Plaćena reklama

Glasanje u Švajcarskoj – Izbori za predsednika Srbije 2017

0

Glasanje u Švajcarskoj će moći da se obavi na tri mesta, u Ambasadi Republike Srbije u Bernu, Generalnom konzulatu Republike Srbije  i u Kantonu Tićino, tačnije u Luganu (Kongresni centar Lugano – Palazzo dei congressi).

Građani Republike Srbije mogu da glasaju u inostranstvu na izborima zakazanim za 2. april 2017. godine  – Uslov je da su upisani u jedinstveni birački spisak i da se na vreme prijave za glasanje u inostranstvu (do 10. marta 2017. godine).

Proverite da li ste upisani u birački spisak u R. Srbiji LINK

Zahtev da se upišete u birački spisak ako niste upisani LINK

Prijava za glasanje u inostranstvu LINK

Fotokopija pasoša ili lične karte R. Srbije je obavezna


Za glasanje u Ambasadi Republike Srbije u Bernu

Prijave putem pošte na adresu Seminarstrasse 5, CH-3006 Bern
ili na e-mail adresu ambasade.

Za glasnje u Generalnom konzulatu Republike Srbije u Cirihu

Prijave putem pošte na adresu Alfred-Escher-Strasse 4, 8002 Zürich ili na e-mail kozulata

Za glasanje u Kantonu Tićino (Lugano)

Prijave putem pošte na adresu Associazione Serbinfo, Via Nassa 2, 6900 Lugano, pozivom na broj 076 348 63 33 ili na e-mail adresu


Svi birači koji imaju boravište u inostranstvu da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska (11. marta 2017. godine), mogu podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećim izborima za predsednika Republike glasati u inostranstvu.

Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu obavezno mora da sadrži sledeće podatke: ime, prezime i ime jednog roditelja birača; jedinstveni matični broj birača; opštinu, odnosno grad i adresu prebivališta birača u zemlji, kao i podatke o opštini, odnosno gradu i adresi boravišta u inostranstvu prema kojoj će birač glasati na predstojećim izborima.

Diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije kome je podnet zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu dostavlja zahtev nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu prebivališta birača u zemlji.

Po donošenju rešenja da će birač na predstojećim izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i upisu tog podatka u jedinstveni birački spisak, birač se ne upisuje u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska po mestu prebivališta u zemlji, odnosno upisuje se u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska prema mestu boravišta u inostranstvu.

Ukazuje se da se podatak o tome da će birač glasati u inostranstvu može upisati u jedinstveni birački spisak samo za lice koje je već upisano u jedinstveni birački spisak. U slučaju da lice koje ima biračko pravo nije upisano u jedinstveni birački spisak za odlučivanje po zahtevu za upis podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu, neophodno je prethodno sprovesti postupak upisa u jedinstveni birački spisak. Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak, istovremeno sa zahtevom za upis podatka da će birač glasati u inostranstvu, podnosi se diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije koje oba zahteva dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi prema poslednjem prebivalištu podnosioca zahteva pre odlaska u inostranstvo, odnosno poslednjem prebivalištu jednog od njegovih roditelja.
Takođe, obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da mogu preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije podneti opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu njihovog prebivališta u zemlji zahtev za davanje obaveštenja o podacima koji su o njima upisani u jedinstveni birački spisak.

Uvid u jedinstveni birački spisak može se izvršiti i elektronskim putem na zvaničnoj internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave –  www.mduls.gov.rs, unošenjem podatka o jedinstvenom matičnom broju građana.

Iz Lugana u Prizren nakon 17 godina

0

U nekadašnjoj Ulici narodnog oslobođenja, u kojoj se krovovi susednih albanskih kuća dodiruju, nalazi se tek renovirana kuća Radivojevića, proširena na 500 kvadrata. Nije bilo nimalo lako vratiti je u posed, ali kaže da je uz podršku porodice uspeo. Trojica sinova i ćerka su uz njega, podržali su ga u poduhvatu na koji se malo ko odlučuje.

“Posle dve godine uz velike muke, uspeo sam da čoveka koji je živeo u kući uz pomoć policije i pravosuđa u Prizrenu isteram, da promenim brave i onda sam narednih godina krenuo da renoviram kuću, investirao zaista puno para, ali se ne kajem”, kaže Slaviša.

