Državljani Srbije koji žive ili se trenutno nalaze u Švajcarskoj imali su mogućnost da glasaju na tri biračka mesta. U Ambasadi Republike Srbije u Bernu, Generalnom konzulatu Republike Srbije u Cirihu i u Kongresnom centru u Luganu.
Izlaznost je bila 82,5%
Ukoliko gledamo izlaznost po biračkim mestima ona je najveća na biračkom mestu Ambasadi Srbije i znosi 88,23% upisanih birača, zatim sledi biračko mesto u Konzulatu u Cirihu 86,49% i na kraju biračko mesto u Luganu sa 74,6% birača koji su iskoristili svoje biračko pravo.
Prema rezultatima glasanja na svim biračikm mestima u Švajcarskoj kandidati su imali sledeće rezultate:
Aleksandar Vučić 43,9%
Saša Janković 29,9%
Luka Maksimović 6,3%
Vuk Jeremić 5,9%
Vojislav Šešelj 5%
Boško Obradović 3,7%
Saša Radulović 3,7%
Aleksandar Popović 0,7%
Miroslav Parović 0,1%
Milan Stamatović 0,1%
Nenad Čanak 0,1%
Po biračkim mestima:
Biračko mesto 50 – Ambasada Republike Srbije u Bernu
Saša Janković 35,3%
Aleksandar Vučić 31,3%
Luka Maksimović 9,3%
Saša Radulović 6,6%
Vojislav Šešelj 6,6%
Vuk Jeremić 4,6%
Boško Obradović 4%
Miroslav Parović 0,6%
Milan Stamatović 0,6%
Nenad Čanak 0,6%
Aleksandar Popović 0
Biračko mesto 51 – Generlani konzulat Republike Srbije u Cirihu
U Srbiji su u dvadeset časova u nedelju zatvorena biračka mesta na predsedničkim izborima na kojima je pravo glasa imalo 6.724.949 upisanih birača.
Prema rezultatima RIK-a na osnovu 91,65 odsto obrađenog materijala, Aleksandar Vučić je na predsedničkim izborima osvojio 55,13 odsto glasova. Slede Saša Janković sa 16,25, Luka Maksimović sa 9,43, Vuk Jeremić sa 5,64 i Vojislav Šešelj sa 4,47 odsto.
Ostali kandidati su zajedno osvojili 7,41 odsto glasova. Na izborima za predsednika glasalo je 54,55 odsto upisanih u birački spisak.
Istraživali smo koje su bile glavne poruke predsedničkih kandidata.
11 predsedničkih kandidata na 6.724.172 glasača. Četiri nedelje kampanje u kojoj su iznete različite ideje o tome gde je Srbija danas i koji su izazovi koji građane i državu čekaju u budućnosti.
– 6,7 miliona birača upisanih u birački spisak
– Ove godine 15.269 manje birača u odnosu na parlamentarne izbore 2016. godine
– Vučić: Stabilnost
– Opozicija: Promene
Od Vučićeve poruke da je potrebno očuvati stabilnost, preko Jeremićevih navoda da ima najbolje kontakte sa svetskim državnicima, Jankovićevog stava da Srbija mora da bude pravna država, pa do performansa Belog – sa kojim nema sikiracije.
“Vlast poručuje samo ovim putem treba da nastavimo dalje a opozicija kaže pa gotovo ništa ne valja. U pravu su na neki način i jedni i drugi, ima nešto što treba zadržati a ima nešto što se mora promeniti”, rekao je Slobodan Antonić sa Filozofskog fakulteta.
“Nije kampanja bila mnogo motivišuća. Što može kao ishod da ima da ta kampanja može da cementira samo politička opredeljenja koja su već uspostavljena i koja figuriraju u našoj javnosti”, rekao je analitičar Dejan Vuk Stanković.
– Od 1990. godine izabrana četiri predsednika Srbije, svi predsednici političkih partija
– Najviše glasova kao nestranački kandidat 1992. godine dobio Milan Panić.
