Plaćena reklama

Predstavljena Strategija švajcarske saradnje sa Srbijom za period 2014-2017

0
H.E Jean Daniel Ruch

BEOGRAD — Ambasador Švajcarske u Beogradu Žan Danijel Ruh predstavio je  Strategiju švajcarske saradnje sa Republikom Srbijom za period 2014-2017 . Ambasador Ruh najavio je da će sredstva namenjena saradnji dve zemlje biti uvećana za 20 odsto i poručio da Švajcarska nastavlja da podržava evropski put Srbije.

Promociji je prisustvovala i državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Snežana Janković i tom prilikom poručila:

„Vaša ekselencijo ambasadore Ruh,
Dame i gospodo,

Dozvolite mi da na početku izrazim zadovoljstvo dinamikom kojom se odnosi i saradnja naše dve zemlje razvijaju. Ova dinamika je nesumnjivo rezultat duge tradicije naših prijateljskih odnosa. Sa Švajcarskom nas ne vezuju samo dobri politički i ekonomski odnosi, već i mnogobrojna srpska zajednica koja živi u Švajcarskoj i koja takođe predstavlja važan most saradnje.

Kontinuirano prisustvo Švajcarske u regionu kao investitora i davaoca razvojne pomoći, nedvosmisleno doprinosi stabilnosti i prosperitetu Zapadnog Balkana.

U tom kontekstu želela bih da izrazim zadovoljstvo i zahvalnost što je, u skladu sa višegodišnjom politikom pomoći regionu Zapadnog Balkana, Švajcarska odobrila novi ciklus projekata pomoći Srbiji, kao i sredstva za njihovu realizaciju.

Spremnost Švajcarske da nastavi sa konkretnim merama na ovom planu dobrodošla je, budući da će novi projekti biti usmereni na energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije, ekonomski razvoj, socijalnu inkluziju i dobro upravljanje, što su oblasti kojima Srbija takođe pridaje veliki značaj.

Srbija će nastaviti da sarađuje sa Švajcarskom na sprovođenju Strategije u periodu 2014-2017. Očekujem da će ciljevi definisani u skladu sa našim potrebama u predviđenim rokovima biti i ostvareni.
Svesni smo da izazovi sa kojima se susrećete nisu mali i zanemarljivi, i zato posebno cenimo vašu podršku Srbiji, koja nije deklarativna, već iskrena i konkretna.

Na kraju želela bih da izrazim uverenje da će konsekutivno predsedavanje Švajcarske i Srbije OEBS, 2014. i 2015. godine, dodatno ojačati naše bilateralne odnose i značajno doprineti ciljevima Organizacije.”

Ambasador Ruh najavio je da će sredstva namenjena saradnji dve zemlje biti uvećana za 20 odsto i poručio da Švajcarska nastavlja da podržava evropski put Srbije.

Dr Vojćeh Ščepanjski: Srbija nije kriva za početak rata

0

Veliki rat koji je, osim evropskih, angažovao i niz vanevropskih zemalja, nije otpočeo zbog atentata u Sarajevu, kaže dr Ščepanjski, ističući da su ka njemu stremile, još pre krize izazvane sarajevskim atentatom, i Austrougarska i, pre svega, Nemačka. Prema njegovim rečima, to bi se moglo opisati kao kratkovidi pad u ratni entuzijazam, nasuprot zdravom razumu i uprkos unutrašnjim problemima u multietničkoj monarhiji. Stremljenja Nemačke su proisticala iz ogromnih aspiracija elita te prilično mlade države koja je sebi želela da obezbedi poziciju u prvom planu u centru Evrope i mogućnost političko-privredne ekspanzije na njen jugoistočni deo ka Maloj Aziji i Bliskom Istoku i osigura status kolonijalne imperije. Austrougarska je još pre odbacivanja jedne tačke ultimatuma od strane Srbije dobila od Nemačke uveravanja da će sa njom sarađivati u agresiji prema Srbiji, ističe Ščepanjski.

„Kada je početkom 20. veka Evropa podeljena na dva tabora – Antantu i Centralne sile, Nemačka je shvatila da će u roku od nekoliko godina prevaga Antante postati isuviše velika, i da će se eventualni budući rat dva bloka okončati nemačkim porazom. Kao rezultat takvog razmišljanja, nemački komandanti su počeli da insistiraju na izvođenju preventivnog napada, dok je Nemačka, kako su procenili, još imala šansu da pobedi u ratu koji su smatrali neminovnim. Atentat u Sarajevu i odlučnost Austrougarske koja je želela da Srbiju išiba, slomi i uništi, predstavljali su priliku za izazivanje sukoba. U Nemačkoj, još pre leta 1914, mesecima su vladali ratno raspoloženje i duh militarizma“ – navodi dr Ščepanjski.

