Facebook Instagram RSS Twitter
Facebook Instagram RSS Twitter
Reklama

Znanje iz inostranstva, diploma na ispitu

Na početak rada Enik centra povratnici moraju da sačekaju do oktobra. Do tada, diplome radi nastavka školovanja i zaposlenja prevodiće visokoškolske ustanove.

O nostrifikaciju su se sapleli mnogi, i bivši ministar finansija Lazar Krstić koji je u Vladu došao kao diplomac američkog Univerziteta „Jejl“.

„Ja ću u radnoj knjižici biti upisan kao neko sa srednjom stručnom spremom zato što je nemoguće u kratkom roku nostrifikovati diplomu“, rekao je Krstić tokom svog mandata.

Takvi apsurdi – prevaziđeni su, ali ne potpuno. Miroslav Marković je, na primer, nakon diplomiranja na ETF-u, odlučio da po dodatno znanje ode u inostranstvo. Vratio se sa doktorskom titulom, stečenom na Federalnoj politehičkoj školi u Lozani. Diplomu je, uz pomoć prijatelja, uspeo da nostrifikuje za tri meseca i to ga je koštalo 54.000 dinara.

Miroslav Marković kaže da je morao da zove bukvalno dva puta nedeljno, da vidi dokle su stigli, da li je zasedalo Veće i da li se sastajala komisija.

Ono što zbunjuje povratnike jeste i pravilo da se nakon provere da li je diploma validna i da nije falsifikat – naknadno iznova proverava i kvalitet doktorskog rada.

„Završio sam doktorat na školi koja je druga po kvalitetu u Evropi, imao sam radove prve klase i sve je to tamo prošlo bez problema, a kad dođem u Srbiju, onda ovde mora da se neko sastaje i tog nekog da plaćam da bi taj odlučio da li je taj doktorat zaista vredan“, kaže Miroslav.

Univerziteti, međutim, imaju svoje argumente. U rektoratu Beogradskog univerziteta kažu da je u poslednjih pet godina bilo desetak diploma koje su bile sporne jer je bilo reči o obrazovnim strukama za koje u našem sistemu zanimanja  nema odgovarajućih ekvivalenata.

Probleme zadaju i diplome fakulteta iz arapskih zemalja za koje nije lako utvrditi da li su akreditovani. Ima i teškoća oko priznavanja diploma iz, kako kažu, bliskog inostranstva.

„Iz Brčkog, koje je sad inostranstvo, imamo raznoraznih vrlo čudnih slučajeva: da je, recimo, neko ostvario 120-180, bodova što je trogodišnje opterećenje, a neko ga je ostvario za godinu dana. Mi te diplome nismo mogli da priznamo“, objašnjava Miodrag Popović, prorektor za finansije Univerziteta u Beogradu.

Ubuduće će, prema najnovijim izmenama, prevođenje diploma radi nastavka školovanja raditi Univerzitet, a radi zaposlenja – Ministarstvo prosvete. U tu svrhu obrazovan je Enik centar. Službenici prolaze obuku, a u saradnji sa fakultetskim profesorima, jasno će definisati svaki novi studijski proram.

„Nakon toga bilo koji naredni student koji dođe sa tog studijskog programa već po automatizmu će moći da dobije priznavanje s obzirom da je taj studijski program već viđen. Time postižemo da smo i brzi i jeftiniji“, kaže Milovan Šuvakov iz Ministarstva prosvete.

Nadležni najavljuju završetak i dugo očekivanog nacionalnog okvira kvalifikacija koji će pomoći u preciznijem i tačnijem određivanju nivoa obrazovanja svakog pojedinca bez obzira na to gde se školovao.

Ivanka Ristovski

Železnice Srbije dobile dozvolu za upotrebu švjacarskih vozova

Uvođenjem novih, niskopodnih švajcarskih elektromotornih vozova, bilo je najavljeno za jesen prošle godine, ali problem bio što Železnice nisu obezbedile radionicu i tehničku opremu da bi proizvođač u garantnom roku mogao da održava vozove, i što su na nekim od planiranih linija peroni na stanicama previsoki, tako da bi putnici morali da iskaču iz vozova, navodi se u saopštenju Železnica, prenosi Tanjug.

Ugovor sa švajcarskom kompanijom Štadler o isporuci 21 elektromotornog voza, potpisan je u marta 2013. godine i vredan je oko 99 miliona evra, a realizuje se iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj.