Na ovim predsedničkim izborima čak petorica kandidata nastupaju kao nestranačke ličnosti, ili nisu lideri političkih stranaka. Da li time stranke dobijaju ili gube?
“Mislim da su svesno neki kandidati izbegli to da budu direktno iz neke stranke zato što stranke nisu na dobrom glasu kod građana koji su poprilično mnogo razočarani sa mnogo dobrih razloga”, dodao je Stanković.
“Sad jeste ovo vreme kada je taj stari stranački sistem u krizi i sada se prave osnove za formiranje novih stranaka”, kaže Antonić.
Redosled kandidata na glasačkom listiću je sledeći:
– Kandidat koji osvoji više od 50 odsto glasova izašlih birača pobedio bi u prvom krugu
– Eventualni drug krug održava se 16. aprila.
Biračka mesta otvaraju se u nedelju u sedam časova ujutru a zatvaraju u 20 časova. Predsednik Srbije biće izabran u prvom krugu, ako neki kandidat dobije više od 50 odsto glasova izašlih birača, dok će u suprotnom 16. aprila biti održan drugi krug u koji ulaze dvojica prvoplasiranih.
Glasanje u Švajcarskoj će moći da se obavi na tri mesta, u Ambasadi Republike Srbije u Bernu, Generalnom konzulatu Republike Srbije i u Kantonu Tićino, Lugano (Kongresni centar Lugano – Palazzo dei congressi).
Iskoristite vaše građansko pravo 2. aprila i glasajte.
Ministarstvo finansija – Uprava za javni dug, na osnovu člana 10. stav 1. Zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ („Službeni glasnik RS”, broj 108/16), poziva državljane bivših republika SFRJ, koji su do 27. aprila 1992. godine deviznu štednju položili kod banaka sa sedištem na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ, kao i državljane Republike Srbije, koji su do 27. aprila 1992. godine deviznu štednju položili kod filijala banaka sa sedištem na teritoriji Republike Srbije, a koje su se nalazile na teritorijama bivših republika SFRJ, da prijave svoja potraživanja.
Prijava potraživanja može se poslati putem pošte na adresu: Republika Srbija, Ministarstvo finansija – Uprava za javni dug, Sremska 3-5, Poštanski pregradak: 570, 11000 Beograd 6, sa naznakom „Prijava potraživanja po osnovu devizne štednje”, počev od dana objavljivanja ovog poziva.
Prijava potraživanja može se i neposredno predati od 6. marta 2017. godine na šalterima Ministarstva finansija – Uprave za javni dug (u daljem tekstu: Uprava), Sremska 3-5, Beograd, radnim danima od 08:00 do 16:00 časova.
Prijem prijava potraživanja može se zakazati preko brojeva telefona:
+381 11 2021 300; +381 11 2021 301.
Prijava potraživanja ne može se podneti elektronskim putem. Više informacija i obrazac za prijavu potraživanja nalaze se na stranici Ministarstva finansija.
Glasanje u Švajcarskoj će moći da se obavi na tri mesta, u Ambasadi Republike Srbije u Bernu, Generalnom konzulatu Republike Srbije i u Kantonu Tićino, tačnije u Luganu (Kongresni centar Lugano – Palazzo dei congressi).
Građani Republike Srbije mogu da glasaju u inostranstvu na izborima zakazanim za 2. april 2017. godine – Uslov je da su upisani u jedinstveni birački spisak i da se na vreme prijave za glasanje u inostranstvu (do 10. marta 2017. godine).
Proverite da li ste upisani u birački spisak u R. Srbiji LINK
Zahtev da se upišete u birački spisak ako niste upisani LINK
Fotokopija pasoša ili lične karte R. Srbije je obavezna
Za glasanje u Ambasadi Republike Srbije u Bernu
Prijave putem pošte na adresu Seminarstrasse 5, CH-3006 Bern
ili nae-mail adresu ambasade.