U Austriji, prema rečima našeg sagovornika, perspektiva vođenja rata protiv Srbije i Antante do juna i jula 1914. još nije bila tako naglašena. Međutim, pripremalo se deklarisanje, zajedno sa Nemačkom, da je korisno izbijanje oružane konfrontacije, kaže Ščepanjski. On objašnjava da pri tom misli na izjavu posle susreta načelnika generalštabova dve države maja 1914. godine u Karlovim Varima, koja je imala za posledicu da su „ljudi išli u rat kao na svadbu“. Osim toga, dodaje, vladalo je opšte verovanje da ratna naprezanja neće dugo trajati i da se neće razviti u globalni sukob. Ultimatum Austrougarske je bio konstruisan tako da bi Srbija morala da ga odbije, čime bi Austrougarska i Nemačka dobile izgovor za rat.

„Reakcija Srbije na rat koji su joj spremile Austrougarska i Nemačka, mada ga je objavila samo Austrougarska, bila je sledeća: „Austrija je nama objavila rat. To je njen kraj. Bog će nam dati pobedu.“ Tako je rekao predsednik srpske vlade Nikola Pašić u Nišu kada mu je uručena austrougarska objava srpskog rata“ – podseća Ščepanjski, napominjući da se narednog dana oglasio i prestolonaslednik Aleksandar I Karađorđević, koji je, saopštavajući tu vest, pozvao Srbe da budu složni i hrabri i istakao da je Srbija radila sve što je mogla da živi u prijateljstvu sa susednom carevinom.

„Sve to nije pomoglo, jer je monarhija, nepravedno, prebacila krivicu za sarajevski atentat na Srbiju. Takvo optuživanje jedne nezavisne države za tuđe krivice jedinstveno je u istoriji Evrope. Stoga prestolonaslednik, teška srca, svestan svih teškoća i opasnosti, poziva svoje hrabre i drage Srbe pod srpsku trobojku, s uverenjem da će oni, u ovoj prilici, pokazati da su dostojni svojih slavnih predaka“ – navodi Ščepanjski.

Našeg sagovornika smo pitali i zašto se posle sto godina pokušava da se odgovornost za izbijanje Prvog svetskog rata prebaci na Srbiju. Uz napomenu da odgovor nije lak, on iznosi mišljenje da Nemačka sada kreira novu politiku u oblasti istorijskog pamćenja, nastojeći da ojača svoju poziciju u svetu. S tim ciljem pokušava da se što više oslobodi odgovornosti za ratove, ne samo za Prvi, već i za Drugi svetski rat, ističe naš sagovornik. On ukazuje na sličnost situacije u kojoj se našla Srbija 1914. sa položajem Poljske uoči Drugog svetskog rata, o čemu je govorio i na međunarodnoj naučnoj konferenciji u Beogradu posvećenoj Srbima u Prvom svetskom ratu.

„Posle perioda opuštanja, pa čak i dobrosusedskih poljsko-nemačkih odnosa, koji je trajao od potpisivanja poljsko-nemačke deklaracije o nekorišćenju nasilja januara 1934. do početka 1939. godine, na proleće te godine došlo je do njihovog sloma. Poljska je bila pritiskana od strane nacističke Nemačke, između ostalog po pitanju Gdanjska, tada slobodnog grada, kao i eksteritorijalnog koridora od Nemačke do istočne Pruske koji je trebalo da preseče poljsko primorje. Period od marta do maja 1939 je za poljsko-nemačke odnose bio kritičan trenutak. Posle njega odnosi te dve države, zbog odlučnog „ne“ na nemačke zahteve, pogoršali su se. Poljska se oslonila na savez sa Velikom Britanijom. Nemačka je, pak, učvrstila dobre odnose sa Sovjetskim Savezom“ – navodi Ščepanjski, podsećajući na sklapanje pakta Ribentrop – Molotov, 23. avgusta 1939. godine i invaziju Nemačke 1. septembra iste godine na Poljsku, posle čega su Velika Britanija i Francuska 3. septembra objavile rat Nemačkoj. Tako je počeo Drugi svetski rat.

U nemačkim novinama, kao i u TV emisijama postoje pokušaji da se „objasni“ da krivica za Drugi svetski rat nije samo na hitlerovskoj Nemačkoj, odnosno nastoji se da se kao odgovorni označe pojedini agresivni nemački političari, ali i neki koji su sarađivali sa Nemačkom, među kojima se navode Poljaci, Srbi, Ukrajinci i drugi, što je potpuno pogrešno shvatanje istorije, kaže dr Vojćeh Ščepanjski.

Suzana Mitić

Otvaranje vrata Švajcarske

0

BEOGRAD — Privredna saradnja između Švajcarske i Srbije može da bude još bolja, a doprinos će dati Švajcarsko-srpska trgovinska komora, čiji su članovi juče održali prvi sastanak.

