u Sjedinjene Države, gde je njen najmlađi unuk Klaus Martin umro u roku od nekoliko meseci.

Nakon sestrine smrti boravila je kod svojih kumova Đoke i Sade Gajin u Novom Sadu, radi rešavanja imovinskih pitanja, koja su se zakomplikovane, jer se brat Miloš vodio kao nestao tokom Prvog svetskog rata. Mileva je zbog dugova nastalih oko lečenja Eduardove bolesti morala da proda dve kuće, a pretila je opasnost da ostane i bez treće, pa se obratila Albertu za pomoć, koji je preuzeo vlasništvo nad kućom, ali ju je 8 godina kasnije iznenada prodao za 85.000 švajcarskih franaka, pod uslovom da kupac dozvoli Milevi da ostane u kući. Međutim, na dočeku Nove godine, Mileva je iznenada dobila zvanično obaveštenje da je njen najam istekao. Jedan prijatelj joj je pokušao produžiti boravak i otkriveno je da je kupčevih 85.000 franaka slučajno uplaćeno na Milevino ime. Albert je zahtevao da mu Mileva vrati novac i pretio da će izbaciti Eduarda iz testamenta.

Tog proleća Milevi je pozlilo tokom jednog Eduardovog nasilnog napada, i onesvetila se. Umrla je 4. avgusta 1948. godine na ciriškoj klinici „Eos” u koju je dospela mesec dana ranije zbog šloga. Leva strana tela joj je bila oduzeta i otežano je govorila. Sahranjena je na ciriškom groblju Nordhajm.O njenoj smrti u Jugoslaviji nije bilo vesti.

Za njen grob šira javnost je saznala 2004. godine zaslugom Petra Stojanovića, osnivača Memorijalnog centra „Nikola Tesla“ iz Sankt Galena, koji je istražujući po ciriškom arhivima saznao da su njeni posmrtni ostaci premešteni u zajedničku grobnicu i gde se nalaze od 1973. godine, nakon što su vlasti u Cirihu naložile da se njen zapušteni grob raskopa.

Nakon pet godina, 14. juna 2009. godine, osvećenjem i otkrivanjem spomen obeležja, na kojoj je uklesan Milevin lik i posvetu na srpskom i nemačkom jeziku „Sa ponosom i ljubavlju od srpskog naroda”, predstavnici Republike Srbije prvi put su zvanično odali počast Milevi Marić-Ajnštajn.Od tada se svake godine na Vidovdan okuplja srpska zajednica na grobu da oda počast velikoj Milevi.SPKD Prosvjeta zajedno sa Pravoslavnom opštinom Cirih ima svoje okupljanje jer se okrganak Prosvjete osnovao upravo na ovaj dan.

Postoji inicijativa da se njeni posmrtni ostaci iz zajedničke grobnice, ekshumiraju i dostojno sahrane. Međutim, vlasti Ciriha ne mogu da odobre premeštanje grobnice bez odobrenja svih članova porodice Ajnštajn, koji žive u Švajcarskoj, Izraelu i Americi.

Radio Krug, Violeta Aleksić

Građani Srbije mogu u Švajcarsku, ali ne svi – ako pođete, rizikujete da budete deportovani

0
Foto: Lukas Ondreka

Švajcarska je izbrisala Srbiju sa spiska rizičnih zemalja, ali to ne znači da građani Srbije mogu potpuno slobodno da putuju u tu zemlju. Izveštač RTS-a javio se sa švajcarske granice i objasnio ko može da putuje u tu zemlju.

Savezna služba za zdravstvo (BAG) Švajcarske izbrisala je Srbiju sa spiska rizičnih zemalja, što ponovo otvara put građanima Srbije da putuju u Švajcarsku.

Ipak, reporter RTS-a kaže da za građane trećih zemalja, među kojima je i Srbija, važi odluka iz maja, da ne mogu da dođu kao turisti.

Prepreka za dolazak nema za one građane koji imaju uređen boravak u Švajcarskoj.

Ali, ako neko proba da turistički poseti tu zemlju, ili nema uređen boravak, može da mu se desi da ne bude primljen u hotel, ili da ga policajac zaustavi i zamoli da napusti zemlju, odnosno da se naloži deportacija.

Sve informacije dostupne su na sajtu Ambasade Srbije u Bernu.

Građani koji imaju poslovne, radne, studentske vize i slično, mogu nesmetano da dođu u zemlju.

