U prostorijama Ambasade Republike Srbije u Bernu održana je svečanost posvećena čitanju i očuvanju jezika i tradicije. Učenici, roditelji i nastavnici zajedno su obeležili „praznik knjige“, uz podelu Nacionalne čitanke „Riznice“, poklona Ministarstva prosvete Republike Srbije.
„Riznice“ su osmišljene da podstaknu svest o kulturnom, duhovnom i naučnom nasleđu Srbije, neguju srpski jezik i tradiciju, ali i promovišu poštovanje različitosti i međusobno uvažavanje. Zbirka donosi priče, pesme i legende, susrete sa znamenitim ličnostima poput Svetog Save, Nikole Tesle i Stevana Mokranjca, kao i teme o igrama, običajima i prirodnim lepotama.
Poseban pečat događaju dali su učenici srpske dopunske škole „Sveti vladika Nikolaj Žički“ iz kantona Lucern. Učenice Nina, Nika, Una i Atina priredile su scenski prikaz koji je publici — kroz igru i reč — približio ideju da knjige istovremeno otvaraju prozor u svet i vraćaju nas korenima.
Podela čitanki simbolično je potvrdila poverenje i brigu za budućnost najmlađih: svaka priča i pesma dobijena tog popodneva zamišljena je kao nit koja povezuje generacije, jezik i običaje, podstičući radoznalost i ljubav prema učenju.
Na kraju programa knjige su ponete kućama, a, kako se navodi u objavi, „u srcima su ostale reči“ — podsetnik na toplinu susreta i motiv da se nastavi sa čitanjem, učenjem i stvaranjem.
„Sav med mi isto izgleda.” Ta rečenica, koju Nikola Rodić često čuje od kupaca u Švajcarskoj, sažima jednu od najčešćih nedoumica potrošača: kako razlikovati kvalitetan, lokalni med od industrijskih mešavina sa polica supermarketa? Rodić, osnivač pčelarske kuće Rodić Honig iz Prattelna (Basel-Landschaft), kroz svoje višegodišnje iskustvo nudi praktičan vodič za snalaženje na prepunom tržištu meda.
Etiketa otkriva više nego što mislite
Prvi trag nalazi se već na tegli. Oznaka „Mischung von Honig aus EU und nicht-EU-Ländern“ znači da je med mešan iz ko zna koliko zemalja. „To nije nužno loše, ali nije ono što tražim kada želim da probam švajcarski med“, kaže Rodić.
Suprotno tome, „Schweizer Honig“ garantuje da je nektar prikupljen u Švajcarskoj. Još preciznije su regionalne oznake poput „Berner Honig“, „Basler Honig“ ili čak naziv sela — što je poreklo uži, to je veća šansa da je proizvod autentičan i dosledan.
Kristalizacija je znak prirodnosti
„Vaš med kristališe brže od onog iz prodavnice“, primetio je nedavno jedan kupac. Za Rodića je to — kompliment. Prirodan med, naročito suncokretov, kristališe za nekoliko meseci i postaje kremast, gotovo kao maslac. Med koji ostaje tečan godinama često je termički obrađen na visokim temperaturama, što može umanjiti nutritivne i aromatske kvalitete.
Miris koji ne laže
Dobar med ima karakter. Planinski med miriše na divlje cveće i trave, suncokretov ima suptilnu, gotovo vanilastu notu. „Ako med ne miriše ni na šta, oprez“, upozorava Rodić, prisećajući se tezge na pijaci u Bazelu gde je prodavac nudio „naš med“ iz — Alzasa. „To je već bio prvi znak upozorenja, a drugi je bio nedostatak mirisa.“
Koliko košta kvalitet
Iako „skuplje znači bolje“ nije univerzalno pravilo, cena meda u Švajcarskoj često prati realne troškove malih pčelara: košnice, rad, pakovanje, sertifikate. Racionalan raspon za kvalitetan lokalni med kreće se oko 15–25 CHF po kilogramu, u zavisnosti od regije i tipa. Jeftinije opcije mogu upućivati na mešavine ili industrijsku obradu.