Švajcarsko-srpska trgovinska komora radiće kao nezavisna institucija. U oktobru će biti održana generalna skupština organizacije, dok se u septembru planira pokretanje veb-sajta, na kome će se nalaziti obilje korisnih poslovnih informacija za kompanije.

– Kroz naš rad trudićemo se da razumemo i poboljšamo poslovnu klimu u Srbiji, ali i da težimo razvoju zdrave klime. Zalagaćemo se za promociju švajcarskih vrednosti u poslovanju. Srpskim firmama mahom nedostaju informacije o švajcarskom tržištu, o pravnim i birokratskim procedurama, a imaće pomoć da se što bolje plasiraju na švajcarskom tržištu – istakla je Ana Grujović, izvršna direktorka komore.

Na jučerašnjem sastanku predstavile su se i sedam kompanija osnivača Švajcarsko-srpske trgovinske komore: „Ringier Axel Springer“, „Roche“, „SIKA“, „Holcim“, „SGS“, „Nestle“, „Sicpa“.

Kompanija „Ringier Axel Springer“ u Evropi, sa sedištem u Cirihu, zapošljava 2.300 ljudi. U Poljskoj, Slovačkoj i Srbiji je vodeća medijska kuća, a za poreze i doprinose u Srbiji prošle godine uplatila je 5,3 miliona evra. Time se izdvojila kao najveći poreski obveznik u medijskom segmentu poslovanja.

– O jačini kompanije govori i podatak da svakog dana više od tri miliona ljudi čita naša štampana izdanja i posećuje internet portale. Čak 68,64 odsto korisnika interneta u Srbiji svakog meseca poseti neki od naših veb-sajtova, a 62,15 odsto čita „Blic onlajn“ – istakla je Tijana Bajović, zamenica generalne direktorke „Ringier Axel Springer Srbija“.

U prvoj polovini ove godine, sajt „Blica“ mesečno poseti u proseku 18,6 miliona jedinstvenih posetilaca koji ostvare 76 miliona poseta. Portal „Žena“ ima 6,3 miliona jedinstvenih posetilaca i 8,5 miliona poseta, „24 sata“ 10,4 miliona poseta, „Puls“ 4,5 miliona, dok „Alo“, koji je najtiražniji dnevni list u Srbiji, na internet portalu beleži 6,5 miliona poseta.

Marjana Davidović, komercijalni direktor „Nestle Adriatika“, kaže da je potrebno unaprediti poslovni ambijent u Srbiji kroz transparentnost, primenu već donetih zakona i smanjenje birokratije.

– Sve ovo se odnosi i na strane i na domaće kompanije. Dobro je da postoji volja da stvari idu napred i da postoje inicijative za sprečavanje sive ekonomije kako bi se ekonomija vratila u legalne tokove – ističe Davidović

Može li stvarno “i Rusija i EU”?

0

BEOGRAD — Politika “i EU i Rusija”, koju Srbija zastupa u delikatnoj situaciji izazvanoj krizom u Ukrajini, neće moći još dugo da se brani, smatraju sagovornici Tanjuga.  Oni istuču da je, s druge strane, opredeljenje Srbije za članstvo u EU nedvosmisleno, zbog čega ne očekuju veći pritisak s bilo koje strane.

Direktor fondacije Konrad Adenauer u Beogradu Henri Bone uveren je da se bliži trenutak da Beograd prekine da insistira na neopredeljenosti i šalje neodređene signale, a profesor FPN Predrag Simić smatra da će spoljna politika Srbije uskoro biti na velikom iskušenju zbog sve oštrije podele između SAD i Rusije, posebno u vezi s ukrajinskom krizom.

Profesor FPN Ivo Visković čak napominje da su srpska diplomatija i državno rukovodstvo i više nego zreli da se snađu u korist Srbije u svakoj eventualnoj situaciji u kojoj bi se tražilo da se opredele.

Bone je u izjavi Tanjugu rekao da neutralnost Srbiji omogućava veliki potencijal u rešavanju ukrajinske krize, ali da više neće biti moguće slati takve signale.

“Srbija ima dobar odnos sa Rusijom, koji može da upotrebi u razgovorima sa Moskvom kako bi se popravio odnos istoka i zapada. Pitanje predsedavanja u OEBS-u u rešavanju ukrajinske krize zahteva mnogo diplomatske veštine i mislim da slanje neodređenih signala više nije moguće. Beograd bi trebalo da zauzme jasan i transparentan stav za sve učesnike”, smatra Bone.

On je dodao i da Srbija ima dovoljno vremena da se pripremi za predsedavanje OEBS-om i da pronađe pravu strategiju.

Simić neutralnost Srbije tokom predsedavanja OEBS-om vidi kao prednost i podseća na primer Švajcarske, koja sada predsedava i kao neutralna “na kreativan način pokušava da prevaziđe sve oštriju podelu između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država”.