Za Slavišinu osamdesetdvogodišnju majku, koja je sa nepokretnim suprugom bila u životnoj opasnosti 1999. godine, povratak u Prizren je ostvarenje najveće želje. Ne zaboravlja prve komšije Nešiće, koji su ubijeni te godine. Da bi spasao roditelje takve sudbine, Slaviša je iz Švajcarske zvao vojnike Kfora da ih zaštite. Izašli su sa Kosova i život nastavili u Luganu.

Perunika Radivojević kaže da su od tada 17 godina bili u Švajcarskoj i da je stalno mislila i plakala za svojim prijateljima.

U blizini kuće porodičnu crkvu sagrađenu 1530. godine zaštitili su od propadanja betonskim stubovima i krovom.

U selu se nalaze još dve crkve, koje čuvaju malobrojni meštani Sredske.

Da se pomole za zdravlje, u Bogorodičinu crkvu često dolaze i meštani okolnih muslimanskih sela. Posebno se poštuje hramovna slava Uspenja Presvete Bogorodice, na kojoj uvek prisustvuje narod pravoslavni i muslimanski. To zajedništvo i pamćenje čini ovu sredinu posebnom, jer se međusobno poštovanje zadržalo i do današnjih dana.

Stanislav Tanasković kaže da je stanovništvo relativno mirno, da je suživot moguć, kao i da bi mogli da budu dobre komšije.

Zadužbine vladara dinastije Nemanjić i drugih srpskih vlastelina izdržale su vekove, ali ne i martovski pogrom 2004. godine, kada su Albanci oštetili mnoge crkve i manastire. Posle obnove u većini crkava odvija se liturgijski život.

U gradu cara Dušana svaki kamen je deo istorije. Bogorodica Ljeviška, Sveti Arhangeli, Bogoslovija, Saborni hram Svetog Đorđa, Crkva Svetog Spasa i druge crkve deo su bogatog srpskog istorijskog nasleđa u tom drevnom gradu.

Lazar Radivojević kaže da mnogi nemaju predstave šta sve ima na Kosovu, manastiri, crkve i prirodna bogatstva. Zato se možda i lako odriču ovog područja, kaže Lazar.

Malobrojni meštani Sredske i Prizrena dolaskom porodice Radivojević dobili su dodatni motiv da istraju. Godinama priželjkuju da se vrate svi Srbi koji su morali da napuste domove.

Jelena Kiš: Strah od dijaspore

0

Odgovorne vlade imaju dugoročne planove i strategiju u objedinjavanju nacionalnog bića matice i dijaspore kao i u definisanju nacionalnih interesa kao ciljeva koje zajednički ostvarujemo. Zato Vlada Republike Srbije na čelu sa mandatarom Aleksandrom Vučićem mora dati institucionalni okvir dijaspori. Vlada može i treba da ima glavnu ulogu u kanalisanju energije, inicijativa i resursa dijaspore za dobrobit otadžbine i celokupnog srpskog korpusa. Da podsetimo na jake dijaspore koje su politički aktivne grupe, kao što su Jevreji, Grci, Jermeni… Upravo zemlje poput Izraela i Jermenije smatraju svoje dijaspore kao strateški važna politička sredstva, dok drugi , poput Indije, Filipina i drugih zemalja, priznaju ogroman doprinos njihovih dijaspora koje čine kroz doznake. Za naše iseljenike glavnu ulogu u očuvanju identiteta srpske dijaspore i sprečavanju asimilacije odigrala je Srpska pravoslavna crkva.

Gde je mesto srpskoj dijaspori? Nekadašnje Ministarstvo za dijasporu koje je potom svedeno na Kancelariju za dijasporu a onda na Upravu za dijasporu pri Ministarstvu spoljnih poslova već gotovo dve godine nema direktora niti zamenika direktora kuće koja treba da predstavlja sve naše iseljenike. Time su paralisane mnoge aktivnosti dijaspore koje i dalje opstaju zahvaljujući dobroj volji i snazi pojedinaca ili jačini i organizovanosti pojedinih udruženja. Na matici Srbiji je potez i odgovornost da da institucionalni okvir svojoj dijaspori i instrumente pomoću kojih može delovati. Matica iseljenika Srbije kao najstarija iseljenička organizacija osnovana 1951. do današnjeg dana ostvaruje misiju da bude otvorena kuća za sve naše iseljenike i da radi na očuvanju kulturnog identiteta naših iseljenika kao i da bude most i glas naše dijaspore. Kao i mnoge ustanove od nacionalnog interesa, skinuta je sa budžeta i prepuštena da o njoj brinu povratnici i sami iseljenici. Mnoga osetljiva pitanja za državu, a od nacionalnog interesa se ostvaruju upravo kroz ovakve organizacije.