Do sada je Železnicama Srbije isporučeno 15 Štadlerovih vozova, a preostalih šest se očekuje u ugovorenom roku, do 31. avgusta ove godine.

Novi vozovi će se postepeno uvoditi u saobraćaj na ostalim magistralnim elektrificiranim prugama Srbije: Beograd-Užice-Prijepolje Teretna, Beograd-Kraljevo, Beograd-Šid, Beograd-Niš-Preševo.

Švajcarske firme u Srbiju uložile 500 miliona evra

© serbinfo.ch

Istovremeno, ima mnogo prostora za dolazak švajcarskih malih i srednjih preduzeća, zaključak je zvaničnika Švajcarsko-srpske trgovinske komore. Povodom obeležavanja godinu dana rada ove institucije, čije osnivanje je inicirala švajcarska poslovna zajednica uz podršku Švajcarske ambasade, istaknuta je uloga Komore kao posrednika u približavanju privrednog okruženja i poslovnih mogućnosti dve zemlje.

– Dobar početak rada ove Komore jasan je znak da švajcarska poslovna zajednica veruje u budućnost Srbije. Prošle godine obim robne razmene je povećan za 9,5 odsto sa tendencijom daljeg rasta, što je dobra odskočna daska i preporuka za nove investitore i razmenu iskustava. JUz pokrenute reforme i uspostavljanje veće stabilnosti i izvesnosti poslovanja, očekujem i nove investicije – rekao je ambasador Švajcarske Žan Danijel Ruh.

Među osnivačima Komore su najveće švajcarske kompanije koje su u Srbiju u prethodnom periodu značajno investirale. Najsvežiji je primer novog pogona Sika u Šimanovcima vredan više od 4 miliona evra, zatim Nestle koji je otvorio novi pogon za prečišćavanje otpadnih voda. „Ponosni smo na svoje članove koji su prepoznali Srbiju kao dobro mesto za investicije, koji unapređuju srpsku poslovnu klimu i ispunjavaju sve standarde poslovanja“, rekao je predsednik ŠSTK Marinko Ukropina, ujedno i direktor SGS-a, i dodao da najveća perspektiva za ekonomsku saradnjupostoji u metalskoj i industriji i energetici, IT sektoru, kao i u oblasti tekstilne i poljoprivredno-prehrambene industrije.

Posle seminara u Privrednoj komori Ženeve koji je u aprilu organizovala ŠSTK pod nazivom „Srbija: vaša nova poslovna destinacija“ stigao je veliki broj upita švajcarskih firmi o uslovima poslovanja u Srbiji, a Komora je stekla nove članove – privrednike iz Švajcarske. Na velikom poslovnom forumu u Cirihu 16. juna na kom učestvuje premijer Srbije Aleksandar Vučić švajcarskim kompanijama će biti predstavljene mogućnosti poslovanja u Srbiji, a svoje planove na povezivanju kompanija predstaviće i Švajcarsko-srpska trgovinska komora.

G. Avalić

Švajcarsko-srpska privredna komora obeležila prvu godišnjicu

Događaj je okupio oko 70 gostiju, uključujući članove ŠSTK i predstavnike švajcarsko-srpskih javnih institucija kao što su Ambasada Švajcarske u Beogradu, Vlada Republike Srbije, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija Republike Srbije, Uprava carina Republike Srbije, Privredna komora Srbije i mnoge druge.

Gđica Ana Grujović, izvršna direktorka ŠSTK, ukratko je predstavila rezultate koje je Švajcarsko-srpska trgovinska komora ostvarila u toku prethodne godine. Od osnivanja u aprilu 2014, ŠSTK je privukla preko 50 članova, pokrenula dijalog između javnog i privatnog sektora, izgradila jaku mrežu institucionalnih partnera i u Švajcarskoj i u Srbiji, ali i pružila praktičnu podršku kompanijama usmerenu na povećavanje njihove konkurentnosti i olakšavanje svakodnevnih poslovnih aktivnosti.

„Danas naše udruženje broji preko 50 kompanija, koje su nas prepoznale kao pouzdanu organizaciju važnu za dalji razvoj održivih ekonomskih veza između Švajcarske i Srbije. Zbog toga će izgradnja dugoročnih odnosa sa članovima, kao i uzajamno poverenje i sigurnost, uvek biti među našim ključnim ciljevima u budućnosti“, rekla je gđica Grujović.

