Plaćena reklama

Milan Panić: Kuda ide Srpska dijaspora u Švajcarskoj?

0

Srbi su jedna od retkih nacija, čije se rasejanje neprekidno uvećava. Prema podacima koje su srpski mediji objavljivali, tokom 90.-ih godina iz Srbije je otišlo preko 100.000 njenih  državljana. Taj trend se nastavio i posle političkih promena 2000. godine, a u poslednjih 5-6 godina iseljavanje iz Srbije je osetno  pojačano. Obrazovna struktura onih koji su napustili  Srbiju je raznolika, a obzirom na činjenicu da u Zapadnim zemljama postoji „glad“ za visokoobrazovanom radnom snagom, lako se da zaključiti da su Srbiju napustili upravo njeni najobrazovaniji  gradjani.  Ista je situacija i sa Republikom Srpskom.

U  potrazi za poslom i za boljim životom, Srbiju i R Srpsku  napuštaju i oni koji nemaju fakulteteske diplome. Brojni  vozači  kamiona, zidari, tesari, medicinske sestre, kuvari, negovatelji,  obični fizički radnici našli su uhlebljenje u Nemačkoj, ali i u nekim drugim zemljama. Sve to se naravno vrlo  negativno odražava  na  privredu Srbije i R Srpske, a posledice će se osećati jako dugo.

Kada je u pitanju doseljavanje Srba u Švajcarsku tu je situacija  nešto specifičnija u odnosu na EU. Obzirom da Švajcarska nije u EU, kao ni Srbija, dolazak u ovu alpsku zemlju za državljane  Srbije je dosta otežan. Gradjani Srbije se medjutim snalaze na  razne  načine. Mnogi  su  uzeli  madjarski, bugarski ili rumunski pasoš i na taj način legalno došli u Švajcarsku. Jedan deo državljana Srbije je boravišni i radni status regulisao sklapanjem lažnog  braka, što je naravno zakonom zabranjeno i strogo  sankcionisano. Na žalost nije ni mali broj onih koji u Švajcarskoj borave i rade ilegalno i pored toga što su i oni i njihovi poslodavci  svesni činjenice da su za tako nešto predvidjene veoma visoke  novčane, pa čak i zatvorske kazne, kao i zabrana ulaska u zemlje šengenskog sporazuma.

Posebna  kategorija je i ne mali broj onih koji se u švajcarskim  policijskim izveštajima nazivaju  „turističkim  kriminalcima“.  Zatvori šriom Švajcarske su puni momaka iz Srbije, koji su u ovu zemlju došli kako bi pljačkali benzinske stanice, zlatare,  prodavnice, stanove, prodavali drogu, uterivali  dugove i bavili se ko zna sve čime. Pri tome treba istaći da su švajcarski sudovi veoma strogi prema počiniocima navedenih dela, što se može  tumačiti nastojanjem vlasti da se obeshrabre oni koji eventualno planiraju da se bave kriminalnim aktivnostima.

U Švajcarskoj je na kraju 2016. godine živelo 2,1 miliona stranaca. Državljani Srbije po brojnosti su na  7. mestu iza  Italijana, Nemaca, Portugalaca, Francuza, Albanaca sa Kosova i Španaca. U strance se inače ubrajaju svi oni koji nemaju švajcarsko državljanstvo. Prema zvaničnim podacima državljani Srbije čine 3,3 posto ukupnog broja stranaca. Medjutim, brojni su državljani Srbije koji imaju dvojno državljanstvu, tako da bi se prema nekoj gruboj proceni moglo reći da u Švajcarskoj živi preko 150.000 državljana Srbije.

Ukoliko  bismo  posmatrali  samo  Srbe, procene su da u Švajcarskoj živi oko 150.000 – 170.000 Srba sa prostora bivše Jugoslavije.  I pored toga što su Srbi medju prvim strancima došli u Švajcarsku i što po brojnosti spadaju u brojniju grupu stranaca, oni to nisu iskoristili i sebi bezbedili bolji status od onoga kojeg  trenutno  imaju. Naime, vrlo malo Srba se politički angažovalo u Švajcarskoj, tako da danas nema Srba na nekim političkim  funkcijama u ovoj zemlji. Trenutno je samo u gradskoj skupštini St. Gallen jedan Srbin odbornik.