U današnje vreme tehnologija vrlo je lako mobilisati dijasporu. Ni sama dijaspora nije naravno ujednačena u zavisnosti od generacija i zemalja kada i gde su otišle, ali ono što je zajednički činilac jeste da pripadnost dijaspori podrazumeva svest, ili emotivnu vezanost za zemlju i poreklo. Zato dijaspora može biti kao plima i oseka, da bude aktivna ili neaktivna, privržena ili potpuno indiferentna na događaje u matici koje najčešće zavise od samog povoda. Stepen privrženosti i mobilizacija dijaspore često zavisi od događaja koji utiču na domovinu: prirodne katastrofe, konflikti i promene vlasti, što svedoči o snazi zajedničkih interesa i identiteta. Udruženja dijaspore jesu i mogu biti značajni lobisti u zemlji domaćina, da oblikuju politiku u korist domovine ili da ospore vladu otadžbine kao što su nakon zauzimanja kurdskog lidera Odžalana 1999. godine organizovane masovne demonstracije među Kurdima u desetinama mesta širom sveta, donoseći kurdska pitanja u svetsku pažnju.

Još bolji primer težine interesa i podrške dijaspore se ogleda u zastupljenosti dijaspore u vlasti i formiranju namenskih ministarstava za dijasporu. Tako su 1990. godine Hrvati u inostranstvu donirali četiri miliona dolara za izbornu kampanju Franje Tuđmana i kasnije su nagrađeni sa zastupljenosti u parlamentu: 12 od 120 mesta su dodeljeni Hrvatima iz dijaspore! Više je dodeljeno dijaspori nego etničkim manjinama. Slično je tokom kampanje Vinsenta Foksa kod Meksikanaca u Kaliforniji 2000. godine, koji je igrao na širim granicama zamišljenog naroda izjavom da će biti prvi predsednik “Vlade od 118 miliona Meksikanaca – uključujući 100 miliona u Meksiku i 18 miliona stanovnika koji žive izvan zemlje”. I u svom inauguralnom govoru 2002. godine, kenijski predsednik Kibaki apelovao je na sve Kenijce u inostranstvu “da nam se pridruže u izgradnji nacije”.

Strah od dijaspore koji imaju dvojnu političku lojalnost, matici i zemlji u kojoj žive, uvek je bio aktuelan. Naravno, otadžbina svakako želi doznake i ceni lobiranje, ali nije previše naklonjena političkom angažmanu dijaspore. To je često i razlog otežanom dobijanju srpskog državljanstva i ograničenim formama dvojnog državljanstva što se oslikava na glasanja i parlamentarnu zastupljenost. Strah od “neprijatelja unutar” ili kakve neprijateljske ćelije koja može biti aktivirana jednaka je svim oblicima fobije i diskriminacije. Novac iz dijaspore poslat kući je oduvek bio tema jer četiri milijarde doznaka od dijaspore svake godine nije stvar za zanemarivanje. Svega sedam odsto koristi se za investicije i planski dok je ostatak uglavnom za preživljavanje preostalih članova familija u Srbiji i plaćanja računa. Kako su te doznake značajne za očuvanje socijalnog mira kao i naših deviznih rezervi, onda Vlada treba da nudi za svoje državljane u inostranstvu posebne devizne račune, podsticaje ili obveznice za investicije iseljenika, carine ili uvozne podsticaje, specijalna prava svojine ili privilegovan pristup specijalnim ekonomskim zonama.

Uprkos slabom interesovanju Vlade za svoju dijasporu, trend i želja za povratkom u svoju zemlju je nesmanjen kod starih ali i mladih. Zamislite brojne napuštene gradove kao što je prelepi Golubac, Majdanpek i drugi u Istočnoj Srbiji odakle su mnogi otišli u Beč ili Nemačku. Organizovan povratak naših ljudi da nakon svog radnog veka ostatak penzije provedu u svom zavičaju bi bio od obostrane koristi. Oživeli bi domovi zdravlja, kulture, škole, mnoga gazdinstva…, a slični podsticaji bi bili potrebni i za mlade parove koje žele da zasnuju porodicu, kako za one iz dijaspore, tako i iz Srbije. Stotine napuštenih kuća koje nemaju vlasnika, a koje će pripasti državi ukoliko se ne pojavi poslednji vlasnik u narednih 10 godina. Šta do tada? Iako žive izvan granica svoje zemlje, mnogi ljudi sebe smatraju legitimnim članovima svog kolektivnog identiteta i društveno-političkog poretka. Iako je pola Srbije van Srbije, lekari, inženjeri, geolozi… i dalje nesmanjeno odlaze iz zemlje. Šta će nova Vlada uraditi po tom pitanju ostaje nam da vidimo uskoro.

