Facebook Instagram RSS Twitter
Facebook Instagram RSS Twitter
Reklama

Više od 1.180 učesnika podržalo inicijativu za direktnu avio-liniju Niš – Milano: Istraživanje se nastavlja

Pre mesec dana Udruženje Serbinfo pokrenulo je inicijativu i istraživanje o mogućnosti uspostavljanja direktne avionske linije između Niša i Milana, sa ciljem da se po prvi put prikupe relevantni podaci o stvarnim potrebama putnika iz Srbije, severne Italije i južne Švajcarske, posebno kantona Ticino.

Ideja inicijative jeste da se kroz objektivne i merljive podatke proceni tržišni potencijal buduće avio-linije, a rezultati istraživanja budu predstavljeni avio-kompanijama, aerodromima i drugim institucijama koje učestvuju u planiranju i razvoju međunarodnog vazdušnog saobraćaja.

Za prvih mesec dana anketu je popunio 1.181 učesnik, što predstavlja veoma dobar početak i potvrđuje da interesovanje za ovu avio-liniju postoji. Ipak, kako bi inicijativa dobila dodatnu težinu pred donosiocima odluka, neophodno je da se u istraživanje uključi još veći broj putnika.

Aktuelni presek rezultata istraživanja

Dosadašnji rezultati pokazuju da najveći broj učesnika dolazi upravo iz država koje bi ova avio-linija povezivala.

Od ukupnog broja ispitanika:

  • Srbija – 839 učesnika
  • Italija – 157 učesnika
  • Švajcarska – 154 učesnika
  • Ostale zemlje – 31 učesnik

Odgovori su pristigli iz velikog broja gradova, među kojima se izdvajaju Niš, Lugano, Milano, Leskovac, Beograd i Kruševac. Posebno je značajan odziv iz kantona Ticino, čiji stanovnici već danas u velikoj meri koriste aerodrome u Milanu za putovanja prema Srbiji.

Na pitanje da li putuju između Srbije i severne Italije:

  • 486 ispitanika odgovorilo je da putuje redovno,
  • 544 povremeno,
  • 118 retko,
  • 33 nikada.

To znači da više od 87% učesnika već danas redovno ili povremeno putuje na ovoj relaciji, što potvrđuje da postoji stvarna baza potencijalnih putnika.

Kada je reč o aerodromima koje trenutno koriste za putovanja prema severnoj Italiji, najveći broj ispitanika naveo je:

  • Beograd – 335
  • Sofiju – 251
  • Skoplje – 38
  • Prištinu – 16

Ovi podaci pokazuju da veliki broj putnika sa juga Srbije trenutno mora da koristi udaljene aerodrome kako bi stigao do severne Italije.

Na pitanje koji bi milanski aerodrom najradije koristili, najveći broj ispitanika opredelio se za Bergamo, zatim za Malpensu, dok je značajan broj naveo da im nije važno koji će aerodrom biti odabran, ukoliko postoji direktna veza sa Nišem.

Posebno ohrabruje podatak da je među učesnicima koji su odgovorili na pitanje o korišćenju buduće linije čak 637 izjavilo da bi je sigurno koristilo, dok je dodatni broj odgovorio da bi je verovatno koristio. Negativnih odgovora bilo je svega nekoliko.

Kada je reč o ceni karte, najveći broj ispitanika smatra da bi prihvatljiva cena povratne avionske karte bila između 50 i 100 evra, što predstavlja važan pokazatelj za procenu tržišnog potencijala ove linije.

Najčešći razlozi putovanja su turistička putovanja, posete porodici i prijateljima, kao i poslovne obaveze. Većina učesnika procenjuje da bi direktnim letom iz Niša uštedela između četiri i više od šest sati u odnosu na sadašnji način putovanja.

Istraživanje je pokazalo i visok nivo spremnosti da se inicijativa podrži i u narednom periodu, budući da je veliki broj učesnika izrazio želju da bude obavešten o daljem razvoju projekta.

