Facebook Instagram RSS Twitter
Facebook Instagram RSS Twitter
Reklama

Zdrava uskršnja jaja u Švajcarskoj: Kupovina i farbanje

0

Jaja se po tradicionalnom običaju farbaju za Uskrs i to je jedan od najlepših događaja za čitavu porodicu. U Švajcarskoj se za vreme Uskrsa pojede ogromna količina jaja i stoga je veoma važno da se prilikom kupovine, obrati pažnja na njihov kvalitet kao i zemlju porekla proizvoda.

Kokoške nosilje, koje se uzgajaju u organskoj sredini, hrane se hranom visokog kvaliteta i bez hormona, što im omogućava prirodan razvoj. Samim tim i njihova jaja su većeg kvaliteta. U Švajcarskoj je zabranjeno gajenje kokošaka u kavezu.

Kao i svaka druga hrana i jaja moraju da odgovore higijenskim  karakteristima (rok trajanja). Pored toga što se klasifikuju po težini od 73g do 52g, sa veličinama ako onima koji se na primer koriste kod garderobe, XL, L, M i S.

Kako „čitati“ jaje

U Švajcarskoj sva jaja imaju specifičan znak, takozvani KOD, koji je obavezan i u Evroskoj Uniji,  pomoću kojeg potrošači mogu saznati na koji način su uzgajane kokoške, zemlju porekla, firmu to jest uzgajivača i rok trajanja. Na samom jajetu mora biti vidljiv broj, u vidu pečata, koji saopštava sledeće o jajetu:

Prvi broj KOD-a označava:
– 0: organsko gajenje kokošaka
– 1: gajenje u pripodi (Freilandhaltung)
– 2: gajenje na čvrstim podlogama (farma) (Bodenhaltung)
– 3: gajenje u kavezu (Käfighaltung)

Skraćenica predstavlja zemlju porekla (CH = Švajcarska), a zatim indentifikacioni kod farme.

Na primer KOD 0-CH-999 znači da je do jaje iz organskog uzgoja, proizvedeno u Švajcarskoj od strane Hansa Mustera, 9999 Musterhausen.

Ostali brojevi, na pečatu jajeta, je datum tj. rok upotrebe jajeta. Ukoliko kupujete već ofarbana jaja, KOD proizvoda možete pronaći na ambalaži.

Farbati jaja na prirodan način

Prilikom kupovine već ofarbanih jaja, vreba najveća opasnost, jer se ona, uglavnom, farbaju bojama koje sadrže hemijske supstance. Ove farbe za jaja, osim što na ljusci ostavljaju boju, utiču i na samo jaje što ujedno može biti štetno za čovekov organizam.

Svi koji žele da ofarbaju uskršnja jaja na zdrav način, mogu to učiniti sa prirodnim biljkama i začinima.

Obilje boja iz prirode

Određene vrste povrća, voćnih bobica i začina daju čitavu paletu divnih boja i različitih tonova. U tom slučaju vodi za kuvanje treba dodati određene delova biljaka, bobice ili sokove. Evo nekoliko primera:

ŽUTA – cvetovi kamilice, maslačka, kurkuma u prahu, list breze, kora limuna ili narandže
NARANDŽASTA – crvena aleva paprika, ljuske crnog luka
CRVENA – sok od cvekle iz konzerve, smrznute maline, borovnice, kupine, ljuske crvenog luka, brusnice, čaj od šipka
SMEĐA – list i ljuska oraha, list hmelja, kora drveta šljive, ljuske crnog luka, jaka crna kafa ili crni čaj
PLAVA – sok od borovnice, listovi crvenog kupusa
ZELENA – listovi spanaća, kopriva, zeleni čaj, listovi nane
BORDO – sušeni cvetovi kantariona

Pripremanje tečnosti za kuvanje:

Usitnjene delove biljki, kore i bobice voća potopiti u vodu za kuvanje, pustiti da odstoje jedno vreme, zatim sve to dobro prokuvati, a onda procediti kroz gazu, sito ili filter za kafu. U tako pripremljenoj tečnosti se kuvaju jaja.