Autorka je predsednica Matice iseljenika, magistar međunarodnih odnosa i povratnica iz Australije

Nesvakidašnja radionica u romanskoj Švajcarskoj

0

U  carstvu  tastatura

U nastavnoj grupi u Krisieu, samoorganizovane i samofinansirajuće Srpske škole u romanskoj Švajcarskoj, organizovana je nesvakidašnja radionica kao nastavak projekta „Profesionalna orijentacija“. Gošća-animatorka bila je roditeljka Ana Milošević, zaposlena u Lodžiteku, koji se nalazi u kampusu lozanskog EPFL, u grupi koja se bavi razvojem softvera.

PORODICA ZA PRIMER

Ana Milošević završila je osnovnu školu i Gimnaziju opšteg smera u Gornjem Milanovcu kao đak generacije.Elektrotehnički fakultet najpre opšti smer ,a potom odsek za telekomunikacije završava na Univerzitetu u Beogradu. Tokom apsolventske godine je i studnt prodekan.U Švajcarskoj sa uspehom završava master studije iz dizajna ugrađenih računarskih sistema na Univerzitetu u Luganu.Jedina je žena inženjer u grupi u od 15 ljudi u Lodžitek grupi koja se bavi razvojem softvera .Majka je Mile, Dane i Divne,udata za, takođe, izuzetno uspešnog Žarka Miloševića,doktora informatičkih nauka,koji je diplomirao računarsku tehniku i informatiku na beogradskom ETF , završio master iz informatike i doktorat iz informatike na lozanskom EPFL i sada radi kao softver inženjer u SICPA kompaniji , Ana usavršava softvere, integrisane u mikroprocesore koji pokreću tastature ,kao i na dizajnu ,pisanju specifikacija i testiranju tih uređaja.Izuzetno uspešna,obrazovna i svestrana porodica Milošević, odličan je primer potpuno nove generacije srpskih migranata koji svoju i poslovnu i porodičnu oazu stvaraju podno Alpa.

U jednosatnoj interaktivnoj radionici, učenici su imali jedinstvenu priliku da pored brojnih novih informacija svoja znanja o informatici upotpune praktičnim vežbama.

– Mnogo volim da se družim sa decom, naročito kada to druženje ispunimo nekim praktičnim stvarima. Započela sam radionicu u formi kviza o programerima,đačkim viđenjem inženjerskog poziva i predstavljanjem projekata na kojima sam radila. Otvorili smo jednu tastaturu,podelili uloge: predškolac Dorian Pavlović je bio zadužen za vađenje baterija, četvrtak Nikola Makić za odvrtanje šrafova, a ostali su navijali.Kada smo otvorili pokazala sam im mozak tastature-mikrokontroler. Bili su iznenađeni kako je minijaturan. Đacima je bilo jako zanimljivo da zagledaju tastaturu iznutra i opipaju i analiziraju sve njene delove.
Srpski đaci su bili u prilici da razgledaju razne modele tastature različitih frekvencija i namena, od solarne tastature do tastatura za tablet.

– I nakon radionice đaci su me ispitivali o detaljima moje profesije, što je za mene bio najlepši osećaj. To me je uverilo da je poseta srpskim đacima u Krisieu, imala smisla. Uzajamna radionica je još jedan način da deca iskažu svoja razmišljanja i postave interesantna pitanja na maternjem srpskom jeziku koga je neophodno sačuvati u rasejanju-ističe Ana Milošević.

Đaci su pokazali veliku zainteresovanost, a najviše su ih obradovale poklon tastature koje je roditeljka Milošević poklonila svakom đaku i školi. Nesvakidašnja praktična radionica u Romandiji pokazala je da su učenici, roditelji i škola usmereni zajedničkim snagama za bolju profesionalnu budućnost najmlađih.

Humanost na delu

Porodica Milošević je u više navrata tehničkim pomagalima obogatila nastavu na srpskom jeziku.Računar sa tastaturom i modernim pokazivačem, poklon Ane Milošević, namenjen đacima u Krisieu, preusmeren je humanim gestom porodice Milošević srpskim đacima u Negoslavcima u vukovarskom kraju, koji su tokom maja boravili u Bernu.