Ostali mogu da uđu, ali rizikuju da dožive neprijatnost i da budu deportovani.

 

Počeo upis u Dopunsku školu na srpskom jeziku u Švajcarskoj

0

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije nudi mogućnost da i ove godine besplatno upišete Vaše dete u Dopunsku školu na srpskom jeziku u Švajcarskoj.

Nastavu izvode nastavnici izuzetne stručnosti, visoko motivisani i posebno obučeni za rad sa decom koja rasu u dvojezičnom ili multijezičnom okruženju.

Ovo su samo neki od razloga zašto je Dopunska škola na srpskom jeziku pravi izvor za Vaše dete:

  1. upoznajte ga sa vrhunskim delima srpske književnosti i povećajte detetovo interesovanje za čitanje knjiga na srpskom jeziku, ćirilicom i latiniciom;
  2. porširujete njegovo znanje srpskog jezika i time povećavate njegove sposobnosti da svaki sledeći jezik nauči bolje i temeljnije (što su brojna naučna istraživanja potvrdila);
  3. sticanjem zvaničnog uverenja o završenoj osnovnoj školi na srpskom jeziku omogućavate svom detetu i da, ukoliko to želi, nastavi školovanje u Srbiji;
  4. povećavate njegove perspektive pri izboru budućeg zanimanja;
  5. omogućavate Vašem detetu da se druži sa decom istog ili sličnog porekla, decom koja imaju dva maternja jezika, kao i drugom decom koja žele da uče srpski;
  6. pošto srpska škola organizuje i različite vannastavne aktivnosti (izleti, druženje i sportski dani..), omogućavate ne samo svom detetu već i sebi divne trenutke zajedničkog druženja i opuštanja.

Okrite još mnogo razloga zbog kojih vredi dete upisati u Dopunsku školu na srpskom jeziku i ne zaboravite: „Negujmo srpski jezik svaki dan po malo, jer srpski jezik nema nikoga drugog sem nas!“ (Duško Radović)

Za dodatne informacije obratite se koordinatorki Dopunske škole na srpskom jeziku, Biljani Bukinac, tel.: +49 163 172 86 84 ili biljana.bukinac@mpn.gov.rs

Prijava za upis učenika u Dopunsku školu na srpskom jeziku za školsku 2020/2021. godinu

Raspored nastave za školsku 2020/2021. godinu

Turistička putovanja srpskih državljana u Švajcarsku i dalje nisu moguća

0

Turistički ulazak za državljane Republike Srbije NIJE dozvoljen do daljnjeg.

Švajcarska Konfederacija je donela odluku da, od 20. avgusta 2020. godine, ukine meru obaveznog karantina od 10 dana za lica koja imaju švajcarsko državljanstvo ili radnu dozvolu, a dolaze u Švajcarsku iz Srbije.

Od navedenog datuma ukida obaveza desetodnevnog karantina za putnike koji dolaze iz Srbije.

Dolazak u turističke svrhe za državljane Republike Srbije nije dozvoljen do daljnjeg.

Ostaje na snazi odluka od 3. avgusta 2020. godine, koja omogućava državljanima trećih zemalja da posete partnera u Švajcarskoj, pod uslovom da mogu da dokažu njihovu vezu.

Srbija skinuta sa švajcarske liste rizičnih zemalja za koje važi mera karantina

0
© Prosiaczeq / Dreamstime.com

Federalna kancelarija za javno zdravstvo (BAG) ažirirala je listu rizičnih zemalja za koje važi mera obaveznog karantina od 10 dana, prilikom dolaska u Švajcarsku. Nova lista stupa na snagu 20. avgusta.

BAG je sa liste “skinuo” Srbiju, Saudisku Arabiju, Ekvatorijalnu Gvineju, Sao Tome i Prinsipe i Singapur.

Među zemljama koje su stavljene na listu nalaze se Belearksa ostrva, Albanija, Malta i Kneževina Monako. 

Trenutno se na listi nalazi 53 država i regiona za koje važi karantin od 10 dana, nakon ulaska u Švajcarsku. 

 

Detaljni vodič kako se zaposliti, raditi i penzionisati u Švajcarskoj

0

Kvalitet života, visok standard, bezbednost, uređenost, tačnost, samo su neki od atributa kojima se ponosi Švajcarska. Stroga pravila u svim oblastima se moraju poštovati kako bi sve ostalo tako.