Gde kupovati
Najbolje iskustvo, kaže Rodić, dolazi direktno od pčelara: „Razgovor kaže više od etikete — čujete odakle pčele sakupljaju nektar i vidite kako se med čuva.“
Druga dobra adresa su lokalne pijace. Prodavci koji su stalno prisutni obično održavaju kvalitet i otvoreni su za pitanja. Plus: mogućnost degustacije pre kupovine.
Nema „najboljeg“ meda — postoji vaš ukus
„Za tost biram kremasti suncokretov; za čaj ili desert volim tamniji, šumski med intenzivnijeg ukusa“, kaže Rodić. Savet je jednostavan: probajte različite proizvođače, posećujte pijace, razgovarajte sa pčelarima. Kada pronađete nekoga kome verujete — ostanite verni.
Nikola Rodić je osnivač pčelarske kuće Rodić Honig iz Prattelna, Basel-Landschaft. Nakon preseljenja iz Srbije u Švajcarsku, posvetio se tradicionalnom pčelarstvu, kombinujući iskustvo iz domovine sa švajcarskim standardima kvaliteta.
Izdavačka kuća „Impressions” priprema monografsko-biografski leksikon, obimno i luksuzno opremljeno literarno svedočanstvo o značajnim ličnostima iz rasejanja poteklim sa prostora bivše Jugoslavije i njihovim potomcima, znamenitim strancima povezanim sa njima, odabranim ličnostima koje ne žive u inostranstvu ali sa emigracijom imaju bliske veze, kao i o stvaralaštvu svih njih.
Fokus „Enciklopedije nacionalne dijaspore” je na životopisima osoba koje se na bilo koji način smatraju relevantnim u trenutku njenog nastajanja. Da li neko zaslužuje da mu se biografija nađe u „Enciklopediji” određuje se pažljivim istraživanjem.
Autor i glavni i odgovorni urednik „Enciklopedije” je Ivan Kalauzović Ivanus, višegodišnji novinar i publicista, hroničar i istraživač dijaspore. Saradnik je Radio-televizije Srbije, Radio Beograda, lista „Ogledalo” (Serbian Mirror) iz Čikaga i drugih medija. On predvodi redakciju koja putuje svetom i intervjuiše osobe koje su joj prethodno preporučene.
„Upoznao sam mnogo divnih ljudi. Svuda toplo dočekan, blagosiljan sam životnim pričama koje ću dugo pamtiti. Identični razlozi odlaska iz matice u nekoliko talasa, snažno i gorko sećanje na raspad Jugoslavije i 1999. godinu, no i neiskoreniva srdačnost, duhovitost i društvenost – to su, šturo podvučeni, neki od zapisa iz moje beležnice sa ovih putovanja”, kaže Kalauzović i dodaje:
„Istakao bih one koji se neumorno bore za očuvanje maternjeg jezika, a time i kulture svoje zemlje rođenja. Svima koje sam do sada sreo i sa kojima sam se sastao se zahvaljujem na izdvojenom vremenu i gostoprimstvu sa željom da nesloge među njima nikada ne bude.”
Objavljivanje prvog toma „Enciklopedije nacionalne dijaspore” očekuje se do kraja 2025. godine. Štampaće se na ćirilici, na kvalitetnom papiru, imaće šivene tabake i tvrd povez. Biće to pionirsko izdanje u okviru edicije „Najbolje iz dijaspore”. U planu je izdavanje više tomova, ali njihov ukupan broj nije definisan s obzirom na hroničarski karakter ovog leksikona.
„Biografije svakog toma ’Enciklopedije’ će biti poređane azbučnim redom, kao i kod ostalih knjiga rečničkog tipa. Na kraju će se nalaziti spisak korišćene literature, pre svega dela kojih su autori uvršćene ličnosti. Sve biografije ćemo pre štampanja predstaviti i onlajn, putem Portala ’eDijaspora’: www.edijaspora.org”, pojašnjava Kalauzović.