– „Velika nam je čast i zadovoljstvo što su porodica Milošević i Srpska škola u romanskoj Švajcarskoj izabrali našu školu i darovali poklon učenicima i školi tako vredno nastavno sredstvo. U ime učenika, nastavnika i svoje ime izražavam iskrenu zahvalnost na darovanom poklonu .“, ističe Branislav Danilovac direktor OŠ Negoslavci.

Srpska deca na Mondialitu 2016 u Cirihu

0

Na stadionu Letzigrund u Cirihu i ove godine održano je fudbalsko takmičenje Mundialito 2016. Na ovom takmičenju učestvovale su i četiri srpske ekipe: Pampers Srbija – 2008/09, Tinejdžeri – 2004/05, Juniori 2006/07, kao i jedna ženska ekipa – 2003/04.

IMG_4329Srpska ekipa je sastavljena od mladih fudbalera poreklom iz Srbije koji igraju u švajcarskim klubovima, kao što su Grashopers, Cirih, Arau, Bazel, Kloten, Sebah, Juventus Cirih, Muri, Glatburg, Afolten, FK Alijans, Srbija Cirih.

U konkurenciji ekipa iz ekipe iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Grčke, Makedinije Portugala, Švajcarske, Španije, Turske i drugih zemalja, naše devojčice su bile prve, dok je dečacima, tačnije “Tinejdžerima” pripalo 2. mesto, “Pamparsi” 3. mesto, i Juniorima 8.

Projekat: “Igramo za Srbiju” – Cirih 2016

0
Sa prošlogodišnje manifestacije

Tradicionalna sportsko-humanitarna manifestacija “Igramo zajedno za Srbiju” održaće se i ove godine, treći put zaredom u subotu 9. jula 2016. sa početkom u 11 časova na sportskim terenima „Juhof“ u Šlirenu (adresa je Bernerstrasse 335, 8952 Schlieren).

Realizacija manifestacije “Igramo za Srbiju” započeće svečanim otvaranjem u 11 časova u prostorijama Fudbalskog kluba “Srbija“. Program svečanog otvaranja obeležiće nastup učenika koji pohađaju Srpsku dopunsku školu, a potom će se na sportskim terenima stadiona “Juhof” organizovati niz sportskih aktivnosti i nadmetanja za decu i roditelje.

3.Лого 2016Prepoznatljiva obeležja čitave manifestacije biće i ovog puta sportska oprema sa originalnim logom manifestacije. Ovog puta sva prikupljena sredstva ići će za pomoć 6-godišnjoj devojčici Anđeli Đukanović Stanić iz sela Mustapić kod Kučeva, koja boluje od raka pluća i vodi mukotrpnu borbu za život, kao i Nacionalnom udruženju roditelja dece obolele od raka, koji su pokrenuli akciju za izgradnju hematoonkološkog odeljenja Kliničkog centra u Nišu. Ovim se naša manifestacija priključuje široj akciji pomoći, koju su započele javne ličnosti, humani ljudi i firme u Srbiji.

Dođite da se družimo i igramo i tako na najlepši način obeležimo završetak ove školske godine u Dopunskoj školi na srpskom jeziku! Pružimo podršku i pomozimo onima kojima je pomoć više nego neophodna i tako pokažimo još jednom veliko srce našeg Ciriha i Švajcarske!

Setimo se: ništa na svetu ne može se meriti sa zdravljem i srećom sve naše dece!

Deo prikupljenih sredstava biće upućen i Nacionalnom udruženju roditelja dece obolelih od raka – NURDOR, a za izgradnju novog hemato-onkološkog odeljenja u Nišu. Lečenje obolele dece u Nišu se obavlja na Odeljenju za hematoonkologiju Dečje interne klinike, gde se godišnje javi između 20 i 30 novoobolele dece. Međutim, kada je lečenje i smeštaj malih onkoloških pacijenata u pitanju, ova Klinika se suočava sa nizom problema: nedovoljno smeštajnih i tehničkih kapaciteta, neusklađenost sa medicinskim i higijenskim standardima koji zadovoljavaju potrebe obolele dece, neadekvatan prostor u kome bi deca mogla da kvalitetno provode slobodno vreme, nedostatak posebne opreme za radioterapiju za najmlađe onkološke pacijente. Projektom “Izgradnja hematoonkološkog odeljenja” predviđena je izgradnja bolničkog odeljenja u Srbiji po meri deteta, čime će se značajno doprineti poboljašnju uslova onkološkog lečenja dece u čitavom Južnom regionu. Nova medicinska oprema i adekvatan broj ambulanti, ordinacija i soba za intervencije pružiće mnogo bolje uslove za rad kompletnom medicinskom timu, čime će se dodatno unaprediti kvalitet lečenja i boravka mališana.