Ona je takođe napomenula da je ŠSTK ostvarila navedene izvanredne rezultate kao mlada, mala, nezavisna i u potpunosti samofinansirajuća institucija.

Potom je g. Ansgar Borneman, regionalni direktor kompanije Nestlé Adriatic, najavio je svoj odlazak iz Srbije u junu 2015. i predstavio g. Marinka Ukorpinu, generalnog direktora SGS za jadranski region, kao novoizabranog predsednika ŠSTK, i g. Klaudiua Soarea, generalnog direktora kompanije Holcim, kao novog potpredsednika ŠSTK. G. Borneman je gostima predstavio i gđu Janu Mihajlovu, koja će naslediti njegovu poziciju u Beogradu.

Kao novi predsednik Švajcarsko-srpske trgovinske komore, g. Ukropina je izjavio: „Na prvom mestu želim da zahvalim svima vama na poverenju koje ste mi ukazali, na čemu sam veoma zahvalan.

Klaudiu Soare, novi potpredsednik, Ana Grujović, izvršna direktorka i ja ćemo zajedno, u saradnji sa odborom, prevoditi održivi razvoj i implementaciju već definisane politike i strategije ŠSTK.

Još jedno naše zaduženje biće to da se postaramo da ŠSTK ima uspostavljene odgovarajuće sisteme i metode rada koje nam omogućavaju da sprovodimo svoje aktivnosti u skladu sa zakonom i etičkim principima.

Ako se svi mi kao članovi ŠSTK usaglasimo sa osnovnim načelima i vrednostima po kojima se švajcarski poslovni sektor ističe od drugih, moći ćemo mnogo toga da učinimo za lokalnu zajednicu. Ličnim primerom ćemo pokazati i dokazati da je moguće istovremeno postupati etično vodeći se integritetom i poštujući zakone i propise i ostvarivati uspeh.

Tada ćemo – kao značajni poslovni faktor i snaga na srpskom tržištu – biti u prilici da s pravom insistiramo na tome da i ostali učesnici (uključujući državne organe) poštuju iste vrednosti i grade zdravo konkurentsko okruženje koje će nesumnjivo unaprediti srpsku privredu.“

U završnici događaja, goste je pozdravio g. Žan-Lik Eš, privremeni otpravnik poslova švajcarske ambasade, koji je čestitao prvu godišnjicu rada Švajcarsko-srpske trgovinske komore i izrazio svoje zadovoljstvo rezultatima koje je Švajcarsko-srpska trgovinska komora ostvarila u toku protekle godine. G. Eš je takođe najavio nadolazeći Poslovni forum u Cirihu, zakazan za 16. jun 2015, naglasivši cilj daljeg jačanja ekonomskih veza između Švajcarske i Srbije. Pored toga, g. Eš je najavio svoj odlazak iz Srbije u junu 2015. i predstavio svoju naslednicu, gđu Polinu Montoneks.

Ova događaj održan je pod sponzorstvom članova osnivača ŠSTK.

Privredni potencijali Srbije predstavljeni u Švajcarskoj

ŽENEVA — U skladu sa svojom misijom da ojača ekonomske odnose između Švajcarske i Srbije, Švajcarsko-Srpska trgovinska komora (ŠSTK) je organizovala seminar pod nazivom „Srbija: vaša nova poslovna destinacija“, koji je održan 2. aprila 2015. godine u Privrednoj komori Ženeve.

Seminar je pružio mogućnost kompanijama iz Ženeve da saznaju više o Srbiji kao potencijalnoj poslovnoj destinaciji, i da dobiju detaljne informacije u vezi sa srpskim poslovnim okruženjem, fiskalnim sistemom i vodećim sektorima srpske privrede. Cilj ovog seminara, koji je okupio približno 50 učesnika, je bio da se podigne svest o postojećim poslovnim mogućnostima i izazovima na srpskom tržištu, kao i da firme iz Ženeve dobiju neophodne informacije za razvoj svojih poslovnih aktivnosti u Srbiji. Među gostima, seminaru su, između ostalih, prisustvovali i predstavnici „Swiss International Airlines“, „Global Enterprise Switzerland“, kao i brojni drugi uvaženi gosti, navela je Švajcarsko-Srpska trgovinska komora u saopštenju.