A činjenica je da je u Švajcarskoj dosta visokoobrazovanih Srba, koji se nalaze i na značajnim pozicijama u velikim švajcarskim  firmama, bolnicama, pa čak u jednom kantonu i na rukovodećoj funkciji u policiji za strance. Srbija i Švajcarska su još pre 100  godine  uspostavile  diplomatske odnose, tako da Srbiju u  Švajcarskoj predstavljaju Ambasada u Bernu, Generalni konzulat u Cirihu, a u Ženevi se nalazi i Misija R Srbije pri ujedninjenim nacijama.

Na prostoru Švajcarske deluju brojni srpski klubovi i udruženja, medju kojima po organizovanosti i brojnosti posebno treba izdvojiti folklorna drušva. Preko 30 foklornih društava okupljaju  brojne  Srbe i neguje srpsku tradiciju i kulturu širom Švajcarske. Ova društva su okupljena u krovnu  organizaciju  pod nazivom  „Savez  srpskog  folklora  Švajcarske“ (trenutno broji 24 folklorna društva).

Savez srpskog folklora Švajcarske, foto: ssfs-sfvs.ch

Tokom 1992. godine osnovan je Srpski kulturni savez  Švajcarske (SKSŠ)kao „srpska krovna organizacija u Švajcarskoj“. Tih 90.-ih godina Savez je zaista uspeo da okupi  najveći  broj srpskih  društava,  a  vrlo aktivno se radilo na pružanju humanitrane pomoći Srbima u Hrvatskoj i Republici Srpskoj tokom ratnih  zbivanja  na  ovim  prostorima. Treba istaći da su se Srbi u Švajcarskoj tokom bombardovanja Srbije posebno istakli u  pružanju kako novčane tako i drugih vidova  pomoći  svojoj Matici. SKSŠ sa svojim članovima je svakako dao značajan doprinos tome. Medjutim, kako to obično biva, već od 1999. godine SKSŠ ulazi u krizu i ne uspeva da se reorganizuje i svoj rad prilagodi novim uslovima. Savez masovno napuštaju  dotadašnji članovi, tako da danas SKSŠ  skoro da i nema članstva. U upravi SKSŠ nalaze se uglavnom stariji ljudi, a mladi se distanciraju od ove organizacije.  I pored podrške koju ovaj  Savez uživa u Matici, Savez ne uspeva da povrati značaj koji je imao 90.-ih godina,  a o članstvu da se i ne govori. Uzroci  ovakvog stanja su brojni, a pre svega leže u lošim presonalnim  rešenjima, pretvaranju Saveza u mesto za ispunjavanje ličnih  ambicija pojednih ljudi, lošoj proceni situacije, ne snalaženju  rukovodstva SKSŠ u novonastaloj situaciji itd., itd.

Srpski kulturni savez Švajcarske, foto: skss.ch

U takvoj  situaciji nastala je jedna nova organizacija pod  nazivom „Zajednica  Srba  Švajcarske“, koju su osnovali mladji aktivisti i koja je za vrlo kratko vreme naišla na veoma dobar odjek kod  srpskih klubova, udruženja, firmi i pojedinaca. Zajednica  težište  svog  rada usmerava  ka  Švajcarskoj i njenim institucijama, a  sa  ciljem da se promeni negativna slika o Srbima, koja u ovoj zemlji  još uvek preovladava. Naravno, kontakti sa Maticom su nešto na  čemu Zajednica intenzivno radi. Zajednica je uspostavila odličnu saradnju sa Savezom srpskog folklora Švajcarske, a brojni članovi SSFŠ su postali i članovi Zajednice.

Zajednica Srba Švajcarske, Foto: Barbara Truninger

Ne treba zaboraviti ni Udruženje srpskih pisaca Švajcarske, kao i nekoliko srpskih bajkerskih udruženja, te sportska društva kao  što su fudbalski klubovi Srbija, R Srpska, Morava itd. Tu je i  Udruženje srpskih privrednika, koje je 2016. i 2017. godine organizovalo sajam srpskih privrednika. Na žalost oba sajma su  protekla skoro ne zapaženo medju Srbima u Švajcarskoj, o čemu  svedoči i vrlo slaba posećenost istih. Ostaje da se vidi da li će  ovo udruženje u narednim godinama uspeti da se bolje organizuje i da privuče Srbe – privrednike u svoje članstvo. Takodje treba  pomenuti i SKD Prosvjeta, koje od svog osnivanja 2015. godine, prednjači u organizovanju kulturnih aktivnosti. Značajno mesto u životu Srba u Švajcarskoj zauzima i Srpska pravoslavna crkva.