O projektu “Igramo za Srbiju”

Početkom 2014. godine, u organizaciji nastavnica dopunske nastave na srpskom jeziku Jelene Todorović Lazić i Jasne Radojičić, a uz podršku Generalnog konzulata Republike Srbije u Cirihu i Srpske pravoslavne crkve u Cirihu, brojnih sponzora, prijatelja i osvedočenih humanitaraca, kao i u saradnji sa Fudbalskim klubom „Srbija“, Košarkaškim klubom ,,Korać” i Savetom roditelja dopunske nastave na srpskom jeziku, pokrenut je humanitarno-sportski projekat pod geslom „Igramo za Srbiju“. Projekat je zamišljen kao sportski dan i druženje roditelja i dece koja pohađaju dopunsku nastavu na srpskom jeziku na području Diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije u Cirihu, a organizovan je kao humanitarna akcija sa ciljem sakupljanja sredstava za obnovu i opremanje osnovnih škola, ustanova socijalne zaštite, centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Srbiji i drugih institucija i pojedinaca u Srbiji kojima je pomoć potrebna, kao i radi promovisanja sporta kao područja pogodnog i za razvijanje nacionalnog i kulturnog identiteta, jačanje trajnih veza sa otadžbinom, uključivanje u javni i društveni život uže i šire zajednice.

Projekat “Igramo za Srbiju” prvi put je realizovan u julu 2014. godine. Na sportskim terenima sportskog kompleksa “Juhof” u Cirihu 6. jula 2014. godine okupilo se preko 300 dece i roditelja iz Švamendingena, Šlirena, grada Ciriha, Dibendorfa, Vintertura, Zebaha, Afolterna, Regenzdorfa… Pored njih, na terenu su se, kao specijalni gosti, pojavile i javne ličnosti, donatori, medijski poslanici i državni subjekti. Na sportskim terenima je, uz veliku profesionalnu pomoć članova FK “Srbija” i KK “Korać”, organizovano niz aktivnosti za sve učesnike – od klasičnih sportskih nadmetanja, preko tradicionalnih srpskih dečjih igara, do igraonica i likovnih radionica za najmlađe. Prepoznatljivo obeležje čitave manifestacije bila je majica sa natpisom ,,Igramo za Srbiju”, čijom su kupovinom donirana sredstva za obnovu Osnovne škole ,,Borivoje Ž. Milojević“ u Krupnju. Akcijom je sakupljeno 4450 franaka, od kojih je OŠ “Borivoje Ž. Milojević” planiranim projektnim aktivnostima uspela da opremi tri učionice kompletnim školskim nameštajem. Zadovoljni i ponosni učenici, roditelji i nastavnici dopunske nastave na srpskom jeziku u kantonu Cirih poneli su u srcima taj dan za pamćenje i najplemenitiji osećaj na svetu: da su sakupljenim novcem obradovali svoje vršnjake u Srbiji.

Realizacija projekta “Igramo za Srbiju” nastavljena je i tokom 2015. godine. Na sportskim terenima sportskog kompleksa “Im Birch” u Cirihu 21. juna 2015. godine okupilo se preko 200 učenika, roditelja i prijatelja Srpske dopunske škole. Na sportskim terenima je uz veliku profesionalnu pomoć članova KK “Korać” organizovano niz sportskih aktivnosti i nadmetanja, pri čemu je ovog puta bio naglasak na košarci kao sportu koji u Srbiji ima dugu tradiciju. Obeležje čitave manifestacije bio je kačket sa natpisom ,,Igramo za Srbiju”, čijom su kupovinom donirana sredstva za opremanje objekta i radnog centra Ustanove za decu i mlade “Sremčica” u Beogradu. Humanitarnom akcijom “Igramo za Srbiju” prikupljena su novčana sredstva u iznosu od 2570 franaka, od kojih je Ustanova “Sremčica” planiranim projektnim aktivnostima uspela da opremi deo prve etaže kuće za buduće korisnike Ustanove.