Aleksandra Ris, član Upravnog Odbora Privredne komore Ženeve, je poželela dobrodošlicu učesnicima seminara i zahvalila se ŠSTK-u na zajedničkom organizovanju ovog događaja. Počasni gosti seminara su bili ambasador Švajcarske u Beogradu, Žan-Daniel Ruh, kao i ambasador Srbije u Bernu Snežana Janković.

Ansgar Borneman, predsednik ŠSTK-a, je održao uvodni govor, naglašavajući da je Srbija, koja je najveće tržište i poslovni centar na Balkanu, u fazi sprovođenja reformi koje će uticati na njenu dalju budućnost. Borneman je opisao srpsko tržište kao tržište sa izazovima, stoji u saopštenju.

– Uprkos teškoj ekonomskoj situaciji, to je tržište koje polako, ali stalno raste. Trenutno smo svedoci da je Vlada odlučna u sprovođenju reformi, što je takođe podržano i od strane MMF-a, koji je Srbiji odobrio trogodišnji stand-by aranžman. Ovo je još jedan pozitivan znak za investitore, koji ukazuje na to da Srbija povlači prave poteze, tj. poteze koji su neophodni za postizanje ekonomske stabilnosti.

Konačno, predstavnici privatnog sektora su predstavili svoje iskustvo u poslovanju u Srbiji. Naime, pet članova Upravnog Odbora ŠSTK-a, su pričali o mogućnostima i izazovima na srpskom tržištu: generalni direktor SGS za Adriatic region i potpredsednik ŠSTK-a Marinko Ukropina, generalni direktor „Sicpa“ Xavier Davard, generalni direktor „Monterosa“ Adrien Alkabes i Dragan Maksimović, generalni direktor SIKA.

Privredna komora Ženeve je seminar opisala kao uspešan događaj, s obzirom na to da je omogućio unapređenje vidljivosti srpskog tržišta među predstavnicima poslovne zajednice Ženeve, kao i bolje razumevanje osnovnih karakteristika, dinamičnosti i potencijala srpskog tržišta.

Vučićev dnevnk iz Davosa

Srbija se u Davosu našla zato što je postala drugačija, napisao je premijer Aleksandar Vučić u tekstu “Dnevnik iz Davosa”, u kojem iznosi utiske dvodnevnog boravka, susreta i razgovora sa svetski poznatom političkom i ekonomskom elitom.

Nazivajući ovaj elitni ski centar u švajcarskim alpima “Čarobni breg” po Tomasu Manu, Vučić podseća da je najbogatija gužva na svetu počela 1971. i od tada svake zime ovde stigne sam vrh političke i ekonomske sile.

– Biti u Davosu najjednostavnije znači postati deo te ogromne vrteške. Uleteti u centrifugu svetske ekonomije i osvojiti, konačno, to tako važno sedište na kojem se ide i gore i dole, ali i sa kojeg se, ako te prihvate (a prihvate te kada te pozovu u Davos), više ne silazi – naveo je Vučić.

Srbija je, kaže, dobila poziv.

– Počinjemo da se okrećemo. Ali polako. Nije baš jednostavno za nas stići (dostići) u taj veliki svet – primećuje premijer.

Uz opasku da je Davos “đavolski skup”, ističe da je srpska delegacija štedela na svemu, pa i na putovanju.

To, kaže, znači: “Nema organizovane promocije Srbije, a Davos se raspada, puca od raznih promocija. Nema zakupa velikih hotela, a Davos je sam veliki hotel i zakupljen je. To na kraju znači da smo mi smešteni desetak kilometara od tog centra ekonomskog sveta, u seocu Klosters. Ne stižemo ni da ga zapamtimo”.

Uprkos tome, Vučić zadovoljno primećuje da je Srbija već prvog dana imala promociju u najnovijem izdanju švajcarskog “Blika”, na prvoj i na još dve, kako kaže, najvažnije strane.

– Više od toga nam i nije potrebno. Bar ne danas, u Davosu – konstatuje Vučić. Utisak mu je da su bogatstvo i moć vrlo jednostavni. Nema kaže nikakvih pretenzija u ljudima koji kontrolišu i svetski mir i svetsku ekonomiju. Užurbani su, dodaje, nekonvencionalni, skromni i nadasve fokusirani.