Potrebna je podrška još većeg broja putnika

Iako su dosadašnji rezultati veoma ohrabrujući, prikupljenih 1.181 odgovor predstavlja tek prvi korak. Što veći broj građana učestvuje u istraživanju, to će argumenti koje budemo predstavili avio-kompanijama i nadležnim institucijama biti snažniji i uverljiviji.

Cilj ove inicijative nije samo da pokaže interesovanje građana, već da kroz konkretne statističke podatke i analizu putničkih navika potvrdi da postoji održiva potražnja za direktnom avio-linijom između Niša i Milana, koja bi povezala jug Srbije sa severnom Italijom i južnom Švajcarskom.

Zbog toga pozivamo sve građane koji još nisu učestvovali u istraživanju da izdvoje manje od dva minuta i popune anketu, kao i da je podele sa članovima porodice, prijateljima i kolegama koji putuju između Srbije, Italije i Švajcarske.

Anketa je dostupna na adresi:

https://forms.gle/nGLyXrJ2zxRJf2LV9

Svaki novi odgovor doprinosi kredibilitetu istraživanja i predstavlja dodatni argument u razgovorima sa avio-kompanijama, aerodromima i drugim relevantnim institucijama.

Po završetku istraživanja Serbinfo će pripremiti detaljan analitički izveštaj sa kompletnim rezultatima, koji će biti javno objavljen i dostavljen svim zainteresovanim partnerima uključenim u razvoj međunarodnog vazdušnog saobraćaja.

Pokrenuta inicijativa za direktnu avio-liniju Niš – Milano: Poziv građanima da učestvuju u anketi

Udruženje Serbinfo pokrenulo je inicijativu za uspostavljanje direktne avionske linije između Niša i Milana, koja bi povezala jug Srbije sa severnom Italijom i južnom Švajcarskom, posebno kantonom Ticino, gde živi i radi veliki broj građana poreklom iz Srbije i regiona.

Cilj inicijative je da se kroz anketu prikupi što više relevantnih podataka o stvarnim potrebama putnika, kako bi se rezultati predstavili avio-kompanijama, aerodromima i drugim institucijama koje učestvuju u planiranju i razvoju vazdušnog saobraćaja.

Veliki broj građana iz Niša i okolnih gradova danas putuje ka Milanu preko Beograda, Skoplja, Prištine ili Sofije, što često podrazumeva dodatne troškove, duža putovanja i komplikovaniju organizaciju puta. Istovremeno, u Lombardiji, kao i u južnoj Švajcarskoj, živi značajan broj naših ljudi koji redovno putuju između Srbije, Italije i Švajcarske.

Zbog toga želimo da utvrdimo koliki je stvarni interes za direktnu avio-liniju Niš – Milano i koliko bi putnika koristilo takvu vezu tokom godine.

Važna veza za jug Švajcarske, severnu Italiju i jug Srbije

Pored građana Srbije i srpske dijaspore u Italiji, direktna avio-linija Niš – Milano mogla bi imati veliki značaj i za naše ljude koji žive u južnoj Švajcarskoj, posebno u kantonu Ticino.

Zahvaljujući blizini Milana i odličnoj povezanosti sa gradovima poput Lugana, Mendrisija, Kjiasa i Belincone, milanski aerodromi predstavljaju glavnu vazdušnu kapiju za stanovnike ovog dela Švajcarske. Mnogi građani poreklom iz Srbije praktično koriste samo milanske aerodrome za putovanja prema Srbiji i zemljama regiona.

Direktna linija Niš – Milano omogućila bi jednostavnije, brže i povoljnije putovanje ne samo za stanovnike juga Srbije, već i za veliki broj putnika iz severne Italije i južne Švajcarske koji redovno održavaju porodične, poslovne, obrazovne i kulturne veze sa Srbijom.

Upravo zato želimo da kroz ovo istraživanje obuhvatimo mišljenja putnika iz Srbije, Italije i Švajcarske, kako bismo dobili što realniju sliku o potencijalu ove buduće avio-veze.

Pozivamo vas da učestvujete u istraživanju

Anketa je anonimna i za njeno popunjavanje potrebno je manje od dva minuta.

Link za anketu: https://forms.gle/5ZQb7j6MXVPVquBA9

Zašto je vaše mišljenje važno?

