Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je čestitku predsednika Švajcarske Konfederacije Ignacija Kasisa, u kojoj se kaže:
„Veliko mi je zadovoljstvo da Vam uputim čestitke povodom ponovnog izbora za predsednika Republike Srbije. Istovremeno, izražavam najbolje želje za Vaše lično blagostanje, kao i za prosperitet Vaše zemlje.
Švajcarska i Republika Srbija imaju odlične bilateralne odnose zasnovane na međusobnom poverenju. Mi smo važni i dugogodišnji partneri, koji teže istom cilju i imaju sličan pristup mnogim oblastima, kao što su nauka i inovacije. Drago mi je što održavamo redovne i konstruktivne kontakte. To nam omogućava da negujemo i jačamo naše odnose, kako na bilateralnom, tako i na multilateralnom nivou. Štaviše, o ovoj dugogodišnjoj iintenzivnoj saradnji svedoči i pokretanje novog programa saradnje 2022-25.
Želim da iskoristim svoj mandat kao predsednik Švajcarske Konfederacije za podsticanje i razvoj bilateralne saradnje između naše dve zemlje. U tom smislu, radujem se nastavku naše aktivne i produktivne saradnje“, navodi se u čestitki švajcarskog predsednika Kasisa.
Ambasador Republike Srbije u Bernu Goran Bradić ugostio je pripadnike Udruženja veterana 63. padobranske brigade, koji su pronosili srpsku zastavu kroz Švajcarsku.
Tom prilikom, ambasador Bradić razgovarao je sa Vladicom Stojanović, Zoranom Mirkovićem i Sinišom Vukčevićem.
Pripadnici Udruženja veterana upoznali su ambasadora Bradića sa istorijatom legendarne brigade, uputivši ga u ideju putovanja srpske zastave širom sveta.
Cilj putovanja Udruženja veterana 63. padobranske brigade je upoznavanje građana različitih zemalja sa Srbijom i očuvanje tradicije herojskog srpskog naroda.
Barovi i restorani ostaju zatvoreni do kraja februara. Prodavnice koje ne prodaju osnovne namirnice se zatvaraju od 18. januara do kraja februara. Ograničenje okupljanja na javnom mestu ili kod kuće na 5 lica.
Savezna vlada Švajcarske na današnjoj sednici odlučija je da pooštri restriktivne mere, produžujući zabranu rada restoranima i barovima do kraja februara, uz zatvaranje sportskih objekata, struktura za kulturna dešavanja i prodavnica koje ne prodaju osnovne potrepštine.
Obaveza nošenja maski proširuje se i na zatvorene prostorije u kojima borave više od dve osobe i kada postoji dovoljna udaljenost između njih.
Broj novih infekcija nastavlja da raste i uprkos do sada uvedenim ograničenjima. Nije primećen jasan trend opadanja. U Švajcarskoj su takođe indetifikovane nove, veoma zarazne varijante virusa, koje rizikuju da se dodatno poveća broj novih slučajeva. Zaraznost novih varijanta virusa je od 50 do 70% veća od one kod “normalnog” virusa.
Gotlib Dutvajler (Gottlieb Duttweiler) bio je izuzetan preduzetnik, političar i vizionar. Sa svojim avangardnim idejama i velikom društvenom posvećenošću ostavio je važan trag u istoriji švajcarske ekonomije. Osnivač velike distributivne grupe Migros i stranke Landesring der Unabhängigen (Savez nezavnisnih preduzetnika), partije levog centra, aktivne u Švajcarskoj od 1936. godine do 1999. godine. Tridesetih godina prošlog veka u dva saziva, 1935. godine i 1939. godine bio je predsednik Nacionalnog saveta (Donjeg doma) Saveznog parlamenta.
Dutvajler rođen je u Cirihu 15. avgusta 1888. godine. Po završetku školovanja i prkse počinje da radi u maloj kompaniji Pfister & Sigg, specijalizovanoj za kolonijalnu trgovinu, i nakon deset godina rada postaje i njen suvlasnik. Kada je 1923. godine kompanija bankrotirala Dutvajler je izgubio svu svoju imovinu. Sa suprugom se preselio u Brazil, da upravlja plantažom kafe. Njegov projekat propada i njih dvoje se vraćaju u Švajcarsku.