– Ovde se prave poslovi, ovde se štedi vreme, i ovde se – sluša – zapisao je premijer istakavši da upravo zato nikada u životu nije toliko pazio šta će da kaže. Podseća na susret sa kineskim kolegom, inače, starim prijateljem Li Kećangom i ponavlja da je on bio “zvezda Davosa”.

– Za njim i za gostima iz Azerbejdžana bukvalno trče. Pare su na istoku, i tržište, i potrošnja, i opet – pare – naveo je premijer Srbije u Dnevniku iz Davosa. Podseća i da je sa Kećangom potvrdio dogovor iz Beograda o gradnji brze pruge do Budimpešte koju ćemo, kaže, imati od oktobra 2017. Kećang mu je kaže obećao da će doći na otvaranje, što srpskog premijera čini “presrećnim”.

Inače, tokom dva dana boravka u Davosu, Vučić je učestvovao na Rojtersovom i Blumbergovom forumu i imao niz bilateralnih susreta i sve ih je, kaže, pozvao da ođu u Srbiju.

Sreo se, podseća, kratko sa predsednicom MMF Kristinom Lagard. Pa Herman Gref iz Zberbanke. Johan Šnajder, potpredsednik vlade Švajcarske i ministar ekonomije. Premijer Turske Davutoglu. Prijatelj Mohamed Alabar, direktor “Iglhilsa”, koji gradi Beograd na vodi. Džared Koen iz “Gugla”…

– I svaki put pazim šta pričam. Oni su ovde da čuju šta Srbija ima da im kaže. Šta nudi. Šta može i šta hoće. I nikada nisam sreo nikoga ko te prati sa tolikom pažnjom. Svaki i najmanji detalj im je važan. Otvorili su sve prijemnike, a ja pažljivo šaljem signale. Sve ih zovem u Srbiju – naveo je Vučić.

Izdvaja susret sa potpredsednikom Evropske komisije Fransom Timermansom, koga smatra jednim od najmoćnijih ljudi u EU, a koji je na sastanak došao nasmejan i sasvim sam.

– Nema sekretarica, personal-asistenta, užurbanih savetnika sa fasciklama i laptopovima, koji i inače ne služe ničemu osim što pokazuju nečiju moć. Timermansova moć je još veća samim tim što nema potrebu da je pokazuje. Tolika da je nakratko zaustavio vreme i u Davosu. I moje i svoje. Pričamo nadugačko, ne obazirući se na satnicu – naveo je Vučić i dodao da je taj susret zabeležio kao “jedan od najprijatnijih trenutaka”

Zapadni Balkan prioritet predsedavanja Srbije OEBS-u

BEOGRAD — Predsedavanje Srbije OEBS-u od 1. januara 2015. biće konstruktivno i veoma važno s obzirom na nastavak krize u Ukrajini, koja je obeležila dosadašnje švajcarsko predsedavanje ovom organizacijom, istakao je prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić na svečanom prijemu povodom završetka predsedavanja Švajcarske i početka predsedavanja Srbije OEBS-om.

Prema rečima Dačića, uz podsticanje sveobuhvatnog mirovnog procesa u Ukrajini, Zapadni Balkan i regionalna saradnja predstavljaće prioritet predsedavanja Srbije Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju, ocenjujući i da će predsedavanje Srbije dati dodatni impuls regionalnoj saradnji. On je naglasio i da je Srbija kao zemlja kandidat „iskreno posvećena saradnji sa susednim zemljama i zemljama regiona“. Koliko se posvećuje pažnje pripremama za predsedavanje, svedoči i niz poseta koje će Dačić obaviti ovih dana. Već danas putuje u Francusku, zatim u Rusiju i Ukrajinu „na konsultacije sa važnim akterima radi što boljeg predsedavanja, u interesu Evrope“. Učinićemo sve da predsedavanje Srbije OEBS-u bude konstruktivno i da ostvarimo što bolje rezultate, poručio je Dačić, navodeći i da je već određen datum Ministarskog sastanka u Beogradu. Taj značajni skup biće održan u Beogradskoj „Areni“ 3. i 4. decembra 2015. uz učešće 57 država članica OEBS-a, ministara spoljnih poslova i drugih raznih organizacija, kao i mediteranskih i azijskih partnera.