Avio-kompanije odluke o otvaranju novih linija zasnivaju pre svega na proceni potražnje i tržišnog potencijala. Upravo zato želimo da prikupimo što veći broj odgovora kako bismo imali realnu sliku potreba putnika.

Rezultati istraživanja biće javno objavljeni po završetku ankete i predstavljeni zainteresovanim avio-kompanijama, aerodromima i nadležnim institucijama.

Podelite anketu

Ukoliko smatrate da bi direktna linija Niš – Milano bila korisna za vas, vašu porodicu, prijatelje ili poslovne kontakte, pozivamo vas da anketu podelite putem društvenih mreža, Viber i WhatsApp grupa, kao i sa članovima dijaspore u Italiji i Švajcarskoj.

Svaki odgovor doprinosi stvaranju jasnije slike o potrebi za uspostavljanjem ove avio-veze.

Hvala vam na podršci i učešću u ovoj inicijativi.

Direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, Vladimir Kokranović, svečano je otvorio u Cirihu 26. Dečju smotru srpskog folklora

Direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, Vladimir Kokanović, svečano je otvorio u Cirihu 26. Dečju smotru srpskog foklora. Ova tradicionalna manifestacija okupila je brojne goste, roditelje, predstavnike kulturno-umetničkih društava i mlade fokloraše, predstavljajući snažan primer negovanja srpske kulture van granica matice.

Smotra je više od kulturnog događaja – ona je most koji povezuje generacije i kontinente, čuvajući srpski identitet kroz igru, pesmu, muziku i nošnje. Mladi učesnici pokazali su izuzetan talenat i ljubav prema tradiciji, potvrđujući da srpska kultura u dijaspori živi i prenosi se na nove generacije.

Na svečanom otvaranju, Kokanović je poručio: „Draga deco, vi ste najbolji ambasadori naše tradicije. Svaki korak, svaki zvuk i svaki vez na nošnji deo su velikog mozaika srpskog nasleđa.“

Posebna zahvalnost upućena je roditeljima, nastavnicima foklora i svim entuzijastima koji neumorno rade na očuvanju kulture, kao i domaćinima koji su doprineli uspešnoj organizaciji manifestacije.

Smotra je ujedno i prilika za jačanje zajedništva, očuvanje kulturnih korena i gradnju prijateljstva u zemlji koja sve više postaje drugi dom našoj dijaspori. Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu nastaviće da podržava programe koji jačaju identitet naših ljudi u rasejanju.

Kokanović na sastanku sa predstavnicima srpskih udruženja u Švajcarskoj

Direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, Vladimir Kokanović, boravi u poseti Srbima u Švajcarskoj, gde je održao sastanak sa predstavnicima srpskih udruženja koja deluju u ovoj zemlji. Na sastanku su razmotreni tekući projekti, ključni izazovi sa kojima se zajednica suočava, kao i mogućnosti za unapređenje saradnje i podrške srpskoj dijaspori.

Poseban akcenat tokom razgovora stavljen je na unapređenje kulturnih i obrazovnih programa koji su od suštinskog značaja za očuvanje jezika, kulture i identiteta među mlađim generacijama. U tom kontekstu, sagovornici su razgovarali o jačanju dopunske nastave na srpskom jeziku, većoj dostupnosti sadržaja na maternjem jeziku i uključivanju dece i mladih u programe koji neguju nacionalni identitet.

Predstavnici srpskih udruženja ukazali su na potrebu bolje međusobne povezanosti organizacija koje okupljaju Srbe širom Švajcarske, kako bi se zajedničke inicijative efikasnije sprovodile i kako bi se potencijal zajednice bolje iskoristio. Razmatrane su i ideje za umrežavanje udruženja, organizovanje zajedničkih manifestacija i jačanje prisustva srpske zajednice u javnom i kulturnom životu Švajcarske.