Međunarodni dan humanosti 19. avgust bio je i dan za pamćenje u Ustanovi “Sremčica”. Okupljeni predstavnici radno-projektnog tima “Igramo za Srbiju”, deca i omladina iz Ustanove”Sremčica” zajedno sa svojim vaspitačima i stručnim timom proveli su divne sate u druženju, obilasku Doma i razmeni ideja o mogućnostima buduće saradnje. Osmeh, sreća i zadovoljstvo bili su vidljivi na svakom koraku.

Za sve dodatne informacije možete kontaktirati nastavnice Dopunske nastave na srpskom jeziku u Cirihu: 

Jasna Radojičić (tel.:0766721100) 
Jelena Todorović Lazić (tel.:0767061557)

Srpski sajam privrede i kulturne baštine u Cirihu

0

Udruženje srpskih privrednika Švajcarske i Eparhija austrijsko-švajcarska pod pokroviteljstvom Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije i Privredne komore Srbije, a uz blagoslov Srpske pravoslavne crkve i podršku Er Srbija poziva privredne subjekte Švajcarske, Srbije, Republike Srpske i iz čitavog sveta, kao i akademsku i poslovnu dijasporu, da uzmu aktivno učešće na predstojećem događaju gde će biti predstavljeni srpski brendovi.

Organizatori najavljuju da se očekuje dolazak najuspešnijih Srba u oblasti privrede, nauke, kulture, sporta, turizma, medija, srpskih glasila iz rasejanja, univerzitetskih i svih drugih relevantnih institucija iz čitavog sveta – Srpski Davos.

Biće organizovan prigodan kulturno-umetnički program sa izvođačima iz rasejanja i matice.

Medijski sponzori: RTS, BN Tv, Vesti, Tv Pink i Tv Hram.

03_180-3Stadthalle DIETIKON
Fondlistrasse 15
8953 Dietikon

Kako se glasalo u Švajcarskoj

0
Foto Serbinfo.ch © Drago S.

Državljani Srbije koji žive ili se trenutno nalaze u Švajcarskoj imali su, uz prijavu, mogućnost da glasaju na tri biračka mesta u Ambasadi Republike Srbije u Bernu, Generalnom konzulatu Republike Srbije u Cirihu i po prvi put i u Kongresnom centru Lugano u Tićinu.

Ukoliko gledamo izlaznost po biračkim mestima ona je najveća na biračkom mestu u Luganu i znosi 83,8% upisanih birača, zatim sledi biračko mesto u Konzulatu u Cirihu 78,1% i na kraju biračko mesto u Ambasadi Srbije sa 71,1% birača koji su iskoristili svoje biračko pravo.

Prema rezultatima glasanja na svim biračikm mestima u Švajcarskoj, lista koju predvodi Srpska napredna stranka Aleksandra Vučića osvojila je 39,4 odsto glasova, pokret Dosta je bilo – Saša Radolović 19,2 Srpska radikalna stranka Vojislava Šešelja dobila je 12,9, Bošnjačka demokratska zajednica Sandžaka Muamera Zukorlića 7,6% koalicija Demokratske stranke srbije i pokreta Dveri 6,2, Demokratska stranka 5,1, Socijalistička partija Srbije 2,7, i Socijaldemokratska stranka-Liberalno demokratska partija-Liga socijaldemokrata Vojvodine 2,5.

Po biračkim mestima:

Biračko mesto 36 – Ambasada Republike Srbije u Bernu

1. Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje 41,2%
2. Dosta je bilo – Saša Radulović 29,7%
3. Dr Vojislav Šešelj – Srpska radikalna stranka 11,4%
4. Demokratska stranka (NOVA, DSHV, ZZS) 7,6%
5. Dveri – DSS 3,8%
6. Ivica Dačić – SPS, JS 1,5%
7. Muamer Zukorlić – Bošnjačka dem. zajednica Sandžaka 1,5%

Biračko mesto 37 – Generlani konzulat Republike Srbije u Cirihu

1. Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje 30,6%
2. Dosta je bilo – Saša Radulović 19,3%
3. Dr Vojislav Šešelj – Srpska radikalna stranka 13,9%
4. Muamer Zukorlić – Bošnjačka dem. zajednica Sandžaka 13,9%
5. Dveri – DSS 8,1%
6. Demokratska stranka (NOVA, DSHV, ZZS) 4,1%
7. SDS – LDP – LSV 4%
8. Ivica Dačić – SPS, JS 2,7%
9. SDA – Dr. Sulejman Ugljanin 1,3%