Pred vama je najdetaljnji vodič zaposlenja u Švajcarskoj, od pronalaska posla, šta je sve potrebno od dokumentacije, može li se raditi na crno, koja su najtraženija i najplaćenija zanimanja i prosečne plate, doprinosi, odustva sa posla, pa sve do penzije, kako do nje doći i kolika je.

Uslovi za zaposlenje u Švajcarskoj za osobe koje nemaju EU pasoš

Ovi uslovi su prevedeni sa portala ch.ch i predstavljaju osnovna pravila koja se odnose na sve strane koji žele da rade u Švajcarskoj, a nemaju državljanstvo EU/EFTA zemlje odnosno odnosi se na sve poslodavce koji žele da zaposle radnike izvan EU:

  • Lica se prihvataju kada je u opštem ekonomskom interesu.
  • Autorizacija se odobrava samo ukoliko utvrđene kvote nisu iskorišćene.
  • Državljani trećih zemalja mogu biti angažovani samo ako niko sa jednakim kvalifikacijama ne može biti pronađen u Švajcarskoj ili u državi članici EU / EFTA.
  • Prihvataju se samo menadžeri, stručnjaci i drugi kvalifikovani radnici. „Kvalifikovani radnici“ prvenstveno su nosioci visokoškolskih kvalifikacija (tj. sa diplomom univerziteta ili univerziteta primijenjenih nauka) koji takođe imaju specifičnu tehničku ekspertizu i nekoliko godina profesionalnog iskustva. Kriteriji za integraciju će se takođe uzeti u obzir prilikom izdavanja dozvola boravka: sposobnost prilagođavanja novom zanimanju i društvenom okruženju, jezičkim veštinama i starosnoj dobi.
  • Plata i uslovi rada takođe moraju biti ekvivalentni onima koji se odnose na švajcarske stanovnike.

Postoji odgovarajuća procedura, koju poslodavac mora da ispuni, kako bi dobio odobrenje da zaposli radnika izvan EU i kako bi taj radnik onda mogao da dobije radnu dozvolu i trajni boravak u Švajcarskoj. Ta procedura je propisana i detaljte možete pogledati na linku. U koliko ne posedujete visoko obrazovanje i vrlo specifične veštine, prilično je teško dobiti radnu dozvolu. Postoje i određene grupe zanimanja, za koje ne treba diploma univerziteta, a koja su deficitarna u Švajcarskoj (medicinsko osoblje, električari, vozači, kuvari, konobari, frizeri..) i za njih je moguće lakše dobiti radnu dozvolu.

Uslovi za zaposlenje u Švajcarskoj za osobe koje imaju EU pasoš

U koliko imate EU pasoš, pronalaženje posla kao i sva ostala dokumentacija je mnogo jednostavnija. U koliko imate pasoš EU-25/EFTA zemlje (u tu grupu ne spadaju: Bugarska, Rumunija i Hrvatska i građane tih zemalja važe posebna pravila koja možete pročitati ovde) i bićete zaposleni na period duži od tri meseca potrebno je da imate prijavu boravka. Prijavite adresu na kojoj se nalazite lokalnoj kancelariji (Einwohnerkontrolle) u mestu gde živite. Od vas će tražiti odgovarajuća dokumenta (ličnu kartu ili pasoš) i izjavu o angažovanju od poslodavca ili potvrdu o zaposlenju (ugovor o radu).

Vrste radnih dozvola u Švajcarskoj

Ne postoji vremenski okvir za izdavanje radne dozvole: u koliko je aplikacije uredno popunjena i sadrži svu potrebnu dokumentaciju izdavanje radne dozvole može trajati od par nedelja do par meseci. Postoji nekoliko vrsta radnih dozvola:

  • L dozvolakratkotrajna dozvola – za ugovore o radu od 4 do 12 meseci. U izuzetnim slučajevima moguće je produženje vize do 24 meseca u koliko radnik radi za istog poslodavca. Takođe ova viza se izdaje studentima koji studiraju u Švajcarskoj.
  • B dozvolaboravišna dozvola – izdaje se na godinu dana i obnavlja se svake godine strancima koji rade u Švajcarskoj na neodređeno vreme. Porez se plaća u izvornoj zemlji (Taxes are levied at source).
  • C dozvolatrajna boravišna dozvola – izdaje se kada stranci provedu deset godina u kontinuitetu u Švajcarskoj. Državljanima Amerike i Kanade izdaje se nakon 5 godina života u Švajcarskoj. Držalac C vize može da menja poslodavca i živi u bilo kom kantonu. Porez se više ne plaća u izvornoj zemlji (Taxes are no longer levied at source).