Kokanović je istakao da je kontinuirana institucionalna podrška dijaspori jedan od prioriteta države, naglašavajući da se kroz zajedničko delovanje mogu stvoriti još snažniji mehanizmi za očuvanje kulturnog nasleđa, jačanje zajedništva i afirmaciju srpskog naroda u inostranstvu. On je izrazio uverenje da će konkretni dogovori sa sastanka rezultirati novim projektima i vidljivijim prisustvom srpske zajednice u društvu zemlje domaćina.

Ova poseta ocenjena je kao važan korak ka daljem osnaživanju saradnje između matice i dijaspore i potvrda da veza sa Srbima u inostranstvu ostaje živa, snažna i trajno usmerena ka zajedničkom napretku.

Enciklopedija nacionalne dijaspore – Delo koje stvara dijaspora o dijaspori

Izdavačka kuća „Impressions” priprema monografsko-biografski leksikon, obimno i luksuzno opremljeno literarno svedočanstvo o značajnim ličnostima iz rasejanja poteklim sa prostora bivše Jugoslavije i njihovim potomcima, znamenitim strancima povezanim sa njima, odabranim ličnostima koje ne žive u inostranstvu ali sa emigracijom imaju bliske veze, kao i o stvaralaštvu svih njih.

Fokus „Enciklopedije nacionalne dijaspore” je na životopisima osoba koje se na bilo koji način smatraju relevantnim u trenutku njenog nastajanja. Da li neko zaslužuje da mu se biografija nađe u „Enciklopediji” određuje se pažljivim istraživanjem.

Autor i glavni i odgovorni urednik „Enciklopedije” je Ivan Kalauzović Ivanus, višegodišnji novinar i publicista, hroničar i istraživač dijaspore. Saradnik je Radio-televizije Srbije, Radio Beograda, lista „Ogledalo” (Serbian Mirror) iz Čikaga i drugih medija. On predvodi redakciju koja putuje svetom i intervjuiše osobe koje su joj prethodno preporučene.

„Upoznao sam mnogo divnih ljudi. Svuda toplo dočekan, blagosiljan sam životnim pričama koje ću dugo pamtiti. Identični razlozi odlaska iz matice u nekoliko talasa, snažno i gorko sećanje na raspad Jugoslavije i 1999. godinu, no i neiskoreniva srdačnost, duhovitost i društvenost – to su, šturo podvučeni, neki od zapisa iz moje beležnice sa ovih putovanja”, kaže Kalauzović i dodaje:

„Istakao bih one koji se neumorno bore za očuvanje maternjeg jezika, a time i kulture svoje zemlje rođenja. Svima koje sam do sada sreo i sa kojima sam se sastao se zahvaljujem na izdvojenom vremenu i gostoprimstvu sa željom da nesloge među njima nikada ne bude.”

Objavljivanje prvog toma „Enciklopedije nacionalne dijaspore” očekuje se do kraja 2025. godine. Štampaće se na ćirilici, na kvalitetnom papiru, imaće šivene tabake i tvrd povez. Biće to pionirsko izdanje u okviru edicije „Najbolje iz dijaspore”. U planu je izdavanje više tomova, ali njihov ukupan broj nije definisan s obzirom na hroničarski karakter ovog leksikona.

„Biografije svakog toma ’Enciklopedije’ će biti poređane azbučnim redom, kao i kod ostalih knjiga rečničkog tipa. Na kraju će se nalaziti spisak korišćene literature, pre svega dela kojih su autori uvršćene ličnosti. Sve biografije ćemo pre štampanja predstaviti i onlajn, putem Portala ’eDijaspora’: www.edijaspora.org”, pojašnjava Kalauzović.

Na dosadašnjoj podršci izdavačka kuća „Impressions” se zahvaljuje: Aleksu Mačeskom, Ivani Dostanić (SAD), Katarini Kostić (Kanada), dr Vjeri Rašković Zec (Austrija), Savi Kostadinovskom (Nemačka), Zoranu Jovanoviću (Švajcarska), Radi Rajić Ristić, dr Goranu Aranđeloviću, Novici Rediću (Italija), Adamu Kazeu, dr Nini Marković Kaze (Australija), Meri Ilić (Indonezija), Kongresnoj biblioteci (SAD), Udruženju za saradnju sa dijasporom „Matica”, Kulturnom centru „Srpski Vašington”, Informaciono-komunikacionom centru „eDijaspora” i Studiju „Zeka” (Srbija).