Biračko mesto 38 – Kongresni centar Lugano / Kanton Ticino

1. Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje 61,5%
2. Dr Vojislav Šešelj – Srpska radikalna stranka 12,8%
3. Dveri – DSS 5,1%
4. Demokratska stranka (NOVA, DSHV, ZZS) 3,8%
5. Ivica Dačić – SPS, JS 3,8%
6. SDS – LDP – LSV 2,5%
7. Dosta je bilo – Saša Radulović 1,2%

Raspored mandata u Skupštini Srbije za sada izgleda ovako:

Srpska napredna stranka 131, Socijalistička partija Srbije 29, Srpska radikalna stranka 22, Demokratska stranka 16, pokret Dosta je bilo 16, Demokratska stranka Srbije-Dveri 13, SDS-LDP-LSV 13, Savez vojvođanskih Mađara 4, SDA Sulejmana Ugljanina 2, lista Muamera Zukorlića 2, lista Ardita Sinani 1, i stranka Zeleni 1.

Za parlamentarnu većinu potrebno je 126 poslanika.

Glasanje u Švajcarskoj – Izbori Srbija 2016

0

Glasanje u Švajcarskoj će moći da se obavi na tri mesta, u Ambasadi Republike Srbije u Bernu, Generalnom konzulatu Republike Srbije u Cirihu i po prvi put i u Kantonu Tićino tačnije u Luganu (Kongresni centar Lugano – Palazzo dei congressi). Građani Srbije koji žive u inostrastvu moćiće da glasaju u 22 zemlje, na ukupno 38 biračkih mesta. Prijavljen je 8.471 državljanin Srbije koji će glasati u inostranstvu.

Na predstojećim vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji 2016. godine nadmetaće se 20 lista, na kojima je ukupno 3.270 kandidata.

Narodna skupština ima 250 poslanika, koji se biraju na četiri godine. Za predstojeće izbore biće štampano 6.771.497 glasačkih listića. Građani se izjašnjavaju tajnim glasanjem, a u toku održavanja izbora mogu glasati samo jedanput.

Veljko Odalović, generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova, istakao je za RTS da će u inostranstvu glasati 2.200 glasača više nego na prethodnim parlamentarnim izborima.

Prema Rokovniku za vršenje izbornih radnji, utvrđivanje rezultata glasanja na biračkom mestu i dostavljanje izbornog materijala Republičkoj izbornoj komisiji (RIK) predviđeno je najkasnije u ponedeljak, 25. aprila u 14 sati, dok je rok da RIK utvrdi rezultate glasanja i objavi ih u Službenom glasniku najkasnije do 28. aprila u 20 sati.

Dodela mandata novim poslanicima je predviđena u roku od 10 dana od dana objavljivanja ukupnih rezultata izbora.

Srpske knjige u Sent Galenu

0

Na inicijativu Danijele Stanković, člana Udruženja srpskih pisaca u Švajcarskoj, realizovana je i uručena donacija knjiga biblioteke “Milutin Bojić” iz Beograda, gradskoj biblioteci Sent Galena koja sadrži više od sto naslova na srpskom jeziku. Knjige su uručene gospođi Loreni Ianzito, koja vodi sektor Libra-forum namenjen knjigama na stranim jezicima.

– Raduje me ovakav vid međunarodne saradnje, jer članovi mogu da čitaju zanimljive knjige osim na nemačkom, i na svom maternjem jeziku, a ovim se povećava fond i nudi širi izbor za čitaoce.

Zahvaljujemo se biblioteci “Milutin Bojić” iz Beograda i derktoru Jovici Krtiniću na poklonu. Trudićemo se da čitaoce u Beogradu obradujemo naslovima popularnih švajcarskih pisaca na nemačkom jeziku – rekla je Lorena Ianzito.

Ona je pozvala sve zainteresovane da se uključe u aktovnosti koja biblioteka nudi učlanjenjem i naglasila je da je članstvo za decu besplatno. Biblioteka u St. Galenu u svom dečijem odeljenju ima popularne knjige za decu i na srpskom jeziku i brojne radionice.

– Smatram da negovanje sosptvene kulture i jezika otvara mogućnost za upoznavanje švajcarske kulture i popularnih pisaca i da ih treba predstaviti srpskom čitalačkom miljeu, kako u dijaspori tako i u matici. Svako od nas bi trebao da neguje u sebi taj avanturistički duh da upoznaje druge nacije. Nepoznavanje tuđih običaja i tradicija je upravo najveći uzrok nerazumevanja među ljudima, a knjiga i čitanje je najlakši način da upoznate lepote određene zemlje – napomenula je Nina Stanković.

POSLEDNJE VESTI