Na dosadašnjoj podršci izdavačka kuća „Impressions” se zahvaljuje: Aleksu Mačeskom, Ivani Dostanić (SAD), Katarini Kostić (Kanada), dr Vjeri Rašković Zec (Austrija), Savi Kostadinovskom (Nemačka), Zoranu Jovanoviću (Švajcarska), Radi Rajić Ristić, dr Goranu Aranđeloviću, Novici Rediću (Italija), Adamu Kazeu, dr Nini Marković Kaze (Australija), Meri Ilić (Indonezija), Kongresnoj biblioteci (SAD), Udruženju za saradnju sa dijasporom „Matica”, Kulturnom centru „Srpski Vašington”, Informaciono-komunikacionom centru „eDijaspora” i Studiju „Zeka” (Srbija).
Prvi primerci „Enciklopedije nacionalne dijaspore” biće pohranjeni u Narodnoj biblioteci Srbije u Beogradu i Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu, a oni se mogu i rezervisati po promotivnoj (pretplatnoj) ceni na veb-sajtu izdavača: www.impressions.rs ili www.impressionspublishing.com, odnosno edicije: www.najboljeizdijaspore.com.
Planiraju se prevodi „Enciklopedije” na engleski, nemački, italijanski, španski, ruski i arapski jezik.
Jezik nije samo sredstvo komunikacije – on je deo identiteta, kulture i nasleđa svake zajednice. Kako dijaspora sa Balkana u Švajcarskoj koristi svoj maternji jezik, i kakvu ulogu on igra u svakodnevnom životu? Ovo su neka od ključnih pitanja istraživanja Univerziteta u Cirihu, koja se bavi proučavanjem jezika balkanske dijaspore u Švajcarskoj.
Kako biste pomogli u ovom važnom istraživanju, pozivamo sve pripadnike dijaspore iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Hrvatske da učestvuju u popunjavanju upitnika.
Trenutno je dostupan na nemačkom jeziku, a uskoro će biti dostupne i verzije na italijanskom, francuskom i srpskom jeziku.
Ovo istraživanje ima za cilj da pruži dublji uvid u načine na koje dijaspora očuva i koristi svoj jezik, kako u privatnom tako i u javnom životu. Kristijana naglašava da što više ljudi učestvuje, to će rezultati biti relevantniji i korisniji za razumevanje jezičkih trendova među balkanskom dijasporom.
Ako želite da podržite ovo istraživanje, podelite link sa svojim prijateljima, porodicom i poznanicima u dijaspori. Svaka popunjena anketa doprinosi boljem razumevanju uloge jezika u migracionim zajednicama.
Više informacija možete pronaći i na priloženom plakatu koji je pripremljen za objave na društvenim mrežama.
Hvala vam na učešću i doprinosu ovom važnom istraživanju!
Jelena Angelovski i Andrijana Adamović, Foto: Vlada Angelovski
U organizaciji Umetničkog centra SOKO, Univerzitetska biblioteka u Bazelu bila je domaćin nezaboravne književne večeri posvećene delima Jelene Angelovski, doktorke književnosti. Na ovom događaju, autorka je predstavila svoja dva poznata dela – roman za mlade „Mika“ i zbirku humorističkih beležaka „Štelovanje glave“, u kojima su univerzalne teme odrastanja, identiteta i prilagođavanja prikazane na dubok i duhovit način.
Univerzalne teme u delu „Mika“
Roman „Mika“, koji se bavi izazovima odrastanja u inostranstvu, traženjem identiteta i otkrivanjem lične „super-moći“, već je osvojio brojne regionalne nagrade za najbolju dečju knjigu. Jelena Angelovski je istakla kako svaki čitalac ovu knjigu doživljava na svoj način, što je, prema njenim rečima, odlika kvalitetne književnosti. „Mika“ na univerzalan način osvetljava pitanja uklapanja u novi svet i prevazilaženja različitih izazova, što ga čini posebno bliskim čitaocima iz dijaspore.
Humor u svakodnevnim situacijama
S druge strane, „Štelovanje glave“ je zbirka humorističkih beležaka koje prikazuju autorkino iskustvo prilagođavanja životu u Švajcarskoj. Jelena Angelovski kroz duhovite priče o izazovima nove sredine uspeva da nasmeje i dotakne publiku, dok nas podseća na univerzalnost ljudskih iskustava. Knjiga je nastala iz njenih popularnih objava na društvenim mrežama, koje su često izazivale oduševljenje i prepoznavanje kod pratilaca.