Prvi primerci „Enciklopedije nacionalne dijaspore” biće pohranjeni u Narodnoj biblioteci Srbije u Beogradu i Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu, a oni se mogu i rezervisati po promotivnoj (pretplatnoj) ceni na veb-sajtu izdavača: www.impressions.rs ili www.impressionspublishing.com, odnosno edicije: www.najboljeizdijaspore.com.

Planiraju se prevodi „Enciklopedije” na engleski, nemački, italijanski, španski, ruski i arapski jezik.

„Jedinstvo i snaga – Srbija“ usvojene smernice za jačanje veza Srbije sa dijasporom

Predstavnici relevantnih udruženja i organizacija koje okupljaju Srbe u regionu, Evropi i širom sveta usvojili su danas, kao učesnici dvodnevne manifestacije „Jedinstvo i snaga – Srbija“, zaključke i smernice za dalje jačanje veza matične države i sunarodnika u rasejanju.

Manifestacija je u Narodnoj skupštini, a u organizaciji Kabineta ministra zaduženog za odnose sa dijasporom Đorđa Milićevića, okupila 250 udruženja i organizacija od Republike Srpske do Konga.

Milićević je istakao da je ponosan što su učesnici poslali poruku da bez obzira gde živeli i radili i koji pasoš nosili, njihova država jeste Srbija.

„A ja vam obećavam – vaša država će uvek biti uz vas! Živela Srbija! Da budemo jedinstveni gde god bili“, zaključio je Milićević.

Srbi iz rasejanja istakli su da pružaju apsolutnu i bezrezervnu podršku državnim rukovodstvima Srbije i Republike Srpske u sprovođenju odluka „Svesrpskog sabora“ i pri tom dali jednoglasnu podršku našem narodu na Kosovu i Metohiji, osudivši teror koji prištinski režim sprovodi nad srpskim narodom.

Svi predstavnici srpske dijaspore obavezali su se da će u zemljama u kojima žive raditi na plasiranju istine i svedočiti o zločinima nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji.

Istovremeno će se zalagati da se obezbedi mir, bezbednost i pravo na ličnu svojinu za Srbe i sve druge ugnjetene nacionalne zajednice na teritoriji pod privremenom kontrolom vlasti u Prištini.

Svako udruženje i pojedinac će u skladu sa svojim mogućnostima pomagati našim sunarodnicima na Kosovu i Metohiji.

„Srpski jezik, ćirilično pismo, naša istorija, kultura i tradicija su simboli našeg naroda. Ukoliko tih simbola nema, nema ni našeg naroda gde god se on geografski nalazio. Ukoliko zaboravimo svoju istoriju, izgubićemo i svoju budućnost. Stoga, kao prioritet ističemo značaj ovih simbola i obavezujemo se da ćemo raditi na njihovom očuvanju i promovisanju gde god živeli“, istaknuto je u zaključcima skupa.

Učesnici dodaju da su saglasni da je u periodu izazova, iskušenja i najvećih pritisaka, najvažnije nacionalno jedinstvo.

„Svi zajedno ćemo raditi na prevazilaženju podela i jačanju jedinstva među našim sunarodnicima gde god oni živeli. Naš zajednički imenitelj je Srbija, naša trobojka simbol je našeg jedinstva. Ističemo neophodnost jedinstvenog pristupa u izveštavanju o ključnim nacionalnim i državnim pitanjima u svim medijima na srpskom jeziku“.

Okupljeni su se složili da je Srbija ekonomski jaka i stabilna, te da može da obezbedi suverenost i nezavisnost, da sačuva naš narod u regionu i bude garant mira, stabilnosti i napretka za svakog našeg građanina.

„Stoga apsolutno podržavamo sve aktivnosti usmerene na privredni razvoj, ubrzanu modernizaciju i razvoj infrastukture u Srbiji, prvenstveno plan ‘Skok u budućnost – Srbija 2027’, kao i sve druge projekte koji vode Srbiju u zajednicu najrazvijenijih zemalja Evrope i sveta“, navedeno je u zaključcima za koje su glasali svi učesnici sabora dijaspore.