Saveti za traženje posla u Švajcarskoj

Poslovi se najbolje nalaze preko lične preporuke odnosno ako neko vas preporuči poslodavcu. U tom slučaju veoma je bitno da ne prokockate nečije poverenje (naročito tokom probnog rada prvih par dana).

Konkurencija je ogromna i prilično je teško naći posao. Budite uporni i konkurišite na više mesta od jednom. Takođe budite i strpljivi pošto nekada je potrebno više vremena pre nego što poslodavac reši kog kandidata će zaposliti ili pozvati na dodatni interviju ili probni rad.

Nemojte samo konkurisati elektrosnki za posao, već se potrudite, saznajte više o kompaniji za koju konkuričete, ištampajte CV i ostalu dokumentaciju i probajte tamo lično da konkurišete za posao.

Obavezno ponesite preporuke od prethodnog poslodavca u koliko imate. Prethodni poslodavac dužan je da vam da preporuku na vaš zahtev.

Koristite LinkedIn, održavajte vaš profil tamo, pratite kompanije koje vas zanimaju i za koje bi ste voleli da radite

Na profilima socijalnih mreža (prvenstveno Facebook) nemojte kačiti nešto što može odvratiti poslodavca da vas zaposli ili zaključajte profil tako da mogu da ga vide samo vaši prijatlji.

Gde pronaći oglase za posao?

Pogledajte popularne sajtove za pronalaženje posla: JobWinnerJobUp (za poslove u Francuskom delu), JobScout24, Jobs, Monster.ch, NZZ Jobs (za poslove u nemačkom delu), Corrierelavoro.ch, Tutti.ch (za poslove u italijanskom delu).

Prosečne plate u Švajcarskoj (2017)

Prosečna plata u Švajcarskoj je među najvišima u svetu ali i troškovi života su takođe među najvišima u svetu. (Samo stanarina može koštati četvrtinu ili čak i trećinu plate!) Prosečna plata u Švajcarskoj iznosi oko CHF 6,250, i u konstantnom rastu je od 2010 godine.

Prosečno domaćinstvo u Švajcarskoj ima prihode od CHF 9,946, i mesečno raspolaže (monthly disposable income) sa blizu sedam hiljada franaka, tačnije CHF 6,957. Nakon poreza i svih životnih troškova, prosečna porodica u Švajcarskoj može mesečno da uštedi 14% ukupnh prihoda odnosno oko CHF 1,388 mesečno.

Takođe, u Švajcarskoj ne postoji pojam „minimalna plata“ (osim u određenim sektorima npr. hotelijerstvo) odnosno plate su prepuštene tržištu i zakonu ponude i potražnje za radnom snagom. Švajcarski glasači su 2014 godine odbili predlog da se uvede minimalna cena rada u iznosu od CHF 22 na sat (koja da je izglasana bila bi najviša na svetu).

Plate u Švajcarskoj isplaćuju se jednom mesečno, i primenjuje se sistem od 13 plata mesečno. To znači da se dogovorena godišnja plata isplaćuje u 13 mesečnih rata, dok se poslednjeg meseca u godini dobijaju dve plate. U koliko ste zaposleni na period kraći od godinu dana, 13. plata biće vam isplaćivana, proporcijalno dužini ugovora, na kraju svakog meseca.

Prosečne plate po zanimanjima

Spisak ispod predstavlja prosek plate u celoj državi za određena zanimanja, za prvu godnu (bez povišica). U pitanju su mesečne bruto plate su u švajcarskim francima (CHF).