Dačić je naveo da će Srbija i Nemačka, kao buduće članice „trojke“ OEBS-a u 2015. godini podržati predlog Švajcarske da se formira Panel eminentnih ličnosti, od kojeg se očekuje da pruži doprinos debati o širim aspektima evropske bezbednosti. Prvi potpredsednik vlade je podsetio da se iduće godine navršava 40 godina od usvajanja Završnog akta u Helsinkiju, uz opasku da će srpsko predsedavanje biti prilika da se potvrdi značaj tog dokumenta. „Nameravam da odmah na početku predsedavanja razgovaramo sa partnerima u OEBS-u o nastavku procesa započetog u Helsinkiju“, naveo je Dačić.

Svečanom prijemu, koji je Dačić priredio u saradnji sa Ambasadom Švajcarske u Srbiji, prisustvovali su šefovi diplomatskih misija i predstavnici međunarodnih organizacija u Srbiji.

Mladen Bijelić

Treći samit šefova vlada Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope

BEOGRAD — Treći samit šefova vlada Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope, kao i zvanična poseta kineskog premijera Beogradu od izuzetnog su značaja za Srbiju, ali i zemlje regiona, ocenjuju u razgovoru za Međunarodni radio Srbija Predrag Simić, profesor Fakulteta političkih nauka i Milorad Denda, novinar i dugogodišnji izveštač iz Kine.

Samit Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope omogućava Beogradu i Srbiji da se predstave kao dobri domaćini i zemlja koja ima dugu tradiciju dobrih odnosa sa Kinom još od 1978. godine do danas, kaže profesor Predrag Simić. Takođe, razgovori o kineskim ulaganjima u regionu mnogim zemljama će pružiti priliku da svoje veze učvrste, napominje Simić, navodeći kao primer to što Srbija i Mađarska, kao i Srbija i Crna Gora, zajednički konkurišu za kineska sredstva za kompatibilne projekte u regionu. Kako dodaje, vrlo značajan događaj je i poseta Li Kećijanga – prva poseta jednog kineskog premijera Beogradu posle više od 30 godina.

“Međutim, treba biti sasvim realan, jer Beograd odmah posle Nove godine čekaju neki dosta gorki zalogaji, kao što je nastavak pregovora o sprovođenju Briselskog sporazuma, bez kojih neće biti otvaranja prvih poglavlja u pregovorima o pristupanju Evropskoj uniji. Takođe, treba upozoriti da Kina ne dolazi sa investicijama, nego sa povoljnim kreditima, što ni za Srbiju, a i neke druge zemlje, već prezadužene, ne ostavlja mnogo prostora za nove kreditne aranžmane. Verovatno će domaćini pokušati u pregovorima sa Kinezima da dođu i do nekih drugih formula finansiranja, kao što su koncesije, prema kojima Kina do sada nije imala mnogo afiniteta”, kaže Simić.

Ovakvi samiti, dodaje Simić, Kini treba da omoguće da čvršće stane na tlo Evrope i da iz ovog regiona, koji dobro poznaje, sa čijim zemljama je posle 1949. godine uspostavila diplomatske odnose, nastupi na čitavom evropskom tržištu. Treba konstatovati da se radi o izuzetno važnom događaju, ali i biti oprezan kada su u pitanju procene njegovih dometa i moguće reakcije EU, zaključuje Simić.

Milorad Denda ocenjuje da su Samit i zvanična poseta kineskog premijera Srbiji velika privilegija i velika šansa za Srbiju, jer je reč o saradnji sa najmnogoljudnijom, a uskoro i ekonomski najjačom zemljom sveta. Na geopolitičkoj mapi sveta Kina je jedan od najvažnijih aktera, kaže Denda.

“Ta činjenica je već dovoljna da ukaže na značaj i Samita i dijaloga Srbije i Kine. To je šansa za Srbiju, jer joj se pruža mogućnost da dogovorima u obostranom interesu da snažan impuls svom ekonomskom razvoju, toliko neophodnom u ovom njenom razvojnom trenutku. Ekonomski jača Srbija će svakako imati i značajniju međunarodnu poziciju, pre svega u regionu”, ističe Denda.

Srećan je, takođe, sticaj okolnosti da je ovog puta geografski položaj Srbije njena prednost, jer se nalazi upravo na pravcima kineskog transportnog povezivanja sa Evropom, sa izlaskom Kine na ova tržišta, dodaje Denda.