Prilikom izbora jaja vodite računa o kvalitetu. Najbolje je da koristite jaja iz organske proizvodnje. Prepoznaćete ih tako što ćete voditi računa da na kodu na pakovanju prva cifra bude nula.

Osim toga u pojedinim švajcarskim prodavnicama možete kupiti BIO boje za farbanje jaja, koje ne sadrže hemijske supstance.

Da li ste znal da postoje i posebne vrste kokošaka, čija su jaja već “ofarbana”. One nose prirodno ofarbana jaja u različtim bojama, kao što su zelena, roza i braon jaje.

Kragujevčanin iz Švajcarske donirao tri respiratora Srbiji

0
Foto: Zoran Obradović / Privatna arhiva

Kragujevčanin koji gotovo 30 godina živi i radi u Švajcarskoj, Zoran Obradović Kiza zajedno sa svojom suprugom donirao je tri respiratora Srbiji. Na ovaj korak se odlučio kaže jer želi da pomogne svojoj zemlji.

Kako bi pomogao Srbiji u borbi protiv Korona virusa, Kragujevčanin Zoran Obradović Kiza, koji već tri decenije živi i radi u Švajcarskoj odlučio je zajedno sa svojom suprugom da donira tri respiratora našoj zemlji.

„Respiratore sam dobio od prijatelja iz jedne švajcarske firme pre početka pandemije Korona virusa. Kada je virus počeo da se širi i stigao u Srbiji rešio sam da ih doniram. Zahvaljujući Ambasadi Srbije u Švajcarskoj i ambasadoru Goranu Bradiću, koji se maksimalno zauzeo da nam pomogne u isporuci respiratora, poslali smo ih Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje. Vrednost ove donacije nije ni bitna, koliko je zapravo važno da će pomoći u spašavanju života. Najbitnije je da su respiratori stigli u Srbiju i da će pomoći zaraženima Korona virusom“, izjavio je za Zoran Obradović.

Ovaj Kragujevčanin, koji radi na jednoj privatnoj klinici u Bazelu kao ekspert za intenzivnu negu, na ovaj korak se odlučio jer je želeo da pomogne svojoj zemlj. Pored toga, uputio je i jedan apel građanima, s obzirom na to da je i sam bio zaražen Koronavirusom.

„Vezan sam za Srbiju. Srbija je deo mene. Imam dosta prijatelja i rođaka tu i sasvim je prirodno da ako je neko u takvoj situaciji da sam tu da pomognem. Pošto sam bio zaražen Korona virusom, ali sam srećom imao blaže simptome, apelovao bih na građane da se paze, izbegavaju kontakt sa drugim ljudima i poštuju mere i savete nadležnih, jer je to jedini način da se spreči širenje ovog virusa“, kaže Obradović.

Inače, ovo nije prvi put da Zoran Obradović pomaže Srbiji i Kragujevcu. Kako kaže, devedesetih godina je donirao kragujevačkom Kliničkom centru ortopedska pomagala, pre par godina i respirator i dva operaciona stola, a ovdašnjem Fakultetu medicinskih nauka i inkubator za ćelije. Dodaje i da je volontirao u jednoj švajcarskoj humanitarnoj organizaciji, koja, između ostalog, pomaže i ljudima u Srbiji, preko koje je pre nekoliko godina za Prijepolje obezbeđeno sanitetsko vozilo.

Zbog donacije respiratora, predsednik Srbije Aleksandar Vučić se tokom jučerašnjeg obraćanja javnosti zahvalio Zoranu Obradoviću i njegovoj supruzi.