  • Frizer – 2.601
  • Cvećar – 3,800
  • Grafički dizajner – 3,800
  • Asistent u prodaji – 3,900
  • Stolar – 4,018
  • Poštar – 4,031
  • Pekar – 4,051
  • Auto Mehhaničar – 4,450
  • Farmer – 4,500
  • Kondukter u vozu – 4,558
  • Software developer – 4,608
  • Vozač autobusa – 4,858
  • Zubni higijeničar – 4,930
  • Fudbaler – 5,400
  • Građevinski inženjer – 5,411
  • Novinar – 5,551
  • Socijalni radnik – 6,246
  • Pilot – 6,576
  • Učitelj (osnovna škola) – 7,398
  • Bankar (kreitni menadžer, menadžer rizika) – 7,788
  • Vojni oficir – 8,142
  • Sveštenik – 9,084
  • Javni tužilac – 10,400
  • Glavni bolnički lekar – 12,848
  • Član kabineta (vlade) – 37,083

Ugovor o radu

Ne postoji propisan ugovor o radu, mada mnoge firme koriste Opšti ugovor o radu (GAV) koji obično pokriva trajanje zaposlenja, probni period, prekid radnog odnosa, i otkazne rokove. Par napomena:

Ugovor na neodređeno vreme može raskinuti bilo koja strana uz poštovanje otkaznih rokova. Strana koja daje otkaz mora dati pismeno obrazloženje svoje odluke. U bilo kom momentu ugovor se može raskinuti ako su i poslodavac i zaposleni saglasni sa tim

U toku probnog rada, obe strane mogu raskinuti ugovor u bilo kom momentu uz rok od sedam dana. Nakon probnog perioda, ugovor može biti raskinut na kraju bilo kog meseca, uz rok od mesec dana u prvoj godini i rok od 2 meseca u period od druge do devete godine rada. Posle devet godina rada otkazni rok je 3 meseca. Poslodavci mogu promeniti ove odredbe u ugovoru o radu zato je bitno da dobro pročitate sve stavke ugovora o radu.

Švajcarski zakon pokriva i određene situacije gde se otkaz smatra nefer ili nezakonitim. To uključuje seksualnu orijentaciju, pripadnost političkoj partiji ili religioznoj grupi, pripadnost sindikatu, kada radnik nije u stanju da radi zbog bolesti, trudnoće ili nesreće.

Rad na crno

Rad na crno nije dozvoljen! Radeći na crno nemate nikakva prava kao radnik i ne štiti vas ni jedan zakon a poslodavac nema obavezu da vas u opšte plati. U slučaju povrede na radu ili invaliditeta nećete dobiti nikakvo obeštećenje. U koliko vas kontrola uhvati da radite bez radne dozvole možete dobiti visoku kaznu i biti deportovani iz Švajcarske, i dobiti zabranu ulaska u Švajcarsku narednih 5 godina.

Radno vreme

Švajcarski zakon ogračiava maksimalno radno vreme na 45 radnih satinedeljno za industrijske radnike, kancelarijsko osoblje, tehničko osoblje i prodavce u velikim prodajnim lancima. Za sve ostale radnike gornji limit je 50 sati nedeljno.

Prekovremeni rad mora biti plaćen 125% u odnosu na redovnu platu ili, uz saglasnost radnika, zamenjen istom količinom slobodnih radnih sati. Za privremeni rad noću, nedeljom ili u toku državnih praznika, zakon o radu dozvoljava kompenzaciju za slobodno vreme za samo 10% vremena, koja ne može biti pretvorena u novac (sem u slučaju da je radni odnos pri kraju).

Pravo na godišnji odmor je takođe osigurano u zakonu. Poslodavac mora dozvoliti svim radnicima minimalno četiri nedelje godišnjeg odmora godišnje. Za radnike i praktikante ispod 20 godina starosti poslodavac je dužan da obezbedi najmanje pet nedelja gorišnjeg odmora. Poslodavci često daju više slobodnih dana od zakonskog minimuma, naročito radnicima koji rade više godina za istog poslodavca.

Izostajanje sa posla

Postoji nekoliko slučajeva kada je moguće izostati sa posla:

  • bolovanje – poslodavci uglavnom traže uverenje od lekara ako niste došli na posao duže od dva uzastopna dana. Zakon nalaže da poslodavci isplaćuju plate u ograničenom periodu zbog kog su radnici prisilno sprečeni da rade zbog bolesti. Poslodavac je takođe dužan da omogući do tri dana bolovanja zbog bolesti deteta (uz lekarsko uvrenje).
  • mladalački odmor (Jugendurlaub) – radnici i praktikanti mogu dobiti do pet radnih dana godišnje. Često se ovo daje u slučajevima venčanja, rođenja deteta, smrti rođaka osobe ili prijatelja ili za preselenja. Važi za privatni sektor (javni sektor je uređen drugim zakonima).
  • trudničko odsustvo – zaposlene ili samozaposlene žene (preduzetnice) imaju pravo na trudničko odsustvo. Isto pravo je dozvoljeno i ženama koje rade u muževljevoj kompaniji (bez plate). U toku 14 nedelja odsustva imaju pravo na 80% prosečne plate pre odlaska na trudničko bolovanje.