Za glasnje u Generalnom konzulatu Republike Srbije u Cirihu
Prijave putem pošte na adresu Alfred-Escher-Strasse 4, 8002 Zürich ili na e-mail kozulata
Za glasanje u Kantonu Tićino (Lugano)
Prijave putem pošte na adresu Associazione Serbinfo, Via Nassa 2, 6900 Lugano, pozivom na broj 076 348 63 33 ili na e-mail adresu
Svi birači koji imaju boravište u inostranstvu da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska (11. marta 2017. godine), mogu podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećim izborima za predsednika Republike glasati u inostranstvu.
Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu obavezno mora da sadrži sledeće podatke: ime, prezime i ime jednog roditelja birača; jedinstveni matični broj birača; opštinu, odnosno grad i adresu prebivališta birača u zemlji, kao i podatke o opštini, odnosno gradu i adresi boravišta u inostranstvu prema kojoj će birač glasati na predstojećim izborima.
Diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije kome je podnet zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu dostavlja zahtev nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu prebivališta birača u zemlji.
Po donošenju rešenja da će birač na predstojećim izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i upisu tog podatka u jedinstveni birački spisak, birač se ne upisuje u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska po mestu prebivališta u zemlji, odnosno upisuje se u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska prema mestu boravišta u inostranstvu.
Ukazuje se da se podatak o tome da će birač glasati u inostranstvu može upisati u jedinstveni birački spisak samo za lice koje je već upisano u jedinstveni birački spisak. U slučaju da lice koje ima biračko pravo nije upisano u jedinstveni birački spisak za odlučivanje po zahtevu za upis podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu, neophodno je prethodno sprovesti postupak upisa u jedinstveni birački spisak. Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak, istovremeno sa zahtevom za upis podatka da će birač glasati u inostranstvu, podnosi se diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije koje oba zahteva dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi prema poslednjem prebivalištu podnosioca zahteva pre odlaska u inostranstvo, odnosno poslednjem prebivalištu jednog od njegovih roditelja.
Takođe, obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da mogu preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije podneti opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu njihovog prebivališta u zemlji zahtev za davanje obaveštenja o podacima koji su o njima upisani u jedinstveni birački spisak.
Uvid u jedinstveni birački spisak može se izvršiti i elektronskim putem na zvaničnoj internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave – www.mduls.gov.rs, unošenjem podatka o jedinstvenom matičnom broju građana.
Na konferenciji „Dualno obrazovanje u funkciji efikasnijeg tržišta rada“ koja ja se održava u Beogradu učestvuje Državni sekretar za obrazovanje, nauku i inovacije Švajcarske Mauro del Ambrođo, premijer Srbije Aleksandar Vučić, ministar državne uprave i lokalne samouprave Ana Brnabić, ministar privrede Goran Knežević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin, ministar omladine i sporta Vanja Udovičić i predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež.
Vučić je na konferenciji „Dualno obrazovanje u funkciji efikasnijeg tržišta rada“ u Privrednoj komori Srbije ocenio da se kod nas izgubila filozofija rada, a pojavila filozofija diplome, zbog čega svako ko je stekne smatra da neko treba da mu obezbedi posao.
On je podvukao da je naše opredeljenje da budemo u EU i da pripadamo onom društvu koje će uvek da pronalazi izlaz iz svake krize u promenama u sebi, velikom radu, inovacijama i naučno-tehnološkom razvoju.
Premijer je poručio da ćemo upravo zbog toga da izdvajamo više sredstava u inovativne tehnologije, nauku, odnosno digitalnu Srbiju.
Srbija će u naredne tri godine imati rast od 3,5 do četiri odsto, podvukao je on i ocenio da to neće biti održivo ukoliko ne reformišemo obrazovanje.
Istovremeno, Vučić je podsetio na to da je Švajcarska izdvojila milion franaka za tehnološki park u Beogradu, dok je naša zemlja opredelila 20 puta više novca kako bi investirala u taj sektor.