Srbin stavio na raspolaganje svoje hotele u Švajcarskoj

0

Stojan Stevanović, koji u Švajcarskoj živi 32 godine, odlučio je da svu svoju imovinu stavi na raspolaganje ljudima koji su se našli u bezizlaznoj situaciji zbog koronavirus. On je dao na raspolaganje svoje hotele u Švajcarskoj i objekat u Republici Srpskoj za besplatni smještaj onih koji su se usred epidemije virusa našli na ulici.

„Svi ljudi iz Srbije, Republike Srpske i Federacije BiH koji su u bezizlaznoj situaciji i neizvjesnosti u vrijeme epidemije virusa mogu da mi se jave, sve dok se ne snađu ili dok u njihovim zemljama traje vanredna situacija. Mogu im pomoći, jer sve što imam ja – imaće i oni“, rekao je za novnisku agenicuju Srna ovaj humani čovek.

Stevanović je poslednjih nekoliko dana bio u kontaktu sa ambasadorima Bosne i Hercegovine i Srbije i kaoko ističe, i ako mu je nuđena nadoknada za smeštaj, odlučio je da te ljude besplatno primi u svoje hotele.

„Meni nije važno ko su ti ljudi niti koje su nacionalnosti. Važno je da su se oni našli u nevolji, da nemaju kuda i da ne mogu da se vrate kućama. U Švajcarskoj su ljudi preko noći ostali bez posla, bez igdje ičega“, navodi Stevanović, koji u gradu Švic, nedaleko od Lucerna, poseduje hotele „Kristal“ i „Helvecija“ koji može da primi 150 gostiju.

Stevanović objašnjava da će ih smestiti u hotelskim sobama, da ima dovoljno ležajeva u dva hotela i da će oni ostati tu sve dok se ne snađu, odnosno dok traje vanredna situacija.

„Prema onome što sam saznao od ambasadora Srbije, šezdesetak ljudi trenutno nema gdje da se smjesti, to su ljudi koji su ovdje boravili i radili uglavnom na `crno`“, naglašava Stevanović.

On kaže da je sa ambasadorima BiH i Srbije u Švajcarskoj dogovarao smještaj za „225 ljudi koji su se kod njih prijavili na čekanju“. Stojan napominje da je važno da se ti ljudi ne povlače po ulici, odnosno po nekim baštama na minus dva-tri stepena i da dođu kod njega, jer su mu hoteli sada u novonastaloj situaciji prazni.

„Ne mogu kao čovjek dozvoliti da neko spava pod mostovima, a moji hoteli su prazni od 27. januara od kad je ovdje sve pozatvarano. Moj posao, koji je 90 odsto vezan za Kinu i poslovne ljude iz ove zemlje, takođe je stao, i sada su svi kapaciteti prazni“, napominje Stevanović.

On napominje i da je svu svoju imovinu, sve apartmane hotela „Helvecija“ u majevičkom rodnom mestu Lopare, dao u iste svrhe dok traje vanredno stanje u njegovoj zemlji, a obezbiedio je svojim transportom i dušeke iz Sarajeva.

“Sve smo dali na raspolaganje i u Švajcarskoj i u Loparama, – sve što imamo moja porodica i ja. Samo da se sve ovo završi”, poručuje Stevanović.

Bogojavljensko plivanje za časni krst na jezeru u Roršahu

0

Tradicionalno i ove godine hladna voda i niska temperatura nije smetala vernicima koji su na bodenskom jezeru kraj Rošarha (Rorschah) na Bogojavljenje zaplivali u trci za časni krst, običaj koji u srpskom narodu ima dugogodišnju tradiciju.

Aleksandar Lukić iz Ciriha je prvi doplivao do časnog krsta. Plivalo se 33 metara, što simbolizuje broj godina života Isusa Hrista.

Plivanje je posmatralo preko 1000 ljudi.