Doprinosi

Ovo je vrlo kompleksna tema i informacije koje su prezentovane su ilustrativne prirode. Potražite detaljno objašnjenje na sajtu kantona u kom radite ili od finansijskog savetnika. Iznosi i procenti koji se skidaju bruto plate:

  • AHV – starosno penziono osiguranje, osiguranje u slučaju invaliditeta (IV) i gubitka prihoda (EO): 5.05% (tzv. prvi stub)
  • ALV – osiguranje u slučaju nezaposlenosti: 1%
  • BVG – penziono osiguranje – profesionalno (zavisnosti od godišta osiguranika i plana osiguranja): oko 7.5% (tzv. drugi stub)
  • NBU – osiguranje u slučaju nezgode van radnog mesta: od 0,7 do 3,5%, zavisi i od sektora rada.

Poslodavac je dužan da uplaćuje u korist zaposlenih iste iznose za sve gore navedeno sem osigranja u slučaju povrede van radnog mesta (osiguranje na radnom mestu BU plaća samo poslodavac). Doprinosi zavise i od mnogih drugih faktora (da li ste oženjeni/udati, koliko dece imate i sl) a tačne iznose vaših doprinosa možete izračunati na sledećem linku. Zdravstveno osiguranje je obavezno, ali možete da sami odaberete osiguravajuću firmu i paket koje želite a doprinosi zavise od mnogo faktora (starosti osiguranika).

Penzionisanje u Švajcarskoj

Žene u Švajcarskoj mogu u otići u penziju sa 64 godine a muškarci sa 65. Penzionisanje je moguće i ranije ali ne pre 60. godine. Penzija zavisi od vaših izdvajanja u tzv. prvi i drugi stub ali i treći (privatne fondove). Penzioni sistem Švajcarske ocenjen je kao 5. najbolji u svetu od strane Univerziteta u Melburnu i konsultantske kuće Mercer. Bolje fondove imaju Danska, Finska, Australija i Švedska.

Švajcarska rezervisala 4,5 miliona vakcina

0

Švajcarska Konfederacija je potpisala ugovor sa američkom kompanijom Moderna za buduću isporuku vakcina protiv Covd-19.

Kako bi obezbedili brzi pristup vakcini koju proizvodi američka kompanija Moderna, Švajcarska je potpisala ugovor o kupovini 4,5 miliona doza, održavajući istovremeno kontakte sa drugim proizvođačima vakcina.

Ovo je saopštila Savezna vlada, kako bi odgovorila na kritike koje dolaze sa različitih strana o nepostojanju planova za vakcinaciju švajcarskog stanovništva.

“Konfederacija namerava da garantuje švajcarskom stanovništvu brz pristup, bezbednoj i efikasnoj vakcini protiv koronavirusa”, piše u saopštenju, “U isto vreme, Švajcarska podržava multilateralne projekte koji imaju za cilj da obezbede ravnovmernu distribuciju buduće vakcine”.

Za sada ni jedna zemlja nije stavila na tržište vakcinu, ali razvoj i istraživanje ubrzano napreduju kada se mnogi različiti proizvođači takmiče jedni sa drugima.

Konfederacija je potpisala ugovor sa kompanijom Moderna, čiji je projekat vakcine već dobro napredovao. Ako vakcina prođe klinički test i bude odobrena u Švajcarskoj, dobićemo 4,5 miliona doza. Budući da će biti potrebno dve doze po osobi, piše u saopštenju, moglo bi se vakcinisati 2,25 miliona ljudi.

Švajcarska je među prvim državama koje su zaključile ugovor sa kompanijom.

“Još nije moguće sa sigurnošću tvrditi koje će kompanije ili koje vakcine na kraju pobediti i biti dostupne švajcarskom stanovništvu”, piše Savezna vlada. Konfederacija se, dakle odlučuje za raznovrstan postupak kako bi povećala šanse za brz i siguran pristup vakcini. Zbog toga, paralelno sa potpisivanjem ugovora, Savezna kancelarija za javno zdravstvo (BAG) je u kontaktu i sa drugim proizvođačima vakcina. 