Istaknuta je i neophodnost jačanje patriotskog duha i osećaja pripadnosti među mladima, kako u matičnoj državi, tako i u rasejanju.

„Smatramo da je projekat tematskih letnjih kampova koji se već drugu godinu zaredom u organizaciji Kabineta ministra zaduženog za koordinaciju aktivnosti i mera u oblasti odnosa sa dijasporom jedan od najboljih mehanizama za ostvarenje ovog cilja. Saglasni smo da ovi kampovi postanu tradicionalni i obavezujemo se da ćemo učiniti sve što je u našoj moći da svake naredne godine što više mladih iz rasejanja učestvuje u ovim kampovima u Srbiji. Kulturno-umetnička društva, srpske dopunske škole i kulturni centri u inostranstvu, kao i sportska društva, jesu neka od najvažnijih mesta u kojima se čuva i jača naš nacionalni identitet. Neophodno je da krovni savezi u svakoj državi odrede prioritete u ovim oblastima i da sa konkretnim projektima konkurišu kod institucija matične države koja će im pružiti pomoć“, piše u usvojenim zaključcima.

Manifestacija „Jedinstvo i snaga – Srbija“ je uvod u mesec obeležavanja Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave u dijaspori.

Udruženja i organizacije Srba u saradnji sa Diplomatsko-konzularnim predstavništvima tokom septembra meseca obeležiće ovaj praznik srpskog jedinstva manifestacijama na više lokacija širom Evrope.

Centralna proslava praznika u dijaspori biće održana 15. septembra u prostoru Generalnog konzulata u Minhenu, uz prisustvo više hiljada naših sunarodnika.

Na manifestaciji „Jedinstvo i snaga – Srbija“ govorili su izaslanik predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević, kao i izaslanik patrijarha Porfirija vladika novobrdski Ilarion.

Pored potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vulina, koji je govorio u uvodnom izlaganju, na panelima su sa učesnicima razgovarali i ministarka nauke Jelena Begović, ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović, ministar kulture Nikola Selaković i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić.

Na pitanja učesnika odgovarali su i predstavnici ministarstva privrede, finansija, spoljnih poslova, a prisutna je bila i predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić.

Skup su uveličali i potpredsednik Vlade Severne Makedonije Ivan Stoilković i ministar u Vladi Republike Srpske Zlatan Klokić.

Đorđe Milićević u Kruševcu otvorio manifestaciju „Dani dijaspore u srednjovekovnoj prestonici Srbije“

Foto: Tanjug/MBPDIJASPORA/Duško Vukajlović

Ministar bez portfelja zadužen za koordinaciju aktivnosti i mera u oblasti odnosa s dijasporom Đorđe Milićević otvorio je danas u Kruševcu manifestaciju „Dani dijaspore u srednjovekovnoj prestonici Srbije“, koja je okupila 130 članova srpskih kulturno – umetničkih društava iz pet zemalja.

Ministar je, kako se navodi u saopštenju, zahvalio mladima što čuvaju srpski jezik, ćirilicu, kulturu i tradiciju u zemljama u kojima žive.

„Drago mi je što vas vidim okupljene u ovolikom broju danas ovde u Kruševcu, jednom od istorijski najznačajnijih gradova naše zemlje. Neću vam poželeti dobrodošlicu, jer dobrodošlica se želi gostima. Vi u Srbiji nikada niste gosti, vi ste u Srbiji u svojoj zemlji, svoji na svome. Srbija je vaša kuća, gde god da se nalazite i uvek će vas raširenih ruku dočekati“, poručio je Milićević, navodi se u saopštenju Ministarstva.

Održan Vidovdanski sabor dijaspore: Najveći skup predstavnika našeg naroda iz sveta

Vidovdanski sabor dijaspore, najveći skup predstavnika našeg naroda iz celog sveta, na kome je učestvovalo više od 250 delegata, uspešno je danas završen u Domu Narodne skupštine usvajanjem zaključaka i smernica za budući rad na jačanju veza matice i rasejanja.