Razgovor o književnosti i identitetu
Promociju je otvorila predsednica UC SOKO, Andrijana Adamović, koja je kroz spontan razgovor sa autorkom otkrila detalje o nastanku knjiga, inspiracijama i temama koje obrađuju. „Knjige Jelene Angelovski govore o suštini našeg uklapanja u svet koji se razlikuje od onog na koji smo navikli. Publika se smejala, prepoznavala i vraćala sopstvenim iskustvima tokom celog događaja“, istakla je Adamović.
Poseban ambijent i topla atmosfera
Za ovaj poseban događaj, sala za predavanja Univerzitetske biblioteke u Bazelu transformisana je u romantični kutak zahvaljujući kreativnosti Maje Rajić Petrović iz UC SOKO. Slavica Veselinović, dugogodišnja bibliotekarka, dala je poseban doprinos organizaciji, otvarajući vrata biblioteke za ovu več neobičnog književnog susreta. „Veče je proteklo u izuzetno toploj atmosferi. Publika je uživala u odlomcima iz knjiga, a priče su delovale univerzalno – kao da su deo života svakog od nas“, rekla je Veselinović.
Snaga književnih susreta
Jelena Angelovski nije nepoznata publici u Bazelu. U prošlosti je držala predavanja o srpskoj epskoj tradiciji i učestvovala u performansima Umetničkog centra SOKO. Ovaj događaj, međutim, bio je još jedan dokaz da književnost ima moć da inspiriše, povezuje ljude i pruži trenutke zajedništva i prepoznavanja. „Susreti sa publikom u Bazelu uvek su dirljivi i obogaćujući. Ovakvi događaji daju smisao našim svakodnevnim naporima“, zaključila je Angelovski.
Promocija knjiga Jelene Angelovski u Bazelu još jednom je pokazala da umetnost i književnost imaju univerzalnu moć da nas inspirišu i podsećaju na ono što nas sve spaja, bez obzira na razlike i udaljenosti.
Udruženje likovnih umetnika “Uroš Predić” Švajcarska obeležilo je jubilej, 30 godina postojanja, brojnim kulturnim događajima u Bazelu koje su zajednički nazvali “Identit?”. Prvo je svečano otvorena izložba kojoj je pored aktivnih članova prisustvovala i Vesna Pantić, istoričar umetnosti, osnivač i nekadašnji kurator udruženja. Muzički gosti bili su Klassik Nuevo.
Dan posle otvaranja izložbe u galerijskom prostoru održan je mini turnir Srpskog šahovskog kluba SORAB iz Bazela, sledećeg vikenda organizovane su likovna radionica za odrasle i poseta đaka srpske dopunske škole. Priređen je mali sajam knjiga uz književno veče Udruženja srpskih pisaca Švajcarske i nastup Umetničkog centra SOKO.
Udruženje “Uroš Predić” je pokušalo da u jednoj nedelji spoji i poveže što više pojedinaca i udruženja dijaspore univerzalnom temom identiteta. Na mnogim jezicima reč identitet počinje isto, ali se završava različito, zato na kraju nezavršene reči stoji znak pitanja. Umetnici su postavili pitanja: ko smo mi posle toliko godina u inostranstvu, koje su naše lične priče, šta nam je nametnuto ili nije? Identitet za svakoga znači nešto drugo, ujedno uvek nas deli, ali i sve spaja. Pored odgovora na pitanje kroz slike, fotografije i skulpture, umetnici su na ovu temu odgovorili i pisanom rečju na plakatima, na kojima su na različitim jezicima ispisane lične misli o identitetu.