Ford T, Migros pokretna prodavnica (Foto Migros)
Po povratku u Švajcarsku 1925. godine osniva malo komercijalno preduzeće Migros SA. Koristeći svoja velika iskustva u poslu, stvara potpuno novu prodajnu organizaciju koja ne zavisi od posrednika. Sa idejom da izgradi most između proizvođača i potrošača. Kupuje 5 kamiona Ford T sa kojima će moći da kupuje robu direktno od proizvođača i distribuira do krajnjeg potrošača, sa ciljem smanjenja cena. Kamione pretvara u pokretne prodavnice osnovnih namirnica kao što su kafa, pirinač, šećer, testenina, ulje, sapun i slično. Migros je u tom trenutku nudio ove proizvode po cenama i do 40% nižim od svojih konkurenata.
Ideja će se pokazati izuzetno funkcionalnom u godinama kada se i Švajcarska, kao i ostatak Evrope suočio sa nizom ozbiljnih ekonomskih kriza. Već 1926. godine Migros u industrijskom delu Ciriha otvara svoju prvu fiksnu prodavnicu, koja je imala samo 48 artikala u ponudi, od kojih su većinu činili sveže voće, krompir koji nisu bili dostupni u pokretnim prodavnicama.
U narednim godinama, ambiciozni preduzetnik se sukobio sa žestokim otporom vlasnika već postojećih maloprodajnih objekata, trgovinskim udruženjima i političkim strankama. Svi su se snažno protivili Migrosu, koji je zahvaljujući svojoj jednostavnosti, kvalitetu i praktičnosti, revolucionisao maloprodajnu trgovinu u Švajcarkoj. Sa druge strane Dutvajlera podržavaju njegovi najbolji saveznici – domaćice. Koje su odmah prepoznale prednosti kupvine u Migrosu. Da bi prevazišao prepreke, konstantno je pribegavao inovacijama, tako da je na bokjot dobavljača 1928. godine reagovao osnivanjem sopstvene proizvodnje.
Migros nije samo uspešan trgoviniski lanac, Dutvajler je želeo da njegova kompanija uvek bude u službi opšteg dobra i da svi mogu imati koristi od njegovog uspeha. Na vrhuncu uspeha Migrosa, 1940. godine Dutvajler zajendo sa suprugom, kupuje sve akcije kompanije i poklanja ih proizvođačima i potrošačima, transformirajući tako Migros u savez zadruga. Istovremeno je osnovao insitucije Migros klturpozent i Migros Scuola CLub, kako bi obrazovanje i kulturu učinio dostupnim i manje bogatim slojevima stanovništva.
„U savremenom svetu imaće uspeha samo oni koji će oko svog poslovanja stvoriti svet ideja“ – Dutvajlerova misao koja je aktuelna i danas.
Zgrada Migrosa u Cirihu (Foto Migros)
Političko delovanje
Dutvajler je 1935. godine osnovao Savez nezavisnih preduzetnika (Landesring der Unabhängigen) koji je te godine učestvovao na saveznim izborima osvojiviši sedam mesta u donjem domu. Na početku Savez nezavnisnih preduzetnika je želeo da bude samo udruženje, a ne politička stranka, i svoju aktivnst je usresredio na glavni cilj: stavljanje političke snage koje predstavljaju najprogresivniji deo buržuazije i one koji prestavljaju urbani i poljoprivredni proleterijat u zajednički front za postizanje zajedničkih ciljeva ravnopravnosti i socijalne pravde. Međutim, nakon što nisu uspeli da ostvare cilj, 1936. godine Ditvajler forimra političku stranku liberalno socijalističke orjentacije. Politički pokret koji se razvijao i nezavisno od svog lidera, ostaće veoma vezan za svog osnivača i predsedika, da će nakon njegove smrti 1962. godine doživeti nezaustavljiv pad koji će 1999. godine dovesti i do konačnog gašenja stranke.
Institut Gotlieb Dutvajler
Poslednja ostavština Dutvajlera je Institut Gotlieb Dutvajler (Gottlieb Duttweiler Institut GDI), neprofitna fondacija koja ima za cilj da promoviše istraživanja u oblasti ekonomije i društvenog razvoja, okarakterisana istraživanjem „nekonvencionalnih“ i atipičnih vizija, uvek sa ciljem promovisanja pravedije ekonomske organizacije inspirisane vrednostima društvene ofgovornosti. GDI je aktivan više od četrdeset godina kao stidijski centar i izdavačka kuća.