Udruženje srpskih privrednika Švajcarkse, foto: rts.rs

Medjutim, procene su da je svega 5% Srba u Švajcarskoj aktivno uključeno u aktivnosti klubova i udruženja. Oni bolje upućeni ističu da je neophodna bolja organizacija Srba u Švajcarskoj, a  za šta se kao moguće rešenje sve glasnije pominje potreba za osnivanjem jedne snažne krovne organizacije.

Milan Panić,
Thun, Kanton Bern

Srpska biblioteka u Švajcarskoj

0
© Dragana Zimonjić

Srpski kulturni centar Wil u Švajcarskoj sada u svojim prostorijama ima biblioteku sa više od hiljadu naslova domaće i svetske literature.

„Malo je reći da smo ponosni na to što je Narodna biblioteka Srbije uvrstila našu biblioteka u registar zvaničnih biblioteka u dijaspori“,  poručuju osnivači Srpskog kulturnog centra Wil.

Pri osnivanju biblioteke pomogle su Narodna biblioteka Srbije, biblioteka Milutin Bojić iz Beograda, kao i brojne organizacije i članovi Srpskog kulturnog centra.

Iz ove organizacije poručuju da im je u planu akcija Jedan čovek – jedna knjiga, kojom bi svako ko želi mogao da pomogne pri daljem razvoju biblioteke, ali i da podrži očuvanje srpskog jezika i kulture u Švajcarskoj.

Obeležen jubilej Dopunske škole srpskog jezika u Švajcarskoj

0

Ovaj projekat je realizovan uz pomoć Udruženja Mileva Marić Ajnštajn i uz veliku podršku Ambasade Republike Srbije u Bernu.

Učetiljica dopunske škole Jelena Mitrović je u uvodnoj reči predstavila rad i angažovanost svojih kolega i đaka, nakon čega je usledio kulturno umetnički program. Deca su recitovala pesme naših najčuvenijih pesnika, izvodila muzičke tačke svih žanrova, igrala folklor.

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević izjavio je na svečanosti povodom 45 godina postojanja dopunske škole na srpskom jeziku u Švajcarskoj, da će Srbija nastaviti da ulaže u rad dopunskih škola u inostranstvu, jer tako srpskoj dijaspori daje priliku da očuva srpski jezik, kulturu i tradiciju. Šarčević je izrazio zadovoljstvo zbog činjenice da je interesovanje dijaspore za učenje srpskog jezika iz godine u godinu sve veće, navodi se u saopštenju Ministarstva prosvete.

On je najavio donošenje novog Pravilnika o ostvarivanju obrazovno-vaspitnog rada u inostranstvu koji bi trebalo da unapredi kvalitet nastave i funkcionisanje dopunskih škola.

Projekat je podržalo Ministarstvo spoljnih poslova – Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Republike Srbije.

Srpski privrednici izabrali novog predsednika

0

Na početku skupa goste je pozdravila predsednica Srpskog kulturnog društva Slađana Setenčić, poželevši članovima privrednika uspešan sastanak. Predsednik udruženja Stojan Stevanović je takođe pozdravio članove, a zatim je izabran i odbor za vođenje skupštine u sastavu: Miloš Damjanac, Zvonimir Jovanović i Tanja Radojević.

Pod prvom tačkom dnevnog reda je bio godišnji izveštaj predsednika Stojana Stevanovića u kome je naveo sve aktivnosti udruženja u ovoj godini, između ostalog krsnu slavu udruženja, Svesrpski samit ekspo 2017 i veče privrednika koje je nedavno održano u cilju bolje komunikacije i umrežavanja.

Predsednik je istakao da je zadovoljan dosadašnjim radom, što je pokazala i sledeća tačka dnevnog reda u kojoj je iznešen finansijski izveštaj Gorana Jankovića.

Jednoglasno je razrešena stara uprava, a zatim usledilo i biranje novog predsednika udruženja.

Predlozi za novog predsednika su bili: Stojan Stevanović, Ivan Avramović i Đorđe Gajić. Sa većim brojem glasova izglasan je Stojan Stevanović, koji je nakon čestitki dodao da će se uprava izabrati na narednom sastanku.