– Jedan od ciljeva našeg udruženja jeste povezivanje naših umetnika u dijaspori. Godinama upoznajemo i spajamo ljude. Rađaju se nova poznanstva, projekti, dešavanja i divna dela. Čak i kada ona nastavljaju da žive van okvira naših aktivnosti, mi smo srećni, jer smo pokrenuli nešto. Želja nam je bila da za jubilej povežemo ne samo pojedince sa publikom, već i da umrežimo više udruženja dijaspore. Našu galeriju smo za vreme izložbe ustupili udruženjima kako bismo povezali likovnu umetnost sa drugim aktivnostima. Srećan sam da smo uspeli u tome. Energiju koju smo stvorili osetili su svi, kao i posetioci izložbe, i ona nam daje podstrek za nove kreativne ideje i sličnu vrstu saradnje u budućnosti. Ovom prilikom posebno bih zahvalio Saši Stahinoviću iz MI Helvetia, koji se zainteresovao za naš projekat i podržao nas medijski – navodi Dejan Milić, predsednik Udruženja likovnih umetnika “Uroš Predić”.
Kulminacija ove nedelje umetnosti i sabornosti u Bazelu bilo je književno veče u izložbenoj galeriji koju su svojim glasovima dodatno oplemenili “sokolići” iz Umetničkog centra SOKO i Marta Adamović na violini uz klavirsku pratnju Erike Firkal.
Ovaj događaj okupio je ljubitelje umetnosti i književnosti, s posebnim naglaskom na saradnju između pisaca, slikara i umetničkih centara, a Udruženje srpskih pisaca Švajcarske predstavilo je jubilarni 20. zbornik “Zaveštanja”. Članovi USPŠ Snežana Milanović, Dragan Mihailović, Monika Aleksia, Mirjana Cvijanović, Biljana Mihajlović, Snežana Petrović, Zdravko Lazarević, Mirjana Drljača i Daliborka Šišmanović Kepčija predstavili su svoja dela brojnoj publici.
Žaklina Marković Mitić, predsednica druženja srpskih pisaca Švajcarske, osvrnula se na uspešnu saradnju.
– Povezivanje književnosti i slikarstva u zborniku “Zaveštanja” ove godine predstavlja značajan korak u zajedničkim nastojanjima da proširimo granice kreativnog izražavanja. Saradnja sa Udruženjem “Uroš Predić” donela je jedinstvenu sinergiju reči i slike, a ovakvi projekti ne samo da nas podstiču na stvaranje, već i omogućavaju da naša dela dopru do šire publike. Verujem da zajednički rad doprinosi jačanju kulturne scene srpske dijaspore i inspiriše nas za buduće poduhvate.
Andrijana Adamović, čelnica UC SOKO, ističe da su privilegovani što je Udruženje “Uroš Predić” izabralo Bazel da u njemu obeleži jubilej.
– Zahvaljujući tome mogli smo da prisustvujemo svim događajima koji su u sklopu izložbe organizovani. Otvaranje izložbe je bilo veličanstveno, a cela moja porodica je pohađala kurs slikanja. Na književnoj večeri USPŠ pevala je dečja grupa Umetničkog centra SOKO. Imali smo priliku da spojimo snage naših udruženja i pokažemo koliko je sabornost važna za kulturnu scenu. Atmosfera je bila neverovatna, a ovo pokazuje koliko zajedno možemo postići i koliko je umetnost moćna u povezivanju ljudi.
U subotu, 16. novembra 2024. godine, u K-Hausu, kulturnom centru Bazela, održano je književno veče Udruženja srpskih pisaca Švajcarske. Domaćin večeri bilo je Udruženje likovnih umetnika „Uroš Predić“, koje ove godine obeležava 30 godina od svog osnivanja, dok je Udruženje srpskih pisaca Švajcarske proslavilo jubilarni dvadeseti zbornik Zaveštanja. Ovaj događaj okupio je ljubitelje umetnosti i književnosti, s posebnim naglaskom na saradnju između pisaca, slikara i umetničkih centara.
Veče je započelo književnim programom u kojem su članovi USPŠ predstavili svoja dela mnogobrojnoj publici. Među učesnicima su bili Snežana Milanović, Dragan Mihailović, Monika Aleksia, Mirjana Cvijanović, Biljana Mihajlović, Snežana Petrović, Zdravko Lazarević, Mirjana Drljača i Daliborka Šišmanović Kepčija. Oko njih su bile izložene slike članova Udruženja „Uroš Predić“, čime je postignuta posebna atmosfera koja je oplemenila događaj. Veče je dodatno obogaćeno nastupom dečje pevačke grupe Umetničkog centra SOKO, koja je izvela tradicionalne srpske pesme.