U Švajcarskoj živi 61.304 državljana Srbije

0
(tvsvizzera)

Od početka februara do kraja juna 2019. godine, imigracija u okviru stalno nastanjenih stranaca u Švajcarskoj iznosila je 63.333 osobe, što predstavlja pad od 1,8 procenata u odnosu na isti period prethodoh godina. Iz EU/EFTA pristiglo je 44.321 osoba dok je ostalih 19 012 imigiralo iz trećih zemalja. Samim tim imigracija je opala za 3,9 odsto. 

Glavni razlog za migraciju ostaje zasnivanje radnog odnosa, kako za kratkoročne boravke tako i za dugoročne. 68.036 građana država članica EU imigriralo je u Švajcarsku radi zapošljavanja, što predstavlja smanjenje od 2,1 procenata u odnosu na kraj juna 2018. godine.

U istom vremenskom periodu, spajanje porodice predstavljalo je 28% imigracije koja se trajno nastanjuje. 17.010 osoba stiglo je u Švajcarsku tokom prve polovine 2019. godine od kojih 21,4% članova porodice nekog švajcarskog državljanina.

Krajem juna 2019. godine u Švajcarskoj je živelo 2.096.182 stranaca, od čega 323.384 Italijana, 308.532 Nemaca, 265.501 Portugalaca, 137.514 Francuza, 61.304 državljana Srbije. 

50 godina Srpske pravoslavne crkve u Švajcarskoj

0

Blagoslovom Njegovog Preosveštenstva Episkopa austrijsko-švajcarskog, Gospodina Andreja, u hramu Svete Trojice u Cirihu 15. juna 2019. godine, priređena je svečana Akademija povodom 800-godišnjice autokefalnosti SPC i 50-godišnjice njenog prisustva u Švajcarskoj, kao i povodom proslavljanja hramovne slave. Akademiji je prethodilo praznično večernje bogosluženje koje je služio nastojatelj hrama Svete Trojice protojerej Branimir Petković, uz sasluženje protosinđela Mardarija, igumana manastira Svetog Jovana Bogoslova u selu Poganovo, Eparhija niška, protojereja-stavrofora dr Miroslava Simijonovića i protojereja-stavrofora Simeuna Prodanovića iz Svetouspenjskog hrama u Cirihu, jereja Đorđe Lukića i đakona Ivana Tolića. Pevnicu je predvodio Episkop Andrej zajedno sa sveštenstvom i doktorantom Milanom Kostreševićem.

Nakon večernjeg bogosluženja, usledio je program Akademije koji je pripremljen trudom i zalaganjem uprave i sveštenstva oba hrama. Program je otvorio Episkop Andrej svojom prigodnom besedom, a usledili su nastupi horova: Stevan Mokranjac i Bogorodičin, kao i oba ciriška dečija hora. Deca iz Uspenjskog hrama su izveli premijernu predstavu, autora o. Miroslava Simijonovića, pod nazivom „Ispraćaj kosovskih junaka“, dok su deca iz Svetotrojičinog hrama izveli predstavu „ Crkva kroz vekove“. Nakon Akademije za sve prisutne upriličeno je posluženje u crkvenoj sali.

Sutradan, na Praznik Silaska Svetog Duha na Apostole, Njegovo Preosveštenstvo Episkop Andrej, služio je Svetu Arhijerejsku liturgiju. Episkopu su sasluživali nastojatelj hrama protojerej Branimir Petković, protosinđel Mardarije, protojerej-stavrofor Miroslav Simijonović iz Uspenjskog hrama u Cirihu, jerej Đorđe Lukić, sabrat hrama Svete Trojice i đakon Ivan Tolić iz Iverdona. Čtečevi na ovoj veličanstvenoj Službi bili su doktoranti, ipođakon Saša Branisavljević, g. Milan Kostrešević i g. Vedran Grmuša. Odgovarao je hramovni hor Stevan Mokranjac pod vođstvom dirigenta Vernera Dudlia. Veliki broj vernika, dece i odraslih, pristupio je Svetoj Čaši i iz ruku svog Arhipastira pričestio se Časnim i Životvornim Darovima.