Veče se završilo uz zakusku koju su pripremili vredni članovi Srpskog kulturnog društva.

RTS/ Milena Vujovic

Dopunska škola na srpskom jeziku već 45 godina u Švajcarskoj

0

Pre 45 godina počela su sa radom prva odeljenja tada Jugoslovenske dopunske škole u Bernu i Badenu, a pod današnjim imenom škola funkcioniše od 1997. godine. Za sve ovo vreme škola je obrazovala na hiljade dece i mladih, dok danas u njoj znanja iz srpskog jezika, književnosti, istorije, geografije i kulture stiče 1.500 učenika. Dopunska škola na srpskom jeziku je u svom gotovo poluvekovnom trajanju postojani čuvar nacionalnog identiteta, kulture i tradicije kod mladih naraštaja Srba u Švajcarskoj.

Dopunska škola na srpskom jeziku i Ambasada Republike Srbije u Švajcarskoj organizuju svečanost povodom 45 godina postojanja Dopunske škole, koja će se održati u utorak, 28. novembra 2017. godine u sali Gimnazije  „Campus Muristalden“(Muristrasse 8, Bern), sa početkom u 19 časova.

Svečanost će se održati u prisustvu gospodina Mladena Šarčevića, ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, koji će se na početku svečanosti obratiti skupu. Potom će učenici Dopunske škole iz čitave Švajcarske izvesti kulturno-umetnički program.

Akcija „Negujmo srpski jezik“ u Švajcarskoj

0

Ambasada Republike Srbije u Bernu, u saradnji sa Ministarstvom kulture i informisanja i u dogovoru sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, inicirala sprovođenje akcije „Negujmo srpski jezik“ u Švajcarskoj, imajući u vidu brojnu srpsku zajednicu koja ovde živi, kao i činjenicu da se ovde nalazi najveći broj učenika i nastavnika Srpske dopunske škole.

Prvi događaj u okviru ove akcije biće gostovanje čuvenog dečijeg pesnika Ljubivoja Ršumovića, 17. juna 2017. godine u Ambasadi, od 17 do 19 časova.

Pozivamo sve zainteresovane roditelje da, zajedno sa decom, dođu na druženje sa Ljubivojem Ršumovićem, koji će nam govoriti o lepoti srpskog jezika, kulturi izražavanja i o svom pesništvu. Takođe, molimo Vas da svoje poznanike, koji bi bili zainteresovani da prisustvuju sa decom, obavestite o ovom događaju.

Uvereni smo da će gostovanje Ljubivoja Ršumovića biti veoma lep i koristan događaj, koji će deci ostati u pamćenju.

Svi zainteresovani roditelji obavezni su da obaveste u što kraćem roku, a najkasnije do 07. juna (e-mail: info@ambasadasrbije.ch), da li su u mogućnosti da prisustvuju ovom događaju.

Trojka iz bloka i ove godine u Frburgu

0

Najveći sportsko-humanitarni projekat iz Srbije – TROJKA IZ BLOKA, ove godine će se po drugi put održati i u Švajcarskoj! Dođite da šutiramo trojke i da zajedno pomognemo višedetne srpske porodice širom Balkana. Priključi se i ti, tvoje malo je njihova budućnost!

Događaj će se održati u nedelju 11. juna od 11 časova u sali St-Croix u Fribourg-u.
Adresa: Rue Antoine-de-Saint-Exupéry 4 1700 Fribourg

Pored šutiranja trojki ove godine održaće se i turnir u basketu 3 na 3 sa početkom u 11 časova. Broj ekipa je ograničen na 12 pa zato požuri i prijavi se! Upis po ekipi je 50 chf.

Zaštitno lice i ambasador turnira je Petar Aleksić, trener košarkaškog kluba Fribourg Olympic i bivši selektor Švajcarske reprezentacije.

Dobrodošli ste i kao posmatrač, a za one koji žele da se takmiče donatorsko učešće je 15 franaka, dok je nagrada za najboljeg trojkaša bogata korpa sa srpskim sadržajem!

Tokom celog događaja moći ćete da kupite majice iz butika Humanitarne organizacije Srbi za Srbe, a u prodaji će biti i hrana i piće. Time pomažete rad HO Srbi za Srbe.