Dejan Milić, govoreći o značaju zajedničkog rada, naglasio je:
„Veoma mi je drago da su Udruženje srpskih pisaca Švajcarske i Umetnički centar SOKO uveličali našu izložbu povodom 30 godina osnivanja Udruženja likovnih umetnika ‘Uroš Predić’ i da su podržali našu ideju da napravimo nesvakidašnju izložbu i svojevrsne dane kulture srpske dijaspore u Bazelu. Energiju koju smo stvorili su osetili svi članovi spomenutih udruženja, kao i posetioci izložbe, i ona nam daje podstrek za nove kreativne ideje i sličnu vrstu saradnje u budućnosti.“
O značaju sabornosti umetnika, Andrijana Ademović, predsednica Umetničkog centra SOKO, dodala je:
„Na književnoj večeri Udruženja srpskih pisaca Švajcarske imali smo priliku da spojimo snage naših udruženja i pokažemo koliko je sabornost važna za kulturnu scenu. Atmosfera je bila neverovatna, a sala ispunjena ljudima koji su došli da podrže umetnost. Ovako nešto pokazuje koliko zajedno možemo postići i koliko je umetnost moćna u povezivanju ljudi.“
Žaklina Marković Mitić, predsednica Udruženja srpskih pisaca Švajcarske, osvrnula se na uspešnu saradnju koja je obeležila ovogodišnji zbornik:
„Povezivanje književnosti i slikarstva u zborniku Zaveštanja ove godine predstavlja značajan korak u našim zajedničkim nastojanjima da proširimo granice kreativnog izražavanja. Saradnja sa Udruženjem ‘Uroš Predić’ donela je jedinstvenu sinergiju reči i slike, a ovakvi projekti ne samo da nas podstiču na stvaranje, već i omogućavaju da naša dela dopru do šire publike. Verujem da zajednički rad doprinosi jačanju kulturne scene srpske dijaspore i inspiriše nas za buduće poduhvate.“
Povezivanje pisaca, slikara i umetničkih centara doprinosi otvaranju novih kreativnih mogućnosti i ističe značaj zajedničkog rada u očuvanju i promociji srpske kulture širom dijaspore. Upravo ovakvi događaji pokazuju snagu zajedništva i umetnosti u stvaranju neprocenjivog kulturnog bogatstva koje nas povezuje i inspiriše.
Udruženje srpskih pisaca Švajcarske sa ponosom obeležava više od dve decenije posvećenog rada i negovanja književne tradicije među Srbima u dijaspori. Ove godine Udruženje slavi izdavanje 20. jubilarnog zbornika “Zaveštanja”, jedinstvenog dela koje već dvadeset godina izlazi na ćirilici, simbolizujući posvećenost očuvanju srpskog jezika i pisma.
U okviru promocije ovog izdanja, Udruženje je nedavno organizovalo seriju uspešnih događaja. Prva promocija održana je u Švajcarskoj, dok su tokom Sajma knjiga u Beogradu članovi Udruženja aktivno učestvovali u predstavljanju zbornika. Uz prisustvo velikog broja posetilaca, promocije su se nastavile u Mladenovcu, u Biblioteci grada Beograda u Rimskoj dvorani, i u Republici Srpskoj, u Kulturnom centru Modriča. Ovi događaji privukli su izuzetno interesovanje i pružili priliku ljubiteljima književnosti da se upoznaju sa novim sadržajima i autorima Zaveštanja.
Udruženje je imalo čast da, na poziv Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu pri Ministarstvu spoljnih poslova, predstavi Zaveštanja 2024 na 67. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu. U programu su učestvovali Žaklina Marković Mitić, Milisav Đurić, Snežana Milovanović, Dragan Mihailović, Monika Aleksia i Daliborka Šišmanović Kepčija, koji su svojom prisutnošću i rečima dodatno istakli značaj ovog zbornika.