Učesnici Sabora su jasno osudili teror koji režim Aljbina Kurtija sprovodi nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji, ali su i jednoglasno podržali sve aktivnosti predsednika Republike Aleksandra Vučića i Vlade Srbije na odbrani srpskog naroda i srpskih vitalnih interesa na našem Kosovu i Metohiji.

Ministar bez portfelja zadužen za odnose sa dijasporom Đorđe Milićević, koji je organizovao ovaj skup, istakao je da koliko država Srbija pridaje važnost ovom Saboru dovoljno govori činjenica da su obratili i Sabor podržali izaslanik predsednika Republike, predsednik Narodne skupštine, predsednica Vlade Republike Srbije, potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova, kao i izaslanik patrijarha srpskog.

Diskusije koje smo imali na panelima govore kakav značaj država Srbija daje ukupnim odnosima i saradnji sa dijasporom, kao i želji da se većina vas vrati u svoju maticu sada kad je politička i ekonomska situacija u našoj zemlji mnogo bolja nego u decenijama koje su iza nas, istakao je ministar Milićević.

Svi govornici su istakli značaj i potrebu da u sledećoj vladi Srbije dijaspora dobije svoj resor, da naši ljudi iz rasejanja imaju svoju kuću u Beogradu čija će im vrata uvek biti otvorena i u kojoj će uvek moći da dobiju pomoć koja im je potrebna.

Kad je reč o privrednoj saradnji, i predsednik Privredne komore Srbije, i svi učesnici u panelu su jasno stavili do znanja želju kako države tako i svih naših privrednika iz dijaspore da svoj biznis, svoje znanje i kapital, presele ili dovedu u maticu. To je u obostranom interesu svih nas, ali i celog našeg naroda. Privrednici iz dijaspore mogu da doprinesu ekonomskom razvoju Srbije kroz ulaganja i zapošljavanja naših ljudi, ali i da istovremeno ostvare svoj profit.

Radna grupa koja će biti formirana odmah posle Sabora uzeće u obzir sve sugestije i ideje predstavnika dijaspore kako bi utvrdila dugoročnu strategiju i nacrt novog zakona kroz koji bismo dali povoljniji položaj našoj dijapsori kad ulaže u Srbiju.

-Kada je reč o obrazovanju, naše ministarstvo, kao i ministarstvo prosvete, ali i ja lično dok sam na mestu vd. ministra prosvete, učinićemo sve da svuda gde ima dovoljan broj učenika otvorimo odelenja dopunske nastave na srpskom jeziku – istakao je ministar koji je pohvalio sve učitelje, nastavnike i koordinatore na velikom doprinosu kako za obrazovanje naše dece tako i za rad na povećanju broja učenika u dopunskoj nastavi na srpskom jeziku.

-Takođe, radimo na tome da imamo jedan sublimiran udžbenik istorije za celokupnu našu populaciju u zemlji, regionu i dijaspori. Da Srbi u Srbiji, Republici Srpskoj, ali i širom regiona i rasejanja uče istu istoriju – poručio je ministar.

Vidovdanski sabor bio je prilika da se svi učesnici međusobno povežu bez obzira u kojoj zemlji žive.

-Ponosan sam da ste jasno poslali poruku da bez obzira gde živeli i radili i koji pasoš nosili, vaša država je Srbija. A ja vam obećavam – vaša država će uvek biti uz vas – zaključio je ministar Đorđe Milićević.

Uplate novca iz inostranstva su preskočile rekordnih 5 milijardi evra

Prema najnovijim podacima Narodne banke Srbije uplate novca iz inostranstva su preskočile rekordnih 5 milijardi evra.

Naši ljudi iz dijaspore su poslali više novca nego što iznosi priliv od stranih direktnih investicija.

Pitanje doznaka ima dvostrukodno. Sa jedne strane doznake održavaju važan deo srpske ekonomije, a sa druge su znak sve većeg odliva stanovništva iz naše zemlje.