Zvanični fotograf – www.radenaphoto.ch

Ukoliko ne možete doći, a želite da pomognete akciju, možete izvršiti donaciju slanjem poruke SZS 15 na 339 (15 je primer za visinu donacije; donacija putem poruke može iznositi od 1 do 99 franaka, u zavisnosti od cifre koju unesete).

Vidimo se u Friburgu!
Humanitarna organizacija Srbi za Srbe Švajcarska

www.srbizasrbe.org
www.trojkaizbloka.org

Cirih Expo 2017.

0

Ciljevi Sajma su povezivanje poslovnih ljudi pripadnika srpske zajednice u Švajcarskoj, predstavljanje preduzeća iz Republike Srbije i Republike Srpske i njihovo povezivanje sa švajcarskim privrednim organizacijama. Sajam se realizuje uz podršku Privredne komore Srbije.

Preliminarni program Sajma između ostalog sadrži srpsko – švajcarski ekonomski forum, ekonomski forum srpske dijaspore i okrugli sto „Srpska dijaspora i matica“. Informacije o načinu prijave i uslovima za izlagače nalaze se na internet prezentaciji Udruženja srpskih privrednika u Švajcarskoj.

Prvi Svesrpski samit održan je od 2. do 4. juna 2016. godine uz podršku Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije. Na konstitutivnoj sednici Upravnog odbora Svesrpskog samita 2017. istaknuto je da je Svesrpski samit u Cirihu prvi okupio poslovnu i akademsku dijasporu i povezao je sa privrednicima Srbije i Švajcarske, ali i sa poslovnim krugovima širom sveta.

Kako se glasalo u Švajcarskoj

0

Državljani Srbije koji žive ili se trenutno nalaze u Švajcarskoj imali su mogućnost da glasaju na tri biračka mesta. U Ambasadi Republike Srbije u Bernu, Generalnom konzulatu Republike Srbije u Cirihu i u Kongresnom centru u Luganu.

Izlaznost je bila 82,5%

Ukoliko gledamo izlaznost po biračkim mestima ona je najveća na biračkom mestu Ambasadi Srbije i znosi 88,23% upisanih birača, zatim sledi biračko mesto u Konzulatu u Cirihu 86,49% i na kraju biračko mesto u Luganu sa 74,6% birača koji su iskoristili svoje biračko pravo.

Prema rezultatima glasanja na svim biračikm mestima u Švajcarskoj kandidati su imali sledeće rezultate:

  1. Aleksandar Vučić  43,9%
  2. Saša Janković  29,9%
  3. Luka Maksimović  6,3%
  4. Vuk Jeremić  5,9%
  5. Vojislav Šešelj  5%
  6. Boško Obradović  3,7%
  7. Saša Radulović  3,7%
  8. Aleksandar Popović  0,7%
  9. Miroslav Parović  0,1%
  10. Milan Stamatović  0,1%
  11. Nenad Čanak  0,1%

Po biračkim mestima:

Biračko mesto 50 – Ambasada Republike Srbije u Bernu

  1. Saša Janković  35,3%
  2. Aleksandar Vučić  31,3%
  3. Luka Maksimović  9,3%
  4. Saša Radulović  6,6%
  5. Vojislav Šešelj  6,6%
  6. Vuk Jeremić  4,6%
  7. Boško Obradović  4%
  8. Miroslav Parović  0,6%
  9. Milan Stamatović  0,6%
  10. Nenad Čanak  0,6%
  11. Aleksandar Popović  0

Biračko mesto 51 – Generlani konzulat Republike Srbije u Cirihu

  1. Saša Janković  42,3%
  2. Aleksandar Vučić  31,2%
  3. Luka Maksimović  6,9%
  4. Vuk Jeremić  6,2%
  5. Saša Radulović  4,8%
  6. Boško Obradović  4,5%
  7. Vojislav Šešelj  2,4%
  8. Aleksandar Popović  1,3%
  9. Miroslav Parović  0
  10. Milan Stamatović  0
    11. Nenad Čanak  0

Biračko mesto 52 – Kongresni centar Lugano

  1. Aleksandar Vučić  72,1%
  2. Vojislav Šešelj  7,6%
  3. Saša Janković  7,6%
  4. Vuk Jeremić  6,6%
  5. Luka Maksimović 3%
  6. Boško Obradović  2,5%
  7. Aleksandar Popović  0,5%
  8. Miroslav Parović  0
  9. Saša Radulović  0
  10. Milan Stamatović  0
    11. Nenad Čanak  0