U svojoj bogonadahnutoj besedi, Vladika Andrej propovedao je o smislu i značaju Praznika. Posle kolenopreklonih molitava i pletenja venčića, kao što je običaj na praznik Pedesetnice, Preosvećeni Vladika je osveštao slavski kolač i žito, koje su u slavu Božiju pripremili kumovi ovogodišnje slave, članovi hora Stevan Mokranjac, koji su i sami proslavljali 50 godina svoga postojanja.

Hramovnu slavu su uveličali svojim prisustvom ambasador Bosne i Hercegovine u Bernu, Njegova Ekscelencija gospodin dr Boro Bronza, protinica Marijana Ćilerdžić, majka Vladike Andreja, predsednik srpskih privrednika u Švajcarskoj, gospodin Stojan Stevanović, predsednik Prosvjete, dr Čedomir Papović, predstavnici drugih konfesija kao i mnogi drugi ugledni i visoki gosti.

Predstava „Igranje rečima“ u Ambasadi Srbije u Bernu

0

U Ambasadi R. Srbije u Bernu, u subotu 1. juna u 12 časova, odigraće se predstava za decu „Igranje rečima“ u okviru akcije „Negujmo srpski jezik“.

Glumci Svetislav Goncić, Anita Stojadinović i Dušan Matejić kroz ovu interaktivnu predstavu uvode decu u razgovor o značaju negovanja srpskog jezika, čitaju i govore dečiju poeziju i izvode srpske narodne bajke.

Ovu akciju Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, u kojoj učestvuje i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ambasada Srbije u Švajcarskoj sprovodi od 2016. godine, i prevashodno je namenjenima učenicima Dopunske škole na srpskom jeziku i njihovim vršnjacima.

Publici će se obratiti i prof. dr Kajoko Jamasaki Vukelić, redovni profesor Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, pesnik i književni prevodilac sa srpskog i japanskog jezika. Prof. Jamasaki Vukelić već skoro 40 godina živi i radi u Beogradu, izvrsno govori srpski jezik, dobitnik je brojnih nagrada za književne prevode na japanski i srpski, i učenicima će preneti poruku o značaju očuvanja maternjeg jezika u stranoj sredini, uz savladavanje jezika okruženja, kao i o lepoti i jedinstvenosti srpskog jezika i ćiriličnog pisma.

Pozivamo sve one koji imaju decu školskog i predškolskog uzrasta da se pridruže akciji „Negujmo srpski jezik“ i budu gosti Ambasade Srbije u Bernu.

Dani srpske kulture u Luganu

0

U Luganu će se 18. i 19. maja održati deseti po redu Dani srpske kulture – Desankini dani, koje ove godine organizuju SKU „Desanka Maksimović“ iz Lugana, SKU „Fokus“ iz Lokarna i Dopunska škola na srpskom jeziku u Tićinu.

Ovo je godina u kojoj se obeležava mnogo značajnih jubileja, a glavna tema manifestacije u Luganu biće osam vekova samostalnosti Srpske pravoslavne crkve. O tome će govoriti pesnikinja Verica Mihajlović iz Beograda, koja će ujedno promovisati i svoju knjigu o Svetom Savi „Svetionik si naš”, i sveštenik Marko Knežević, paroh kantona Tićino.

U drugom delu programa govoriće se o kulturi Vinče, biće predstavljene replike iz tog perioda, koje je napravio vajar Tomislav Gievski. Za muzički deo večeri zadužen je ansambl „Runo“, a rodoljubive stihove kazivaće učenice Dopunske nastave na srpskom jeziku u Tićinu.

U Sali „Multiuso” u Paradizu, gde se program inače I održava,  u subotu i nedelju biće izložena dela Slavice Plavšić,  Suzane Jovanović i Gordane Bojović.