Prema NBS podacima priliv po osnovu doznaka je iznosio 5,0283 milijardi evra, što je za 38,3 odsto više u odnosu na priliv od 3,635 milijardi koliko je zabeleženo u 2021. godini.

Prema podacima naše centralne banke, najveći prilivi su zabeležni iz Nemačke (27 odsto), Švajcarske (14 odsto), Austrije (11 odsto), Francuske (6 odsto) i SAD (6 odsto), što su i zemlje iz kojih je tradicionalno stizalo najviše doznaka.

Šta je uticalo na rast doznaka?

„Kada je reč o faktorima rasta doznaka, treba imati u vidu nekoliko stvari. Prvo, doznake inače imaju kontraciklični karakter, što praktično znači da u periodima kriza, povećane neizvesnosti i geopolitičkih tenzija najčešće dolazi i do njihovog rasta. Praktično, ljudi koji žive u inostranstvu, u takvim okolnostima više pomažu svoje članove porodica koji žive u Srbiji“, objašnjavaju iz NBS.

Kako ističu, i rast inflacije je doveo do toga da su svi ključni makroekonomski pokazatelji, pa tako i doznake, nominalno povećani.

„Na kraju na rast doznaka utiče i povećan broj državljana drugih zemalja koji zasnivaju svoje boravište u Srbiji“, zaključuju.

U 2021. doznake 7,2 odsto BDP-a

Prema podacima Evrostata, u 2021. godini privatne doznake iz inostranstva i uplate iz inostranstva na ime kompenzacije zaposlenih činile su 7,2 odsto BDP-a Srbije. Od ukupnog iznosa za 2021. godinu, doznake naših radnika iznosile su 3,89 milijardi evra, dok je ostatak prihod od tekućih transfera.

U Jedinstvenom registru korisnika novčane doznake koji Narodna banka Srbije vodi od 1. juna 2020. godine registrovano je preko milion i sto hiljada korisnika koji su primili novac i skoro petsto hiljada korisnika koji su novac poslali u inostranstvo.

Gledajući zvaničnu evropsku statistiku, doznake su značajni deo BDP-a i u Crnoj Gori sa prilivom od 13,5 odsto, u Bosni i Hercegovini 10, Albaniji 9,4, Hrvatskoj 7,3 odsto, a u Severnoj Makedoniji 3,5 odsto.

Razmena novca se odvija i unutar granica Evropske unije u kojoj je 56 odsto novčanih transfera obavljeno među samim članicama. Odatle je u 2021. godini u treće zemlje kroz privatne doznake isplaćeno ukupno 37,7 biliona evra. Najviše tog novca je isplaćeno u Afriku i to osam biliona evra, zatim u azijske zemlje 7,8 biliona evra, a 7,1 bilion evra u zemlje Evrope koje nisu članice unije.

Milićević: Cilj da zajedno rešimo sve probleme srpskog naroda u dijaspori

Ministar bez portfelja zadužen za koordinaciju aktivnosti i mera u oblasti odnosa s dijasporom Đorđe Milićević obratio se putem video linka članovima Akademske zajednice, Saveza za privrednu saradnju, članovima Udruženja Srpskih privrednika Švajcarske, kao i članovima Srpskog folklornog saveza Švajcarske i Dijaspore dnevno.

On je rekao da za jačanje međusobnih veza dijaspore sa maticom uvek ima prostora i načina, saopštilo je resorno ministarstvo.

Istakao je da Ministarstvo ima za cilj da uspostavi kontakt sa svim udruženjima i razmeni mišljenje i sasluša sve probleme koji tište srpski narod u dijaspori, da bi oni zajednički bili otklonjeni.

– Mi se radujemo produbljivanju saradnje srpsko–švajcarske poslovne dijaspore sa partnerima u Srbiji – izjavio je Milićević.

On je zahvalio svima koji učestvuju u zbližavanju matice i rasejanja, koji svojim delovanjem čuvaju kulturni, verski, nacionalni i jezički identitet, kao i svima koji su učestvovali u humanitarnoj pomoći.

123...6Stranica 1 od ukupno 6

POSLEDNJE VESTI

© Copyright 2014-2025 SERBINFO - All rights reserved.