Državni sekretar za obrazovanje, nauku i inovacije Švajcarske Mauro del Ambrođo
Državni sekretar za obrazovanje, istraživanja i inovacije Švajcarske Konfederacije Mauro del Ambrođo ukazao je na to da je nezaposlenost mladih u Evropi manja u zemljama koje imaju sistem dualnog obrazovanja.
On je napomenuo da je u Švajcarskoj Ustavom predviđeno da akademski put i stručno obrazovanje imaju istu vrednost, dok se ekonomska konkurentnost postiže zahvaljujući dobrom obrazovanju, kako dualnom, tako i univerzitetskom.
Činjenica da imamo snažan sistem dualnog obrazovanja omogućila nam je to da univerziteti nisu pretvoreni u ustanove masovnog obrazovanja, naglasio je Ambrođo i podvukao da celokupan sistem obrazovanja treba posmatrati sistemski, a ne odvojeno.
Prema njegovoj oceni, dualno obrazovanje u Švajcarskoj se malo razlikuje od onog u Nemačkoj i Austriji, s tim što svaka zemlja mora da prilagodi sistem dualnog obrazovanja sopstvenoj istoriji, kulturi i tradiciji.
Državni sekretar je objasnio da u Švajcarskoj 65 odsto mladih nakon obaveznog školovanja mora naći zaposlenje, odnosno obaviti praksu u privredi u okviru dualnog obrazovanja.
Samo ako nađu poslodavca mogu da uđu u sistem dualnog obrazovanja, precizirao je on i dodao da oni, potom, provode veliki deo obrazovanja u firmi, ali imaju i nastavu u školama.
Obrazovanje u dualnom sistemu, kako je ukazao, omogućava posle pet godina radnog staža polaganje ispita za pohađanje više škole.
Prema njegovim rečima, 50 odsto stanovništva Švajcarske ima visokoškolsko obrazovanje, a samo pet odsto osoba rođenih u toj zemlji nema diplomu.
Ambrođo je napomenuo da dualni sistem obrazovanja omogućava da ne uzimate stručnjake iz nekih domena u industriji i prebacujete ih u nastavnike, već mlade dovodite u industriju da uče od stručnjaka.
Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević najavio je da bi zakon o dualnom obrazovanju uskoro trebalo da se nađe na javnoj raspravi.
On je podsetio na to da je pre pet meseci napravljen Akcioni plan, čiji je jedan deo upravo uvođenje dualnog obrazovanja u zakonske okvire, istakavši da je razvoj privrede u ekspanziji, a razvoj dualnog obrazovanja ga prati.
Prethodni period, kako je objasnio, obeležio je intenzivan rad na terenu, tokom kojeg su predstavnici Ministarstva, sa predstavnicima Privredne komore Srbije, lokalnih samouprava i tražišta rada, radili na planu upisa u srednje škole za narednu školsku godinu, koji će se razlikovati od dosadašnjeg i biće u skladu sa potrebama privrede.
Šarčević je podvukao da je Zakon o dualnom obrazovanju u tesnoj vezi sa Zakonom o srednjem obrazovanju i Zakonom o visokom obrazovanju.
Švajcarska avio-kompanija Germania uvešće juna ove godine direktne letove na relaciji Niš – Cirih, a karte po ceni od 150 švajcarskih franaka već su u prodaji.
Germania će leteti na toj relaciji dva puta nedeljno, petkom i ponedeljkom. U cenu karte, kako je saopštila kompanija, uključene su sve takse i sve servisne usluge (do 20 kilograma besplatnog prtljaga).
Prvi let planiran je sa Aerodroma „Konstantin Veliki“ 23. juna, a putnike će prevoziti najsavremeniji avion Airbus A319 sa 150 sedišta.
Oni su na ovom skupu razmenili ideje i mišljenja u oblasti nauke, tehnologije, društva i kulture, kako bi unapredili svoja znanja i primenili novostečena iskustva.
U odvojenom susretu, kojem je prisustvovala i ministar državne uprave i lokalne samouprave Ana Brnabić, premijer Vučić i predsednik Šnajder Aman razgovarali su o saradnji dveju zemalja, naročito u oblasti reforme školstva i uvođenja dualnog sistema obrazovanja.