Kao deo predstojećih aktivnosti, Udruženje srpskih pisaca će 16. novembra u Bazelu, u okviru svečane izložbe povodom trideset godina postojanja udruženja Uroš Predić, organizovati književno veče. Ovaj događaj predstavlja nastavak napora da se kulturni duh i stvaralaštvo naših pisaca prenesu širom Evrope, a članovima i posetiocima pruži prilika za druženje i uživanje u srpskoj književnosti.
Udruženje srpskih pisaca u Švajcarskoj nastavlja sa misijom da kroz svoje aktivnosti zbliži, inspiriše i poveže sve one koji osećaju bliskost prema srpskom jeziku i kulturi, bez obzira na to gde žive.
Na veliki pravoslavni praznik, Svetu Petku, Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Princ Naslednik Filip Karađorđević, posetio je srpsku zajednicu u Tićinu. Princ Filip je prisustvovao svečanoj Liturgiji, koja je održana u Crkvi Svetog Jovana u Belinconi, gde je zajedno sa vernicima obeležio ovaj značajan dan. Prisustvo Princa Filipa donelo je radost i dodatnu svečanost zajednici, koja je pokazala duboku zahvalnost za njegovu posetu i podršku.
Nakon Liturgije, Princ Filip je prisustvovao sastanku sa predstavnicima više srpskih udruženja u Tićinu, među kojima su: Udruženje „Sveti Sava”, Srpsko kulturno udruženje „Desanka Maksimović”, fudbalski klub „Drina” i humanitarno udruženje „Nemanjići”. Sastanak je bio prilika za razgovor o temama važnim za srpsku zajednicu u Tićinu, uslovima života, izazovima sa kojima se suočavaju, kao i mogućnostima za unapređenje međusobne saradnje.
Tokom sastanka, diskutovano je i o projektima Princa Filipa i Kraljevske fondacije. Princ Filip je pokazao interesovanje za potrebe i izazove sa kojima se suočavaju Srbi u Tićinu. Razmenjene su ideje o budućim projektima koji bi uključivali očuvanje srpske kulture, jezika i običaja među mladima u Tićinu, kao i o mogućnostima za humanitarne akcije koje bi bile realizovane u saradnji sa Kraljevskom fondacijom i srpskim udruženjima iz Tićina.
Poseta Princa Filipa još jednom je pokazala važnost povezivanja i očuvanja srpskog identiteta u dijaspori, kao i važnost jedinstva i podrške među članovima zajednice. Princ Filip je ohrabrio predstavnike udruženja da nastave sa svojim radom i da ostanu posvećeni očuvanju kulturnih i duhovnih vrednosti, koje su duboko ukorenjene u srpskom narodu.
Predavanje će se održati u utorak, 12. novembra 2024. godine, sa početkom u 19:00 časova po srednjeevropskom vremenu, putem platforme Zoom. Ovaj događaj je otvoren za sve zainteresovane.
Dragana Đorđević je naučni savetnik Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju pri Univerzitetu u Beogradu. Ona će u svom predavanju predstaviti rezultate istraživanja koje se bavi uticajem potencijalnog rudnika litijuma na životnu sredinu u Jadarskoj dolini u Srbiji. Istraživanje koje je sprovela sa saradnicima (Jovan M. Tadić, Branimir Grgur, Ratko Ristić, Sanja Sakan, Jelena Brezjanović, Vladimir Stevanović, Bogdan Šolaja) je pokazalo značajne ekološke rizike, uključujući zagađenje podzemnih i površinskih voda, degradaciju zemljišta i gubitak biodiverziteta.
Neupitno je da je ova tema od najvećeg značaja za građane Srbije, ali se o njoj često govori i među Srbima širom dijaspore i ima širi međunarodni značaj. Zato SAUŠ poziva sve zainteresovane da se pridruže ovom događaju i učestvuju u diskusiji koja će uslediti nakon predavanja. Za više informacija i registraciju, posetite zvanični sajt Srpskog akademskog udruženja u Švajcarskoj (www.akademsko.ch).
Ne propustite priliku da saznate najbolje informacije koje nauka trenutno može da ponudi o rudarenju litijuma i izazovima koje ono sa sobom nosi.