Autobus iz Švajcarske Poljoprivrednoj školi u Srbiji

0

Udruženje dijaspore istočne Srbije u želji da pomogne đacima i zaposlenima Poljoprivredne škole „Rajko Bosnić“ dopremilo je iz Švajcarske linijski, gradski autobus, marke Skanija. Autobus je polovan, proizveden je 2003. godine, a korišćen je za potrebe gradskog saobraćaja, švajcarskog RVBW u Baden – Vetingenu.

Kada smo videli u novinama i na društvenim mrežama u kakvom je stanju autobus kojim se prevoze do škole svaki dan učenici i zaposleni, jednostavno smo morali da pomognemo. Ovo je skroman doprinos našeg Udruženja, a svakako je veliki dobitak za školsku decu, jer je autobus u više nego dobrom stanju. Ima 34 sedišta, jedno za osobe sa invaliditetom i 58 za stajanje, euro 3 motor, malo troši, a školi ga besplatno doniramo radi poboljšanja uslova obrazovanja i svakako za prevoz đaka“, ističe Borivoje Krekulović, predsednik Udruženja „Dijaspora istočne Srbije“.

Autobus iz Švajcarske trenutno je u proceduri carinskih organa. Čim se one završe, a ovo vozilo registruje biće na raspolaganju đacima, koji u poslednje vreme koriste usluge „Nikolić prevoza“, jer ni onaj prvobitni, star skoro tri decenije, nije u funkciji, a onaj polovni, koji je opština Negotin kupila za nepunih pet miliona dinara 2015.od firme Moto boem Trans d.o.o. iz Negotina, sa namerom da zameni stari, još uvek nije popravljen. Taj autobus je, inače, korišćen jedva jedno polugodište, a čak su mu i prilikom kupovine konstatovani određeni nedostaci. Saobraćao je uz sitne kvarove koje je popravljao predhodni vlasnik, a od kraja aprila prošle godine, definitivno je van funkcije.

Imamo uveravanja da će i taj autobus uskoro biti popravljen i da će i on uskoro ponovo biti u funkciji. Očekuju se stručnjaci iz Laste koji će dovršiti sve neophodne popravke. Sa tim autobusom i ovim iz donacije školi će biti znatno lakše. Napravićemo i bolji raspored prevoza“, kaže  Radomir Zlatanović, direktor Poljoprivredne škole sa domom učenika „Rajko Bosnić“.

Udruženje „Dijaspora istočne Srbije“, rečeno je na sastanku sa direktorom Poljoprivredne škole „Rajko Bosnić“ i predsednikom opštine Negotin Vladimirom Veličkovićem, ima nameru da sa zavičajem ostvari intenzivniju saradnju. Čitav ovaj projekat donacije za školu na Bukovu, osim Borivoja Krekulovića, koji je u švajcarskom RVBW u Baden – Vetingenu penzionisan, realizovali su brojni naši zemljaci: Boris Pistolović, Dragan Radulović, Aleksandar Kracanović, Edi Spnulović, Krsta Kikić, Ljubiša Vasiljkić…

Naravno, mogućnost saradnje naše dijaspore i matične opštine su velike. Moramo naći zajednički model i obostrano razumevanje da se prevaziđu nesporazumi“, ističe Borivoje Krekulović, predsednik Udruženja „Dijaspora istočne Srbije“.

Udruženje „Dijaspora istočne Srbije“ autobus je školi donirao besplatno, a Poljoprivredna škola sa domom učenika „Rajko Bosnić“ će, saznajemo, snositi troškove osiguranja, registracije, kao i goriva, putarine i povratne troškove.

Za školu ova donacija ima neprocenljivu vrednost, a naročito sa one bezbedonosne strane. Svakodnevno smo strepeli oko našeg autobusa koji je star 26 godina. On jeste amortizovan, ali je uvek postojala bojazan da nešto može da se desi. Sada će, verujemo, sve biti znatno bolje i bezbednije i za decu i za naše radnike“, kaže Radomir Zlatanović, direktor Poljoprivredne škole sa domom učenika „Rajko Bosnić“.

POSLEDNJE VESTI