U nedelju će program početi u 17 časova, a svojim koreografijama predstaviće se folkloraši SKU „Desanka Maksimović“ iz Lugana i Udruženja „Sveti Sava“ iz Belincone, kao i gosti iz Verone I Makedonije. U saradnji Dopunske škole na srpskom jeziku i SKU „Fokus“ iz Lokarna organizovan je hor, koji će prvi nastup imati upravo na Danima srpske kulture.

25 godina postojanja Srpskog kulturnog kluba „Seti Sava“ iz Alštetena

0

Srpski kulturni klub „Sveti Sava“ iz Alštetena obeležio je, 04. maja 2019., 25 godina postojanja. Tim povodom, svečanosti je ispred Ambasade Srbije u Švajcarskoj prisustvovala ataše za kulturu Natalija Gunjić, koja je pozdravila prisutne, uputila čestitke domaćinima i istakla da je trud, rad i entuzijazam koji KUD „Sveti Sava“ već 25 godina unazad ulaže u očuvanje naše tradicije, kulture i jezika od velike važnosti za opstanak Srba u Švajcarskoj.

SKK „Sveti Sava“ se zahvalio na podršci Ambasadi R. Srbije u Bernu i Generalnom Konzulatu u Cirihu, nakon čega su dodeljene zahvalnice dugogodišnjim saradnicima kluba.

Kulturno-umetnički program koji su, pored KUD „Sveti Sava“, priredili i dečiji ansambli KUD „Homolje“ i KUD „Kolo“, naišao je na izuzetno topao prijem skoro pet stotina zvanica. Među prisutnima je bilo predstavnika Sekretarijata za migracije Švajcarske, lokalnih medija i srpske dijaspore.

Aprilski književni susreti u Švajcarskoj

0

I ovog puta naši stvaraoci iz čitave Evrope došli su na ovaj događaj. Nakon uvodne reči Violete Aleksić, predsednik udruženja Milisav Đurić pozdravio je sve prisutne i svečano otvorio susrete. Posetiocima se obratio i mr Živko Marković, kao i jedan od osnivača Udruženja, Marko Ružičić, saznajemo iz Udruženja srpskih pisaca Švajcarske.

U prvom bloku, svoje radove su predstavili pisci iz Udruženja pisaca književna radionica Frankfurt, Udruženje pisaca Sedmica iz Franfurta, Literarno udruženje Zdravko Đekić, Štutgart, Udruženje Radnik i pjesnik u tuđini, Štutgart, Udruženje pisaca Damjanka Daška Čizmić iz Minhena. Iz Pariza je došla i Dana Todić, a iz Kruševca Nada Milosavljević.

Članica Udruženja, Gordana Pireli Zajinlagić doputovala je iz Sarajeva, odmah nakon promocije svoje prve knjige. Na ovaj događaj došli su iz Kragujevca, nakon promocije u Ambasadi Srbije u Bernu i autori knjige Šumadija i Pomoravlje – duša Srbije koji su Udruženju poklonili primerak ove fotomonografije, delo dvojice autora, fotografa iz Kragujevca, Predraga Cileta Mihajlovića i Zorana Petrovića, na čijem stvaranju je utrošeno dve godine rada.

Nakon predstavljanja knjige, predsednik Udruženja Milisav Đurić i mr Živko Marković poklonili su autorima monografije zbornik Zaveštanje, Antologiju Zaveštanja kao i epohalno delo mr Marković Srbi u Švajcarskoj.

Članovi Udrženja srpskih pisaca Švajcarske predstavili su svoje radove u drugom bloku programa. Po završetku večeri, goste je pozdravio i vlasnik hotela, a predsednik mu je poklonio zbornik Zaveštanja.

Za muzički deo programa bio je zadužen Dejan Zorić, a iznenađenje večeri bila je epska poezija uz gusle. Novinar Žika Mokranjac izveo je muzičku numeru na usnoj harmonici, a igralo se i pevalo do kasnih sati.

 

 

1...678...12Stranica 7 od ukupno 12

POSLEDNJE VESTI

© Copyright 2014-2023 SERBINFO - All rights reserved.