Simić stoga navodi da bi Srbija kad preuzme predsedavanje OEBS-om trebalo da u saradnji sa Švajcarskom nastavi s takvim konceptom, dodajući da mu se čini da je to i ono što Srbija želi.

“Samo predsedavanje OEBS-om neće biti toliko kritično za Srbiju i njena neutralna pozicija može da bude određena prednost”, smatra Simić, dok, s druge strane, blizak odnos s Rusijom može da otvori izvesne sumnje u Briselu i Vašingtonu, posebno s obzirom da Srbiji kao kandidatu za EU predstoji otvaranje prvih poglavlja u pregovorima, ali i donatorska konferencija.

“Čini mi se da je upozorenje te vrste stiglo iz Vašingtona samo dan pre dolaska ruskog ministra spoljnih poslova u Beograd i to u vidu pisma američkog potpredsednika Džozefa Bajdena, koji je premijeru Srbije čestitao dva meseca od formiranja vlade, ali i uputio niz poruka koje se mogu protumačiti kao upozorenje SAD da Srbija u OEBS-u i generalno bude svrstana uz Evropsku uniju, da bude kandidat za primer”, rekao je Simić.

On zato smatra da bi za Srbiju u ovom trenutku najbolje bilo da se ugleda na Nemačku i njen odnos prema ukrajinskoj krizi i Rusiji.

“Svrstavanje uz Rusiju bi značilo pogoršavanje odnosa sa zapadom i mislim da je to bio glavni motiv posete premijera Vučića Angeli Merkel, jer je time Srbiji ostavljen manevarski prostor, s obzirom da ni Nemačka nije spremna da ide do kraja u sankcijama protiv Rusije i nastoji da zadrži svoje odnose”, rekao je Simić podvukavši da je u ovom trenutku Berlin jedina adresa na kojoj Srbija može dobiti dobar savet.

Profesor na Fakultetu političkih nauka Ivo Visković smatra da je pitanje opredeljenja Srbije da li će na istok ili zapad veštačko pitanje, koje je samo formalno osnovano, s obzirom da se Srbija već opredelila za put ka EU.

“Posle svih izjava naših zvaničnika o EU kao primarnom cilju zaista bi teško bilo napraviti zaokret, izuzev ako bismo bili dovedeni u situaciju da moramo da ga pravimo. Većina političkih stranaka, političkih lidera i građana jeste za pridruživanje Evropskoj uniji i u tom smislu sigurno da, kada je reč o prioritetima, nećemo praviti nikakav bitniji zaokret”, rekao je Visković za Tanjug.

On je dodao i da ne očekuje od SAD i Rusije da zloupotrebe poziciju supersile za uticaj na Srbiju tokom njenog predsedavanja OEBS-om.

“Ne očekujem da će SAD i Rusija pokušavati da zloupotrebe poziciju supersile da bi na nas vršili pritisak i da nas ucene da radimo za njih. To se nikada ne očekuje od predsedavajućeg OEBS-a, a pritom, mi smo kopredsedavajući, zajedno sa Švajcarskom. Tako da je teško vršiti uticaj i na nas i na Švajcarsku da bismo progurali neki poseban partikularni interes”, rekao je Visković.

Takođe, srpska diplomatija i državno rukovodstvo, ističe Visković, i više su nego zreli da se snađu u korist Srbije u eventualnoj situaciji koja bi ih postavila u takvu poziciju.

On je dodao i da Rusija zna da je Srbija okrenuta EU i da njoj problem ne predstavlja članstvo Srbije u toj zajednici već u NATO alijansi.

“Rusija to već zna i javno je izjavila da nema ništa protiv Srbije u EU, jer bi onda imala jednog prijatelja unutar nje. I to nije za Rusiju sporno, za nju je problematičan odnos Srbije sa NATO. Ona to ne želi, jer ona NATO vidi kao problem, a ne Evropsku uniju. I u tom smislu mislim da zaista nema nikakvih pritisaka niti bojazni sa ruske strane na Srbiju u vezi sa ulaskom Srbije u EU”, rekao je Visković.

Generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Maja Bobić takođe smatra da se Srbija već opredelila između istoka i zapada i da želja Srbije da bude punopravni član EU predstavlja vrstu spoljnopolitičkog i vrednosnog opredeljenja.

“Tu prosto nema dileme i ne vidim u ovom momentu da postoji drugi integracioni proces koji je značajniji u strateškom smislu od ovog procesa. S druge strane to ne isključuje ekonomsku i drugu saradnju sa zemljama koje nisu članice EU. U tom smislu neke zemlje članice EU imaju veoma razvijene ekonomske odnose sa Rusijom”, rekla je Bobić za Tanjug istakvši da je jasno opredeljenje Srbije put u EU.

POSLEDNJE VESTI