Savezna vlada je izfvojila 300 miliona franaka za kupovinu vakcine.

Pretpostavlja se da u početku neće biti dovoljnih doza, koje bi u velikoj meri pokrivale celokupno švajcarsko stanovništvo. Strategija vakcinacije uzimaće u obzir trenutna naučna saznanja, u saradnji sa Saveznom komisijom za vakcinaciju (CFV).

Zvanično i trudnice u rizičnoj grupi

0

Švajcarska Federalna kancelarija za javno zdravsto (BAG) stavila je i trudice u rizičnu grupu osoba. Verovatnoća teškog toka bolesti Covid-19 je povećana u poređenju sa drugim ženama istog uzrasta.

Virginie Masserey, šef Odeljenja za kontrolu infekcija pri Federalnoj kancelariji za javno zdravlje (BAG) izjavila je da je veoma teško reći koliko je koronavirus opasan za trudnice i dodala da “prema studijama koje su rađenje rizik za razvoj težeg oblika bolesti Covid-19 je za 1,5 i 5 puta veći kod trudnica”. 

“Ne možemo isključiti mogućnost da postoje i oređeni rizici po zdravlje ploda. Virus može zaraziti placentu, što može dovesti do loše ishrane ploda, a ako se novorođenče rodi sa infekciojom, može biti još opasnije”. Massarey je ponovila da se još uvek tačno ne zna koji su rizici. 

Ovo je mera predostrožnosti kako bi se povaćala sigurnost trudnica.

Švajcarska ažurirala listu rizičnih zemalja – Na listi Španija i Rumunija

0

Švajcarska je danas objavila novu, ažuriranu listu rizičnih zemalja, za koje važi mera obaveznog karantina od 10 dana. Na listi Španija i Rumunija.

Španija, sa izuzetkom Balearskih i Kanarskih ostrva, biće na listi rizičnih zemalja od 8. avgusta 2020. godine, obajavila je danas Federalna kancelarija za javno zdravstvo (BAG). Pored ove zemlje na listu je dodata Rumunija, Bahami, Ekvatorijalna Gvineja, Sao Tome i Prinsipe, Sant Martin i Singapur. Sa liste su “skinute” Rusija, Azerbejdžan i Ujedinjeni Arapski Emirati.

Mera obaveznog karantina neće važiti za one koji se nalaze u tranzitu u Španiji i ne zadrže se na njenoj teritoriji više od 24 sata. Svi stanovnici Švajcarske koji se nalaze trenutno u Španiji, a vrate se u Švajcarsku pre 8. avgusta, neće morati u obavezni karantin. 

Nova lista važi od 8. avgusta i obuhvata ukupno 46 zemalja, između ostalih Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru. 

“Švajcarska je na ivici“

0

Švajcarska bi trebalo da pooštri ograničenja za ponovno suzbijanje koronavirusa nakon nedavnog porasta broja slučajeva.

Ovo je izjavio novi šef zemlje za borbu protiv koronavirusa Martin Akerman, dodavši da je to kako bi se sprečile mnogo oštrije mere u budućnosti.

U Švajcarskoj je nedavno opažen skok novih slučajeva kovid 19 na više od 200 dnevno, posle prosečnih 35 u junu.

Akerman, stručnjak za mikrobiologiju koji predvodi telo koje pruža naučne savete švajcarskoj vladi, rekao je da je zemlja na ivici velikog porasta infekcija i da ima malo manevarskog prostora, prenosi Rojters.

Akerman, koji je u subotu preuzeo funkciju šefa kriznog štaba, rekao je da podržava obavezno nošenje maski za lice u zatvorenom prostoru. Maske za lice trenutno su obavezne samo u javnom prevozu i na političkim demonstracijama.

On je dodao i da bi javni skupovi trebalo ponovo da budu ograničeni na 100 osoba. U Švajcarskoj je trenutno dozvoljeno okupljanje do 1000 ljudi.

Švajcarska je ukinula delimično zatvaranje koje je uvedeno u martu, kada je naređeno da se zatvore prodavnice, barovi i restorani kako bi se sprečilo širenje virusa koji je zarazio 35.000 ljudi i ubio 1.707 u zemlji od 8,6 miliona ljudi.

POSLEDNJE VESTI

3,207FansLike
0FollowersFollow
0FollowersFollow