Vučić je obavestio švajcarskog predsednika o ekonomskim reformama u Srbiji i napretku Srbije na svetskoj „Duing biznis listi“, ali i o planovima za uvođenje sistema dualnog obrazovanja u srpsko školstvo.
On je izrazio zadovoljstvo stepenom saradnje sa švajcarskom Komisijom za tehnologiju i inovacije, koja je umnogome doprinela razvoju preduzetničkog duha u Švajcarskoj.
Današnje društvo se razvija u pravcu akademskog obrazovanja, što vodi većoj nezaposlenosti i zato je važno uvođenje sistema dualnog obrazovanja, istakao je Šnajder Aman.
Tema razgovora bila je i ekonomska saradnja dveju zemalja. Premijer Vučić je naglasio da su u poslednje dve godine švajcarske investicije gotovo udvostručene i da iznose približno milijardu evra.
U Srbiji posluje 200 švajcarskih kompanija, koje zapošljavaju 9.000 ljudi, a naša zemlja čini sve kako bi poboljšala poslovnu klimu i privukla još više stranih investicija, istakao je on.
Šumadijski čaj je alkoholno piće jačine oko 25%. Manja jačina od 20% i veća od 30% narušava osnovnu aromu i karakteristična svojstva pića.
Priprema se obično vezuje za rakiju manje jačine i lošijeg kvaliteta koju je na taj način moguće iskoristiti. Količina šećera treba da bude takođe oko 1/4 od ukupne količine tečnosti za pripremu. Recept za „šumadijski čaj“ zasnovan na jednoj litri rakije i vode: Šećer u količini 250 g stavi se u sud i lagano prži. Poželjno je staviti kašičicu do dve vode ukoliko je vatra jaka, kako ne bi došlo do zagorevanja donjeg sloja šećera koji kasnije kvari aromu pića. Kada se postigne karamel boja, preko istopljenog šećera nalije se voda u količini koja je pripremljena (nikako rakija). Tek nakon otapanja cele količine šećera dodaje se rakija. Kvalitetna rakija koja ne sadrži otrovni metil alkohol, skoro je gotova kada baci prvi ključ. Kada se skloni sa vatre, u tu količinu treba dodati bar oko 0,5 dl ruma čija aroma neće dominirati ali će neverovatno doprineti neponovljivom šarmu šumadijskog čaja.
Zavisno od ukusa može se dodati po želji izvesna količina šećera. Rakija se služi u debljim čašama obavijenim salvetom. Savetujemo da pijete bez udisanja pare.
Rakija se pije kao vruća kafa „tankim“ srkanjem. Rakiju nikako ne treba ponovo podgrevati: bolje je spremiti potrebnu količinu koja će se popiti, a ako nedostaje – spremite je ponovo.
Od 2.aprila avioni Swiss-a leteće dva puta nedeljno svakog petka i nedelje.
Kupovinu karata moguće je izvršiti putem sajta swiss.com ili u turističkim agencijama koje se bave prodajom avio- karata.
Aviokompanija SWISS vršiće redovan avio-saobraćaj na pomenutoj relaciji avionima tipa A320 i CS1.
Podsećanja radi –u proteklih trideset godina više puta vršen je aviosaobraćaj ka Cirihu. Najveći broj redovnih letova realizovan je od 2004.godine do 2006.godine kada je se do Ciriha letelo Jat Airways-om i Montenegro Ailines-om. Poslednji redovni let imao je JAT 2009.godine.
Uloga i značaj aviosaobraćaja na razvoj privrede su od izuzetne važnosti. Usposatvljanje svake redovne aviolinije pruža se mogućnost lakšeg i bržeg povezivanja čime se stvaraju uslovi za razvoj privrede , posebno razvoj turizma kao grane tercijalnog sektora privrede.
Sa aerodoroma Konstantin Veliki u Nišu poručuju da će uložiti maksimalne napore kako bi u predstojecem periodu postigli još bolje rezultate.