“Reč je o dugoročnoj inicijativi Kine, o realizaciji takozvanog “kineskog puta svile”, što jasno asocira na kinesko trgovinsko povezivanje sa Evropom u Srednjem veku. Tim putem, koji će imati svoj kontinentalni deo preko centralne Azije i centralne Evrope, i svoj pomorski deo od grčih luka prema centralnoj i južnoj Evropi, Kina obezbeđuje najbrži put do evropskog tržišta. Kao važan segment tog puta, Srbija sebi obezbeđuje značajnu ulogu u ovom infrastrukturnom, ekonomskom, ali i geopolitičkom poduhvatu. Sreli su se u, nadajmo se, plodotvornom rezultatu ovaj interes Kine i želja 16 zemalja regiona da razviju svoje infrastrukturne potencijale, istovremeno gladne novca za investicijama, koji u Evropi nedostaje, pogotovu posle ekonomske krize 2008. godine”, kaže Denda, dodajući da svi projekti o kojima je bilo reči na skupu treba da doprinesu ekonomskom rastu ovih zemalja i, naravno, Srbije.

Sama činjenica da se skup održava u Beogradu uveliko označava Srbiju kao jednog od važnih aktera u velikom poduhvatu razvijanja saradnje sa Kinom, dodaje Denda. Napomenuvši da je kineski premijer na Samitu više puta istakao da se Kina zalaže za jačanje Evrope i jak evro, naš sagovornik ocenjuje da to treba shvatiti i kao kinesko zalaganje za jačanje multipolarnog sveta u kome bi Evropa bila jedan od važnih polova. Želja Kine je da Evropa bude jača, pa time i nezavisnija u odlučivanju, smatra Denda. Kina odbija kritike da njena saradnja sa zemljama centralne i istočne Evrope može biti štetna za EU, jer smatra da upravo ta saradnja može biti samo stimulans razvijanju kineskih odnosa sa Unijom, pošto doprinosi i ekonomskom jačanju pomenutih zemalja, kako članica EU, tako i onih koje idu putem evrointegracija, zaključuje Denda.

Suzana Mitić

Saradnja između komora mladih u Srbiji i Švajcarskoj

FRIBURG — U Friburgu su 12. oktobra 2014. godine potpisani sporazumi o saradnji  između komora mladih Srbije i Švajcarske, i komora mladih Beograda i Berna.

Sporazum su ispred komora mladih Srbije i Švajcarske potpisali nacionalni predsednici Nikola Cvetković i Sebastian Begert, a ispred komora mladih Beograda i Berna lokalni predsednici Miša Lazović i Gerhard Vitver.

Svečanom potpisivanju, koje je upriličeno u okviru održavanja godišnje konvencije Komore mladih Švajcarske, prisustvovala je ambasador Republike Srbije u Švajcarskoj dr Snežana Janković.

(ambasadasrbije.ch)

Van Gogh predstavnik Srbije za ovogodišnju MTV nagradu

BEOGRAD — Jedan od najpopularnijih domaćih rok bendova Van Gogh predstavnik je Srbije u trci za prestižnu „2014 MTV Europe Music Awards“ u kategoriji najboljeg regionalnog izvođača.

Grupa Van Gogh je osnovana 1986, a MTV nagradu je već osvojila 2007. godine. Čast nam je da smo po drugi put nominovani za ovo priznanje. To nas motiviše da u što boljem svetlu razvijemo zastavu rok muzike i opravdamo očekivanja naših fanova, bez čije podrške ova nominacija neće dobiti krunu, rekao je vođa grupe Zvonimir Đukić Đule. Da bi se Đule, Srba, Bane i Cvika u ime Srbije, pored najvećih svetskih muzičkih zvezda, poklonili višemilionskom auditorijumu na ceremoniji dodele nagrada 9. novembra u dvorani The Hydro u Glazgovu potrebno je da publika glasa na adresi: http://adria.mtvema.com/vote#cat=best-adria.

Pored Van Gogha, za tu nagradu su u različitim kategorijama nominovani i Ariana Grande, Keti Peri, Eminem, Farel Vilijams, Majli Sajrus, Džastin Biber, Džastin Timberlejk, Coldplay, Dejvid Geta i Avicii.

1...32333435Stranica 33 od ukupno 35

POSLEDNJE VESTI

© Copyright 2014-2025 SERBINFO - All rights reserved.